Sean Carroll - zloupotreba nauke ili istina

[Н И Н Е]

Kako je vase misljenje o tome sta Carroll tvrdi da su zakoni svakodnevnog zivota poznati i to izkljucuje mogucnost zivota nakon smrti. 

 

http://blogs.scientificamerican.com/guest-blog/2011/05/23/physics-and-the-immortality-of-the-soul/

Ако сматрамо да је свемир све што постоји онда лако можемо да дођемо до оваквих закључака. Међутим ако размишљамо и изван граница свемира долазимо на непознату територију која може да буде и застрашујућа. Не треба се ограничавати свемиром и не треба искључивати могућност живота након смрти.

[Odahviing]

Ако сматрамо да је свемир све што постоји онда лако можемо да дођемо до оваквих закључака. Међутим ако размишљамо и изван граница свемира долазимо на непознату територију која може да буде и застрашујућа. Не треба се ограничавати свемиром и не треба искључивати могућност живота након смрти.

Ali mi živimo u svermiru, dakle na nas utiču isključivo zakoni koji deluju unutar njega i ni jedan drugi, zakoi koji su univerzalni za svaku tačku u svemiru, zakoni koji su usvakoj tački isti. 

[Н И Н Е]

Ali mi živimo u svermiru, dakle na nas utiču isključivo zakoni koji deluju unutar njega i ni jedan drugi, zakoi koji su univerzalni za svaku tačku u svemiru, zakoni koji su usvakoj tački isti. 

О томе причам, не треба се ограничавати на овај начин. Шта ако на свемир утичу неки закони који су универзални у простору који обухвата и свемир и његове унутрашње законе али и још нешто? Онда би ти закони утицали и на нас који смо унутар свемира и ако не би били "свемирски" већ "надсвемирски" и не би могли да се објасне само свемирским елементима.

[Odahviing]

О томе причам, не треба се ограничавати на овај начин. Шта ако на свемир утичу неки закони који су универзални у простору који обухвата и свемир и његове унутрашње законе али и још нешто? Онда би ти закони утицали и на нас који смо унутар свемира и ако не би били "свемирски" већ "надсвемирски" и не би могли да се објасне само свемирским елементима.

Da ali opet bi mogli da se registruju u ovom svemiru, tj. ti zakoni bi opet mogli da se detektuju, možda ne bi mogli da shvatio zašto su tu, ali bi zakone mogli  da registrujemo i shvatimo šta i kako rade. A kako nismo do sada registrovali ništa što ukazuje da je život nakon smrti moguć, ne možemo baš da se uzdamo u to da će mo nakon smrti nastaviti da živimo.

 

Ili ukratko i ako postoji nešto izvan i ako to nešto utiče (pa šta god to nešto bilo Bog ili neki multiuniverzum) mi bi te uticaje i zakonitosti i dalje uspeli da detektujemo, zašto što utiču na nas isto kao i zakoni koji važe samo ovde u našem univerzumu, razlika je samo u poreklu i obimu na koji deluju.

[GeniusAtWork]

Kako je vase misljenje o tome sta Carroll tvrdi da su zakoni svakodnevnog zivota poznati i to izkljucuje mogucnost zivota nakon smrti. 

 

http://blogs.scientificamerican.com/guest-blog/2011/05/23/physics-and-the-immortality-of-the-soul/

 

Evo problema:

 

Claims that some form of consciousness persists after our bodies die and decay into their constituent atoms face one huge, insuperable obstacle: the laws of physics underlying everyday life are completely understood, and there’s no way within those laws to allow for the information stored in our brains to persist after we die. If you claim that some form of soul persists beyond death, what particles is that soul made of? What forces are holding it together? How does it interact with ordinary matter?

 

 

Ne postoji nikakav naučni konsenzus šta je tačno svest. Kerol ne može da tvrdi to što tvrdi dok ne predoči jasne, empirijske dokaze da je svest čisto fizička/biološka manifestacija; niti ima mnogo logike da do tada postavlja pitanja koja postavlja (koliko sam ukapirao, za njega je conscieousness = soul, pošto stalno koristi čas jedan čas drugi termin).

[Agnostik]

Evo problema:

 

 

Ne postoji nikakav naučni konsenzus šta je tačno svest. 

