Samoubistvo - muči me ta pomisao

[RYLAH]

Некако контам да у овом свету нема било каквих апсурда, и да ти се све разјасни, веровао ти у Бога или не, ако желиш да ти се разјасни. 

 

Тако ни апсурд постојања у свету без Бога не постоји и не може постојати, сем за оне који не желе да виде свет око себе. И смисао постоји, све и да не верујеш, само што си ту ускраћен за један велики део сагледавања слагалице, али никако ниси остављен без смисла.

 

Убијају се људи из разних побуда, некад је то чак и најплеменитији, за који сматрам да се може назвати и хришћанском жртвом у неку руку, ал ови што се убијају због наводног апсурда због непостојања смисла јесу лицемери. И то не лицемери због тога што не желе да живе у свету без смисла, него зато што смисао стоји ту, пред свима, али они га не желе једном када га наслуте, јер не знају шта би после радили.

 

Е, сад, много људи прође кроз живот, а да се о тим стварима и не запита, и чак и срећно проживе. Можда је то и благослов, не знам, има и оних који кажу да јесте...

[Срђан Шијакињић]

Некако контам да у овом свету нема било каквих апсурда, и да ти се све разјасни, веровао ти у Бога или не, ако желиш да ти се разјасни. 

 

Тако ни апсурд постојања у свету без Бога не постоји и не може постојати, сем за оне који не желе да виде свет око себе. И смисао постоји, све и да не верујеш, само што си ту ускраћен за један велики део сагледавања слагалице, али никако ниси остављен без смисла.

 

Е, сад, много људи прође кроз живот, а да се о тим стварима и не запита, и чак и срећно проживе. Можда је то и благослов, не знам, има и оних који кажу да јесте...

 

Не знам, брате, ако нема Бога који смисао има... Ако је све ово грешка само, ако свест постоји само игром случаја у једном општем пропадању и пролазности, ја не бих ту видео никакав смисао, који би ме усрећио... Нашао бих прегршт смисла да се не убијем наравно, али да бих икад био срећан, бар потпуно, не бих... Додуше, не знам ни сад да ли сам потпуно срећан, али надам се да ћу некад бити...

 

И ја имам утисак да много људи никад не помисли на то, али опет многи са којима сам причао тврде да се сваки човек, на неки начин, пре или касније, преиспита о свему томе, тако да су ми пољуљали то уверење.

[RYLAH]

Не знам, брате, ако нема Бога који смисао има... Ако је све ово грешка само, ако свест постоји само игром случаја у једном општем пропадању и пролазности, ја не бих ту видео никакав смисао, који би ме усрећио... Нашао бих прегршт смисла да се не убијем наравно, али да бих икад био срећан, бар потпуно, не бих... Додуше, не знам ни сад да ли сам потпуно срећан, али надам се да ћу некад бити...

 

И ја имам утисак да много људи никад не помисли на то, али опет многи са којима сам причао тврде да се сваки човек, на неки начин, пре или касније, преиспита о свему томе, тако да су ми пољуљали то уверење.

 

Нисам рекао да би за мене сада, када знам ово што знам, било који други одговор на питање смисла имао смисла, него да они који се преиспитују, а у том преиспитивању не нађу Бога, опет имају сасвим довољно ствари да у свему виде смисао. Само што га, по мом и твом виђењу, виде окрњеног за један огроман део око ког се после склапају сви остали. Дакле, фали им централни део, брод на слагалици од две хиљаде делова.

 

И многи људе помисле на то, ал не желе баш да се удубљују, јер то тражи много времена, снаге, одрицања, преиспитивања, бола, и нико на крају не може било коме од нас да гарантује где ће све то да га одведе. Капирам да је много људи скренуло због својих представа о Богу, и починило доста зла и себи и другима, некада и несвесно. 

 

Да би се те опасности заштитили, несвесно направе свој живот тако да стално беже од тих ствари и тих питања. На томе је и заснована цела индустрија забаве, да употпуни место у људским животима које би заузимало питање смисла (сада и интеракција са другима кроз коју би се опет могао тражити и смисао, ал да не ширимо тему...), и тиме се вештачки неслућене масе људи одржавају под либелом, јер би их питање смисла које не могу да прихвате рационално одвело у ко зна шта.

