Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)

[Никола Поповић]

Драги пријатељи, браћо и сестре, 

 

Често размишљам о овој теми и размишљам колико се српски народ (јасно и сви други народи) заправо бави собом и ради на себи?

 

Понекад ме поразе резултати, међутим, неки светли примери ме још више затекну и дају невероватан ветар у леђа да и ја пожелим да радим више и јаче! 

 

Да ли ви радите на себи?

Колико радите на себи?

Шта подразумевате под тим? 

 

На пример, ја се рецимо, баш трудим да радим на себи и што више залазим, то више видим потребу да сложим све оно несложено, али често ме поколеба ова чињеница да има толико тога несложеног, јер морам с времена на време да уложим већи напор... 

 

Рад на себи је дефитивно процес који почиње са нама и завршава се са нама. Можемо да игноришемо истинску потребу да себе упознамо и тиме занемаримо призив душе, а можемо повремено да застанемо и поразговарамо са собом о одређеним стварима. Међутим, данашњем човеку контакт са душом је толико ометен спољним утицајима да је потребан невероватни напор да поново успоставимо везу...

Желим да верујем да свако има потребу да застане и мало промисли о себи и ситуацијама у којима се налази, али чињеница је да многи упорно беже.. од себе. Не бих се овде пуно бавио тиме зашто је то тако, осим да је реч заправо о огромном страху. 

У разговору са психологом, када сам поставио питање зашто упорно бежимо да се сусретнемо са собом, одговорила ми је да се људи заправо боје тог ,,чудовишта" које би могло да изађе на површину... Мало ме је то и затекло... - Да ли то значи да ми не верујемо да смо у бити добри?

 

Лец ток пипл! Лец ток! 

 

 

п.с. Одавно сам престао да цитирам познате мислиоце и додајем чланке паметних људи. Мени то више не значи пуно. Значе ми искуства, лична мишљења, богатство различитости и индивидуалности, па бих волео да одговори буду чисто искуствени. 

[DankaM]

Kao neko sa dugogodišnjim iskustvom rada na sebi, mogu reći da to ume da bude VRLO neprijatno iskustvo, ne samo u smislu da ćemo zateći nešto ružno, prljavo i zlo, već i da neće biti toliko posebni, sjajni i jedinstveni koliko su (smo ) mislili. Takođe, metoda zahteva i vremena i para.

Opet, kao neko ko uči da bude lajf-kouč, mogu reći da je dosta prostora posvećeno tome da ljude pokreneš na promenu. Počinjem da mislim da je to prirodno stanje čoveka, ta inercija i želja da se uopšte ne pokreće. Sad, dobro, u tom smislu koučing je okrenut praktičnom: kako ja da budem bolji, da mi bude bolje u životu. Eto, prosto k'o pasulj. Samo što baš i nije tako prosto

[DankaM]

Onda, ovde niko ne voli da ide kod terapeuta, zbog etiketiranja i stigme koju nosi etiketa korisnika psihijatijskih usluga. Zato svi vole da dođu kod psihologa ili kod lajf-kouča, da ispadnu normalni. Molim lepo, ja kao psiholog kažem da u slučaju mentalnih problema bolje ići kod terapeuta koji je i psihijatar. Pošto znam dvoje takvih ljudi kod kojih bi mogla d apošaljem nekog, a psihologa ne znam niti jednog

Zato ovde ljudi kod terapeuta idu tek kad im dogori do nokata, ili kako bi rekao moj supervizor (on drži obuku za koučing, ali je primarno terapeut):"ne kad im g...a dođu do brade, nego tek kad krenu da im ulaze u usta".

[DankaM]

Isto, što sam starija, počinjem sve manje da verujem da smo mi nekako "skriveni" od sebe, pa treba da otkrijemo kakvi smo, niti podržavam narativ o "autetntičnom Ja". Čovek je biće u stalnom odnosu sa Drugim, i ustalnom nastajanju i promeni. Drugo, za ustanovljavanje identiteta su potrebne i neke godine i "pređena kilometraža"

 

Ima ona pesma od Hladnog piva "Pravo JA", ne mogu da okačim link ka utubu, jerbo sam na poslu:

U oglasu je velikim slovima pisalo:
Otkrijete svoje pravo ja!
otkrijte koliko sebe znate
mogućnost plaćanja u tri rate

Rekoh sebi zašto ne bi nakon toliko godina
upozn’o tog gospodina
pa da s kolegom superegom
budem jing i jang u jednom tijelu.

