Božija nemoć

[Никанорац]

"Božija nemoć" Први пут чујем за тако шта...  :.mislise. Немоћ је својствена грешним људима мислио сам... Ах да заборавио сам на "свемогућу" "моћну гордост" она свакако разјашњава овај случај...

[Aquilius Cratus]

Али свакако имаш ту моћ да избришеш мој пост или га исправиш хтео ти или не.

Ne mogu! Zato sto nemam zelju da ti izbrisem post i NIKAKO ne mogu da izaberem da mi se pojavi zelja za brisanjem tvog posta. Moj trenutni set zelja je konacan i u njemu nema zelje za brisanjem tvog posta te stoga ja NE MOGU nikako da ti izbrisem post. To je ono sto Sopenhauer kaze "Mogu da biram izmedju stvari koje zelim ali ne mogu da biram koje cu sve stvari da zelim.".

 

Да ли модератор и админ имају ту моћ да избришу мој пост и исправе га?

Ne znam. Sve zavisi da li u setu zelja nekog od administratora/moderatora postoji zelja za brisanjem tvog posta.

Naravno ako dovoljno dugo budem ponavljao da admini ne mogu da ti izbrisu pos kod nekog od admina ce to izazvati zelju da ti obirse post iz mojim postom inspirisane zelje da pokazu kako nisam u pravu.

Zato sam rekao fantazije o Bozijoj svemoci jer se fantazira o tome sta je moc i svemoc sto nema nikakve veze sa time sta to jeste nego do toga ljudi dolaze fantazirajuci o tome sta bi sve mogla da znaci rec "svemoguci" pa izaberunjima najlepsu fantaziju

[RYLAH]

Moj trenutni set zelja je konacan i u njemu nema zelje za brisanjem tvog posta te stoga ja NE MOGU nikako da ti izbrisem post.

Како би се та жеља, у контексту теме, уклопила у (поготово) старозаветне пророке који су буквално натерани, и поред свог бежања од тога, да буду пророци? Да ли је то одступање од принципа да се поштује људска слободна воља (у овом случају, верујем да им воља заиста јесте била таква, јер нико није луд да жели толике муке)? 

[Deja Vu]

Ne mogu! Zato sto nemam zelju da ti izbrisem post i NIKAKO ne mogu da izaberem da mi se pojavi zelja za brisanjem tvog posta. Moj trenutni set zelja je konacan i u njemu nema zelje za brisanjem tvog posta te stoga ja NE MOGU nikako da ti izbrisem post. To je ono sto Sopenhauer kaze "Mogu da biram izmedju stvari koje zelim ali ne mogu da biram koje cu sve stvari da zelim.".

 

Ne znam. Sve zavisi da li u setu zelja nekog od administratora/moderatora postoji zelja za brisanjem tvog posta.

Naravno ako dovoljno dugo budem ponavljao da admini ne mogu da ti izbrisu pos kod nekog od admina ce to izazvati zelju da ti obirse post iz mojim postom inspirisane zelje da pokazu kako nisam u pravu.

Zato sam rekao fantazije o Bozijoj svemoci jer se fantazira o tome sta je moc i svemoc sto nema nikakve veze sa time sta to jeste nego do toga ljudi dolaze fantazirajuci o tome sta bi sve mogla da znaci rec "svemoguci" pa izaberunjima najlepsu fantaziju

 

А значи дошли смо до Шопенхауера, то сам и мислио. Како он каже, као и Спиноза, слобода воље не постоји, јер је заробљена мотивима, жељама.  Не желиш да избришеш мој пост па самим тим не можеш да га избришеш. Чим не можеш, ниси ни слободан. 

 

Ако ти немаш, има ли је Бог? Ако Бог не жели да нама укине слободу, није ли онда тиме његова воља роб мотива? На крају ће испасти да сем што није свемогућ, Бог није ни слободне воље па ни слободан. Мада моћ и слобода су на неки начин повезан, па је за очекивати да немоћни Бог не буде слободан. 

[Aquilius Cratus]

Како би се та жеља, у контексту теме, уклопила у (поготово) старозаветне пророке који су буквално натерани, и поред свог бежања од тога, да буду пророци? Да ли је то одступање од принципа да се поштује људска слободна воља (у овом случају, верујем да им воља заиста јесте била таква, јер нико није луд да жели толике муке)?

Poenta tog mog posta je bila da svesno ne mozemo birati sta ce nam se sve pojvaiti kao zelja. Ono sto nam se javlja kao zelja/e je uzrokovano stvarima nad kojima nemamo svesnu kontrolu. One mogu biti unutrasnje, nasa priroda, tako i spoljasnje kao Bozije delovanje u raznim formama.

[Aquilius Cratus]

А значи дошли смо до Шопенхауера, то сам и мислио. Како он каже, као и Спиноза, слобода воље не постоји, јер је заробљена мотивима, жељама.  Не желиш да избришеш мој пост па самим тим не можеш да га избришеш. Чим не можеш, ниси ни слободан. 

 

Ако ти немаш, има ли је Бог? Ако Бог не жели да нама укине слободу, није ли онда тиме његова воља роб мотива? На крају ће испасти да сем што није свемогућ, Бог није ни слободне воље.

Samo sto su dogmati po tome pitanju veoma jasni da je kod Bog slucaj obratan nego kod nas. Licnost prethodi prirodi a ne obratno kako kod nas. Kod nas je licnost i njeni motivi derivat prirode.

