Усамљеност...

[Grizzly Adams]

 

http://forum.krstarica.com/showthread.php/228135-%C5%BDivot-pisan-srcem/page353

 

Ова снајка ми не делује усамљено... Или само имам покварену машту и прљаве страсти.

[JESSY]

Или само имам покварену машту и прљаве страсти.

bice da je to u pitanju..... svako vidi samo ono sto zeli....

[Дуња]

Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ

Сјутра је празник. Своју свјетлост меку 

Кандило баца и собу ми зâри. 

Сâм сам. Из кута бије сахат стари, 

и глухи часи неосјетно теку. 

Напољу студен. Пећ пуцка и грије. 

Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, 

И слушам како грањем замрзнутим 

У моја окна голи орах бије. 

Тако на врата суморног ми срца 

Сјећање једно удара и чека 

Кô друг и сабрат, као душа нека 

Што са мном плаче и у болу грца. 

Негда у таке ноћи, када отка 

Помрлом грању зима покров ледан, 

Ова је соба била кô врт један, 

Гдје је поток текла срећа кротка: 

Као и сада, пред иконом сјаји 

Кандила свјетлост. Из иконостаса 

Сух бршљан вири. Лако се таласа 

Измирне прамен и благослов таји. 

Сва окађена мирише кô нам соба. 

Около жуте лојане свијеће, 

Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, 

Радосни што је већ грудању доба. 

Под танким велом плавкастога дима 

У пећи ватра пламти пуним жаром, 

И сјајне пруге по ћилиму старом 

Весело баца и трепери њима. 

Уврх, на меку шиљту, отац сио, 

Пружио чибук, и дим се колута; 

Његова мисô надалеко лута, 

И поглед блуди сањив, благ и мио. 

Уза њ, тек малко на шиљтету ниже, 

Кô символ среће, наша мајка бдије; 

За скори Божић кошуље нам шије, 

И каткад на нас благе очи диже. 

У То би халка закуцала. — ''Петар!'' 

— Ускликне отац — ''Он је зацијело! 

Он вазда воли говор и сијело — 

Отворите му!'' ... И ми сви, кô вјетар, 

Трчи и вратâ пријевор извуци. 

И стари сусјед, висок као бријег, 

Тресући с руха напанули снијег, 

Јавио би се с фењером у руци. 

Сваки му од нас у загрљај хита, 

Мајка га кротко сусрета и гледа, 

А он се јавља, па до оца сједа, 

И бришућ чело за здравље га пита. 

Сва новом срећом огране нам соба! 

На сваком лицу свето, сјајно нешто. 

Сучући брке, стари сусјед вјешто 

Почô би причу из далеког доба. 

И докле прозор хладна дрма цича, 

Ми сваку ријеч гутамо нијеми; 

Срца нам дршћу у радосној треми 

Све догод не би довршио чича. 

Затим би отац, кô ведар сјај дана, 

Узео гусле у жилаве руке, 

И гласно почô, уз гањиве звуке, 

Лијепу пјесму Страхињића Бана... 

Мени је било кô да пјесме ове 

Сваки стих поста пун бехар у роси, 

Па трепти, сјаје, и мени по коси 

Просипа меке пахуљице нове... 

О мили часи, како сте далеко! 

Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! 

Пуста је соба... моје срце тавно... 

И без вас више ја среће не стеко'... 

Кандило и сад пред иконом тиња, 

И сад је позно предбожићње доба; 

Ал' глуха јама сад је моја соба, 

А ја лист свео под бјелином иња. 

Узалуд чекам... У нијемој сјени 

Никога нема... Сам, кô камен, ћутим. 

Само што орах грањем замрзнутим 

У окна бије и јавља се мени... 

Но док ми мутни боли срце косе, 

Кô студен травку уврх крша гола, — 

Из мојих књига, са прашљива стола, 

Ја чујем шушањ кô вилине косе. 

Гле! Сад се редом расклапају саме 

Све књиге старе, снови чежње дуге — 

Мичу се, трепте једна покрај друге, 

И њихов шумор кô да пада на ме. 

Сањам ли? Ил' би ова јава била? 

Из растворених листова и страна 

Прхнуше лаке тице, кô са грана, 

И по соби ми свуд развише крила. 

Све се свијетле!... Све у блијеску стоје!... 

Једна около кандила се вије, 

А нека болно, кô да сузе лије, 

Пред сликом дршће мртве мајке моје. 

Неке бијеле као љиљан први, 

Само им златно меко перје груди; 

Неке све плаве, тек им грло руди, 

Као да кану кап зорине крви. 

Неке ми пале ту на срце свело, 

Па крил'ма трепте и шуште кô свила; 

А једна лако, врхом свога крила, 

С цвркутом топлим додирну ми чело, 

Кô да би хтјела збрисати сјен туге... 

