ББЦ-јев хип-хоп видео о Гаврилу Принципу ???

[Млађони]

 

Имам ја своје циљеве.... није поента у парама. 

[Grizzly Adams]

Ма знам, то је била само шала...

[Aquilius Cratus]

Толико је "богат" тај његов пост да би могла дисертација да се напише.

 

Урамићу га.

 

Ali bukvalno je uzorak, biser sovinisticke misli koji naprosto treba cuvati i pokazivati generacijama kao primer ludih ideologija i kako covek moze da zglajzne kad ih sledi.

[Melhisedek88]

Не знам бро, мени ништа од овога што си написао нема смисла...

 

Нит` мислим да је Принцип био "глас народа" (који је вероватно био згрожен убиством и веома забринут због онога што следи), нит` мислим да је имао "слободарски дух" итд.

 

Иначе, АУ је у Босни била сасвим легитимно, по међународном уговору. "Анексија" није била "по договору", али је АУ тамо владала све једно. За обичног човека није била никаква разлика, а свакако им је било боље да буду у АУ него под Турцима. Видиш да БиХ ни дан данас не може да буде самостална држава без да им неко командује.

 

Вероватно не вреди да расправљамо. Имамо сасвим другачији поглед на ствари.

 

Буди ми жив и здрав!

Nemoj da mi vrdas.Sad cu ja tebi lepo da postavim zasto je Gavrilo Princip bio glas naroda,samo da ti prvo ukazem na neke fakte.Berlinskim kongresom je Bosna I Hercegovina defakto okupirana,a kasnije i aneksirana.Stoga,Au je objavila rat ljudima na tom prodrucju koji su imali su legitimno pravo da se suprostave.Stoga atentat ne moze biti zlocin,ako sagledamo sta mu je predhodilo

 

Duh i smisao austrougarske uprave u Bosni

Austro-Ugarska je država jedne dinastije. Njena teritorijalna politika je isto tako poglavito politika dinastije. Onoga časa kad izgubi suverenstvo nad jednom oblašću, ona odmah uporno traži da proširi svoj suverenitet nad ma kojom drugom oblašću, gde je momentalno najlakše, gde je najmanji otpor. To nije politika jednoga velikog državnog organizma, koji, pun snage i života, smišljeno zauzima onu oblast, koja mu zbilja treba. Ne, austrijska teritorijalna politika je nelogična, po glavnoj osobini srednjevekovna.

Iz takvih motiva, a sticajem osobitih prilika, ona je na Berlinskom Kongresu dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu. Ne bi ga mogla dobiti bez krepke pomoći, koju su joj ukazale Nemačka i Engleska, naročito prva, za koju je okupacija Bosne izgledala snaženje nemačkih težnji i nemačke politike. Zavojevanje ovih srpskih zemalja nije bila potreba širokih narodnih slojeva Austro-Ugarske; nisu ga želeli ni pojedini ekonomski slojevi, ni industrijski i trgovački. To je želela samo dinastija i dvorsko-vojnička struja. Što je posle svršenog čina dala na to pristanak neznatna većina parlamenta, to ne može iznenaditi one, koji znaju malu vrednost ovoga organa u Austro-Ugarskoj, naročito za spoljna pitanja; naprotiv, poznavaoce austrijskih prilika je iznenadilo što to nije jednoglasno primljeno.

Razumljivo je što takva nelogična i neprirodna politika zavojevanja nije mogla da ispuni skoro nijedno obećanje, koje je na Berlinskom Kongresu iznosila kao razlog za okupaciju. Najglavniji je razlog bio taj što Dalmaciji treba kopneno zaleđe s kojim bi se komunikacijama vezala. Kako su velike sile malo uzimale u obzir težnje naroda Bosne i Hercegovine, ovo je za njih moglo biti razlog. Ali to obećanje Austro-Ugarska nije ispunila. Ona za 30 godina nije uspela da železnicama veže okupirane zemlje s Dalmacijom; ove su zemlje ostale strane jedna drugoj kao što su bile i pre okupacije. Osim toga, ne samo do Berlinskog Kongresa, nego i do danas Dalmacija je ostala jedna od zemalja koje su ekonomski najnazadnije, i to priznaju sami Austrijanci u parlamentu, u žurnalistici, u brošurama. Dalji razlozi za okupaciju bili su ovi: Austro-Ugarska može, kao država velikih sredstava, da reši agrarno pitanje i može da unese mir i red među narod raznih vera, među hrišćane i muhamedance, koji se međusobno tru. I, dok su Srbija i Bugarska, u kojima je bilo istih agrarnih prilika, potpuno rešile agrarno pitanje, i to odmah posle Berlinskog Kongresa, jedina ga Austro-Ugarska nije rešila. Ne samo da nije unela red i mir među narod raznih vera i konfesija, već je te protivnosti, samo zaoštrila.

