Жене свештеници (свештенице)

[obi-wan]

Možda su u ranoj i neomasovljenoj hrišćanskoj crkvi postojale žene koje su služile, u skladu sa principom da nema ni muškog, ni ženskog u Hristu.

 

Nisu postojale.

[DankaM]

Nisu postojale.

 

Da, ali to realno i nije razlog zašto ne mogu da budu sveštenici.

To je kao i priča zašto žene ne mogu da idu na Atos: zato što nikad nisu išle. A zašto nikad nisu išle? Zato što ne mogu da idu.

 

U svakom slučaju, da se neki genijalac ne bi zapitao, nije mi stalo da budem sveštenik, niti da odem na Atos.

Ali htela bih da čujem logičan odgovor.

[obi-wan]

Da, ali to realno i nije razlog zašto ne mogu da budu sveštenici.

To je kao i priča zašto žene ne mogu da idu na Atos: zato što nikad nisu išle. A zašto nikad nisu išle? Zato što ne mogu da idu.

 

U svakom slučaju, da se neki genijalac ne bi zapitao, nije mi stalo da budem sveštenik, niti da odem na Atos.

Ali htela bih da čujem logičan odgovor.

 

Hriscani ne treba da tragaju za logicnim nego za Logosnim odgovorom.

A odgovori inace postoje odavno, ali racionalisticko gledanje na zivot toliko atomizira um da mu takvi odgovori nikako ne pasuju...

[DankaM]

Hriscani ne treba da tragaju za logicnim nego za Logosnim odgovorom.

A odgovori inace postoje odavno, ali racionalisticko gledanje na zivot toliko atomizira um da mu takvi odgovori nikako ne pasuju...

 

A koji bi to odgovor bio?

Već dugo ga očekujem

[Панарет]

Ово је квалитетан рад Ксеније Кончаревић. Говори уопште о месту жене у Православној цркви, а дотиче се и рукополагања

 

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CBwQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.pravoslovo.net%2Ftekstovi%2Farhiva%2Fkoncarevic.pdf&ei=KNCiU6reG4v8ywOK_4HwAQ&usg=AFQjCNHNchSpStqw7O3j5X6gvhAU6vRdXQ

[borislav]

Мислим (при чему је ово мишљење можда апсолутно погрешно, и зато молим сваког ко ово чита да то што ћу рећи нипошто не узима здраво за готово!) да у Православној цркви жене нису, и не могу да буду свештенослужитељице због менструације.

 

Да покушам да објасним.

 

Најпре, под менструацијом не подразумевам ништа нечисто, свакако не нечисто у старозаветном смислу, у коме телесна нечистота, па чак и она која је изазвана природним процесима, онемогућава човека (или жену) да врши одређене радње, духовне или световне, или да им присуствује. Такав појам нечистоте постоји само у Старом завету.

 

Ако, дакле, жене у Новом завету нису нечисте ни у време менструације, зашто се онда не причешћују у те дане? Мислим да ће нам одговор на ово питање открити и зашто жене нису свештенице.

 

Наиме, приликом причешћа, као што верујемо, човек прима у себе истинско Тело и истинску Крв Господњу. Тиме, то Тело и та Крв реално постају део човековог тела и крви. Ако би се догодило да човек, пошто је у себе примио Господњу Крв, изгуби део своје крви (напр. жена која се причестила током менструације), то би значило да је истовремено изгубио и део Господње Крви, што је недопустиво. Да би се то избегло, женама је ускраћено Причешће током тих дана (дакле, не зато што су нечисте, јер нису, него зато што губе крв).

 

[Овде се могу додати три напомене. Прва, ни мушкарац који из било ког разлога губи крв, не може да се причести у те дане, а не само жена. Друга, оног дана када се причесте, мушкарцима и женама се налаже уздржавање од сексуалног односа зато што се и том приликом догађа губитак одређених телесних течности, па тиме и губитак дела Тела и Крви Христове, а не зато што је секс нешто нечисто, јер није. Трећа, у оном што се избацује из организма као отпад, нема Тела и Крви и Христове, јер се Она не мешају са оним што је отпад, и не бивају излучени заједно са отпадом, тако да се одласком у тоалет, ако се неко забринуо, не губи ништа, сем отпада.]

