Јован 12:24 - о пшеничном зрну

[Ово име није заузето]

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси. (Јн 12:24)

 

Како да исправно протумачим ове речи?

[Number15648]

Пред последње и највеће чудо Он је морао постати сметлиште света и попљувана играчка најгаднијих грешника у свету. Пре уздизања у небо Он се морао спустити далеко испод земље, испод гроба, до у дно Ада. Пре уласка у небесну славу и заузимања престола Судије неба и земље Он је морао проћи кроз шибу и срам. Не може зрно пшенично родити род многи ако паднувши на земљу не умре (Јов. 12, 24). Без страдања нема васкрсења, без понижења нема узвишења.

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Omilije2/Nikolaj050121.htm

[Melhisedek88]

Zrno prsenicno moze predstavljati nas same.Ukoliko ne umremo za ovaj svet,i ne odreknemo se svojih poroka i strasti,sebicnosti nikad necemo uzrasti u duhovne visine i doneti mnogostruke duhovne plodove.

 

Iskusenja je bitno odbiti,napraviti kontuniutet sklada da Bogom da bi nam Andjeli pristupili.

 

Ja barem tako gledam na citat.

[Данче*]

" Заиста заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси" (Јн.12,24)

 

То би могло значити да је пшеница или кољиво (кувана пшеница) символ смрти (умирања) и васкрсења, символ наде у вечни живот и бесмртност људског бића.

[Oglo]

Šta je sjeme

 

“

When old words die out on the tongue, new melodies break forth from the heart; and where the old tracks are lost, new country is revealed with its wonders.

” 

Rabindranath Tagore

Metaforički rečeno, ukoliko se krećemo u krugu stalno istih misli, i koristimo stalno iste koncepte i ideje, ništa novo nam se ne može desiti. Čovjek ima mogućnost da se prisjeća prošlosti i da zamišlja budućnost. Svaki dan koji ostavlja za sobom pripada prošlosti i treba tamo i da ostane, zato što ono što je za nama nalazi se samo u sjećanju. Svakog dana sunce zalazi, i time stvara mogućnost da izađe opet i da se rodi novi dan. 

Prisjećajući se tako, čovjek vidi da se sve mijenja. Svekolika priroda se mijenja. Gusjenica prolazi transformaciju i postaje leptir. Međutim da bi postao leptir, ne može se preskočiti raspadanje gusjenice. To je proces nad kojim ni gusjenica a ni leptir nemaju kontrolu. 

Čovjek se plaši smrti. To je u prirodi uma koji se vezuje za stvari koje ga okružuju. Vidi da dani prolaze i da je kraj blizu. Međutim isto tako, ukoliko nije previše uplašen, može da primijeti, da sve stvari koje se mijenjaju moraju imati nepromjenljivu podlogu, inače ne bi mogao ni da percipira promjenu. 

Kako je već zaključio da i tijelo umire, shvata da unutar njega postoji klica, zametak života koji je neraspadljiv. Naravno ukoliko pažljivije posmatra, vidjet će da ta klica nije "unutar njega" nego unutar i svijeta, ali ukoliko prati prirodan slijed misli vidjet će da je u njemu. Ono što ga "štiti" od toga saznanja su u stvari njegove želje, njegove misli koje mu ne dozvoljavaju da se razvije u ono što mu je prirodom dato. Stoga, kako to i kažu sveti_o(ni)ci, potrebno je da čovjek "umre" za spoljni svijet, za sve svoje želje vezane za svijet koji ga okružuje, znajući da ono što je u njemu u stvari je izvor života i kao takvo je veće od svih želja.

Sa podvižničke strane gledano, potrebno je svoj um usidriti u srcu, tj da um "umre" u srcu, kako bi se preobrazio i došao do svoje prave prirode. Jer jedino u takvom umu možemo da vidimo prave sebe, jer se jedino u takvom umu vidi Bog.

