Црква и менструални циклус

[Aquilius Cratus]

Зато што је посумњао у Бога и није прихватио НОМА концепт, макар и у његовој још неформулисаној верзији, за разлику од другопоменутих. Ето зато, а да је само због тога... .please.

Aaa tako reci bratac nije problem teorija nego licni tripovi naucnika. Pa kazem ja da je Njutn, po tom

kriterijumu, mnogo "nekaknonskiji" jer ne samo da je posumnjao u Boga nego se i sasvim posvetio

magijskom pristupu spoznaji Istine.

[Guest - . . .-]

Дискусије које се не тичу теме оставите за неку другу тему или отворите нову. У супротном сви одговори ће бити обрисани. Администрација

[Зосима]

Мада се начелно не слажем са Иваном Ј ,ипак смислен текст,а ред је вала да има и неки паметан "ревнитељ"  .please.

[Guest - . . .-]

Мада се начелно не слажем са Иваном Ј ,ипак смислен текст,а ред је вала да има и неки паметан "ревнитељ"  facenew22222222

оно јес...

[Јаков.]

Kada ženi ciklus svoj po redu dođe

ona neće tada u Crkvu da pođe.

Jer se plaši jadna da to drugi vide

pa će reći zašto tad u Crkvu ide.

Ako slučaj bude da se desi tamo

kriće se u uglu, svi to dobro znamo.

Al sramote nema nit kakvog bauka

jer ženski je ciklus prirodna nauka.

[brana]

Pomaže Bog,

Evo da se javim, ja nisam vjernica od jučer, niti od prekjučer, idem u Crkvu redovito,

i kada drugi nisu išli.

Otkad sam se udala nosim i maramu na glavi, obavezno, niko me na to nije natjerao, niti naredio,

jednostavno osjećaj, unutrašnjeg osjećanja, pokajanja i ljubavi. Ne mislim da je to burka kako neki pokušavaju prikazati, i da sam ja ometena u razvoju, sasvim normalna sam žena, bila i normalna cura šminekrica,

ali nikada nepristojna, uvjek se znalo šta kako i kada.

Tako i idenje u Crkvu, ne slažem se sa vama da se ide na dan "D" u Crkvu, nema niti jednog argumenta

od gore navedenih postova koji bi bili prihvatljivi, ja tada ne idem u Crkvu, ako se kad desilo, da djecu vodim na Pričešće i da moram ići, sjeital sam se riječi jednog starog, đakona, mog zemljaka, koji je rekao ikone ne cjelivati, i ne uzimati anaforu, tako bi i uradila, nikome ništa pričala, nikome ništa objašnjavala, niti pravila famu od bilo čega.

tako i ovo vaše razmatranej je suvišno i bespredmetno, dao Bog toliko dana za megdana i odlazke u Crkvu, da to jedno manjkanje neće se ni opaziti, a i doma pročitane molitve i akatisti naći će srce do Boga.

To je moje mišljenje, živjeti i proživjeti neprimjetno, ne skretati pažnju na sebe je moj moto.

dešavalo se da ovdje jer ne živim u srbiji, kad su naši Blagdani, d ana tv, pokažu unutrašnjost i vernike, i vidjela

sam se na vjestima u marami, ma ništa mi ne fali.

ali ukusi su različiti. nekome ta marama simvolizira, podjarmljenost i neke stare paganske sisteme,

niti najmanje, vjerujte, ja ne trpim nikakav jaram osim Gospoda Boga živoga, jer je jaram njegov blag, a breme lako. Isto htjeli vi ili ne, nisma ja izmislila, ta  pravila ,muž je glava porodice,... ja često u šali kažem, a žena mozak. ali pustimo šalu, ne možemo od vjere uzimati samo ono što nam paše, a ono što ne, modelirati, i praviti modifikacije. nema tu modifikacije, Bog j epostavio muža za glavnu firguru i zapovjedio da voli ženu svoju kao dio sebe... Pa šta tu može biti loše... ako me toliko voli.

problem nastaje tamo gde nema ljubavi, a oće da bude glavna figura nešto kao faraon.

e, oprosti , dragi faraone:"Neće moći!"

[Душко Дугоушко]

[Oglo]

[Иван Недић]

Опростите, Брана, не бих да схватите погрешно, али аргумент као што је: "Ја већ годинама идем у цркву" је исто као када би вишегодишњи болесник, који се дуго мучи и вуче по лекарима, тврдио да он боље зна медицину од њих.

Ја лично, као студент богословља не видим ниједан озбиљан разлог да се жена не причешћује "на дан D". Зато се и интересујем за ову тему, јер видим да се црквена пракса углавном разликује од мог мишљења, па желим да видим да ли, можда, ја грешим, и у чему. (Упоредите то са студентом медицине коме није јасно зашто се ова болест лечи овако а не онако).

[emilija]

eto...

ako za neshto ne postoje strogo odredjena pravila ili ne krshimo neku zabranu, onda mi se dopada Branini kriterijum da ucinimo onako kako osecamo i kako se u savesti najlagodnije osecamo.