 

Ако би жена била свештеница, током менструације не би могла да служи Литургију, јер би најпре морала да причести себе (да би затим причестила и верни народ), што међутим не би било могуће, током тих неколико дана. С обзиром да свака жена редовно улази у то стање, она би на сваких тридесетак дана (који дан горе или доле) долазила у ситуацију да не може да служи Литургију, односно да верни народ, тамо где би служила само једна свештеница (напр. у селима или мањим градским црквама), периодично не може да присуствује Литургији, нити да се причести, јер Литургије не може да буде "у оне дане".

 

Још горе, пошто менструација није апсолутно предвидива ствар, чак ни код жена које имају веома уредан циклус, могло би се догодити да нека свештеница добије менструацију "мимо реда" (дан-два пре или после очекиваног термина), тако да се не би могло поуздано предвидети када ће она бити онеспособљена да служи, да би је евентуално заменио неки мушкарац. На пример, можда је требало да свештеница добије менструацију у понедељак или уторак, па није било планирано да је у недељу замени неки мушкарац, али она "порани" дан или два, па народ те недеље непланирано остане без Литургије и Причешћа. [Замислите ту трагикомичну ситуацију у којој народ долази у храм на Литургију, можда на неки велики празник, а на вратима храма их дочекује свештеница и саопштава: "Извините, ја сам јутрос 'добила' и данас нема Литургије"?!?] При томе, то стање "порањења" или "кашњења" (дакле, непредвидивости) може да се понавља из месеца у месец, годинама.

 

Сад се поставља питање - а шта ако се свештеник (мушкарац) изненада разболи? Зар није тада и он онемогућен да служи, па ће народ, тамо где постоји само један свештеник, остати без Литургије и Причешћа у те дане? Тачно, али је то изразито ванредна околност (свештеници се не разбољевају сваког месеца, него ко зна колико ретко; има свештеника који се никад у свом животу нису разболели, и сваке недеље и празника су служили Литургију), док се код жена то догађа редовно, сваког месеца, па би свака жена-свештеница сваког месеца била неспособна да служи Литургију током неколико дана (можда чак и у време највећих празника, што би био велики губитак за парохијане).

 

Поставља се сада ново питање - а зар не би могла нека верна жена да буде рукоположена у свештенички чин после менопаузе, кад се коначно "решила" менструације и свих проблема везаних с њом? Могла би, али је са менопаузом проблем што је то веома променљиво стање, неодређеног и непредвидивог трајања. Наиме, понекад жена нема менструацију и по годину дана, па и дуже, а онда, таман кад би помислила да је све у реду и да би тада могла да буде рукоположена, она изненада и неочекивано "добије", и тако продужи своју периодичну неспособност да служи Литургију.

 

А ако би у свакој парохији морао да буде бар по један мушкарац, да "ускочи" кад год су свештенице неспособне да служе, он би "ускакао" свако мало, па се поставља питање чему би онда служиле жене-свештенице?

 

Дакле, ако правилно размишљам, менструација је разлог (сасвим довољан, притом!) што жене нису, а верујем неће ни бити, свештенице. Питање нерукополагања жена у свештенички чин у Православној цркви, према томе, није последица "конзервативности" Цркве, или Њене оданости Предању, него физиологије жене.

