Жене свештеници (свештенице)

[Лазар Нешић]

ali nisu ucestvovale u samom prinosenju i sluzenju Evharistije

 

Отац Зоран Ђуровић каже да јесу и наводи изворе и сведочанства у прилог тој тези. Које је твоје сведочанство и документ да нису?

[jermel]

(Ја само постављам тему, не заговарам рукоплогање жена, само чекам да коначно сазнам добар разлог што се жене не рукополажу)

 

 

Полови као пророчанство и откривење

Архиепископ Лазар Пухало

 

Садржај

Предговор

I. Основно откривење људских полова и брака

II. Завет као брачна веза (однос)

III. Откривење oбјављивано кроз велике женске пророке

IV. Учешће  улога полова у пророчанству литургијског свештенства

 

Предговор

   

    Треба ли да вам кажем како је брак такође Тајна Цркве? Христос је дошао у Цркву и она је створена од Њега и Он је ушао у заједницу са њом духовним односом ... Дакле, Брак је сведочанство (слика) присуства Христовог. (Свети Јован Златоусти).

 

    Свети пророк Јездра стајаше загледан у рушевине Јерусалима и оплакиваше пали Сион, и зачу јецање иза себе. Окренувши се, угледа једну старицу савијену у жалости и неизрецивој тузи. Желећи да је утеши упита је, "Шта је узрок твоје велике туге, жено?" Очекиваше да ће она рећи да и она такође плаче за палим Сионом, међутим уместо тога она одговори: "Господине, ја сам имала сина јединца, радост и утеху оца његовог и моју. Он је узео невесту за себе, али на дан венчања, када уђе у своју венчану одају, паде и погину. И ово је  узрок моје туге. "Јездра се разљути: "Жено, зар не видиш да је Јерусалим опустошен; деца његова су побијена или однета у ропство, а ти плачеш само због губитка једнога сина ..."

Тако рекавши, осврну се ка рушевинама Светога града. А када се опет окрену, не виде никога; старица је нестала. Он зачуди се над овим а анђео му се обрати и рече: "Зар не схваташ, старица коју си видео, то је Сион?"

    У свитање ере Новог Завета, неименовани пророк и епископ Хермас нам је оставио детаље једне сличне визије. Неплодна старица појави пред њим. Она се представља као "Црква Старог Завета," неплодна, али са надом у обећање.

   

     У ова два откровења увиђамо јединствену улогу великих старозаветних жена пророка, и концепт да стварање човечанства као мушко и женско има неке везе са откровењем. Подела човечанства на два пола има пророчку намеру.

    

    Ово схватање да је Пол повезан са пророчанством и откровењем је изгубљено у великој мери јер је човек, у својој охолости, почео да повезује посебне улоге мушкарца и жене са релативним вредностима. Када је идентификована "улога" са "вредношћу" човечанство је деградирано, жене су сведене на служење а читава тајна и смисао људског пола и брака се изгубила.

 

I. Основно Откривење људских полова и брака

    Не може бити да је Бог створио мушко и женско, једноставно да би нам искомпликовао животе, походио овладавајућим страстима или скретао пажњу од созерцавања раја. Пре ће бити да Тајна људских полова носи у себи неко пророчанство у вези са смислом нашег живота, неко откривење односа између Бога и човека, и природу нашег искупљења.

 

    Мушкарац и жена нису створени да постоје у себичној изолацији, и мушкарац и жена нису два потпуно засебна бића, нити могу, самостално, да испуне Божју заповест да се рађају и множе. Уствари, они су две половине једне целине, позвани да заједно пребивају у свештеном заједништву, да се привлаче међусобно у растућој љубави, тако да у таквом стању јединства, могу узрасти од телесне ка духовној љубави стремећи  ка Творцу , отривају кроз сопствено уздизање у љубави, наговештај те узвишеније и још савршеније љубави која тражи слободу од окова телесних страсти.

