Otac koji nestaje

[Дијана.]

Ne razumem zasto neko ovakav tip clanaka dozivljava licno i komentarise

 

Zato sto govori o veoma bolnoj temi koja je predmet licnog iskustva odredjenog a mozda i velikog broja forumasa (bilo iz pozicije djeteta, bilo 'samohranog' roditelja) ili nekog iz njihove neposredne okoline. To su traume i kompleksi u izvornom znacenju rijeci (psihicke povrede, rane, koje se nisu zacijelile nekim kontradjelovanjem npr. razuma ili dopingovanjem pozitivnim emocijama ili distrakcijama). Vrlo, vrlo teske i bolne stvari o kojima ne treba olako ni suditi. Naravno da je najbolja potpuna porodica, ali potpuna ne samo po broju i formi, nego zdrava porodica u kojoj oba roditelja zaista vrse na pozitivan nacin svoje roditeljske uloge. Naravno da postoji jednoroditeljska porodica, kao pojava i kao termin (pogledati uglednu profesorku BG Univerziteta Andjelku Milic) i  i treba koristiti takav termin, upravo radi djece, jer zamislite kako se moraju osjjecati djeca koja su bez svoje krivice apsolutno ostala s jednim roditeljem, sto, jel oni treba da osjecaju i misle da oni nemaju porodicu? Dakle upravo radi njih mnogo je adekvatniji i humaniji izraz jednoroditeljska porodica, nego nepotpuna porodica ili jos gore razoreni dom, sto je doskora preovladavalo u strucnooj literaturi. Ima tu puno predrasuda i stereotipa, u krajnostima 'nikakav razvod, svetost nepovredivost porodice' do 'bolje dobar razvod nego los brak'. Oba su potpuno netacna. Ima zaista tako teskih slucajeva porodicne patologije gdje ljudi (roditelji) ne mogu i ne umiju ili prosto nece da ucine nista da to poprave i naprave zdravu ili zdraviju sredinu za djecu pa je tezak bolni rez neophodan. Ima tako uzasnih slucajeva fizickog maltretiranja, mada ima i uzasnih slucajeva psihickog maltretiranja koje i samo dovede do psihoze recimo kod djece.  Isto tako, nema 'dobrog razvoda', jer najcivilizovaniji razvod, bez blacenja drugog roditelja i izivljavanja i manipulisanja djecom u svrhu povredjivanja bivseg partnera je samim odlaskom drugog roditelja, najcesce oca, preogromna i preteska trauma za djecu. A takav razvod, gdje roditelji gledaju da sto manje ratuju medjusobno i sto manje povrijede djecu je jako, jako rijedak.Treba imati u vidu da djeca vole oca uvijek i kakav je god, pa bio on najcrnji nasilnik i prema njima, i da im je potreban otac, i koliko toliko pozitivna slika o njemu, da bi svoju licnost pravilno oformili.  (opet iz aspekta cinjenice da je on najcesce taj odsutni roditelj usljed razvoda).Tako da razvod moze biti samo manje zlo, nikako 'dobro' rjesenje.

Sasvim je treca stvar nas hriscanski idealizam, jer mi inace tezimo svijetu kakav bi on trebao biti, i kakvi bi mi trebali biti, a ne kakvi  jesu/jesmo. 

(ako ima interesa i vise mogu da pricam).

 

A sto se tice napada na Dzesi, i to je bila jedna reakcija uslovljena subjektivnim iskustvom sto sam objasnjavala na pocetku, mada je naravno potpuno neopravdan. Dzesica je draga i vrijedna i skromna i ne voli da pametuje i pokaze svoje znanje. I upravo je sad vidjela koliko je mnogi vole i cijene. 

[RYLAH]

Muskarci postaju senka i to je apsolutna istina - muskarci su u Srbiji i 80-ih godina bili senka u porodici, naravno, ne svakoj ali u dobrom delu. U nasem narodu postoji ona izreka ,,otac k'o kolac'' sto govori o tome da je u nasem mentalitetu da se muskarci ne bave mnogo porodicom i decom. I to je, dragi moji, fakat. 