[borislav]

Ево одговора, по реду:

 

- Посецање после Причешћа је, сагласићеш се, веома ретка појава (за двадесет и нешто година колико се, слава Богу, причешћујем, мени се није догодила никад); ако се једном и догоди, шта ћемо - једноставно, догодило се (а није се могло очекивати, за разлику од менструације);

- Верујем, један дан (Литургија се служи сваког дана, и могуће је причестити се сваког дана, па верујем да се то односи и на ово што ти питаш);

- Све телесне течности се формирају из лимфе и крви (а и сама лимфа се формира од појединих елемената крви), па се тако у свим телесним течностима налази и оно што се налази у крви (у овом случају, питање количине није битно - битно је квалитативно, реално присуство).

[DankaM]

Ajmo opet, po ko zna koji put:

 

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - свети Григорије Велики (Двојеслов)

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ, ПРОСВЕТИТЕЉУ ВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ

Жени не треба бранити да улази у храм у периоду када има менструацију тј. месечни период; дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним и није исправно забранити јој да уђе у цркву како се њено стање дешава ван њене воље. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом. Знамо за догађај са крвоточивом женом који је описан у Јеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је, дакле, та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из Јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу по слабости подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе; наша потрага за храном због глади, водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, само су људски покушаји да нашим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести (мисли се на слабост природе и палост тела - моја примедба). Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће - зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост своје (људске) природе?
Жени зато не треба бранити да приступа светој тајни причешћа у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса, због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају Телу и Крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни у чему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа. Али, оскрнављење наше природе је очигледна чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако, многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.
Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови Завет нам показује да не сматра спољашње веће од унутрашњег, духовног руковођења, које је једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,,Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека." (Матеј, 15:11). Господ такође каже и: ,,Оно што из човека излази (из уста), то човека чини нечистим" (види Јеванђеље по Марку, 7:18-20). Овде Свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже: ,,Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто". Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, ... него је нечист и њихов ум и савест. " (Посланица светог Апостола Павла Титу, 1:15). Дакле, ако не постоји храна која је нечиста оном коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?

Преведено са латинског и објављено у часопису The Orthodox Church децембра 1987. године, чији је издавач канонска и аутокефална Северноамеричка Православна Црква.

 

Свети Григорије Велики (Двојеслов/Дијалогичар), на Западу познатији као Гргур I, римски папа (540-604), саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова која се служи средом и петком у току Часног поста а грегоријанско појање је добило име по њему. Он је један од оних који је једног анђела и самог Господа угостио у дому своме, а када је писао, тада је Дух Свети у облику голуба летео над њим
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/953/tekst/sveti-grigorije-veliki/
и
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_I
Пролог:
http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=03&d=12&a=1&date=03
Житије (последње по реду):
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0312.htm

[borislav]

Ajmo opet, po ko zna koji put:

 

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - свети Григорије Велики (Двојеслов)

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ, ПРОСВЕТИТЕЉУ ВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ

Жени не треба бранити да улази у храм у периоду када има менструацију тј. месечни период; дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним и није исправно забранити јој да уђе у цркву како се њено стање дешава ван њене воље. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом. Знамо за догађај са крвоточивом женом који је описан у Јеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је, дакле, та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из Јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу по слабости подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе; наша потрага за храном због глади, водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, само су људски покушаји да нашим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести (мисли се на слабост природе и палост тела - моја примедба). Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће - зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост своје (људске) природе?

Жени зато не треба бранити да приступа светој тајни причешћа у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса, због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају Телу и Крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни у чему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа. Али, оскрнављење наше природе је очигледна чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако, многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.

Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови Завет нам показује да не сматра спољашње веће од унутрашњег, духовног руковођења, које је једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,,Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека." (Матеј, 15:11). Господ такође каже и: ,,Оно што из човека излази (из уста), то човека чини нечистим" (види Јеванђеље по Марку, 7:18-20). Овде Свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже: ,,Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто". Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, ... него је нечист и њихов ум и савест. " (Посланица светог Апостола Павла Титу, 1:15). Дакле, ако не постоји храна која је нечиста оном коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?

Преведено са латинског и објављено у часопису The Orthodox Church децембра 1987. године, чији је издавач канонска и аутокефална Северноамеричка Православна Црква.