 

Ima valjda konsenzus "the mind is what the brain does". Makar mi se tako cini kad citam neuroloske tekstove. 

 

 

 Kerol ne može da tvrdi to što tvrdi dok ne predoči jasne, empirijske dokaze da je svest čisto fizička/biološka manifestacija; niti ima mnogo logike da do tada postavlja pitanja koja postavlja (koliko sam ukapirao, za njega je conscieousness = soul, pošto stalno koristi čas jedan čas drugi termin).

 

Jeste i kod drugih debata je se stavio na stav da je counsciouness = soul. Kako sam ja dobro njega razumeo da ima nekakva dusa koja utice na nas mozak onda bi se to moralo detektovati. Nije moguce da takva sila deluje u okviru kvantne teorije posto bi onda vec bila detektovana. 

[Н И Н Е]

Da ali opet bi mogli da se registruju u ovom svemiru, tj. ti zakoni bi opet mogli da se detektuju, možda ne bi mogli da shvatio zašto su tu, ali bi zakone mogli  da registrujemo i shvatimo šta i kako rade. A kako nismo do sada registrovali ništa što ukazuje da je život nakon smrti moguć, ne možemo baš da se uzdamo u to da će mo nakon smrti nastaviti da živimo.

 

Ili ukratko i ako postoji nešto izvan i ako to nešto utiče (pa šta god to nešto bilo Bog ili neki multiuniverzum) mi bi te uticaje i zakonitosti i dalje uspeli da detektujemo, zašto što utiču na nas isto kao i zakoni koji važe samo ovde u našem univerzumu, razlika je samo u poreklu i obimu na koji deluju.

Па и могу да се региструју али субјективно. Не постоји апарат за мерење нпр. љубави, благодати и сл. То се може само лично осетити или евентуално приметити у понашању људи који су тиме даровани.

Има сведочанстава о загробном животу али то што нису доказива не значи да нису истинита.

[Марио Токовић]

Ако упоредимо речи које означавaју постојећи свет, из хебрејског, грчког и латинског језика, видећемо огромну разлику у дубини тих речи.

У хебрејском, свет је „онај који је скривен“, што означава да је творевина скривена у Богу али и да је Бог скривен од творевине. Овим се назначује Бог Личност, Онај који је Скривен и који скрива у себи. Овим се назначује да је Бог и Онај који се открива творевини, а не да је творевина та која открива Бога. А скривање творевине у Богу подразумева да још није време да се творевина породи, да се из садашњег стања привремености преведе у стање вечности силом Божијом, што ће бити о Другом доласку Исуса Христа Бога.

У грчком језику појам света већ бива драматично сужен на појам космоса, украса, украшеног, што одговара карактеру старогрчког човека. Овде се свет пројављује као објекат сам по себи и за себе, као ултимативна стварност. А највиши ступањ човечији може бити тек поетско-естетичко-филозофско-научно виђење космоса, света.

У латинском језику, свет остаје космос, као универзум, као једина постојећа стварност, али  човек се додатно осиромашује у свом односу према свету те своди на објективног аналитичара стварности. Човек је субјекат чији је задатак да свет као објекат испита, објасни, упрегне и конзумира. И тај став извире из етоса западног, постјелинског човека.

Размишљањем само о дубини ових трију речи, може се познати више но у свим научним радовима свих научника свих времена икада.

[drvce]

Размишљањем само о дубини ових трију речи, може се познати више но у свим научним радовима свих научника свих времена икада.

Sviranjem u frulu se moze poznati vise no u svim naucnim radovima svih naucnika svih vremena ikada. Ja, sam sve to cito, i da vam iskreno kazem, to je sve idimidodjimi. Eno, pa i oni sami kazu da to sto tvrde moze kolko sutra da se odbaci ko nevazece, dok, frula, to ti je od pamtiveka ljudima milo slusati. Ko drukcije kaze, klevece i laze!

[CecaV]

Ако упоредимо речи које означавaју постојећи свет, из хебрејског, грчког и латинског језика, видећемо огромну разлику у дубини тих речи.