Kao što nije mogla izvršiti gornje zadatke, tako nije mogla ni inače uneti pravu kulturu i mir u Bosnu i Hercegovinu. Austro-Ugarska monarhija nosi sobom poglavito izvestan, specifično austrijski duh uprave i klerikalno-katoličke težnje. To je ono što se naročito oseća u njenom spoljnom radu na Balkanu, naročito u okupiranim zemljama.

Pod austrijskim duhom uprave razumem poznatu suvu austrijsku administraciju, zatim strog policijski red. To je najpotpuniji režim tutorisanja, do virtuoznosti izveden u Bosni i Hercegovini, može biti poslednji primer stare policijske države. Vlast je sve regulisala, sve naređuje, u svašta se meša, koliko god može ubija svaku ličnu inicijativu. Poznati austrijski Beamter-i , koji su vrlo ljubazni i uslužni prema strancima, smatraju Bosance i Hercegovce kao divljake, gledaju na njih s velike visine (von oben herab) i misle da su došli da ih usreće na svoj način i prema svojim šemama. Nema sumnje da oni unose izvestan policijski red i one kulturne novine koje odgovaraju malim ljudskim potrebama. Ali austrijska administracija nije umela, i ona to ne može, da sazna prava osećanja i logiku ovoga naroda, koji joj je sasvim stran. Osim nešto malo Bosanaca i Hercegovaca, koji su postali činovnici, skoro niko od mnogobrojnih stranih činovnika ne razume u pravom smislu, narodni jezik, pun slika, koje seljaci često upotrebljavaju da prikriju duboke razlike u shvatanju između sebe i austrijske administracije, da je ismeju i da obeleže neprijateljstvo. Većina iz centralne sarajevske uprave, koji misle da znaju narodni jezik, govore nekim jedva razumljivim žargonom srpskoga jezika, tako da je se lakše s njima nemački sporazumeti ili mešati mnogo nemačkih reči da bi se čovek s njima sporazumeo. Ovakva uprava, koja tutoriše i ozgo dekretira, nije ni mogla početi rad ozdo, od naroda i da ga tako navikne da se sam diže. Niti su oni razumeli narod, niti narod njih. To potpuno nerazumevanje i nesporazumevanje uzrok je mnogim komičnim scenama, koje izazivaju omirski smeh u Bosni i Hercegovini. Neki od bosansko-hercegovačkih književnika postali su vrlo popularni predstavljanjem te disonancije između naroda i administracije, naročito daroviti Kočić koji je zbog toga i sada u zatvoru.

Ta tutorska uprava nepoverljiva je prema narodu, sumnja u svakoga, stalno špijunira i ima mesta, srećom retkih, gde se skoro trećina stanovništva bavi špijunažom; raspolaže celim sistemom malih sredstava, kojima zastrašava, pritiskuje, bocka, ubija svaki slobodan pokret i često dovodi do očajanja pojedince i pojedine grupe stanovništva. Kao prava zavojevačka uprava, koja je došla po komandi, po mandatu Evrope, ne po nekoj potrebi, ona se ne brine da digne narod na viši nivo, i da ga tako sebi približi i za sebe zadobije. I zato narod smatra tu upravu za neprijatelja i mahom je duboko mrzi. Austrijska tutorska uprava ume osobitom veštinom da odneguje duboku mržnju kod svojih podanika. Ta mržnja je toliko jaka da je oni prenose i na stanovništvo slobodnih balkanskih država, gde je ona svakojako manje razvijena, jer ovo stanovništvo nije na sebi osetilo težak režim policijske države; oseća samo ostale nezgode, koje se javljaju u odnosima između njihovih država i Austro-Ugarske, a to je ipak manje teško. Zbog takvoga narodnog raspoloženja nema ni u jednoj oblasti zemljine kugle relativno toliko žandarmerije i vojske, koje čuvaju narod, i tako mnogo utvrđenja kojima se narod zastrašava, kao u Bosni i Hercegovini. Jedan engleski političar koji je pre tri godine proputovao Bosnom i Hercegovinom saopštio mi je ovo poučno upoređenje: Austro-Ugarska je upotrebila više vojničkih sredstava da drži u pokornosti narod Bosne i Hercegovine od 1,5 miliun, nego Engleska u Indiji, gde ima skoro 300 miliuna stanovnika.