 

Свети Григорије Велики (Двојеслов/Дијалогичар), на Западу познатији као Гргур I, римски папа (540-604), саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова која се служи средом и петком у току Часног поста а грегоријанско појање је добило име по њему. Он је један од оних који је једног анђела и самог Господа угостио у дому своме, а када је писао, тада је Дух Свети у облику голуба летео над њим

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/953/tekst/sveti-grigorije-veliki/

и

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_I

Пролог:

http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=03&d=12&a=1&date=03

Житије (последње по реду):

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0312.htm

 

Ако се већ позивамо на Свете оце, ево и другачијих мишљења:

 

КАНОНСКА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ОЦА НАШЕГА ДИОНИСИЈА, АРХИЕПИСКОПА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ И ИСПОВЕДНИКА, (УПУЋЕНА) ЕПИСКОПУ ВАСИЛИДУ

 

 

2. правило: О женама у менструационом циклусу, да ли им је допуштено док су у таквом стању да улазе у дом Божји, ја сматрам да је сувишно питати, пошто не мислим да ће се и оне саме, ако су верујуће и побожне, усудити да у таквом стању приступе светој Трпези, или да приме Тело и Крв Христову. Јер и она која је дванаест година имала крволиптије, када је хтела да се излечи, није се дотакла Христа, него само скута Његовог. А молити се треба свако без обзира на стање у коме се налази, и ма како да је расположен нека помиње Господа и тражити помоћ од Њега; али, потребно је забранити да у светињу ступа онај који није сасвим чист душом и телом.

 

ПРАВИЛА СВЕТОГ ЈОВАНА ПОСНИКА

 

28. правило: 2. правило светог Дионисија, затим, 7. правило Тимотеја, напомиње да жене које су у менструационом циклусу, не могу се дотицати ничега што је свето. Ово прописује и древни закон.

 

КАНОНСКИ ОДГОВОРИ СВЕТОГ ТИМОТЕЈА, ЕПИСКОПА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ, ЈЕДНОГ ОД 150 ОТАЦА КОЈИ СУ БИЛИ НА КОНСТАНТИНОПОЉСКОМ САБОРУ

 

6. питање: Ако је нека од оглашених жена записала своје име међу оне који желе да се просвете крштењем, а на дан крштења добије менструацију, да ли је треба крстити тог дана или крштење одложити и на који период?

Одговор: Крштење треба одложити све док се та жена не очисти.

 

7. правило: Ако нека жена запази да има менструацију, да ли се тога дана може причестити или не?

Одговор: Не може се причестити све док се не очисти.

 

Дакле, ни Оци нису једногласни по овом питању (ни по многим другим). Зашто бисмо били ми?

[borislav]

-Па шта да радимо ако се посечемо? Да ли да исповедимо? Да ли је то грех?

-И због чега нестане Његова Крв и Тело и шта добијамо тиме што је она у нашем телу?

-Значи не смемо да се знојимо, да уринирамо и правимо децу 1 дан после причешћивања...?

 

Да ли се ми причешћујемо зато што правог Христа примамо у себе на један дан или због нечег другог?

 

- Није грех, ваљда ти се догодило случајно;

- Освећује нас и омогућава нам да на крају постанемо једне природе с Њим;

- Рекох да у отпаду нема Тела и Крви Христове; што се тиче "прављења деце", знаш и сам да се налаже уздржавање од телесних односа после Причешћа (и то траје до краја тог дана);

- Да, ми Га заиста примамо у себе; због чега - види други одговор.

[borislav]

facenew22222222

Тако да се не може нешто тврдити, што није утврђено.

Онда долазимо до закључка, да ли можемо месечни циклус да ставимо као аргумент против?