  

    Брак нам даје могућност и средство да растемо и развијамо се у духовном и емотивном плану, али овај раст и развој се могу одржати само на чврстим темељима истинске посвећености једно другом, и узајамне, искрене посвећености Богу. Веза заједништва и сверастуће љубави између мужа и жене је намењена да пружи човечанству основно искуство и свест раста у љубави ка заједништву са Богом, који је омогућен кроз Исуса Христа. Брак, по апостолу, је тип Христа и Цркве. Намењен је да нас поучи, не путем апстрактних појмова, књигама или речима, али кроз стварно живо искуство, о Христу и Цркви и читавом нашег односу са Богом. Пошто видимо да ни мушкарац ни жена сами не доносе потпуно пророчанство, јер мушкарац не може донети плод сам, нити то може жена, јасно је да откривење нашег спасења укључује и Христа (који се обљављивао кроз мушке пророке) и Цркву (која се објављивала кроз женске пророке), и да нас Христос спашава кроз Цркву.

  

    Постоје два важна аспекта откровења која се откривају путем  полова човека. Први је дат кроз природу пророчанства у Старом завету, конкретно, контекст откривења које је дато кроз пророке мушкарце и оно које је дато кроз пророке жене. Други аспект овог откровења је схватање да је завет између Бога и Његовог народа није правни споразум, него брачна веза или однос. Важно је разумети оба ова аспекта Божјег коришћења пола као пророчанство у циљу разумевања исправаног, Православног погледа посебних улога мушкарца и жене, и ради јасног разумевања значења брака.

 

Следи:

Завет као Брачни Однос

[DankaM]

Iskreno, mislim da je to vrlo istorično pitanje, tj. važno je da se uzme i duh vremena u obzir.

 

Možda su u ranoj i neomasovljenoj hrišćanskoj crkvi postojale žene koje su služile, u skladu sa principom da nema ni muškog, ni ženskog u Hristu.

Ali, nakon što je hrišćanstvo steklo mnogo više sledbenika, a dosta i među Jevrejima, mislim da je prosto preuzimalo običaje tog vremena, tj. da su samo muškarci mogli da budu sveštenici (ako se dobro sećam Starog zaveta, a ne sećam se valjda samo iz Levijevog plemena?), pošto je istorijski položaj žene tad bio nezavidan. Čak mislim da su Jevreji bili revolucionarni, jer su ipak ženama davali neki značaj, jer ima i junakinja starozavetnih priča.

 

Naravno, ovo je samo MOJA pretpostavka.

 

Opet, lično mislim da tu nije pitanje prirode, pošto je hrišćanstvo revolucionarna religija koja ide protiv prirode.

[DankaM]

Drugo, ako uzmemo duh vremena opet, nameće i pitanje moći koje nosi sveštenički čin.

Svi smo svedoci koliko... aberacija može da se dogodi, ukoliko se primat stavi na poziciju i moć svešteničke SLUŽBE, a ne na samo služenje. Ali dobor, svi mi živimo u ovom palom svetu, tako da je to valjda nekako i očekivano. I mislim da u pitanju ženskog sveštenstva ne smemo zanemariti to pitanje.

[DankaM]

Већина њих када добије месечни циклус је у стању да задаве мушкарце, па их боли глава, па нису расположене, па нимулид пред сваку Литургију... И где ће такве да служе. Јер треба да им сваког месеца дајемо пар дана слободно? А где су ту онда права за мушкарце?

 

Mojoj drugarici se nije pojavio sveštenik kod kojeg su spremali bračni zavet, jer je "malo više popio", pa su morali da nađu drugoga na licu mesta da je došao sigurno ne bi bio mnogo raspoložen i bolela bi ga glava...

Pa šta onda? Svakom se može naći neka greška u karakteru ili "prirodi" u odnosu na koju ne bi bio dostojan da služi Liturgiju...

 

A što se tiče porodiljskog, ja sam lično i da se za muškarce odobri porodiljsko do godinu dana, ako žele da ga koriste, nakon perioda kad se žena oporavi od porođaja, nakon onih obaveznih 3 meseca koje imaju i na zapadu... I za očeve-sveštenike, što da ne... Ali to bi iziskivalo veliku reformu crkvenih finansija i finansiranja

[jermel]

Када би ушле у те свештеничке воде, па то би хаос испао.

 

Није у томе проблем, биолошке карактеристике саме по себи никаква нису препрека

ево даље следи текст:

 

Завет као Брачни Однос

 

   Ни Стари  ни Нови завет нису "правни споразуми", већ су били брачни односи. Ово је била велика грешка у коју је Стари Израиљ пао, и на коју су их пророци упозоравали. Израиљ није препознао и примио Христа због тога што јој је Он дошао као небески младожења који тражи своју невесту. Схватајући завет као "правни уговор", Израил је очекивао строго земаљског владара, да  дође и да примени нарушени споразум и успостави своју вољу војним и политичким средствима. Управо из тог истог разлога западно хришћанство је пало у један идолопоклонички концепт помирења.

