Božija nemoć

[Млађони]

Сасвим се слажем и исто тако верујем... Онда слободу не треба тражити дубље, можда је то настројење, од или према Љубави, на неки недокучив начин слободно, а у свему осталом (ово што се види, понашању, моралу итд) можда мало слободе има... Но , није тема... 

 

Ја слободу доживљавам као однос према себи и према свету око себе. Не толико шта ћеш да радиш, већ како ћеш да посматраш и доживљаваш ствари око себе и чему ћеш да тежиш како желиш да доживљаваш ситуације, свет и себе. 

[Срђан Шијакињић]

Ја слободу доживљавам као однос према себи и према свету око себе. Не толико шта ћеш да радиш, већ како ћеш да посматраш и доживљаваш ствари око себе и чему ћеш да тежиш како желиш да доживљаваш ситуације, свет и себе. 

 

проблем је само што не видим да ико бира шта ће желети... :/

[Џуманџи]

Некад се питам где је онда ту слобода човека? Где одговорност... Ако је као у цитату... Који је онда критеријум по коме ће Бог "судити" ако нам је тако тешко да видимо како је то човек слобода и како може бити крив за било шта... Можда је тај критеријум тајна... Шта Бог тражи од нас?

Ne znam, zaista, ali, mislim da je odgovor ovde negde: 

Ne moze to covek sam od sebe da "bira" ( moze da "prokocka" datu mu blagodat i darove (talante)

Bog je Inicijator svega, On pravi "prvi korak", a na coveku je sta ce i kako ce dalje. Hoce li da odgovori sa "da" ili "ne" na priziv Boziji. Mladic koji je odbio da krene za Hristom nije jedan od apostola, ali ne mora da znaci da nije postao verujuci. Samo nije mogao da se odrekne svega (kao ostali Ucenici).

Kao sto ni mi nismo svi monasi i monahinje... Valjda... Tako nekako vidim...  :.mislise.

[Срђан Шијакињић]

Bog je Inicijator svega, On pravi "prvi korak", a na coveku je sta ce i kako ce dalje.

 

Онда би било логично претпоставити да Бог тај први корак једном направи према сваком човеку, без изузетка?

 

у сваком случају, чини ми се понекад, да је људски план за човека много шири (самим тим нама и недокучивији) од хришћанства. не зато што хришћанство није најдиректнији пут ка Богу или што није најпотпунија истина о Богу аз коју човек зна, већ зато што већина људи у историји једноставно нису били хришћани... највећи део планете никад није, а ни дан данас се не односи ка Богу кроз хришћанску Цркву, а опет има неки однос према Њему... Мора бити да је све то део плана... 

[Џуманџи]

Pa, ono... "Duh Sveti dise gde hoce"... Ni Apostolima nije bilo bas sve otkriveno u nekim trenucima. Imamo Petra koji, i nakon silaska Duha Svetoga gresi (odbija da jede "prljave" zivotinje u viziji; raspravlja sa Pavlom o obrezivanju). Gospod se i dalje otkriva covecanstvu... Mozda nije ni poenta da svi budu Hriscani, jer, sta je sa ljudima, narodima, plemenima, do kojih Pravoslavlje jos uvek nije stiglo (da se tako izrazim)? Sumnjam da ce ih Gospod ostaviti da propadnu... Nama (Hriscanima) je najvise dato, zato ce se od nas najvise traziti... 

[Млађони]

проблем је само што не видим да ико бира шта ће желети... :/

 

Мислим да ту грешиш, сам бираш скоро све што ћеш желети осим неких импусла и нагона. Типа за храном, за парењем(сексом) итд. А чак и ти импулси могу да се контролишу.

 

Укратко једно је бол друго је патња. Сви који осећају патњу су у болу, али нису сви који осећају бол у патњи. Ако ме разумеш. Бол је физичка сензација коју не бираш, али је патња однос према болу - што бираш. И ту је поента слободне воље. Ниси слободан да бираш да ли ће да те боли зуб али си слободан да бираш да ли ћеш због тог бола да будеш у неком лошијем или бољем стању. 

[Срђан Шијакињић]

Ниси слободан да бираш да ли ће да те боли зуб али си слободан да бираш да ли ћеш због тог бола да будеш у неком лошијем или бољем стању. 

 

можда би било добро да смо ово наставили на оној теми о слободи...

 

мислим да је ту проблем, када те заболи зуб, ти онда бираш како ћеш се поставити, али та жеља за одређеним избором је нешто што ниси бирао... то да ли желиш да будеш у неком лошијем или бољем стању је нешто тајанствено дато...

[Ненад Р.]

Немоћан је када,човек својом (слободном) вољом упада у гордост,егоизам ..итд.

Бог је свемогућ , али допушта да ми сами бирамо пут и да на крају убирамо плодове пута који смо изабрали . какви ће плодови бити зависи од нас и пута који смо изабрали .

