Jump to content

Zašto teško prihvatamo nove situacije?


Препоручена порука

Често су у питању само навике, а навике могу да се промене - наравно да је тешко, али могуће. Треба свесно радити на томе.

 

Ако си свестан шта је проблем, онда посматраш себе, анализираш зашто и у којим ситуацијама ти се јављају одређени "пориви", тј. осећања.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што је лакше рећи него урадити... :)

 

Проблем је вероватно што ми желимо да такве проблеме решимо "на брзину", а у ствари захевају тежак рад и велику упорност. Ту треба "репрограмирати" асоцијације у делу мозга који није под нашом свесном контролом. Једна једноставна ствар која пуно помаже (кажем из личног искуства, а чуо сам и од мудрих људи) је вођење дневника. Одвојиш сваки дан 30 минута, узмеш свеску и пишеш све што ти је на уму.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што је лакше рећи него урадити... :)

 

Проблем је вероватно што ми желимо да такве проблеме решимо "на брзину", а у ствари захевају тежак рад и велику упорност. Ту треба "репрограмирати" асоцијације у делу мозга који није под нашом свесном контролом. Једна једноставна ствар која пуно помаже (кажем из личног искуства, а чуо сам и од мудрих људи) је вођење дневника. Одвојиш сваки дан 30 минута, узмеш свеску и пишеш све што ти је на уму.

Ne znam sta bih rekao... sve su to istine... dobro se pripremiti, boriti se svaki dan cak i ako nije dobro krenuo, ne pokusavati da se menjas odjednom, pratis svoje ponasanje...

 

Al svi to znamo napamet... Tesko da bih mogao da objasnim zasto su mi neke pokasaji bili uspesni a neki ne. Prosto mi se nesto poklopi.

The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one

In the absence of science, opinion prevails

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што је лакше рећи него урадити... :)

 

Проблем је вероватно што ми желимо да такве проблеме решимо "на брзину", а у ствари захевају тежак рад и велику упорност. Ту треба "репрограмирати" асоцијације у делу мозга који није под нашом свесном контролом. Једна једноставна ствар која пуно помаже (кажем из личног искуства, а чуо сам и од мудрих људи) је вођење дневника. Одвојиш сваки дан 30 минута, узмеш свеску и пишеш све што ти је на уму.

 

Занимљиво, мада не видим како то може помоћи. Јел то вођење дневника значи неки вид ослобађања, исповедања, знао сам то да радим, испишем све проблеме, знао сам да пишем како мрзим све, како не подносим никога, буде ми лакше, и онда све те проблеме и грехе запалим у ватру што је мало и симболично (грех ће се на крају уништити ватром)?

Или то представља неки вид меморисања како не би неке ствари заборавили и да се подсетимо на те проблеме, анализирамо их кроз време, видимо колико смо напредовали, правимо статистику, па чак и графикон напретка  gringrin ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што је лакше рећи него урадити... :)

 

Проблем је вероватно што ми желимо да такве проблеме решимо "на брзину", а у ствари захевају тежак рад и велику упорност. Ту треба "репрограмирати" асоцијације у делу мозга који није под нашом свесном контролом. Једна једноставна ствар која пуно помаже (кажем из личног искуства, а чуо сам и од мудрих људи) је вођење дневника. Одвојиш сваки дан 30 минута, узмеш свеску и пишеш све што ти је на уму.

aham,i kasnije se proslavim kao reditelj porno filmova :D :D

 

to što se trudiš da ispraviš sebe ne znači i da je uspeh zagarantovan,ja sam sad na nivou na kom sam bio pre nego sam postao Pravoslavan...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже тако што "бистри" мисли. Када ставиш своје мисли на папир самом себи разјашњаваш шта ти је у глави, јер ми често немамо појма шта је у ствари све у нама. Када човек ради свакодневне ствари - посао, кућне обавезе итд. - он не стиже да обрати пажњу шта му се све дешава у глави и срцу, каква се све осећања и мисли провлаче. А та осећања и мисли у ствари управљају нашим одлукама и поступцима. Када одвојиш време да негде сам, на миру, то ставиш на папир онда је то као неко "сређивање". Сортираш мало све то што се накупило у току дана и размислиш шта стварно од тога желиш, шта не. И тако... Вероватно није решење за све проблеме, али помаже да се среде мисли.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Život nije ravna predvidljiva linija, na tom putu događaju se promene, prijatne ili neprijatne, iznenadne ili očekivane. Od čega zavisi kako ćemo ih prihvatati i nositi se s njima, objašnjava naša stručna saradnica