 

Као што сам рекао на самом почетку, то је само моје мишљење (нипошто тврдња), које је можда сасвим погрешно. А то мислим зато што не видим ниједан разлог због кога жена током менструације не би могла да се причести, осим разлога који сам навео (губитак Тела и Крви Христове, као реалних састојака тела жене која се причестила). Такође, не мислим да је нечиста (другим речима, грешна) жена која је "у тим данима", јер њено крварење не представља грех, па тако ни нечистоту.

[jermel]

Ali htela bih da čujem logičan odgovor.

 

   Сви крштени православни верници су део "царског свештенства" (1Пет.2: 9). Сви су чланови "царског свештенства", јер се само свештенство може учествовати у стварима које су са жртвеника, и сви су призвани да приме тајну Тела и Крви Христове - те "Ствари са жртвеника" - у Светом Причешћу. Ипак, само су мушкарци позвани у литургијско или "рукоположено" свештенство.

 

    Да би разумели зашто жене не постају свештеници, пре свега морамо одбацити једну подмуклу претпоставку:  а то је - да то има икакве везе са релативном вредношћу.

   То има везе са улогама, али и ту опет, постоји деструктивна претпоставка. Многи људи су, вековима, изједначили улоге са вредношћу, и  проширили улоге мушкараца и жена у литургијском животу Цркве (који се бави пророчанством и откривењем) на друштво, политику и индустрију, на оно што нема никакве везе са вером, или спасењем човечанства.

 

   Улоге о којима говоримо немају никакве везе са кастама, личним вредностима или са људском достојности. Улоге мушкараца и жена у Цркви су пророчке и баве се пророчанством и откривењем. Кроз библијску историју, жене су одржале пророчку улогу откривајући Цркву: природу и мисију Цркве на земљи (што је разлог зашто на небесима, не постоји ни мушко ни женско: јер Црква на земљи ће испунитио своју мисију , и више неће бити потребно откривење и пророчанством о њој, исто тако, видљиво присуство Христа ће довести до краја пророчку улогу мушкарца).

   Пророчанство о Христу је оглашено кроз мушке пророке, са једним изузетком: Евом. Обећање Еви да ће њено потомство ранити Сатану у главу је јасно пророчанство, не о Цркви, већ о Христу. То потомство је Христос, Који је дошао од Девице као испуњење овог пророчанства датог кроз Еву. То је разлог што зовемо Марију "друга Ева."

 

   Дакле, пророчка улога мушкараца је у откривењу о Христу, а пророчка улога жена је у откривењу о Цркви. Нема релативне вредности у овим улогама, јер тајна искупљења је тајна Христа и Цркве. То би требало да буде јасно, ипак, иако жене испуњавају службу у Цркви (пре свега, пророчку службу) оне не улазе у свештенство, које је откривење о Христу, а не о Цркви. Жена у свештенству би морала да представља откривење о мужу Цркве, супружника  "беспрекорнe, чисте невестe Христовe." Зар не видите како изопачено и оштећенo би било таквo "откривење и пророчанство"?

[Џуманџи]

То има везе са улогама

 

Просто и једноставно.

[Leonida]

Дакле, ни Оци нису једногласни по овом питању (ни по многим другим). Зашто бисмо били ми?

 

Zato sto je menstrualni ciklus dat od Boga ne zato sto je zena tad necista.Ne vidim nikakvo logicno objasnjenje zasto zena tad ne treba da ide u crkvu a jos manje da se pricescuje. Ko je i od svetitelja drugacije mislio, mislio je zato sto je ziveo u vremenu gde su zene bile bica drugog reda.A ima i ovo, nekad nisu postojali ulosci, vec krpe od kudelje koje su zene stavljale za vreme ciklusa, desavalo se i da procure pa iz tog razloga tad ni same nisu ulazile u crkvu.Danas je sasvim drugacije.

[Leonida]

зато што не видим ниједан разлог због кога жена током менструације не би могла да се причести, осим разлога који сам навео (губитак Тела и Крви Христове, као реалних састојака тела жене која се причестила)

 

Ovaj razlog je besmislen.