Да ли за Бога постоји неизвесност? (Божије предзнање)

[Odahviing]

Znači koliko sam shvatio odgovor je kao i u većini slučajeva: "Čudni su putevi gospodnji, on je svemoguć i može da radi šta hoće".

[Александар Милојков]

Možda mi možemo da imamo iluziju da smo slobodnom voljom to odlučili, ali ako neko sa 100% sigurnošću  zna šta će da se desi, ta budućnost je već određena i nama ništa ne ostaje da uradimo sem toga što taj neko zna.

 

Тај неко зна реалност коју ми зовемо будућност. Једноставно, нисмо у истим позицијама. То све време покушавам да објасним. Проблем је што људи стављају Бога у категорије простор-време, да он заједно са нама гледа на неку тачку у будућности. Тада заиста изгледа да његово знање будућности детерминише нашу вољу. Бог је изнад простора и времена. Пред њиме је све "сада". Нема прошлости, јер нема смрти. Нема неизвесности јер нема будућности. Нема ничег што не постоји (прошлост и будућност) већ само "сада", само биће. Дакле, Бог познаје нашу будућност (нешто што је непостојеће још увек за нас, али није и за њега), знајући нашу одлуку, имајући пред собом то наше будуће "сада" када ћемо одлучити. Зато је све до нас, нема детерминисаности.

[Никола Ђоловић]

Не износим став Цркве већ свој став али верујем да Бог може да ограничи своје свезнање и да унесе неизвесност у димензију Свог вечног постојања баш као што је узео Месо и Крв у састав Свог историјског постојања. Ако је Бог изнад времена и простора то не значи да не зна шта је време и простор или да не учествује у њима. Мислим да због човека може Себи да дозволи неизвесност. Рецимо годинама је Христос знао ко ће га од ученика издати, али је занимљиво Његово трење у Гетсиманском врту, колебање, опирање, умољавање Оца да га Чаша мимоиђе. Дакле, ако је пре стварања света знао да ће пострадати, чему очекивање од Оца "могућност" другог тока?

Апостол каже: "Још се не показа шта ћемо бити".

Да ли, дакле, постоји неизвесност за Бога? Не – кад је у питању Он Сам (јер је изнад времена и простора), и да – ако је реч о хватању корака са човеком који нема Његову меру (будући ограничен самим временом и простором). Када Христос говори „да ли ће наћи веру на земљи кад буде дошао“, ту не видимо само реторички набој, или аскетски позив на унутрашње бдење, или неко тобожње Божије незнање, већ се отвара један процеп неизвесности у који се и Сам Бог укључује јер зна за непостојаност људске слободе која се на билион начина може Њему придружити или Га одбити.

[Александар Милојков]

Sa ovom tezom nikako ne bih mogao da se složim. Na osnovu čega Bog zna šta će se desiti? Da li je to na osnovu uzročno-posledičnih veza početnih uslova koje je on zadao?

 

Одговорено у посту горе.

[Александар Милојков]

Рецимо годинама је Христос знао ко ће га од ученика издати, али је занимљиво Његово трење у Гетсиманском врту, колебање, опирање, умољавање Оца да га Чаша мимоиђе. Дакле, ако је пре стварања света знао да ће пострадати, чему очекивање од Оца "могућност" другог тока?

 

 Communicatio idiomatum. То што наводиш је показатељ његове људске природе. А пре стварања света је био само Бог.

[Александар Милојков]

Да ли, дакле, постоји неизвесност за Бога? Не – кад је у питању Он Сам (јер је изнад времена и простора), и да – ако је реч о хватању корака са човеком који нема Његову меру (будући ограничен самим временом и простором). Када Христос говори „да ли ће наћи веру на земљи кад буде дошао“, ту не видимо само реторички набој, или аскетски позив на унутрашње бдење, или неко тобожње Божије незнање, већ се отвара један процеп неизвесности у који се и Сам Бог укључује јер зна за непостојаност људске слободе која се на билион начина може Њему придружити или Га одбити.

 

Да, могао бих се са овим сложити. Бог је постао човек и тим човештвом, парадоксално, ушао у неизвесност и искуство неизвесности. 

[Milan Nikolic]

Знање није одређење. Зна зато што ћеш ти то урадити, а нећеш урадити зато што он зна.

 

Kažeš da znanje nije određenje. Zar nisi čitao da Bog zna tvorevinu kao Svoju VOLJU.