 

   Важно је за нас да схватимо ову чињеницу: Стари завет је био и Нови завет јесте, супружнички однос. Само ако увиђамо ово можемо разумети природу људског пола, као пророчанство и откривење. Кратак преглед књиге пророка Осије ће резимирати поруку свих светих пророка и бити довољан да нам открије овакво разумевање.

Пре него што испитамо пророчанство Осије, хајде да укратко погледамо како израз "блудница" се користи у неколико места у Старом завету, јер реч је значајна у Осијином откровењу.

"Немој скврнити кћери своје пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња. " (3 Мој: 19:29)

У овом стиху, Бог јасно везује заједно статус жена са стањем Његовог заветног народа. Πоказује нам да жене откривају и да бивајући тип (слика) светог народа, Његове Цркве. Наћи ћемо широм старозаветних референци  на неверни Израел као издајника свог брачног друга, курве, блуднице, проститутке - неверне невесте. Тако у Језекиљу, видимо Израел као невесту која је узела свадбени поклоне свога  мужа и пала у курвање с њима:

“И узевши красни накит свој од мога злата и од мога сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.”  (Језек: 16: 17)

 

И опет:

 

“Курвала си се са синовима Асирским, … курвала си се с њима,…И умножила си курварство своје у земљи Хананској дори до Халдејске, и ни тако се нијеси наситила.

Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва,… као жена прељубочиница, која мјесто мужа свога прима друге.”  (Језек: 16: 28,32)

 

Постоји више од тридесет таквих референци међу старозаветним пророцима, у свим којима Бог повезује откривење Његовог завета са Израиљем са природом супружничког односа , у којој се природа Израиља открива кроз жене и улогу супруге .

[jermel]

   Сада да пређемо на пророка Осију. Какав је био однос између Бога и Израиља кад Господ наш поче  да говори кроз овог светог пророка?

Бог тугује, кроз свете пророке, да је Израиљ "отишао у курвање" са идолима и демонским боговима . Израиљ не разумеде  да завет који је Бог направио са њима није био правни споразум, бећ супружнички однос. Народ Израиља је можда разумео у својој глави да су имали завет са Богом, али стварност тога завета никада није продрла у срце народа.

 

   Бог је непрестано позивао свој народ да се врати из њихове прељубе са "другим боговима", док су они непрекидно неуспешно разумевали и неуспешно остајали верни. По мом мишљењу, ове околности су нам најјасније откривене у Осијиној је пророчкој служби. У време овог светог пророка, Израиљ је пао не само у идолопоклонство, већ су отишли ​​тако далеко од њиховог односа са Богом да су у својим главама замислили идеју да је Бог имао "жену", земаљску богињу по имену Естер.

Ово су урадили по узору на паганске религије, али у суштини, то је било признање да они, народа Израиља, нису били више брачни друг Божији.

   Били су у прељубничком односу са идолима околних народа, пошто су "напустили своју прву љубав,"пожелеши неког другог. Бог ће показати да је Он веран Израиљу, чак и ако она није верна Њему. Он воли народ као нежни муж који љуби своју жену, не желећи искрено ништа више него да избави своју супругу од раздвајања и ропства. Пошто у овом Откривењу за Израиљ, Осија је требао буде заступник Самог Бога, Господ налаже пророку да узме за себе жену из реда проститутки незнабожачког  храма. "Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа" (Хос.1: 2).

 

  Дакле, Осија узе за жену проститутку  из храма, Гомер. Када им се родило прво дете, Бог заповеди Осији да је именује Лорехамах, име које значи "није више под милости," јер Израиљ  се беше уклонио из заклона Божје милости. Када се родило друго дете, Бог нареди  да је назове Лохамми, што значи, "више није мој народ." Овим, Бог је упозорио људе да, не само да су се уклонили из заклона Његове милости, него су су се потпуно одстранили од Њега. Упркос томе, у исто време Бог обећава помирење. Он каже: “нијесте мој народ, рећи ће им се: синови сте Бога живога” (Oсија: 1:10)

 

   Осијина жена Гомер, иако неверна и блудница, сада постаје пророчица. Она је откривење стања Цркве, светог народа. Иако је народа издао своје заручништво Богу и окренуо  леђа Њему, Он обећава, "И заручићу те себи довијека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем" (Осија: 2:19)

 

   А када Гомер превари свог мужа Осију и вративши се у ропство својем курварлуку, Бог заповеда оштећеном мужу: “иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске.И одкупих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма. (Осија: 3:1-3)

Овде видимо како је Бог користио оба пола и установу брака у циљу да нам открије однос између Њега и Његове Цркве. Видећемо ту исту сликовитост у Новом завету када апостол Павле говори да је Црква као Христова невеста "без мане и боре, или такога чега."