[w.a.mozart]

Nije ovo jedino mesto gde Gospod govori o smrti i novom rodjenju. O ovome priča i Nikodimu

 

http://wwwyu.com/biblija/43jvn003.htm

 

Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Isa. 44:3, Mt. 3:11, Mk. 16:16, Dela 2:38, Titu 3:5, 1 Pet. 3:21

Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.

Gal. 4:23

 Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.

 

Treba mislim odbaciti biološku ličnost, ono na čemu identitet grade ljudi koji su bez Hrista zarad punoće i veličanstvenosti u Hristu u kojoj se večno uzrasta. Nažalost, za onoga ko nije prošao kroz ponovno rodjenje ovo može delovati kao pričica ili u najbolju ruku kao neka vrsta - okretanja novog lista- a na ovome se zasniva ceo život Hristovog sledbenika. Dostojevski je Braću Karamazove počeo ovim rečima inače

[w.a.mozart]

Inače, super tema facenew22222222

[Лазар Нешић]

Како да исправно протумачим ове речи?

 

Могућа су многа тумачења и многа од њих могу подједнако да буду исправна.

Ја мислим да се ради о ономе: ко постане ништа, остаје му да буде све остало ... (једно од могућих тумачења)

[JESSY]

Kada se telo sahrani u zemlju to je kao kada se zasadi seme. Seme odstoji neko vreme i onda iz neuglednog semena nikne veličanstvena biljka. Kao što je otprilike tri dana potrebno zrnu pšenice da proklija, tako je i Isus Hrist bio ubijen, sahranjen i nakon tri dana provedena u zemlji vaskrsnuo u novom telu.

[Oglo]

Najednostavnije moje viđenje je da Hristos kuraži ljude pošto je rast bolan, i svaka promjena je bolna.

A to je neizostavno jer je život takav. Jedina konstanta u životu je promjena. 

 

 

 

Nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dokle god to "danas" traje, da koji od vas ne postane tvrdokoran obmanom grijeha.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Stari adam mora umreti kako bi čovečanstvo plodove radjalo sa novim Adamom.

 

Ne može se živ stari adam obožiti i ući u većnost Istine Carstva Božjeg.Carstvo se zadobija tek sa novim Adamom. Tu treba prelomiti i verovati.

 

Starom Adamu više ni priroda njegova nije mogla davati dobre plodove, no su bili pali i grešni,bez obzira na tu radost, da je imao potomke i radjao decu.

[Toma]

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси. (Јн 12:24)

 

Како да исправно протумачим ове речи?

Ако верујемо да је све за Христа и да је кроз Њега све створено,

онда се и ове речи односе на Њега - смрћу је из Ада спасао све

који су очекивали спасење Божије (од Адама до покајаног разбојника),

па и ми верници смо 'род Његов', мада ја ту баш и нисам нека 'фаца'.

Ако верујемо да се ове Господње речи односе на нас, онда је то 

просто и најтеже - да увек и на сваком месту буде воља нашег

ближњег, ма био он геније или дегеније, пријатељ или јако непријатна особа....,

да ми радимо оно шта други хоће и да им на тај начин служимо.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Služenje starom Adamu je otišlo pa pa.

[w.a.mozart]

Služenje starom Adamu je otišlo pa pa.

 

Ne bih baš to do te mere pojednostavio. Inače, dodao bih još da je umiranje zrna u praksi kod mene uključivalo i rizik tj. bacio sam na kocku skoro sve što sam tada imao u životu tj. mislio da imam a dobio sam sve

[Toma]

Сад видех ово на ФБ-у:
 

Један добар сведок Православља, музичар и глумац Петар Мамонов (незаборавне улоге у филмовима "Такси блуз" "Острво", "Цар"):

Зашто живимо? Дуго година никако нисам могао да себи одговорим на то питање - јурио сам у празно. Узимао сам дрогу, пио, тукао се и тврдио да "сам главни". Међутим, истински смисао живота је волети. А то значи жртвовати се, а жртвовати се, то је давати. Тако једноставно.