И слушај! Редом запјеваше оне!... 

И гласи дршћу, тресу се, и звоне, 

Мили и сјајни ко лук младе дуге: 

''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?! 

Ми пјесме твоје, и другова свију 

Што своје душе на звјездама грију, — 

Света смо жива породица теби! 

Ми као роса на самотне биљке 

Падамо тихо на сва срца бона, 

И у ноћ хладну многих милиона 

Сносимо топле божије свјетиљке. 

Ми здружујемо душе људи свије'! 

Мртве са живим вежу наше нити: 

И с нама вазда уза те ће бити 

И они које давно трава крије! 

Пригрли ова јата благодатна! 

И када једном дође смрти доба, 

Наша ће суза на кам твога гроба 

Канути топло ко кап сунца златна''... 

И акорд звони... Све у сјају јачем 

Кандило трепти и собу ми зâри... 

Из кута мукло бије сахат стари. 

Ја склапам очи и од среће плачем... 

1910 — 1911.

[Дуња]

Сергеј Јесењин: ПИСМО МАЈЦИ

Јеси л’ жива, ти, старице драга? 

Жив сам и ја. И поздрав ти шаљем! 

Нек вечерња она светлост блага 

Дом твој купа невиђеним сјајем. 

Јављају ми да си забринута, 

Да те за мном туга стегла љуто, 

И да често излазиш до пута 

С изношеним старинским капутом. 

Да ти стално, у сутону меком, 

Иста слика пуну стравом таму: 

У кафанској тучи као неко 

Зарио ми испод срца каму. 

Немој више бити брижна лица! 

Само тлапњом страшно мучиш себе. 

Нисам тако тешка пијаница, 

Да бих умро не видевши тебе. 

Као некад, нежан сам и сада, 

Живим само једно сањајући, 

Да се опет из овога јада 

Што пре вратим нашој трошној кући. 

Вратићу се кад нам башта грање 

У пролеће бело испреплета. 

Али немој опет у свитање 

Да ме будиш ко пре осам лета. 

О, не будин одсањани жамор, 

Не оживљуј што је хтела душа – 

Одвећ рани губитак и замор 

У животу морадох да кушам. 

И не учи да се молим. Нећу! 

Минуло ми прошли дани скрише. 

Само ти ми, мајко, носиш срећу, 

Као ти ми не сја нико више. 

Зато немој бити забринута, 

И не тугуј за мном тако љуто. 

Не излази пречесто до пута 

С изношеним, старинским капутом.

[Снежана]

http://www.designboom.com/cms/images/-andy02/garcin1.jpg

[Перезвон]

 

http://forum.krstarica.com/showthread.php/228135-%C5%BDivot-pisan-srcem/page355

 

НЕ НАГИЊИ СЕ КРОЗ ПРОЗОР

Нихт хинауслахнен

 

... пише на малој плочици под прозорима наших пунтничких вагона

[JESSY]

 

https://lh5.googleusercontent.com/-XSq3qHTh3gs/VKlkawu-1gI/AAAAAAAAHGU/4O_r6CVy6YY/w1010-h673-no/P1010414.jpg

[JESSY]

 

http://i44.tinypic.com/v48p5z.jpg

[Оливера Г.]

Боли усамљеност...само што нисмо сами, Господ је увек са нама.

[звончица]

 Брана Црнчевић

 

КАД БИ МЕНИ ДАЛИ

 

Кад би мени дали један дан,

ја га не бих потрошио сам.

Пола дана ја бих дао неком

ко је добар, а случајно сам.

 

Играли би, причали би нешто.

Трчали би, скакали би вешто

ја и добар, а случајно сам.

 

Кад би мени дали кишобран,

ја га не бих потрошио сам.

Пола места ја бих дао неком

ко је добар, а случајно сам.

 

Кишило би, док ми корачамо,

пола тамо, а пола овамо.

Ставили би дан под кишобран

ја и добар, а случајно сам.

 

Кад би мени дали један дан,

ја га не бих потрошио сам.

[JESSY]

 

http://i44.tinypic.com/20jl8nn.jpg

[JESSY]

 

http://forum.krstarica.com/showthread.php/228135-%C5%BDivot-pisan-srcem/page376

[JESSY]

 

http://forum.krstarica.com/showthread.php/228135-%C5%BDivot-pisan-srcem/page379

[JESSY]

 

https://lh5.googleusercontent.com/-CBfCcUGWLPI/VK5RgfkJvsI/AAAAAAAEpGU/tsmJUFps328/w426-h617/nastol.com.ua_9381.jpg

[JESSY]

 

http://forum.krstarica.com/showthread.php/228135-%C5%BDivot-pisan-srcem/page405