[Volim_Sina_Bozjeg]

(Иначе, што се тиче Старог Завета, вероватно због моје духовне незрелости (још нисам за тврду храну претпостављам), једини начин да верујем је да добар део СЗ-а схватим митолошки, као причу која носи поруку, али не обавезно и чињенице... )

Dovoljno je da se setiš ono što znaš, a to je, da je Hristos došao da ispuni zakon starog zaveta i daruje čovečanstvu potpuno Novi Zavet Boga sa čovekom, a kruna je vaskrsenje i pobeda smrti koju kroz blagodat (dar) Bog više ne daje kroz proroke već je svojim Telom i Krvlju iskupljuje radi čoveka i Carstva Božjeg, koji je ništa drugo do Apsolutna Ljubav Njegova i radi Apsolutne Ljubavi Njegove, dar.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa, ono... "Duh Sveti dise gde hoce"... Ni Apostolima nije bilo bas sve otkriveno u nekim trenucima. Imamo Petra koji, i nakon silaska Duha Svetoga gresi (odbija da jede "prljave" zivotinje u viziji; raspravlja sa Pavlom o obrezivanju). Gospod se i dalje otkriva covecanstvu... Mozda nije ni poenta da svi budu Hriscani, jer, sta je sa ljudima, narodima, plemenima, do kojih Pravoslavlje jos uvek nije stiglo (da se tako izrazim)? Sumnjam da ce ih Gospod ostaviti da propadnu... Nama (Hriscanima) je najvise dato, zato ce se od nas najvise traziti... 

Baš lepo sagledavanje!

Inače dodao bi da nama Hrišćanima dato je više, mnogo više nego "ostalima" i to nosi onu odgovornost, da ako jesi Hrišćanin ponašaj se po dogmatima i kanonima i zaista nećeš imati Spasenje ako ne živiš Hrišćanskim životom. Dakle ako jesmo Hrišćani i to shvatamo kao dar, bez obzira što verujemo i da će se "drugi" spasiti mi moramo živeti kako Hristos traži od nas i ne uporedjivati Hrišćansko Spasenje sa Spasenjem "ostalih" praštaj bio sam možda nepotrebno preopširan....

[Aquilius Cratus]

А како то личност може да претходи природи, ако за Бога не важи време? Говорим о Божјој природи.

Zato sto nije rec o hronoloskom predhodjenju nego ontoloskom. U naseme slucaju, ljudi, osnova bitisanja nase

licnosti, kao kup psiholoskih osobina, je priroda a kod Boga obratno. Kako je to moguce kad je to strano onome

sto mi mozemo zamisliti? Ne znam! Niti iko zna, zato je i trijadologija deo apofatickog bogoslovlja. Mozemo govoriti o tome sta Bog nije a o onome sto jeste znamo samo koliko nam on otrkije jer je potpuno transcendentan.

 

Већ сам и споменуо, ако је Бог немоћан, то онда значи да није ни слободан, барем не апсолутно. Јер ако нема моћ да нешто уради, то онда угрожава Његову слободу да то уради. Како онда није ни свемоћан, а не апсолутно слободан, онда није ни апсолутно биће. Могао би се сврстати на ранг грчких богова нпр. 

 

Занимљива је та слобода која је ограничена   Ако слобода уопште може бити ограничена, некако је контрадикторно. Мада може се замислити као добро и зло у теорији привације. Ми са том ограниченом слободом би било негде у средини, а крајности би биле апсолутна слобода и апсолутно ропство.

Можда је проблем у томе што покушавамо људским појмовима свемоћ и немоћ да опишемо Оног који се не може баш тако описати. Ми имамо само неку представу о Богу и како је Он толико удаљен од нашег ограниченог сазнања и схватања, покушавамо да му припишемо оне особине које ми људи сматрамо супериорним. Можда грешим.

 

U ovom drugom postu si sam sebi jako lepo odgovorio. Bas je to ono sto sam ja mislio pod fantazijama kad sam o tome na pocetku pisao. Biti nemocan, biti svemocan, slobodan pa apsolutno slobodan su reci pod kojima razni ljudi isfantaziraju ranze pojmove pa to pripisuju Bogu i kazu on je ovakav ili onakav. To je u sustini igranje tenisa bez mreze. A pred time takvim igracima je nemocan i Bog i Novak Djokovic.

[w.a.mozart]

Evo jednog teksta 

 

http://upodobljavanje.wordpress.com/2014/05/25/%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%98-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8/

[DankaM]

U licima onih koji pate vidiš Boga...

Draži mi je nemoćni Bog, nego hladni, racionalni, ravnodušni Bog-posmatrač...

[Juanito]

U licima onih koji pate vidiš Boga...

Draži mi je nemoćni Bog, nego hladni, racionalni, ravnodušni Bog-posmatrač...

А пошто је бог свемогућ, а не немоћан, онда испада да јесте равнодушни бог посматрач. Али пошто је и сведржитељ, онда прво изазове несреће, па тек онда равнодушно посматра. И мени је дражи немоћни бог, али таквог бога хришћанство не проповеда већ овог другог. Наравно, пошто нико не жели да верује у таквог бога, онда се развијају читаве вилософије које оправдавају страдање и налазе смисао у њему. Прво за себе, а онда се проповедају даље другима.

[Ненад Р.]

Није тачно да Господ равнодушно посматра , Он нас воли и све што нам се дешава , дешава се са разлогом.

Јуан постави ћу ти једно питање који на први поглед нема никакве везе са темом.

Да ли ти можеш да добијеш плату а да не радиш ?