Svaka promena, bilo pozitivna, bilo negativna, dovodi do stanja pojačane psihofizičke aktivnosti  u cilju prilagođavanja novonastaloj situaciji.  Upravo ovako se definiše stres. Dakle, njegov izvor mogu biti i pozitivni događaji, sve ono što remeti uobičajeno funkcionisanje i zahteva od osobe da uvede nove načine ponašanja kako bi se adaptirala na situaciju. Ljudi se veoma razlikuju po načinu na koji doživljavaju stres. Uspešnost i brzina adaptacije zavise od toga kako osoba procenjuje stresnu situaciju i svoje kapacitete. Kada se dese iznenadni negativni događaji kao što su  gubitak bliske osobe, posla, razvod, prirodno je da ljudi  imaju negativne emocije: tugu, bes, strah… Ipak,  neki lakše  prihvate novonastalu situaciju i nastave normalan život, a kod drugih se razviju psihičke ili fizičke smetnje. Hans Seli, engleski psiholog, govori da proces adaptacije organizma na stresore (događaje koji remete psihofizičku ravnotežu) prolazi kroz tri faze. Prva je takozvana faza alarma u kojoj se organizam mobiliše za odbranu. Druga, faza otpora, ključna je jer organizam pokušava da savlada stresor i povrati ravnotežu. Ukoliko tada čovek razmišlja da ne može da podnese promenu i kako ona nije smela da se dogodi (a već se dogodila), pribegavaće nekim od negativnih načina prevladavanja stresa  (zloupotreba lekova, alkohola, bežanje, potiskivanje problema ) koji ukoliko se često praktikuju ili dugo traju, dovode do treće faze - sloma i iscrpljenosti, odnosno bolesti. Nasuprot njima jesu osobe koje  prihvataju negativne događaje kao deo života, veruju da imaju snage da se nose s njima, doživljavaju ih  kao priliku za jačanje ličnih kapaciteta. Shodno tome pribegavaće pozitivnim mehanizmima prevladavanja u koje spadaju pojačano ulaganje napora, promena pristupa problemu, prihvatanje situacije, ukoliko se ona ne može promeniti, razgovor sa bliskim osobama, psihologom, izražavanje osećanja, fizička aktivnost, relaksacija kroz prijatne aktivnosti.  Što te ne ubije, to te ojača! F. Niče

NEIZVESNOST U ŽIVOTU

Teškoće u prihvatanju  negativnih, nepoželjnih događaja su razumljive.  Ali, zašto na promene koje smo želeli i u čijem nastanku  smo učestvovali (udaja, veridba, selidba, dobijanje stana, rođenje deteta, trudnoća, novi bolje plaćen posao) mnogi ljudi reaguju strahom? Novo je neizvesno, nismo sigurni  kako će se sve odvijati, kako ćemo se snaći u tome. Ipak, ukoliko ne prihvatamo rizik, već mislimo da moramo biti sigurni kako će sve biti dobro i imamo potrebu da sve predvidimo i kontrolišemo, bićemo konstantno opterećeni brigom.

Čuveni psiholog Maslov isticao je da uprkos tome što ljudi teže samoostvarenju, mali broj njih zadovolji tu potrebu. Uz samoostvarenje idu rizik i odgovornost za odluke jer je moguće da tražeći svoj životni put osoba načini pogrešan izbor. Filozofija negiranja važne činjenice da je život stalna promena, vodi u različite disfunkcionalne emocije i ponašanja.  

Prvo, ukoliko ste  zadovoljni  trenutnom životnom pozicijom, bićete  u stalnom  strahu da će se to promeniti, a vi nećete  preživeti. Strah od neizvesnosti može dovesti  i  do opsesivno kompulzivnih ponašanja kojim osoba stvara iluziju kontrole, što oduzima mnogo energije, ometa   istinsko uživanje u sadašnjosti. Ukoliko niste zadovoljni trenutnim životom, poslom, brakom, razmišljanje da su promene strašne jer donose neizvesnost, uzrokuje pasivno ponašanje, depresiju, bespomoćnost.

Zdrava alternativa jeste prihvatanje rizika kao dela života i činjenice da ni za šta ne postoji potpuna garancija. Neophodno je jačati toleranciju na neizvesnost jer čak i kada preduzmemo sve da ne izađemo iz okvira poznatog, promene se dogode... I šta onda?
Panta rei (Sve teče), reče mnogo davno antički filozof Heraklit.

 

Ksenija Petrović
psihoterapeut
[email protected] 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja, kao i vécina ljudi, tesko prihvatam promene...ali uglavnom kada se radi o nekim krupnijim stvarima..(na pr. selidba, odlazak u nepoznato mesto, novi posao....) i naravno , da ne pominnjem nezeljene i negativne promene....to je svojstveno svima nama....

ali volim promene u svom mikro okruzenjenu....tj. male promene.....recimo u svom stanu, da kupim neku novu lepu sitnicu, napravim novi raspored......ustvari, ubija me monotonija.....ne volim da svaki dan radim iste stvari....ne volim kada je sve kontrolisano, isplanirano....volim kada se povremeno odstupa od ustaljene seme....to mi daje osecaj slobode....

sasvim je normalno plasiti se novih stvari, jer se covek najbolje oseca na svom tlu...gde je vec izgradio svoje principe prezivljavanja...gde je vec uhodan....neizvesnost je najgora....

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ukoliko tada čovek razmišlja da ne može da podnese promenu i kako ona nije smela da se dogodi (a već se dogodila), pribegavaće nekim od negativnih načina prevladavanja stresa  (zloupotreba lekova, alkohola, bežanje, potiskivanje problema ) koji ukoliko se često praktikuju ili dugo traju, dovode do treće faze - sloma i iscrpljenosti, odnosno bolesti.

 

Особе које су раније имале лагодан живот су најчешће кандидати за ово негативно доживљавање промене , јер ненавикнути на било какав проблем и негативну промену и ако је то мала промена , њима ће то изгледати да је то промена као кућа и нерешива . Ни један човек не би требало да  живи испод "стакленог звона ". То је такође један од разлога што нам Господ по своме премудром промислу шаље искушења и нама који верујемо у Господа , јер Он хоће на такав начин да нас ојача и научи неким стварима и ко то не прихвати како треба пада у велики грех који се зове малодушност . 

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...