On tih i miran, bistrog uma
balansiran kao nova guma
ima stan u centru, zdravu jetru
i još stojednu kvalitetu
častimo se sladoledom
i on voli strachatellu...

I krenuh do telefona
naručit pravo ja za doma
ćuh halo i ostah smeten
što ako je kreten?

Parazit, bez ideja?
Umjetnik? Član hadezea?

Po cijeli dan na plejki puši travu
Otkida na reiki i zdravu hranu
Što ako pravo ja odnosno on
bude veliki fan Celin Dion

Što ako mrzi žene ili je tužni samac
koji će pitat mene da mu budem jamac?
Što ak' je pljunuti Kerum, dila herbalaif
ili ne daj bože-nosi RAIF!!!

Čuo sam halo? halo?
i rekoh "joj oprostite
pogrešan broj"

[ВИЛМА]

Danka,stoji to da mnogi oklevaju da idu kod psihijatra i da čekaju da baš dogori do nokata, ali je i činjenica da u zemljici Srbiji lečenje kod psihijatra košta i to mnogo ( odlaženje kod psihića u dom zdravlja je smešno, to i ne nazivam terapijom u smislu prave psihoterapije). Verovatno košta mnogo i van Srbije, samo što ovde veoma mali broj ljudi može sebi da priušti 30-50 evra po seansi, alko hoće da mu se psihoterapeut posveti i da dobije pravu psihoterapiju. 

Onda se ljudi obeshrabre i probaju nešto sa metodama samopomoći, ili ne probaju ništa - čekaju da "prođe samo od sebe" . 

[DankaM]

@,

 

Apsolutno se slažem, pomenula sam resurse kao problem, ali kod nas je to pitanje još više izraženo.

No, ipak moram reći da koliko god bio nekad mučan proces, koji zahteva ogromne investicije, meni je bio jako koristan i izuzetno lep. Pravo putovanje, sa svim lepim i ružnim doživljajima, koje čini da se više osećaš kao čovek. Ko ima mogućnosti, preporučujem.

 

A ako čovek nema mogućnosti tog tipa, bilo bi lepo da, ako ima sklonosti, provede neko vreme u dijalogu sa samim sobom, i u samoposmatranju. Ako nema sklonosti kao samo refleksiji, neka uspori i usredsredi se na neku aktivnost i uživa u njoj, k'o čo'ek

...

[ВИЛМА]

Ko ima mogućnosti, preporučujem.

 

 Takođe.

[Никола Поповић]

Pa ja mislim da to nije bas toliko skupo, jer ima sada mnogo mladih ljudi koji su zavrsili pshilologiju pa su na obukama za Gestalt ili neku slicnu edukaciju i mogu po ceni od 1000 din da vam drze seansu koja traje cak i duze. Doduse, ovo su vise ona preventivna resenja, ali ja mislim da se ne treba libiti. 

Ako vec neko ima veliki problem, onda mu je potreban psihijata i to dobar.

 

Takodje bih izrazio i nezadovoljstvo sa vecinom sadasnjih life coaching sistema, zapravo mnogo nekih kurseva danas pokriva ovo zvanje i malo mi je to igranje sa jednom vrlo ozbiljnom strukom i naukom. 

Meni se licno bas dopada Gestalt, cak i razmisljam da se upisem. 

[Иван Ивковић]

Свакодневно "покушавам" да радим на себи. Али кад размислим какав је то рад долазим до закључка да у питању првенствено уживање у уметности и читању разноврсних књига за које проценим да би ми на било који начин биле корисне, највише у духовно-моралном смислу. У преводу, теоретски радим на себи али избегавам да своја "достигнућа" потврдим кроз праксу (=искушења) у свету налазећи разне изговоре или једноставно занемарујући друштво и околности у којима се налазим.

За сада толико...