 

Da bi se tvorevina odvojila od nestvorenog u samoj teologiji Oci su razdvojili 1) večnu volju i  2) ostvarenje te volje. Jedno je večni plan - večne misli o tvorevini i volja za njom -, a drugo je ostvarenje te volje.

 

Nemojmo reći da je Bog mislio i voljom doneo bilo šta određeno u čovekovoj slobodi. Ako budemo tako mislili, onda se jednim korakom dolazi do poistovećenja stvorenog i nestvorenog.

 

Još jedna pogreška proizilazi iz toga. Naime, time potpuno izopštavamo Boga iz događaja u svetu, od kvantne fluktuacije do svega istorijskog. Navodno sve je zadato - Bog je transcendentan i tu je tačka, i zato s pravom ljudi govore o predestinaciji.

 

Rekao bih da imamo problem sa najtežim shvatanjem u teologiji. Neki teolozi upozoravaju na to. Radi se o učenju o logosima tvari/bića. Kako ćemo izaći na kraj s tim ostaje tek da vidimo.

[Никола Ђоловић]

 Communicatio idiomatum. То што наводиш је показатељ његове људске природе. А пре стварања света је био само Бог.

У оба случаја је првенствено био Личност.

[Александар Милојков]

У оба случаја је првенствено био Личност.

 

Свакако, али постоји како рекох communicatio idiomatum (један и исти поприма својства две природе, односно пројављује божанско и људско као личност). Зато је и могуће да божанска личност пролази људско искуство, па и ту неизвесност, коју си поменуо а која је саставни део људског искуства. Личност никако не треба испуштати, одвајати од онтолошког статуса, тј. природе.

[Александар Милојков]

Kažeš da znanje nije određenje. Zar nisi čitao da Bog zna tvorevinu kao Svoju VOLJU.

 

Da bi se tvorevina odvojila od nestvorenog u samoj teologiji Oci su razdvojili 1) večnu volju i  2) ostvarenje te volje. Jedno je večni plan - večne misli o tvorevini i volja za njom -, a drugo je ostvarenje te volje.

 

Nemojmo reći da je Bog mislio i voljom doneo bilo šta određeno u čovekovoj slobodi. Ako budemo tako mislili, onda se jednim korakom dolazi do poistovećenja stvorenog i nestvorenog.

 

Još jedna pogreška proizilazi iz toga. Naime, time potpuno izopštavamo Boga iz događaja u svetu, od kvantne fluktuacije do svega istorijskog. Navodno sve je zadato - Bog je transcendentan i tu je tačka, i zato s pravom ljudi govore o predestinaciji.

 

Rekao bih da imamo problem sa najtežim shvatanjem u teologiji. Neki teolozi upozoravaju na to. Radi se o učenju o logosima tvari/bića. Kako ćemo izaći na kraj s tim ostaje tek da vidimo.

 

Не знам о чему причаш, заиста.

[Milan Nikolic]

Valjda je normalno da teolog nešto ne zna.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da li to onda znači da je ovo postojanje u vremenu samo formalnost, da se samo čeka da istekne vreme da nas pobaca u pakao?

Не него значи да се обратиш Богу ако већ о Њему причаш. (тамо у дубини твога бића,јер колико видимо није на твојој површини)

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да, могао бих се са овим сложити. Бог је постао човек и тим човештвом, парадоксално, ушао у неизвесност и искуство неизвесности. 

Али не и да не зна све одговоре,јер се преко Богочовека пројављују.

 

Та неизвесност око вере и да ли ће је Бог наћи или не,људима је предата уствари сигурност да Бог неће утицати на слободну вољу иако се је Син Божји оваплотио а Свети Дух дарован за Управитеља Цркве.

 

Дакле нема никакве неизвесности да ли ће Бог поштовати слободну вољу код човека или неће а то нема везе са Његовим пред знањем.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Такође је овде спомињан и Јуда издајник,наравно да ни ту Бог није имао неизвесност и својим речима ко умочи хлеб самном или пре мене,јасно даје до знања шта човека очекује ако изабере друго путовање. И наравно да је ту све време иако има пред знање да кажем и свезнање преко Оца и Духа потпуно извесно пустио слободну вољу да делује.

 

Слободна воља је јако битна за Царство Божје. Не може се осетити благодат Божја а поготово се не може живети са Богом ако ти то не желиш.

 

Нема Царства без слободе,да ли хоћеш Христа или нећеш.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Христос је говорио као Онај који власт има!