„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Guest]

Света Литургија за особе са оштећеним слухом

28. Новембар 2012 - 13:05

 

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Јована, на дан када Црква слави светог апостола Филипа, заштитника и крсне славе Савеза глувих у Нишу, у цркви светог Николе служена је света Литургија за особе са оштећеним слухом. Ово је по нашим сазнањима прва Литургија служена на овај начин у Српској Православној Цркви. Сабрањем је началствовао протојереј Ненад Микић, парох Савеза глувих у Нишу, уз превођење ђакона Огњена Станковића, вероучитеља Специјалне школе "Бубањ" и водећег учесника пројекта Литургијски приручник за особе са оштећеним слухом.

 

Након свете Службе преломљен је славски колач, а отац Ненад је упутио пастирску поуку присутнима. 

 

 

Извор: Епархија нишка

 

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[w.a.mozart]

e pa nije prva LOL

 

hehe...al evo od brata Blagoja K. sa fbooka informacija

 

Nije prva. Prota Boža Sovilj je u hramu sv.ap.Pavla u Petrovaradinu sa sveštenstvom arh.nam.podunavskog služio pre deset godina.

[w.a.mozart]

veliki AMIN za djakona Ognjena (našeg člana foruma) ...

[Баба]

 

 

 

 

 

Aha jeretik, uvaćen je na delu okrenut zapadu a epiklezu iako je đakon vrši sa podignutim kažiprstima, i to bez ikakve odežde , užas, strašno , izdaja pravoslavlja !!!

[Boba]

Slava Bogu.Divna vest. Da je srece i pameti,da se o velikim praznicima u vecim gradovima isto desava.

[sleki]

Било много лепо! isus-sinai

[Богдановић Тамара]

велико БРАВО за идеју.  .Bogorodica.

[JESSY]

 

„Када бисмо ми свештеници, овакви какви смо, чували Цркву, ње одавно не би било. Зато је она као и Литургија, Божанска творевина“, поучио је вернике протојереј-ставрофор Милосав Радојевић на редовним духовним сусретима у храму Вазнесења Господњег. Прота је одржао други део предавања на тему „Света Литургија: путовање цркве у димензију Царства Небеског“.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/4/12/12/20.12.12_-_zbor_-_o._milosav_radojevic_liturgija_2._deo_64kbps.mp3

[Johanes de Silencio]

Задњих година изашло је гомила књига на тему Литургије и богослужења.

Мени се као лаику то много допало и жедно сам читао сво што је излазило.

Пуно сам научио, посебно ствари које никада нисам могао чути од свештеника и сабраће.

Не само мени, већ се и многим обичним верницима ово свидело.

 

Но, то је било пре више од деценије.

У последње време доживљавам супротно: хипергомилање објашњавања и расправа, које не дају простора за лични доживљај и учешће. Искрено, теолози и поједини свештеници су сморили! Не кривим их.

Све као да је већ унапред речено и задато и не може се ван тога.

Као да се Бог или има поимати како књиге кажу или никако другачије. Не само то, већ је и сам доживљај литургије толико нормиран да је већ постало досадно тако живети.

 

А шта ћемо са личним доживљајима којих нема у књигама?

Не, моје право питање је: треба ли о Литургији више причати или ћутати?

 

П.С.

 

Ја сам лично изабрао да ћутим, према речима аве Евагрија: Неизрецво се слави ћутањем.

Али, не мора да значи да тако мора да буде?

[Srdjan]

Ко жели да прича, нека прича, ко жели да ћути нека ћути, ко хоће да чита нека чита, ко неће не мора...

[Johanes de Silencio]

Ко жели да прича, нека прича, ко жели да ћути нека ћути, ко хоће да чита нека чита, ко неће не мора...

 

Можеш ли да појасниш, не разумем баш шта си хтео да кажеш?

[Srdjan]

Можеш ли да појасниш, не разумем баш шта си хтео да кажеш?

 

Питање је било: Треба ли о Литургији више причати или ћутати?

 

Моје мишљење је да не треба ни једно ни друго, него како ко и када то жели, и како му савест налаже.

 

Укратко, рекао бих да је ово више ствар слободне воље него осећаја "да треба...".