 

Доста сам се запетљао, не знам јесам јасно изложио шта сам хтео да кажем ако треба да се појасним, реци.

[drvce]

Доста сам се запетљао, не знам јесам јасно изложио шта сам хтео да кажем ако треба да се појасним, реци.

Hvala, ovo je sasvim dovoljno za jedan post.

На томе је и заснована цела индустрија забаве, да употпуни место у људским животима које би заузимало питање смисла

Jos od malih nogu BeniHil mi je bio besmislica, OSIM buljuka zena u stockings varijanti.

[Natasa.]

Некако контам да у овом свету нема било каквих апсурда

The Meaning of Life: Find the Fish

 

[RYLAH]

Jos od malih nogu BeniHil mi je bio besmislica, OSIM buljuka zena u stockings varijanti.

 

Није бесмислица, само је инклузиван до бола.

[Срђан Шијакињић]

Нисам рекао да би за мене сада, када знам ово што знам, било који други одговор на питање смисла имао смисла, него да они који се преиспитују, а у том преиспитивању не нађу Бога, опет имају сасвим довољно ствари да у свему виде смисао. Само што га, по мом и твом виђењу, виде окрњеног за један огроман део око ког се после склапају сви остали. Дакле, фали им централни део, брод на слагалици од две хиљаде делова.

 

И многи људе помисле на то, ал не желе баш да се удубљују, јер то тражи много времена, снаге, одрицања, преиспитивања, бола, и нико на крају не може било коме од нас да гарантује где ће све то да га одведе. Капирам да је много људи скренуло због својих представа о Богу, и починило доста зла и себи и другима, некада и несвесно. 

 

Да би се те опасности заштитили, несвесно направе свој живот тако да стално беже од тих ствари и тих питања. На томе је и заснована цела индустрија забаве, да употпуни место у људским животима које би заузимало питање смисла (сада и интеракција са другима кроз коју би се опет могао тражити и смисао, ал да не ширимо тему...), и тиме се вештачки неслућене масе људи одржавају под либелом, јер би их питање смисла које не могу да прихвате рационално одвело у ко зна шта.

 

Доста сам се запетљао, не знам јесам јасно изложио шта сам хтео да кажем ако треба да се појасним, реци.

 

Види, што се тиче првог пасуса, мене буни то што не видим какав смисао, апсолутан смисао а не некакво бежање од смисла у виду популарне забаве или тзв. обичног живота (факс, посао, жена-деца, добра кола по могућности и 20 дана одмора, хоби и пас, једном речју гомила обавеза да се попуни време и побегне од питања; наравно, ништа од овога што сам набројао није лоше, чак напротив, да ме неко погрешно не разуме, само је проблем кад не представља избор, већ генерацијама утабану стазу за бекство баш од избора), би могао да се нађе, све и да не верујем у ово што сад верујем... Да ли човек који просто мора да размишља о томе, који не може да побегне од тога, може да не заврши на крају у некој врсти духовности... Изгледа да ипак може, јер постоје много дубоки и упитани људи, који су се изгледа срећно помирили са пролазношћу, и оним што би мени било апсурдно, и живе сасвим мирно. То мени није јасно, с тим што одговор вероватно тешко могу да добијем... Све остало што си рекао, потписао бих.

[drvce]

јер би их питање смисла које не могу да прихвате рационално одвело у ко зна шта.

Koznasta nosi nelagodnost na koju se ne navikne svako, nezgodno je ostaviti rupe da zjape i priznati koznasta. Mnogi religiju (ili nauku ili neku trecu aktivnost) dozivljavaju kao nesto sto uspesno popunjava te rupe. Mada, mnogi religiozni think(feel,believe...) tenkovi cesto jedre na svojoj veri i vrlo pazljivo osmatraju koznasta.