Pored opšte nepoverljivosti austrougarska uprava Bosne i Hercegovine odlikuje se katoličko-klerikalnim duhom i težnjama: neznatne raspre i klice verske netrpljivosti neguje, razvija i eksploatiše da bi stvorila neprijateljstva između konfesija i mogla upotrebiti jedne protiv drugih. Zbog apsolutističko-klerikalnog duha su prosveta i opšti kulturni nivo širokih narodnih slojeva jako zanemareni.

Po zvaničnim podacima 1906 godine ima u Bosni i Hercegovini svega 253 državne osnovne škole, osim toga 70, koje izdržavaju crkvene pravoslavne i 31 koje izdržavaju katoličke opštine. U Srbiji ima 1272 osnovnih škola. Samo u četiri okruga, koji su prisajedinjeni Srbiji posle Berlinskog Kongresa, ima 227 osnovnih škola, skoro onoliko isto koliko u Bosni i Hercegovini, koje su pet puta veće od ona četiri okruga. U Novopazarskom Sandžaku i ostaloj Staroj Srbiji, koja je pod Turskom i znatno manja od Bosne i Hercegovine, ima samo srpskih škola oko 240. Poznat je veliki broj škola u Makedoniji, koje pripadaju grčkoj, srpskoj i bugarskoj narodnosti. Po broju škola Bosna i Hercegovina se ne samo ne mogu poređivati sa Srbijom, nego znatno izostaju i iza Stare Srbije i Makedonije. Mnogobrojnim sitnim načinima bosanska uprava ometa osnivanje i rad pravoslavnih osnovnih škola.

Isti odnosi ostaju kad se poredi broj učitelja i budžeti osnovnih i drugih škola. U Srbiji ima 2375 učitelja, a u Bosni i Hercegovini 810, i od toga broja više od 200 plaćaju crkvene školske opštine. Srbija izdaje godišnje na osnovne škole 4,577.110 dinara, a u Bosni i Hercegovini se na njih troši 1,264.540 kruna. U Bosni i Hercegovini imaju tri državne gimnazije i jedna realka, a u Srbiji 20 gimnazija i realaka, od kojih su 10 pune, a ostale sa 4—7 razreda; samo u pomenuta četiri okruga, koje je Srbija dobila posle Berlinskog Kongresa, imaju četiri gimnazije i realke. Dalje u Srbiji imaju 4 učiteljske, 4 trgovačke, ratarske i vinodelske i 3 škole za više obrazovanje devojaka; zatim Univerzitet s 80 nastavnika i oko 1000 učenika. Na srednje i stručne škole i na Univerzitet Srbija troši preko 2,5 miliuna dinara. Bosna i Hercegovina nemaju Univerziteta, a na srednje i stručne škole se ne troši ni polovina od onoga koliko na njih Srbija izdaje.

Škole u Bosni i Hercegovini nemaju samo zadatak da daju naučna i korisna znanja i da dižu nivo opšte prosvećenosti. U žalbama koje su pravoslavni i muhamedanci podnosili austrougarskom caru i zajedničkom ministru finansija izneseni su mnogobrojni dokazi: da se nastava predmeta udešava prema težnjama bosanske uprave, da u nastavnom telu nesrazmerno prevlađuju katolici i da se na najraznovrsnije načine favoriziraju katolički učenici, dok se prave smetnje, naročito pravoslavnim učenicima. I to je samo radi principa: divide et impera. Nesumnjivo je da se kroz školske, naročito srednje školske udžbenike, kvari srpski narodni jezik Bosne i Hercegovine. To mogu i sam potvrditi: zbog izopačenog jezika ja sam s mukom mogao razumeti pojedina mesta iz tih udžbenika.

