Закон о животном партнерству у Хрватској

[Александар Милојков]

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:500963-Hrvatska-usvojila-gej-brakove

 

 

У Хрватској је изгласан Закон о животном партнерству. У ту заједницу моћиће да ступају истополни партнери, али без права на усвајање деце. Шта знам, мени је ово неко комрпомисно решење "и вук сит и овце на броју". Брак је остао заједница мушкарца и жене и нема могућности да хомосексуални парови усвајају децу. То је, мислим, суштина онога што бисмо и имали да приговоримо тим "заједницама".

Е сад, ако мене питате, ја бих се залагао да држава призна брак као такав који је склопљен и у Цркви. Односно, да се хришћани ослободе обавезе да брак склапају пред државом него да исту само обавесте да су брак склопили у Цркви. А да држава, разуме се, призна тај брак као валидан. И инда нас хришаћне дефинитивно не би било брига кога држава "свечано венчава" у својим канцеларијама.

[Александар Милојков]

Мислим да ми хришћани треба да у својој свести развијају појам о браку као светој тајни и да се боримо да он за нас само то и буде. Не треба уопште да нас интересује никакв грађански појам те заједнице. У том смисли, како сам горе написао, треба да се боримо да се венчавамо искључиво и само у Цркви. Од државе захтевати само да  тај брак призна. И онда имамо наш појам брака који нико не може угрозити, релативизовати и отуђити. Дакле, да буде када кажеш брак да те одмах мисао води на свету тајну а не на грађански уговор.

[Margareta]

 Шта знам, мени је ово неко комрпомисно решење "и вук сит и овце на броју".

 

facenew22222222

[Александар Милојков]

facenew22222222

 

Да, али се бојим да идеолози новог доба неће стати. Они ће се свим силама трудити да ствари даље релативизују, да изједначавају брак и ту животну заједницу. Биће ту можда и мушкараца у венчаницама , млада у оделима , "кумова", бидермајера и сл., све са циљем да се та заједница поистивети са браком. Зато мислим да хришћани треба једноставно да иступе из тог система. Мислим да у Грчкој држава признаје црквено венчање.

[Панарет]

Од државе захтевати само да тај брак призна. И онда имамо наш појам брака који нико не може угрозити, релативизовати и отуђити. Дакле, да буде када кажеш брак да те одмах мисао води на свету тајну а не на грађански уговор.

 

Немој замерити, али мени ово што си написао изгледа као и оно активистичко залагање за геј брак - као испирање мозга.

[Александар Милојков]

Немој замерити, али мени ово што си написао изгледа као и оно активистичко залагање за геј брак - као испирање мозга.

 

Не, не замерам ти. Мислим да би ствари биле много боље за све да хришћани изађу из тог система и да свој појам брака остварују у Цркви. За хришћане брак и јесте света тајна а не просто уговор. 

[Grizzly Adams]

Најбоље би било кад се држава уопште не би мешала у то ко са ким живи и зашто.

[Александар Милојков]

Најбоље би било кад се држава уопште не би мешала у то ко са ким живи и зашто.

 

Ма, мора држава то да верификује да би људи остваривали своја права (наследство, здравствено осигурање, пензија и сл.) Зато и кажем, за нас хришћане венчање је у Цркви - држави само предати папир да си се венчао. Никакве свечане цеременоје по општинама не треба више да нас интересују. И онда ће, око ових питања, ствари бити у реду. Што људи кажу, нама наше њима њихово и лепо свима. 

[Margareta]

Да, али се бојим да идеолози новог доба неће стати. Они ће се свим силама трудити да ствари даље релативизују, да изједначавају брак и ту животну заједницу. Биће ту можда и мушкараца у венчаницама , млада у оделима , "кумова", бидермајера и сл., све са циљем да се та заједница поистивети са браком. 

 

Pazi, kumove u opštini smo mi izmislili Mi, heteroseksualci. Kumovi su samo najobičniji svedoci koji moraju da budu prisutni, tako da će svakako imati ,,kumove''. Kumovi u crkvi su, pretpostavljam, druga priča, stvarno ne znam ništa o tome.

A što se tiče muškaraca u venčanicama, teško, mada bi bilo zabavno videti i to Mada, u zemljama gde su istopolni brakovi duže vreme praksa, nema mnogo muškaraca koji se venčavaju u venčanicama, niti mnogo žena koje se udaju u ,,muškim'' odelima.

[feeble]

Aleksandre, obecaj da neces zakljucati ovu temu kad nagrnu ateisti

[Александар Милојков]

Kumovi su samo najobičniji svedoci koji moraju da budu prisutni, tako da će svakako imati ,,kumove''. Kumovi u crkvi su, pretpostavljam, druga priča, stvarno ne znam ništa o tome.