[ВИЛМА]

Pa ja mislim da to nije bas toliko skupo, jer ima sada mnogo mladih ljudi koji su zavrsili pshilologiju pa su na obukama za Gestalt ili neku slicnu edukaciju i mogu po ceni od 1000 din da vam drze seansu koja traje cak i duze. 

Ako vec neko ima veliki problem, onda mu je potreban psihijata i to dobar.

 

 

 

Izvini, Draško, ali ovo mi je kontradiktorno. Ljudi na obukama i dobar psihiajtar ? Da bi bio dobar psihijatar, mora da ima dosta iskustva, a ljudi na obukama tek ulaze u "posao".

[Никола Поповић]

Izvini, Draško, ali ovo mi je kontradiktorno. Ljudi na obukama i dobar psihiajtar ? Da bi bio dobar psihijatar, mora da ima dosta iskustva, a ljudi na obukama tek ulaze u "posao".

Hm... ja sam Nikola 

 

Ljudi koji su zavrsili psihologiju i nastavili svoju edukaciju na nekom od ozbiljnih instituta kao sto je Gestalt. Ta obuka traje oko 5 godina u proseku i oni vec posle trece mogu i trebaju da krenu da rade psihoterapiju. Ali, kao sto sam napisao ovo resenje je dobro kao preventivno ili za one koji zele da nesto kod sebe izmene. 

Mislim da iskustvo ovde nije toliko bas presudno, jer ljudi najcesce ovde imaju potrebu za afirmacijom ali i razgovorom sa nekim ko je objektivan prema njima. 

 

Psihijatri su vec za ozbiljne probleme, za paranoicna ponasanja recimo, razlicite poremecaje itd... 

[ВИЛМА]

Oprosti, u momentu sam te pomešala sa Draškom

 

 

Dobro. Ja se nešto usredsredila na psihijatre kao edukovane vodiče za "put do središta zemlje". 

[Никола Поповић]

Oprosti, u momentu sam te pomešala sa Draškom

 

 

Dobro. Ja se nešto usredsredila na psihijatre kao edukovane vodiče za "put do središta zemlje". 

Ma opusteno

Jaoooj, iskren da budem, ja nisam bas za psihijatre, osim za one koji stvarno vole svoj posao jer cini mi se da psihijatri odmah krenu sa nekim medikamentima, a ja se plasim tih lekovaaaaa 

 

Mada i ja sada generalizujem, sigurno nije tako, pogotovu kad das 50e... 

[DankaM]

Takodje bih izrazio i nezadovoljstvo sa vecinom sadasnjih life coaching sistema, zapravo mnogo nekih kurseva danas pokriva ovo zvanje i malo mi je to igranje sa jednom vrlo ozbiljnom strukom i naukom.

 

Slažem se, zato sam i otišla tamo gde sam završila početni kurs psihoterapije (konstruktivizam je u pitanju), pošto znam ljude koji vode i dobila sam detaljno objašnjenje programa, osnove znam, i eto. Da, istina je, to je deo terapije koji je prilagođen radu sa organizacijama i pojedincima koji bi da budu "bolji nego što jesu" itd. itd. Realno, većina lajf-koučeva kod nas su terapeuti koji su tu videli šansu da zarade. Ja sam praktično znala uvek da želim da radim sa takvim klijentima, i čekala sam kad će neko da ponudi dovoljno dobar program. NLP i slične skraćenice ne priznajem kao adekvatne... pa, kao adekvatno bilo šta. 

[DankaM]

Jaoooj, iskren da budem, ja nisam bas za psihijatre, osim za one koji stvarno vole svoj posao jer cini mi se da psihijatri odmah krenu sa nekim medikamentima, a ja se plasim tih lekovaaaaa

 

Apsolutno ne bi trebalo, samo zbilja treba da naletiš na psihijatra koji ne daje lekove kao bombonice. I koji ipak ima malo širi pogled na čoveka, sem kao na biće biologije.

Problem sa psiholozima je što im često baš promakne taj telesni deo. Jbg, neko se rodio takav, imao takav i takav život i ispalo je kako je ispalo. Sigurno ne bi terao nekog dijabetičara da snagom volje upravlja lučenjem insulina...