Uprava klerikalno-katoličkog duha nije i ne može biti nepristrasna prema različnim bosanskim verama. Možda nema nijednog seljaka u Bosni i Hercegovini, koji nije osetio da je država uprava rđavo raspoložena prema pravoslavnoj crkvi. Činovnici centralne uprave u Sarajevu su katolici, skoro isključno nižeg obrazovanja, i to je već dovoljno da svakome ulije nepoverenje. Odmah posle okupacije osetile su se jasne težnje da se dezorganizira pravoslavna crkva. Austrijski car je uzeo sebi pravo da sam postavlja pravoslavne mitropolite. Zemaljska uprava u Sarajevu utiče jako na postavljanje sveštenika ne samo preko mitropolita, carem postavljenih, već i time što sposobnost sveštenika i sama ocenjuje, uzimajući u obzir njegovo nacionalno i političko ponašanje. To je detaljno izloženo u tri memoranduma, što su ih pravoslavne opštine Bosne i Hercegovine podnosile austrijskome caru.

U Bosni i Hercegovini je nesrazmerno manje urađeno na dizanju ekonomnog stanja širokih narodnih slojeva no u Srbiji.

Pomenuto je da nije rešeno agrarno pitanje. Najveći broj seoskoga stanovništva i sada čine kmetovi, koji nemaju nimalo svoje zemlje.Prema zvaničnoj statistici ima:

Velikih posednika

Slobodnih seljaka

(koji imaju svoje zemlje)

Kmetova

(bez imalo svoje zemlje)

Polu-kmetova

(polu-slobodni seljaci)

2.13%

33.45%

38.25%

11.26%

 

 

Kmetovi plaćaju begovima po pravilu 1/3, državi 1/10 od prinosa zemlje. Zadržan je dakle potpuno turski agrarni sistem, onaj kojim je poslednji put regulisan odnos između begova i kmetova 1859 godine. Ali, dok je u tursko vreme desetina naplaćivana u naturi, sad se preobraća u novac, i to vrlo često po ceni koja premaša pijačnu. Mali činovnici, desetari koji procenjuju desetinu, imaju od toga izvestan procenat. Što veća desetina, to veća desetareva nagrada. Prema proceni desetine, koja je skoro redovno veća no što je u stvari, traži i beg ili aga svoju trećinu. Osim toga su procene desetine i zbog toga nepravilne što ih vrše prema svome nahođenju mali nekulturni činovnici, ne retko posednuti verskom mržnjom. Na poslednju nepravilnost je obratio pažnju i J. M. Baernreither. Poznato je koliko ovakav srednjevekovni sistem poseda i porezivanja sprečava ljudsku aktivnost i kolika je prepreka da širi narodni slojevi dođu do materijalnog blagostanja. Ali, gde je nivo prosvećenosti na onako niskom stupnju kao u Bosni i Hercegovini ni slobodni i poluslobodni seljaci nisu po materijalnom stanju znatno odmakli od kmetova. I pored ovoga su u Bosni i Hercegovini uvedene sve one poreze, koje obično postoje u ostalim evropskim zemljama.

Posle okupacije je nastao grozničav rad na eksploatisanju bosanskih šuma, i svake godine se izvozi na desetine miliuna kruna drva i građe; 1907 godine izvezeno je toga 28 miliuna. Meni nije bliže poznat rad na šumskoj ekonomiji u Bosni i Hercegovini, ali izgleda da to nije racionalno eksploatisanje šuma, kada se i posle tridesetogodišnje eksploatacije izvozi 28 miliuna kruna drva i građe. Kad se izveze tolika količina drva godišnje, je li mogućno toliko ogolelog zemljišta pošumiti? Ima znatnih rudarskih preduzeća, naročito rudnika železa, mangana i uglja, zatim industrijskih preduzeća. Te su poslove preduzele pojedine firme iz Austro-Ugarske, i rade ih kao u kolonijama, gde se rđavo radi, eksploatatorski, s najvećom mogućnom dobiti. I radnici su mahom dovedeni sa strane. Narod nije uveden ni u one poslove koje ume raditi ili na koje bi se mogao navići, i od pomenutog, svakojako znatnog ekonomskog rada, nije imao pravih koristi.