 

Управо. Зато то и треба раздвојити. Држава нека спаја уговоре истоплних а Црква нека венчава и супер.  

[Александар Милојков]

А Грандовци ће се већ побринути да свадбе буду на нивоу

 

 

[Александар Милојков]

Мали се шалим, не замерите.

[Ћириличар]

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:500963-Hrvatska-usvojila-gej-brakove

 

 

У Хрватској је изгласан Закон о животном партнерству. У ту заједницу моћиће да ступају истополни партнери, али без права на усвајање деце. Шта знам, мени је ово неко комрпомисно решење "и вук сит и овце на броју". Брак је остао заједница мушкарца и жене и нема могућности да хомосексуални парови усвајају децу. То је, мислим, суштина онога што бисмо и имали да приговоримо тим "заједницама".

 

Разумијем да је аргумент како дјетету требају биолошко-психолошки мушки и женски родитељ како би се правилно развило у здраву и потпуну личност. Што се мене тиче, само тај аргумент против права хомосексуалних парова да усвајају дјецу може бити валидан. Други аргументи попут "гејеви би онда вршили идноктринацију дјеце и наметали им само своје свјетоназоре" су смијешни. Сви родитељи "намећу" своје ставове својој дјеци. То се зове васпитање.

Али, чисто да би се покренула расправа ( и ја можда нешто ново научио из ње... себични интереси прије свега ) поставићу питање - које је оправдање за недавање права на усвајање хомосексуалним паровима? Ја сам до сада само чуо један аргумент који је ваљан - дјеци требају и мушки  и женски родитељ, у биолошком и у психолошком смислу. Мада, не мислим да је много истраживања рађено на ову тему, на примјер каква су дјеца одрасла у хомосексуалним паровима у односу на дјецу из хетеросексуалних породица? Један тексашки универзитет је објавио резултате свог истраживања које је показало да су дјеца из хомосексуалних парова благо иза дјеце из хетеросексуалних бракова у свему, од интелигенције до физичких особина. Мада је то само истраживање под великом сумњеом с обзиром да има мјеста сумњи да истраживање није било потпуно непристрасно, или дослиједно спроведено. Са друге стране, постоје многе особе у САД-у одрасле у хомосексуалној породици које су израсле у сасвим уобичајене, већином хетеросексуалне особе. Дакле, који су аргументи за и против овдје?

 

 

Е сад, ако мене питате, ја бих се залагао да држава призна брак као такав који је склопљен и у Цркви. Односно, да се хришћани ослободе обавезе да брак склапају пред државом него да исту само обавесте да су брак склопили у Цркви. А да држава, разуме се, призна тај брак као валидан. И инда нас хришаћне дефинитивно не би било брига кога држава "свечано венчава" у својим канцеларијама.

Александре, дослиједном примјеном Ваше идеје, то би значило да држава треба да признаје све религијске бракове и да само констатује њихово склапање у религијским установама. Питање - шта онда са атеистима и осталима који не желе да склопе брак у религијској установи? Ако се онда само за њих направи изузетак, онда то не би бло дослиједно, а ни правично у неку руку ( јер би држава правила разлику између својих грађана ). По мени, постојање грађанског и религијског брака упоредо је добра ствар, а ни не видим да се јављају икакви проблеми. Црквени брак, говорећи конкретно сад о хришћанском браку, јесте нешто између супружника међусобно и између њих и Бога. Сама суштина и важност црквеног брака неће се промијенити, додатно осигурати нити ће на било који начин на њега утицати спровођење Ваше идеје. Црквени брак је нешто сасвим друго од грађанског брака и он има своје посебне услове.

На примјер, грађански брак у Србији за циљ има заједницу живота, што произилази из самог слова закона. Циљ хришћанског брака јесте љубав и стапање двоје супружника у једно ( нисам баш вичан догматици, па ме слободно исправите ако гријешим гдје ). Грађански брак у Србији не може се развести из разлога невјерности супружника. Вјерност није услов за постојање грађанског брака, што је, мислим, сушта супротност од црквеног брака. Не може се изједначити грађански и црквени брак и добро је што постоје одвојено. Грађански брак је ту због лакшег остваривања права супружника и брачног пара као цјелине, а црквени брак је већ више ствар духовне, а не практичне природе ( иако је и сам у ранијој повијести имао изузетно практичну примјену ).

[Solomon Kane]

"и вук сит и овце на броју".

Ако је вук сит, тешко да су овце на броју, мој Ацо.