[RYLAH]

Види, што се тиче првог пасуса, мене буни то што не видим какав смисао, апсолутан смисао а не некакво бежање од смисла у виду популарне забаве или тзв. обичног живота (факс, посао, жена-деца, добра кола по могућности и 20 дана одмора, хоби и пас, једном речју гомила обавеза да се попуни време и побегне од питања; наравно, ништа од овога што сам набројао није лоше, чак напротив, да ме неко погрешно не разуме, само је проблем кад не представља избор, већ генерацијама утабану стазу за бекство баш од избора), би могао да се нађе, све и да не верујем у ово што сад верујем... Да ли човек који просто мора да размишља о томе, који не може да побегне од тога, може да не заврши на крају у некој врсти духовности... Изгледа да ипак може, јер постоје много дубоки и упитани људи, који су се изгледа срећно помирили са пролазношћу, и оним што би мени било апсурдно, и живе сасвим мирно. То мени није јасно, с тим што одговор вероватно тешко могу да добијем... Све остало што си рекао, потписао бих.

 

И многи атеисти су били духовни људи, само што се њихове одговорност ограничавала на одређеном степену. И многи верујући оду у духовност која иде у неком другом правцу у односу на оно што је нама најлогичније и најпотпуније. Не може се рећи да нису нашли НЕКИ смисао, само што је то далеко од пуноће и заокружености, макар према нашем виђењу света.

 

Не можеш рећи за будисту, муслимана, шамана, или чак и сатанисту да не трагају за смислом, али опет капираш да им нешто фали. И у Египту, Месопотамији, Јужној Америци, Африци... Свуда су имали неке своје врсте духовности које су опет имале неких универзалних вредности утканих у себе, сем ако нису биле окренуте деструкцији.

 

Тако и неверујући људи који се тиме уопште баве. Дођу до одређеног степена смисла за који сматрају да им одговара и ту стану, јер су направили мир, не копају дубље од тога. И то је, макар по мени, једна врста духовности, иако је они нису свесни, или неће да је назову духовношћу, свеједно. Фали јој суштина (наравно из моје-наше перспективе), онај бродић на слагалици, али многи елементи су ту, и не можеш за њих да кажеш нису духовни, или да не траже или шта друго.

[RYLAH]

Koznasta nosi nelagodnost na koju se ne navikne svako, nezgodno je ostaviti rupe da zjape i priznati koznasta. Mnogi religiju (ili nauku ili neku trecu aktivnost) dozivljavaju kao nesto sto uspesno popunjava te rupe. Mada, mnogi religiozni think(feel,believe...) tenkovi cesto jedre na svojoj veri i vrlo pazljivo osmatraju koznasta.

 

"Ко зна шта" је у овом контексту страх од непознатог који је за оне који не би баш да се цимају "ко зна шта".

 

Што се религије тиче, искрена религиозност захтева од тебе стално преиспитивање, суочавање са собом и својим недоумицама у вези са апсолутно свим питањима. Не може религија да ти попуни рупе на тај начин, није то неки инстант лек за твоје бољке. Тако схваћено, то је сујеверје, кога има много међу верницима, али то није вера.

[Срђан Шијакињић]

Не можеш рећи за будисту, муслимана, шамана, или чак и сатанисту да не трагају за смислом, али опет капираш да им нешто фали. И у Египту, Месопотамији, Јужној Америци, Африци... Свуда су имали неке своје врсте духовности које су опет имале неких универзалних вредности утканих у себе, сем ако нису биле окренуте деструкцији.

 

Никако то не могу рећи, мислим да сви они итекако трагају за смислом, и чак штавише ту ме ништа и не збуњује, јер ми се ствар чини потпуно јасном, сви они су превазишли на неки начин пролазност, сви они верују у нешто што их умирује... Ја лично верујем у оно што ми стоји у потпису, па баш нисам сигуран да ли поред тога верујем и у то да једном будисти обавезно нешто фали. Углавном, све религије и сваку веру или поглед на свет, који се не завршава на материјализму, који у себи носи наду да човек није само бљесак свести у тами ништавила, видим као један од путева да се превазиђе апсурд. А са друге стране...