 

То није никакав факат, него предрасуда. Ту су изреку измислиле жене које су остајале у кући са децом док су мушкарци радили да би прехрањивали ту исту жену и ту исту децу, док су жене код куће своје неурозе преносиле на децу, што је и данас чест случај. Иначе сам виђао милијарду и жена и очева, и сваки је прича за себе. На бракоразводним парницама жена ће да плаче, кука, оставља утисак жртве, њој ће да буду додељена деца, а онда ће помоћу деце да цео живот пије крв човеку који би им био бољи отац. Ово је чест случај, не само код разведених родитеља, да су жени деца само оруђе да некога малтретира или успоставља пасивноагресивну доминацију. Имаш и жена које намерно затрудне само да би имале сигуран извор прихода целог живота, или оне које васпитају децу тако да мрзе оца само због тога што је отац некада преварио мајку. Док је отац на послу, зарађује, и једноставно нема ни толико времена да се посвети деци. Овакви чланци само титрају тим предрасудама и од тих неуроза, од којих је добар део и наслеђен, праве научне чињенице.

 

Да ли има мушкараца као ових у чланцима? Наравно, и то много. Али гледати на ствари овако површно у старту дисквалификује било какав текст као нешто што има било какву научну вредност, а посебно као нешто што може да служи као мерило за било шта. 

 

Ne razumem zasto neko ovakav tip clanaka dozivljava licno i komentarise, davajuci pritom prilicno subjektivne stavove?! 

 

Зато што су и чланци писани субјективно, без научног приступа. Само зато што је нешто изашло као чланак на Интернету не значи да има било какав кредибилитет и да није подложно критикама. На форуму се критикује све и свашта, не знам зашто би неслагање са овим чланцима било изузетак од критике? 

 

Ево иначе ко је "научник" који је аутор ових интелектуалних бравура о родитељству, па закључите сами научну вредност коју ови чланци носе, и колику вредност има чланак писан из идеологије блиске Јеховиним сведоцима: http://en.wikipedia.org/wiki/Josh_McDowell  

 

Човек који са било каквом психологијом има везе колико и ја са конструкцијом подморница. Дакле, научна вредност је никаква, а ако неко хоће да се и даље ложи на ове њу ејџ глупости, нека га, ал немој то да се потура као било каква наука, јер са било каквом науком нема везе, ово је данашње друштво виђено из угла протестантског фундаменталисте.

[Trifke]

То није никакав факат, него предрасуда. Ту су изреку измислиле жене које су остајале у кући са децом док су мушкарци радили да би прехрањивали ту исту жену и ту исту децу, док су жене код куће своје неурозе преносиле на децу, што је и данас чест случај. Иначе сам виђао милијарду и жена и очева, и сваки је прича за себе. На бракоразводним парницама жена ће да плаче, кука, оставља утисак жртве, њој ће да буду додељена деца, а онда ће помоћу деце да цео живот пије крв човеку који би им био бољи отац. Ово је чест случај, не само код разведених родитеља, да су жени деца само оруђе да некога малтретира или успоставља пасивноагресивну доминацију. Имаш и жена које намерно затрудне само да би имале сигуран извор прихода целог живота, или оне које васпитају децу тако да мрзе оца само због тога што је отац некада преварио мајку. Док је отац на послу, зарађује, и једноставно нема ни толико времена да се посвети деци. Овакви чланци само титрају тим предрасудама и од тих неуроза, од којих је добар део и наслеђен, праве научне чињенице.

 

Да ли има мушкараца као ових у чланцима? Наравно, и то много. Али гледати на ствари овако површно у старту дисквалификује било какав текст као нешто што има било какву научну вредност, а посебно као нешто што може да служи као мерило за било шта. 

 

 

 

 

Зато што су и чланци писани субјективно, без научног приступа. Само зато што је нешто изашло као чланак на Интернету не значи да има било какав кредибилитет и да није подложно критикама. На форуму се критикује све и свашта, не знам зашто би неслагање са овим чланцима било изузетак од критике? 

 

Ево иначе ко је "научник" који је аутор ових интелектуалних бравура о родитељству, па закључите сами научну вредност коју ови чланци носе, и колику вредност има чланак писан из идеологије блиске Јеховиним сведоцима: http://en.wikipedia.org/wiki/Josh_McDowell

 

Човек који са било каквом психологијом има везе колико и ја са конструкцијом подморница. Дакле, научна вредност је никаква, а ако неко хоће да се и даље ложи на ове њу ејџ глупости, нека га, ал немој то да се потура као било каква наука, јер са било каквом науком нема везе, ово је данашње друштво виђено из угла протестантског фундаменталисте.