Dalje ima, kao u svakoj zemlji koja se oslobodi od turske uprave, u tome napretka što su sagrađena mnoga državna zdanja i državni hoteli (poslednje je specijalitet bosanske uprave), ali je nesrazmerno više od toga utrošeno na vojničke i žandarmske kasarne i na bezbrojna i raznovrsna utvrđenja, kojima je sva zemlja kao mrežom pokrivena. Na poslednje radove i na mnogobrojnu žandarmeriju, koju uprava, kao i vojsku, mora da drži radi svoje sigurnosti, troši se znatan deo budžeta Bosne i Hercegovine.

Najviše su hvaljeni ovi rezultati austrougarske uprave: lična i imovna sigurnost i komunikacije, naročito železnice. Obične sigurnosti za život pojedinaca i imovne sigurnosti ima zbilja u Bosni i Hercegovini u dovoljnoj meri. Ali je znatno ograničena ne samo sloboda ličnosti, već i sloboda kretanja, naročito onih pravoslavnih i muhamedanaca, koji su jačega nacionalnog osećanja ili politički energičniji. Oni se ne mogu slobodno kretati ni iz mesta u mesto u Bosni i Hercegovini, mnogo manje izvan ovih oblasti. Jer zbog vrlo razgranate špijunaže i netačnih ili lažnih špijunskih izveštaja, jako je ograničena i kompromitovana lična sigurnost. Ima vrlo mnogo neravnopravnih i sumnjivih građana.

Najveće je napretke pokazala uprava Bosne i Hercegovine u građenju železnica. Nasledila je od turske uprave samo liniju Banjaluka—Doberlin od 104 km. normalnog koloseka. Po izveštaju od 1906 god. bosanska uprava je napravila za 30 godina 12322 km. železnica uskog koloseka. Posle štampanja ovoga izveštaja dovršena je železnica uskoga koloseka od Sarajeva do srpske granice na Vardištu, dugačka 166 km. Većina je ovih železničkih pruga, kao što sam izveštaj tvrdi, rađena za vojničke potrebe, ali nesumnjivo vrede i za trgovinu i privredu zemaljsku. Neke pruge su ostale poglavito strategijske, kao ona od Metkovića do Zelenike u Boki Kotorskoj, zatim pruga od Sarajeva do Vardišta.

Priznavajući ovaj železnički napredak moram istaći, da je to opšti napredak koji su pokazale sve balkanske države posle Berlinskog Kongresa. Bugarska je na pr. napravila više i racionalnijih železnica nego Austrija u Bosni i Hercegovini. Srbija, koja u tom pogledu nije odmah pokazala znatne napretke i sad ih nadoknađava, napravila je posle Berlinskog Kongresa ipak 558,8 km. železnice s normalnim kolosekom (1453 m.), koja je samo od ekonomskog značaja. Sve železnice Bosne i Hercegovine, koje je Austro-Ugarska napravila, uskog su koloseka. Zbog toga železnice Srbije samo normalnog koloseka više staju nego sve bosanske železnice. Osim toga Srbija je napravila 270,3 km. železnica uskog koloseka (0,76 m.), a u građenju su 472,4 km. železnica uskog koloseka. Srbija ima dakle 826,1 km. gotovih železnica, a sa poslednjima — u građenju — 1298,5 km.

Priznavajući dakle one napretke, koje je austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini učinila, moram istaći da oni ne stoje ni u kakvoj razmeri sa glasom, koji je o tome po Evropi, naročito po zapadnoj Evropi, raširen. Vešto organizovanom reklamom u žurnalistici i literaturi ti su napretci preuveličani. Tvrdilo se: kako su Bosna i Hercegovina naprednije od ijedne balkanske zemlje i kako je Austro-Ugarska izvršila ovde delo civilizacije, kome upravo nema ravnog. Bosanska je uprava uzdigla reklamu do nivoa državne ustanove.