Ubedjivanja su suvishna, svako ima slobodu u tim okvirima (propisano-zabranjeno) da cini onako kako zheli jer treba da imamo u vidu vaspitanje, tradiciju, jachinu obichaja, nashu razlicitu individualnost, obrazovanje , stepen duhovnog razvitka itd.

[Andre Williams]

слажем се

[emilija]

Ne nosim maramu iz razloga shto se osecam, kada je stavim ulaskom u Crkvu, da je to neko drugi, a ne ja, jer je nikada ne nosim u svakodnevnom zivotu. Moj nacin poshtovanja vere je unutrashnji a isto tako poshtujem sve zhene koje je u znak skrushenosti stave, kao i one mene i nisam se nikad ni pitala zasto ja ovako a oni onako.

S maramom ili ne svi smo zbog istog dosli u njegov dom. Niti je razlika da li neka zena ima mesecnicu ili ne, svako ima svoj licni razlog da se tada pricesti ili ne, ako mi se i desi, necu zbog toga odustati od pricesca jer Gospod zna da me je takvu stvorio, da to ima neku svrhu i da necu TIME biti necista pred njim, no da se trebam cuvati svake duhovne necistote.

Treba u bratskoj i sestrinskoj ljubavi da ucestvujemo u Liturgiji bas tako razliciti bez da zahtevamo da se svi ponasaju kao mi, to je postovanje licnosti i slobode. Naravno u OKVIRIMA izvan kojih popushtanja nema.

womens praznik  1335_womens

[brana]

Najprije da odgovorim, ivanu nediću, budućem bogoslovu naše sv. Crkve.

Nije vam ta usporedba, na mjestu, bolesnik i vjernik, mada smo svi na neki način potencijalni bolesnici,

ili potencijalni vernici.

e, sad dragi moj, ono "ja već dugo idem u Crkvu!", rečeno je u smislu da posjedujem neko iskustvo stečeno godinama provedenim na Liturgiji.

Mislim da vi budući sveštenici bi trebali imati isti stav o tome, i jasno i glasno ga reći, da ne bude greške.

A ne jedni ovako, drugi onako. Vi bi pričestili, možda , ali mene nebi jer isto kao što ne pristupam Svetoj Čaši tada, ne pristupam niti onda, kad ne postim, mada neki i tad pričešćuju, jer kažu da je dovoljno da ta osoba posti sve postove. Ja ih postim, ali bez temeljitog pristupa, dakle, posta na vodi, što se tjelesnog dijela tiče, ja ne pristupam.

Mi nikada nismo dostojni Svete Čaše, ali barem ono malo što je do nas, treba da ispoštujemo.Sjećam se jednom sam bila na Litrurgiji u Lepavini, o.Gavrilo je te nedelje pričao, o Jevanđeljskoj priči o ženi koja je godinama krvarila, i rekao je doslovno"To krvarenje kod žena je da se tjelesne strasti smire, a kod te žene je trajalo godinama...!" To sam zapamtila, šta imate vi reći, budući svešteniče na to smirenje strasti.

Zar to nije stvarno tako?? Sumnjam da je o.Gavrilo to rekao tek onako.

[brana]

A da odgovorim i sestri emiliji, doslovno i kratko.

"Koja žena ne nosi maramu u Crkvi, a udana je, toj muž nije gospodar!"

Evo, ja sad otvori pandorinu, kutiju, emancipacije i odmeravanja snaga između dva spola.

[Sinergija]

Е ОВО ЈЕ РАЗУМНО ОБЈАШЊЕЊЕ!!!

ПИТАЊА као што су покривање главе жене на богослужењу, ”нечистоћа” жене у менструалном периоду, ћутање жене у цркви, послушност и потчињеност мужу - ”а жена да се боји свога мужа” (Еф. 5, 33), наслеђена су из обредног живота и племенске традиције јеврејског народа и као таква представљају увреду за жену и сувишни рудимент прошлости, потпуно стран хришћанству. Хришћанство није религија обредне форме, већ религија духовне чистоте и подвига у врлинском животу кроз љубав према Богу и ближњима.

Господ Христос, као савршена натполна личност, решио је родне односе по принципу потпуне равноправности између мушкарца и жене, уз поштовање њихових природних посебности. Међутим, поменута питања женског статуса у црквеном и породичном животу, наслеђена из јудејства и паганства, као воденични камен висе о врату Цркве већ два миленијума. Њихова апсурдност и бесмисленост компромитују богооткривеност хришћанства и његова својства довршене и савршене религије.