:good2:  :good2:  :good2:        :good2:  :good2:  :good2:

[Драшко]

О теми: још једна тема где се криве очеви за сваки неуспех који направимо у животу. Или родитељи, уопштено. Људи су и праве грешке, па и грешке у избору партнера или могућности да га задрже. Наша је одговорност шта постигнемо са оним картама које су нам додељене.   Ако цео живот кривимо друге за своје неуспехе, онда смо стварно неуспешни. А и веома лоши потомци, да не употрбим гори израз.

 Мислим да си промашио у процени тога, о чему је текст. Ради се о појави која је честа, и о последицама исте (ради се о грешкама родитељства). Лично сам се пронашао у једном пасусу, као дете (можеш и да видиш који је, лајковао сам га) и наравно да је одговорност на мени (сад кад сам одрасто коњ), али је тежина коју одређене "подељене карте" оставе на детету, понекад мнооого велика. Надам се да ти ниси у тој ситуацији. И хвала ти што си нам разбио мрак, ако је лик фундаментални протестант, онда нећемо да га узимамо за озбиљно (мада ми се чини да текст вреди, без обзира на човеков религијски бекграунд, можда га није ни написао, а можда га није писао из свог религијског угла). Али ми не иде уз тебе да будеш толико неселективно жесток у "пљуви"   морао сам да ти кажем, сори   

[RYLAH]

 Мислим да си промашио у процени о чему је текст. Ради се о појави која је честа, и о последицама исте. Лично сам се пронашао у једном пасусу (можеш и да видиш који је, лајковао сам га) и наравно да је одговорност на мени, али је тежина коју одређене "подељене карте" оставе на детету, понекад мнооого велика. Надам се да ти ниси у тој ситуацији. И хвала ти што си нам разбио мрак, ако је лик фундаментални протестант, онда нећемо да га узимамо за озбиљно (мада ми се чини да текст вреди, без обзира на човеков религијски бекграунд, можда га није ни написао). Али ми не иде уз тебе да будеш толико неселективно жесток у "пљуви"   морао сам да ти кажем, сори   

Ма нисам неселективан у пљуви, макар се надам да нисам, ал ме нервирају овакви текстови, још кад видиш и реакције, неко ће и озбиљно да их схвати. Некако све мање живаца имам кад видим овакве ствари, јер све то врло често гледам у пракси, и у старту видиш да онај ко то саставља везе нема, него пише из неких својих побуда, у овом случају из побуде да шири своје виђење вере и продаје своје књиге. Ја ћу на основу неког свог искуства да напишем било шта, увек ће неко да се нађе у томе, али то не значи да ће текст да буде више вредан. Плус не волим подилажење било чијим предрасудама и/или фрустрацијама, ради давања изговора за неуспехе, што се овде чини.

 

Да поновим: свако од нас има фалинку у одрастању, ничији родитељи нису били савршени. Али ако у њима тражимо изговор за све што смо лоше урадили, онда личимо на Хомера који, кад оде код психијарта који га оцрни да је лењ, дебео, глуп, лош отац, алкохоличар, пита "А друштво је зато криво због...?".

 

Ипак треба да пазимо шта качимо, или макар да обележимо да нешто нема везе са било каквом науком, да је лични став и ништа преко тога, и чији је лични став, па онда кад људи знају са ким разговарају (мислим на то ко је писац текста који са њима "разговара"), лакше ће да се определе и према ономе што пише у тексту, и н еће да долази до оваквих расправа. И не знам уопште чему овакве расправе, критикујем многе ствари које многи постављају, многи критикују мене, ал кажем да ми се не свиђа један квазипсихолошки текст, и испада по појединим коментарима да нападам постављача текста или да на овим темама није пожељно другачије мишљење, односно да ако мислим другачије не морам ни да пишем на оваквим темама. Не капирам такав приступ, помало ми је секташки.

[Oglo]

@@ RYLAH,

opet u centar.