[jermel]

   Јасно је да Гомер, иако је била неверна и издала супружнички завет са Осијом, требала да буде откупљена и враћена ни због чега другог него због љубави. То је пророчанство о откупу палог човечанства кроз састрадалну љубав и жртву Исуса Христа. Ми смо откупљени Богу и позвани у заветни однос Новога Завета са њим ни због чега другог него да нас Он љуби. Како стари Израиљ није успео да схвати значење завета као брачни однос, и тако пропао у мртви легализам, и формалност  површне вере, у толико смо ми позвани да схватимо завет. Прељуба је једини пад за коју је Христос дозволио развод управо зато што нас духовна прељуба раздваја од Бога и одбацује искупљење.

 

   Чини ми се да Апостол Павле поставља коначан знак узвика на крају књиге пророка Осије када каже: " Христос љуби цркву, и себе предаде за њу " (Еф.5: 25). Круна од трња која је намакнута на главу Страдајућег Спаситеља није  била ништа друго него венчана круна са којом је Христос венчан за своју невесту, Цркву, и управо из овог разлога, ми певамо на Васкрс да Христос " попут женика у поворци долази из гроба. "

 

   Када је Бог користећи брак Осије и Гомер као откривење односа између Њега и Израиљ у том истом дану  такође нам откриова  дубоки смисао брака као пророчке установе која открива природу завета и односа између Бога и Његове Цркве. Апостол Павле подвлачи да је ово такође природа Новог завета, јер:  “ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа” (2 Кор: 11:2)

 

   Јован Крститељ, такође, желећи да призове Израиљ свести овог односа, каже за Христа, "Ко има невесту женик  је ..." (Јн.3: 29). Осим тога, у књизи Откривења, ова слика се понавља и постаје  још јаснија у стиховима о другом доласку: “Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему; јер дође свадба јагњетова, и жена његова приправила сe“ (Откр:19:7)

[jermel]

   Међутим завештање или завет је успостављен, јасно је да је Бог намеравао да буде схваћен као брачни однос, а не јуридички, правни уговор, и да је људски пол и брак  откривење овог односа.

 

   Јасно је, мушкарац  је откривење o Христу а жена је откривење о Цркви. Ово се дешава не само у случају неверне супруге, али и у случају оних које су биле верне и побожне. Људски пол и брачни однос су пророчански, и дати су нам од Бога у самом почетку као облик откривења. Ово је суштина тајне људског пола и улога мушкараца и жена у животу и у Цркву.

Ово је такође суштина нашег искупљења. Христос није дошао на земљу у правничку експедицију да "задовољи Божију правду." Он је дошао, као пророк Осија, да откупи своју невесту из ропства и курварлука. Он је дошао да је искупи назад у кућу Очеву, која беше отуђена од ње, бивши "продан(а) под грех" (Рм.7: 14). Он је то учинио ни због чега другог него због љубави и жеље да уђемо у Његову Свету Цркву и будемо спасени. Слика верних и пуних љубави мужа и жене који живе заједно у чистоти, је слика и откровење о нашем искупљењу.

 

Следи:

III. Откривење oбјављивано кроз велике женске пророке

[Melhisedek88]

Zenama "svestenicama" fali samo metla .

[Zoran Đurović]

Отац Зоран Ђуровић је писао научни рад у коме је показао да су жене рукопологане за ђаконе у ранијој историји Цркве. Ако се он јави, можда може да постави свој рад.

 

 

Можда је мода, не знам. А можда је и друго.

 

http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/djakonise.PDF

[jermel]

III. Откривење oбјављивано кроз велике женске пророке

 

  “Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу”

 (Мт.22: 30).“Нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу”  (Гал.3: 28)

 

   Када мислимо о старозаветним пророцима склони смо да мислимо само о мушким пророцима. Често губимо из вида контекст великих жена из Старог завета као пророка,  такође. Трагедија у томе је то што нас такав превид лишава пуноће разумевања Старог Завета па и природе саме Цркве. Као што смо горе видели, брак је слика и обличије Цркве, а апостол Павле нас учи да у овом подобију, мушкарац је слика Христа, а жена је слика Цркве.