 

Тако и неверујући људи који се тиме уопште баве. Дођу до одређеног степена смисла за који сматрају да им одговара и ту стану, јер су направили мир, не копају дубље од тога. И то је, макар по мени, једна врста духовности, иако је они нису свесни, или неће да је назову духовношћу, свеједно. Фали јој суштина (наравно из моје-наше перспективе), онај бродић на слагалици, али многи елементи су ту, и не можеш за њих да кажеш нису духовни, или да не траже или шта друго.

 

... збуњује ме који је то степен, нижи од оног на коме постоји вера и нада о којој сам писао у првом пасусу, који може да задовољи трагаоца. Који је то смисао који може да учини подношљивом могућност пролазности, који је то степен који чини да та пролазност и непредодређеност човека не буде апсурд. Никако за такве људе не бих рекао да нису трагаоци, али не могу да замислим како то неки од њих проналазе срећу, која не укључује наду да "има нечег после" и да ће велика неправда, која се састоји у томе да изгледа да само слепи случај одређује да се неко роди да ужива а неко да пати, једном бити исправљена. А сведоци смо да има људи који трагају, не налазе ништа сем пролазности (која је за мене апсурд) и опет живе срећно, дакле не бежећи, већ просто прихватајући то тако.

[Срђан Шијакињић]

 

 

Што се религије тиче, искрена религиозност захтева од тебе стално преиспитивање, суочавање са собом и својим недоумицама у вези са апсолутно свим питањима. Не може религија да ти попуни рупе на тај начин, није то неки инстант лек за твоје бољке. Тако схваћено, то је сујеверје, кога има много међу верницима, али то није вера.

 

Некад ми се чини да је религија много више од уверења у стриктном смислу да "има тамо нечег". Чини ми се да искрена религја, можда мора да избрише границе између вере, наде и љубави, тако да се надаш само зато јер верујеш, а истовремено верујеш само зато што се надаш, а и надаш се и верујеш јер волиш... Увек сам религју некако више, ја лично (вероватно ту грешим) доживљавао као жарку жељу, наду а не уверење.

[Срђан Шијакињић]

Волео бих да се укључе ови наши форумски атеисти,можда би могли да ми дају неке одговоре или бар нови материјал за разматрање.

[RYLAH]

... збуњује ме који је то степен, нижи од оног на коме постоји вера и нада о којој сам писао у првом пасусу, који може да задовољи трагаоца. Који је то смисао који може да учини подношљивом могућност пролазности, који је то степен који чини да та пролазност и непредодређеност човека не буде апсурд. Никако за такве људе не бих рекао да нису трагаоци, али не могу да замислим како то неки од њих проналазе срећу, која не укључује наду да "има нечег после" и да ће велика неправда, која се састоји у томе да изгледа да само слепи случај одређује да се неко роди да ужива а неко да пати, једном бити исправљена. А сведоци смо да има људи који трагају, не налазе ништа сем пролазности (која је за мене апсурд) и опет живе срећно, дакле не бежећи, већ просто прихватајући то тако.

 

То би већ могли да ти одговоре форумски атеисти

 

Ал за мене лично питање смисла је одвојено од питања наде у живот после смрти, или у бесмртност, или уопште наде у боље сутра. Нема депресивније религије од будизма и донекле хиндуизма, ал опет не можеш да кажеш да све то нема неког смисла. Колко контам, кад бих нашао смисао у другим стварима, које нису православно хришћанство, опет бих нашао неки смисао. Е, сад, како бих се поставио у свему томе, то опет не знам.

 

Ал имаш ону песму од Пајтоноваца о универзуму, где они откривају како су они лично у свом погледу на свет, несумњиво атеистичком нашли срећу: У томе да је сваки човек посебан и победник самим тим што је на земљи, јер се родио упркос невероватно великој вероватноћи да се неће родити, и то баш у том облику, и тиме је стекао своју посебност у целом свемиру (наравно, на крају су убацили фору јер их је то сазнање до ког су се песмом приближили можда и уплашило, ал игнориши сам крај песме, два задња стиха отприлике).

 

http://www.youtube.com/watch?v=JWVshkVF0SY

[Баба]

Некако сам ја схватио да је то само један фаза, тај моменат апсурда већ следећа фаза може бити таква да се апсурдна философија чини потпуно апсурдном.

 

4chsmu1