 

 Što se tiče teksta, čini mi se da je u potpunosti preuzet odnekud.

Da ponovim:

 

Izvinite,

ali u tekstu su prva dva reda o ocu. Poslije toga o roditeljima ;-) 

 

(Naslov i prvi red)

 

 

Složit ću se sa Rylahom -  krajnje amaterski.

 

Što se tiče drugara na braniku, moram vam priznati da bi ovo primijetio samo onaj ko se NE vidi u tekstu.

 

 

 

Али ми не иде уз тебе да будеш толико неселективно жесток у "пљуви"

??? 

[Драшко]

Да поновим: свако од нас има фалинку у одрастању, ничији родитељи нису били савршени. Али ако у њима тражимо изговор за све што смо лоше урадили, онда личимо на Хомера који, кад оде код психијарта који га оцрни да је лењ, дебео, глуп, лош отац, алкохоличар, пита "А друштво је зато криво због...?".

ја стварно не знам где си видео да неко помиње изговоре за то?

[Драшко]

  Драшко, on 30 Jul 2014 - 18:29, said: Али ми не иде уз тебе да будеш толико неселективно жесток у "пљуви" ??? 

:.mislise. 

[Драшко]

Što se tiče drugara na braniku, moram vam priznati da bi ovo primijetio samo onaj ko se NE vidi u tekstu.  

:.mislise.  :.mislise.  ма.....  

[Oglo]

Ne znam o kakvom pljuvanju govorite.

Jednostavno, ima ljudi koji se ne uklapaju u šablone. Pogotovo ovakvih tekstova.

[Драшко]

Ne znam o kakvom pljuvanju govorite.

Jednostavno, ima ljudi koji se ne uklapaju u šablone. Pogotovo ovakvih tekstova.

Ок извињавам се РИЛАХу, мени је његов говор тако изгледао

Куд се петљам у овакве теме и дискусије 

[Драшко]

Ма нисам неселективан у пљуви, макар се надам да нисам,

Добро, извини  

[Oglo]

Ок извињавам се РИЛАХу, мени је његов говор тако изгледао

Куд се петљам у овакве теме и дискусије 

Ето ми ушаблоњени ћемо да.....не знам

 

Ma kakvi, nije do toga došlo...

Tekst je pretenciozno napisan, kao da ga je pisala neka nevladina organizacija u očekivanju sponzora.

Inače Rylah je načeo jedan kraj od ove priče koji će tek početi da pokazuje svoje umilne zubiće.

Rylah, još jednom bravo.

[RYLAH]

Ок извињавам се РИЛАХу, мени је његов говор тако изгледао

Куд се петљам у овакве теме и дискусије 

Стварно нема разлога, нисмо од јуче на форуму, таман посла да сам било шта схватио као увреду, само причамо.

[LISA]

Ajmo onda jednu naucnu studiju iz ugla savremene psihoanalize kada su u pitanju najteza psi oboljenja - psihoze, na primer...

Uloga oca u razvitku psihoze

Avramaki Elissavet^a, Tsekeris Charalambos^b

^aDepartment of Humanities and Social Sciences, Anglia Ruskin University, Cambridge, UK
^bDepartment of Psychology, Athens Panteion University, Athens, Greece

e-adresa: [email protected], [email protected] 
 

Sažetak

U psihoanalizi očinstvu nije pridata velika analitička pažnja i vrlo se malo zna o njegovom aktualnom uticaju na razvitak određene psihopatologije. Ovaj tekst pokušava da pažljivo ispita i kritički razmotri uticaj očinstva na psihotične individuume. On razrađuje važnost oca u zdravom razvitku dece, kao i posledice koje njegovo odsustvo ima za njihovu psihu. Oslanjajući se na lakankovski analitički okvir, tvrdi se da je danas očinska figura umnogome izgubila status koji je prethodno imala. Postepeno nestajanje očinske funkcije unutar savremenog kulturnog okruženja, uglavnom je uzrok važnih društvenih i zakonskih promena u porodičnoj strukturi, kao što su povećanje broja porodica s jednim roditeljem i zakonodavstvo koje omogućava da gej-parovi usvajaju decu.

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-5738/2011/0353-57381104183A.pdf