Треба отворено рећи: ”женско питање” није проблем жена, него, изнад свега мушки проблем. Проблем мушких комплекса и фрустрација који кључају у тамним дубинама мушке природе. То је хаотични вртлог стихија страсти и патолошке везаности за жену и мајку. Едипов комплекс из дубине подсвести врши на мушкарца страшан притисак. Ни крива ни дужна, жена је постала жртва тих мушких психопатолошких слабости, проблема и мука. На мушкарцима је да та питања реше у себи и са собом, својим напором и подвигом, уз благотворну помоћ жене. У хришћанству се то решава кроз монашко и брачно подвижништво. Модни детаљи

ИМАЈУЋИ у виду све димензије богооткривености и савршенства хришћанске религије, питање покривања или откривања главе жене у храму, на молитви, на улици и јавном животу уопште, по својој бизарности највише личи на доконе и малициозне старозаветне фарисејске спекулације и доколице. Оне, свакако, нису на нивоу озбиљности хришћанства. То што се свети Апостол Павле бавио њима, само сведочи о једном епизодном локалном инциденту везаном за Коринт.

Познато је да је у то време Коринт био град моралне запуштености, да је чак важио као симбол неморала. ”Живети по коринтски” - значило је живети неморално. Коринћанке су се претерано шминкале, а косу су украшавале разним накитима, перлама, локнама и тракама. То је био имиџ и ”модни детаљ” коринтских жена, вашарски и карневалски. Сасвим је разумљиво што их Апостол опомиње на пристојност и саветује покривање главе као скривање њиховог кича и неукуса како се хришћански храмови не би претварали у вашарске и карневалске писте.

Проглашавати те савете као правила понашања за сва времена у практичном црквеном животу, најблаже речено, делује бесмислено. Јер свако време има своје стандарде пристојности и поретка у јавном животу.

Жена хришћанка треба највише да води рачуна о украшавању своје душе хришћанским врлинама. Доброта, племенитост и побожност - најлепши су украси жене и мушкарца. Ако поседују те особине, сами ће најбоље знати како да дођу у храм на молитву. Са марамом на глави или без мараме, потпуно је неважно и небитно. Важно је шта је у глави и срцу.

У свакодневном животу, данас, жене ретко носе мараме, нарочито у урбаним срединама. Треба повести рачуна о томе да се ношење мараме у храму не претвори у потребу скретања пажње на себе, неку врсту мимикрије и маскирања. Жена хришћанка се пристојно облачи у свакодневном животу. Тако треба долазити у храм, у оделу, дакле, у коме се појављује у озбиљним и свечаним приликама.

Новокреирана ”црквена костимографија”, дуге мараме и шалови, дуге сукње и џемпери, скрећу пажњу и у храму и на улици. О Христу и хришћанству не сведоче ништа. Оне сведоче искључиво о онима које их носе. Треба се чувати ”квасца фарисејског, а то је лицемерје” (Лк, 12, 1), те Господ саветује својим следбеницима да се чувају оних ”који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места у синагогама... и лажно се моле дуго”, и додаје, да ће они ”још већма бити осуђени” (Лк. 20, 26-47).

Христос и хришћанство се, дакле, баве унутарњим човеком, његовим духовним потребама, изазовима и проблемима, а не крпицама и локницама. И овде се жена појављује као жртва мушке надобудности самозваних ”великих духовника” и ”духовних отаца”, који се на секташки начин баве менталним и костимографским инжењерингом, што наноси велику штету хришћанству и дискредитује његову улогу и мисију у савременом свету.

У Старом завету код Јевреја важило је правило: ”Жена кад има време, кад иде крв од тела њена, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. И на што год легне или седне, да је нечисто... И ко се дотакне постеље њене или чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води и биће нечист до вечера. А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њега, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста” (3. Мој. 15, 19-24). По прописима Мојсијевог закона, жена се, дакле, одвајала од осталих у време менструалног периода, јер сваки додир са њом значио је за њих култну и обредну нечистоту. Исто тако, нечистота је трајала 40 дана по рођењу мушког, а 80 дана по рођењу женског детета.

У Новом завету, Господ Христос доноси ново учење које се темељи првенствено на духовној и моралној чистоти. Никаква физичка нечистота не може учинити човека морално и молитвено нечистим. Племенита хришћанска младица накалемљена на старом стаблу јудаизма, била је у почетку изложена снажном бујању сокова јеврејске религије, који су продирали у хришћански калем. Јављала су се многа погрешна учења о жени, међу њима и о њеној телесној нечистоти.

Ново учење

СТАРИ хришћански спис високог ауторитета - Апостолске Установе, борећи се против тога, даје следеће упутство хришћанским женама: ”Стога одврати се од празних речи, о жено, и сећај се увек Бога који те је створио, и моли му се, јер је твој и свију Господ. И учи Његове законе не обзирући се ништа на физичко чишћење..., ни порођај, ни побачај (ненамерни), ни нечистоту телесну, јер су оваква обзирања проналасци глупих људи који немају ума. Јер нити сахрана човека, нити мртве кости, нити гроб, нити какво јело, нити ноћно истечење може испрљати људску душу, него само непобожност и безакоње према Богу, и према ближњем неправда, тј. отмица, велим, или насиље, или нешто против праведности према њему, прељуба и блуд”.

1335_womens womens