Uzgred to sto je Sopenhauer rekao nije odsustvo slobode vec ogranicena sloboda ili kompatibilizam.

[RYLAH]

Poenta tog mog posta je bila da svesno ne mozemo birati sta ce nam se sve pojvaiti kao zelja. Ono sto nam se javlja kao zelja/e je uzrokovano stvarima nad kojima nemamo svesnu kontrolu. One mogu biti unutrasnje, nasa priroda, tako i spoljasnje kao Bozije delovanje u raznim formama.

Није то проблем, ја сам само мало скренуо и узео да сте овде претпоставили да, уколико је Бог такво огрнаичење себи поставио, да ли има у исто време и моћ да то ограничење себи скине када пожели? Јер је готово општи консензус међу свима да нема намеру нити жељу да крши слободну вољу, али имамо бројне случајеве где је итекако кршио слободну вољу, користећи средства којима се обичан смртник не може одупрети (за свеопште добро, ал то сад и није тема)? Или када се каже да је Господ "предао (тог и тог) у безумље", што имплицира да је до тада део његове воље био држан од стране Бога у добром "стању", како би се, макар теоретски, оставила шанса да се поврати. Има ли ту утицаја, и то константног, на људску слободну вољу?

 

Иначе, мислим да се почетном реченицом није имплицирало да је Бог немоћан, него да људима не одговара пројава Његове немоћи, што можда и не значи да је немоћ реална.

[Aquilius Cratus]

To je vec pitanje na koje mislim da ne moze cak ni poceti razmisljati. Bar ne vidim od cega bi krenuli.

[Deja Vu]

Samo sto su dogmati po tome pitanju veoma jasni da je kod Bog slucaj obratan nego kod nas. Licnost prethodi prirodi a ne obratno kako kod nas. Kod nas je licnost i njeni motivi derivat prirode.

Uzgred to sto je Sopenhauer rekao nije odsustvo slobode vec ogranicena sloboda ili kompatibilizam.

А како то личност може да претходи природи, ако за Бога не важи време? Говорим о Божјој природи. 

Већ сам и споменуо, ако је Бог немоћан, то онда значи да није ни слободан, барем не апсолутно. Јер ако нема моћ да нешто уради, то онда угрожава Његову слободу да то уради. Како онда није ни свемоћан, а не апсолутно слободан, онда није ни апсолутно биће. Могао би се сврстати на ранг грчких богова нпр. 

 

Занимљива је та слобода која је ограничена   Ако слобода уопште може бити ограничена, некако је контрадикторно. Мада може се замислити као добро и зло у теорији привације. Ми са том ограниченом слободом би било негде у средини, а крајности би биле апсолутна слобода и апсолутно ропство. 

[Срђан Шијакињић]

Можда је донекле проблем и то што не подразумевамо сви исто под појмовима немоћ/ свемоћ... Можда има разлике између "не могу - јер немам физичку могућност...(да прескочим Дунав из места)" и "не могу - да те убијем... (јед те нпр. волим)"... Мислим да је Бог свемоћан у првом контексту сигурно, мада опет ту има неких ствари о којима је (бар за мене) немогуће размишљати потпуно, нпр. ако је Бог свемоћан онда би требало да може да лиши себе свемоћи и постане људски немоћан или да створи свет који је савршенији од савршеног итд. што све испадне на крају бесмислена игра речи...

[Volim_Sina_Bozjeg]

hoćeš reći da je svemoćan onaj koga Otac ostavi? Vrlo moguće

Stavi samo pod znake navoda "onaj koga Otac ostavi", i moguće da smo u Istini.

[Deja Vu]

Можда је донекле проблем и то што не подразумевамо сви исто под појмовима немоћ/ свемоћ... Можда има разлике између "не могу - јер немам физичку могућност...(да прескочим Дунав из места)" и "не могу - да те убијем... (јед те нпр. волим)"... Мислим да је Бог свемоћан у првом контексту сигурно, мада опет ту има неких ствари о којима је (бар за мене) немогуће размишљати потпуно, нпр. ако је Бог свемоћан онда би требало да може да лиши себе свемоћи и постане људски немоћан или да створи свет који је савршенији од савршеног итд. што све испадне на крају бесмислена игра речи...

 

Можда је проблем у томе што покушавамо људским појмовима свемоћ и немоћ да опишемо Оног који се не може баш тако описати. Ми имамо само неку представу о Богу и како је Он толико удаљен од нашег ограниченог сазнања и схватања, покушавамо да му припишемо оне особине које ми људи сматрамо супериорним. Можда грешим.

 

Бацио ме сад @Aquilius Cratus у размишљање, волео бих да се врати на тему. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Како би се та жеља, у контексту теме, уклопила у (поготово) старозаветне пророке који су буквално натерани, и поред свог бежања од тога, да буду пророци? Да ли је то одступање од принципа да се поштује људска слободна воља (у овом случају, верујем да им воља заиста јесте била таква, јер нико није луд да жели толике муке)? 

Naterani su bili od silne ljubavi koju je prosto bilo nemoguće zadržati samo za sebe.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Inače naravno da postoji ta neprirodna realnost gde stvoreno u samom sebi odriče Boga i tu pronalazi Božju nemoć, koju sa druge strane oni koji žive Bogom ne vide ni u najdubljoj mašti.

[w.a.mozart]

више одсуство него немоћ... класичан пример су атеисти