У хебрејском, свет је „онај који је скривен“, што означава да је творевина скривена у Богу али и да је Бог скривен од творевине. Овим се назначује Бог Личност, Онај који је Скривен и који скрива у себи. Овим се назначује да је Бог и Онај који се открива творевини, а не да је творевина та која открива Бога. А скривање творевине у Богу подразумева да још није време да се творевина породи, да се из садашњег стања привремености преведе у стање вечности силом Божијом, што ће бити о Другом доласку Исуса Христа Бога.

У грчком језику појам света већ бива драматично сужен на појам космоса, украса, украшеног, што одговара карактеру старогрчког човека. Овде се свет пројављује као објекат сам по себи и за себе, као ултимативна стварност. А највиши ступањ човечији може бити тек поетско-естетичко-филозофско-научно виђење космоса, света.

У латинском језику, свет остаје космос, као универзум, као једина постојећа стварност, али  човек се додатно осиромашује у свом односу према свету те своди на објективног аналитичара стварности. Човек је субјекат чији је задатак да свет као објекат испита, објасни, упрегне и конзумира. И тај став извире из етоса западног, постјелинског човека.

Размишљањем само о дубини ових трију речи, може се познати више но у свим научним радовима свих научника свих времена икада.

    Ето, како се са мало или много труда може постићи више од свих научника, сумираним у свим временима.   

[CecaV]

Има сведочанстава о загробном животу али то што нису доказива не значи да нису истинита.

Има сведочанстава о Много Тога.   То што нису доказива, не значи да нису истинита.

[Марио Токовић]

Sviranjem u frulu se moze poznati vise no u svim naucnim radovima svih naucnika svih vremena ikada. Ja, sam sve to cito, i da vam iskreno kazem, to je sve idimidodjimi. Eno, pa i oni sami kazu da to sto tvrde moze kolko sutra da se odbaci ko nevazece, dok, frula, to ti je od pamtiveka ljudima milo slusati. Ko drukcije kaze, klevece i laze!

Када већ тако мислиш, препоручујем ти стару народну песму " Oд када ми фрула не звони" 

[Agnostik]

Da se vratimo na Seanov stav kako zivot nakon smrti za ovim zakonima koji znamo nije moguc. 

 

Kako odgovoriti na taku tvrdnju. Dal zivot nakon smrti nema nikakve veze za fizikom ovog sveta???

[Deja Vu]

"the mind is what the brain does"

 

U sustini ne, barem u filosofiji tog mind-a i kod Dekarta.

 

Ovde cu ti i o toj svesti sto se spominje napisati.

 

Osnovni problem sa svescu jeste sto je ona subjektivna, sto ce reci da ne moze biti ''detektovana'' bas zato sto je jel te subjektivna. Ja nikako ne mogu detektovati tvoj subjektivni osecaj, to kako ti dozivljavas svet, to kako je to biti ti. Samo mogu detektovati sopstveni subjektivni osecaj. To je ustvari jedan od razloga zasto mogu sumnjati u postojanje svih vas, kao sto i ti mozes posumnjati u postojanje svih nas. Da budem jasnije, mozda si ti meni ili ja tebi samo jedan bot (ne mora biti sns bot) koji je programiran da kada ja kazem: ''Ti nemas svest" on odgovori ''Nije tacno, ja imam svest". Kako ja mogu znati da ti imas svest? Pa nikako. Znam samo da sam ja svestan, a to da li ti to posedujes ne znam. Mogu da zakljucim na osnovu ponasanja koje nam je gotovo identicno kao i kod velikog broja ljudi.

Ali ponasanje je nesto drugo u odnosu na svest. 

[Deja Vu]

Evolucija uvodi smrtonst u tvorevinu,iz nje sledi da je Adam bio smrtan i pre pada. Pomesni Kartaginski sabor stavlja pod anatemu svakoga,ko uci da bi Adam umro i da nije bilo greha.

 

Ako se malo bolje razmisli, jedno ne iskljucuje drugo.

Dakle, smrtnost pre Adama ne iskljucu anatemu Kartaginskog sabora. Zasto? Pa zato sto Adam zaista ne bi umro da nije bilo greha, jer bi usao u zajednicu sa Bogom i prineo tvorevinu.  To nikako ne znaci da je smrtnost ne bi smela postojati pre pada i anatema se na to uopste ne odnosi.