Za vise informacija pogledati na :

http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija.html#_Toc536118995

[cloudking]

Tања не трипује, него...Да, на „прошлост“ никако не стоји акценат, „будућност“ има све акценте. Погледај поново како се тај акценат одликује наглим падом, тако да одјекну наредне речи „ а не на прошлост“. Погрдан акценат. То би било то.

А „а не на прошлост“ не одвраћа од ове занимљиве будућности без предака, који по вама нису ништа друго до митологија у облацима. Разумем да је ваш начин живота одредио начин мишљења. Потпуно ми је свеједно да ли сте свесни свог животног става, прихватам када признајете да нисте способни за „ми“, а и сто толико способни за „ја“. У односу на вас, ја смисао Косовске битке, Лазареве жртве, смисао атентата Принциповог, носим у крви. А ви што немате у себи, не можете напољу (у будућности) ни наћи.

Ne lupaj, zamolio bih te.

[Odahviing]

Zanimljivi su mi ovi ljudi koji se ponose tuđim uspesima.

[cloudking]

У односу на вас, ја смисао Косовске битке, Лазареве жртве, смисао атентата Принциповог, носим у крви.

 

I ajd nam sad objasni gde je tu korist za Srbiju? Sta tvoja zemlja koju toliko volis i obozavas ima od toga sto ti tamo negde bogu iza nogu "nosis smisao lazareve zrtve u krvi"? 

 

Evo ja prvi prijavljujem da je narod srecniji a zemlja neizmerno bogatija od kad je porastao broj vas koji nas obozavate s bezbedne udaljenosti. Ne, ovo nije kritika, naprotiv, odlazak iz Srbije je za mene svojevrsni test inteligencije.

Ja sam, na primer,  prilicno glup trenutno...

 

Zato bih jos jednom zamolio za objasnjenje (prosli put sam te molio i dobio sam praznu slamu prilicno izmlacenu, al ja ne odustajem od ljudi tako lako, pa ti nudim jos jednu priliku da se pokazes)...

 

Sluga Milutin:  Cestiti care, dozvoli da na ove gresne  i ranjene ruke, docekam svetu Lazarevu glavu?

Bajazit: Pa docekaj, ne vidim da ce mu od toga biti bolje

 

I u pravu bese covek 100%...

[zuti car]

Vidim da se ste uznemirili jako . Ako ,ako , i treba. Ima samo jedna sitnica , to kako vi vidite mene to je samo vas odraz u meni. To sto vidite i sto osecate to ste vi i vasa oseanja prema sebi samima. I to sto ste dali sebi za pravo da tumacite ono sto sam napisao onako kako vi zelite i sto nema veze sa onim sto sam zaista rekao i sto mi opet pripisujete svasta , sve to pokazuje kakvi ste zapravo. Cekali ste samo povoda da napadnete svim silama i to onako nisko , po licnoj osnovi . Veliki ljudi , kosmopolite , sto bi se reklo sveCki . Slatko ste me nasmejali , sad mogu opusteno na spavanje. Laku vam noc zelim i miran san 

[cloudking]

Ali zasto svi vi velikosrpski nacional osvescene patriote imate zajednicku notu za dramu to je strasno!

 

Vecito drama, drama, drama... Ja cu vam reci da postoji i drugi model ponasanja i reakcije u situacijama kad osetis da te neko argumentovano porazava... ne mora odma drama. To je pasivno agresivna bezvezarija koja proizvodi samo jednu stvar- da svi mi ostali i zvanicno budemo sigurno ko je "little biatch" medju nama

[Grizzly Adams]

Nemoj da mi vrdas.Sad cu ja tebi lepo da postavim zasto je Gavrilo Princip bio glas naroda,samo da ti prvo ukazem na neke fakte.Berlinskim kongresom je Bosna I Hercegovina defakto okupirana,a kasnije i aneksirana.Stoga,Au je objavila rat ljudima na tom prodrucju koji su imali su legitimno pravo da se suprostave.Stoga atentat ne moze biti zlocin,ako sagledamo sta mu je predhodilo

 

Za vise informacija pogledati na :

http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija.html#_Toc536118995

Хвала. То је све у складу са оним што сам рекао:

 

"Najviše su hvaljeni ovi rezultati austrougarske uprave: lična i imovna sigurnost i komunikacije, naročito železnice. Obične sigurnosti za život pojedinaca i imovne sigurnosti ima zbilja u Bosni i Hercegovini u dovoljnoj meri."