То значи да, као што је Христос откриван кроз мушке пророке у Старом завету, Црква је откривана кроз женске пророке, почевши са Евом. Није без разлога то што Христос каже да полни однос између мушкараца и жена неће постојати у васкрсењу, а и Павле нас учи да у Царству, не постоји више разлика у "мушком" и "женском". Ако је људски пол дат за пророчанство, онда када буду испуњена све пророчанства, не постоји више потреба за пророцима, нити за средствима пророчанства. Када Христос и Црква буду видљиво сједињени, када све буде јасно и испољено, онда ће бити испуњена и пророчанска улога људског пола и као таква ће проћи.

[-Владимир-]

Možda su u ranoj i neomasovljenoj hrišćanskoj crkvi postojale žene koje su služile, u skladu sa principom da nema ni muškog, ni ženskog u Hristu.

 

 С обзиром да су први Хришћани посећивали синагоге и обрезивали се и готову свему били као Јевреји , не верујем да би одједном, ничим изазвани, почели да постављају жене за свештенике . И ваљда би негде остао бар некакав запис о томе .

[jermel]

 С обзиром да су први Хришћани посећивали синагоге и обрезивали се и готову свему били као Јевреји , не верујем да би одједном, ничим изазвани, почели да постављају жене за свештенике . И ваљда би негде остао бар некакав запис о томе .

  

   Важно је за да схватимо ово, не само како би имали потпуније разумевање Старога Завета и Цркве, али како бисмо могли лакше исправити грех повезивања улоге мушкараца и жена са релативним вредностима , стављајући већу вредност на једну у односу на другу, и грешку екстраполације духовне и литургијске улоге сваког, брисања из породице и литургије и њихово ширења на индустрију и политику.

  

   Некако, улога мушкараца пророка Старога Завета је јасније схваћена. Ради усклађивања разумевања, неопходно је испитати како су нама велике жене пророци откривале природу Цркве, и на тај начин, савршиле пророчанства о нашем искупљењу.

[jermel]

   Црква је постојала пре свих векова, и то најпре у вечној вољи Божијој. Са стварањем анђела, Црква је постојала духовно у Божјем присуству. Када је Бог створио рај Еденски и поставио Адама и Еву у њега, Он је изложио своју Цркву на земљи. Адам и Ева су сами били пророчанско откривење о Христу и Његовој Цркви, јер стварање човека је, као што су Свети Оци рекли, била пророштво о оваплоћењу Бога Логоса. Бога, Који зна све ствари из вечности у вечност, предвидевши пад, открио у самом стварању човека и жене природу нашег будућег искупљења. Као што Свети Јован Златоусти говори:

"Као што жена формирана од ребра (стране) Адамове кад заспа, тако је Црква била обликована из стране (ребра) Христовог када је умро." "Јер Христос беше подигнут на крст, и један од војника прободе му страну, и крв и вода изиђоше, и од те крви и воде, читава Црква је била формирана."Светитељ наставља говорећи да смо поново рођени кроз воду крштења и храњени крвљу Светог Причешћа.

 

   У оваквим речима овог светог оца, ми већ опажамо основне улоге мушкараца и жена у откривењу и пророчанству.

    Падом човечанства, су "врата раја" су затворене и, пошто су Адам и Ева образовали Цркву на земљи, Црква је такође пала са њима. То ће се наставити, све до њеног искупљења, као сенке постојања. Сада неплодна и као она која више не носи плод тог блаженог јединства са Богом познатом у Едену, Црква наставља, имајући наду у обећано обновљење.

 

   Бог није престао да љуби своју Цркву, као што Апостол говори:" Христос љуби цркву, и себе предаде за њу" (Еф.5: 25). Када је сцелокупно човечанство потпуно отпало од те наде, Бог позва Аврама и Сару у палу Цркву и преко њих, обнавља обећање;  и то да би у Аврааму пророчанство о Месији, а у Сари, пророчанство о Његовој Цркви, могло још једном бити познато. Као што су Адам и Ева су били апостоли Божијег присуства, тако сада Аврам и Сара постају апостоли Његовог обећања.