 

А "примедба" је ова:

 

"Ali je znatno ograničena ne samo sloboda ličnosti, već i sloboda kretanja, naročito onih pravoslavnih i muhamedanaca, koji su jačega nacionalnog osećanja ili politički energičniji."

 

Тј. управо оваквих фанатика и убица попут Принципа и његове екипе. Па сасвим је нормално да њима буде "ограничена ... слобода личности и слобода кретања". Таквима је место у затвору.

 

А посебно је комичан део "признаје напретке" али замера АУ да "није изградила довољно железнице". Замисли какав терор! Нису изградили довољно железнице... Зато је сигурно требало упуцати престолонаследника. Срам га било!

[Фидер]

А постове можете да ми бришете, а вређање патријарха и Цркве се толерише.

 

Као савестан параноик могу да ти кажем да ме више брине ако је тачно оно што му пише у потпису.

[cloudking]

Нема скоро земље која није починила неки злочин и о томе се уопште не говори овде, већ о томе да земље попут Хрватске, Немачке, Француске, Велике Британије, Скандинавије... гаје свој национални понос, поносе се својом прошлошћу и величају је, јер би у супротном као што сам већ рекао они нестали и не би били толико успешни. Сви они воле своју земљу и боре се за њу, не дају на себе и свој идентитет. Да би земља била успешна, она мора да има свој национални идентитет и да гради земљу у том правцу, јер да у себи немају национализам, мислиш да би успели у стварима у којима су успели. Мислиш да их није водила свест национализма, обнове земље, понос на своју земљу, рад да се земља побољша и не давање никоме да удари на тај њихов понос. Људи бране своју националну кухињу, језик, националну индустрију, културу... А ми пљујемо по свему и сви други су добри, само ми нисмо.

 

Ponose se te zemlje svojom prosloscu, tacno, ali su se pre toga sa svojom prosloscu POMIRILE.

 

To je nesto sto Srbija nece umeti da uradi jos milion godina... Ni jedan Nemac, Englez ili Austrijanac patriota nece da te ubedjuje kako je njegova zemlja najbolja, najjaca i najveca od svih i da niko u ovom delu univerzuma nije bio ni blizu mukama koje je njihov narod preziveo i doziveo (na osnovu kojih bi sad isti deo tog univerzuma trebalo da im se divi do imbecilnosti)...

 

Jel kapiras razliku?

 

Uzmi onaj prelepi post Zutog cara i samo zamisli da ga je napisao jedan Nemac, samo zamisli na momenat ,zaista te molim... ako si lepo zamislio dobio si post jednog nemackog fasiste i naciste.

[Grizzly Adams]

[Crveni Baron]

 

Uzmi onaj prelepi post Zutog cara i samo zamisli da ga je napisao jedan Nemac, samo zamisli na momenat ,zaista te molim... ako si lepo zamislio dobio si post jednog nemackog fasiste i naciste.

 

 

Zato ja kao hrvat mogu sa ponosom da istaknem kolika smo mi djubrad i da smo svesni toga.

Mi smo prevazisli nasu proslost i bilo nam je lako jer ne vredi pisljivog boba ...

 

Sa vama Srbima je drugacija situacija. Vi  ste castan narod sa casnom prosloscu ...

[cloudking]

Zato ja kao hrvat mogu sa ponosom da istaknem kolika smo mi djubrad i da smo svesni toga.

Mi smo prevazisli nasu proslost i bilo nam je lako jer ne vredi pisljivog boba ...

 

Sa vama Srbima je drugacija situacija. Vi  ste castan narod sa casnom prosloscu ...

 

Hvala Barone, da ti se vrati...