Jump to content

Како помоћи себи да се превазиђу тешке животне ситуације


Препоручена порука

па добро, човек се каје, не треба да га "прихефтамо" за под зар не Тања? (или ћеш сад да ме ..........згромиш )   свако има своје покајање, 
 

 

:D :D :D 

 

ne vidim ja tu nikakvog pokajanja moj Draško ,samo u priči ,ali dobro ,porašće :D

 

p.s. neću da te zgromim :D

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 272
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

ne vidim ja tu nikakvog pokajanja moj Draško

разумем те али покајање је процес, ко зна како се неко каје :)

 

свако од нас има своје кајање, некад нам успе да се покајемо и превазиђемо а некад мало више времена треба :)

  • Волим 1

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

свако од нас има своје кајање, некад нам успе да се покајемо и превазиђемо а некад мало више времена треба  :)

 

 

da, znam , samo ne znam što očekivati od nekog da ti poveruje ako si rekao da se kaješ ,a delima to ne pokazuješ 

 

:)

 

 

 

Ових дана сам јој чак говорио да је мрзим, вређао сам је баш, говорио да је к*рва јер сам био љут због свега, а после ми буде жао, ипак је волим, извињавам јој се, ал' она ништа.

није битно ко сам ја, већ ко си ти !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

МОЋ СВЕТЕ ТАЈНЕ ИСПОВЕСТИ

 

- У првим годинама хришћанства, старче, хришћани су се исповедали јавно. Да ли то помаже?

 

- Другачије је било у првим годинама хришћанства. Сада то не помаже.

 

- Зашто, старче? Да ли зато што су тада имали више ревности?

 

- Имали су више ревности и нису имали све оне проблеме које данас људи имају. Данас, видиш, брачни парови се разводе из чиста мира, нису као у стара времена.

 

Данас су се људи отуђили од свете Тајне исповести и зато се гуше у помислима и страстима. Толики данас долазе и траже од мене помоћ када имају проблема, а не исповедају се и уопште не одлазе у цркву! "Одлазиш ли на службу Божију у цркву?", питам их. "Не", кажу." Јеси ли се икада исповедио?" "Не. Дошао сам да ми ти помогнеш". "Али, како? Треба да се покајеш за своје грехе, да се исповедиш, да одлазиш у цркву на Литургију, да се причешћујеш, када за то добијеш благослов од свога духовника, а ја ћу да се молим да ти буде боље. Заборављаш ли да постоји и други живот и да треба да се припремимо за њега?" "Види, оче, мене све то о чему ти говориш, црква, други живот и тако даље, не интересује. То су све бајке. Био сам код магова, код медијума и они нису могли да помогну. Чуо сам да ти можеш да ми помогнеш." И, ‘ајде сад! Говориш им о исповести, говориш им о будућем животу, а они ти кажу то су све бајке, а са друге стране: "Помози ми, узимам таблете". Е, како? Неком чаролијом да им буде боље?

 

И видиш, многи, иако имају проблеме које су изазвали својим гресима, не одлазе духовнику који може, сасвим сигурно, да им помогне, него завршавају тако што се исповедају психологу. Испричају им своју причу, питају их за савет и, ако треба да пређу реку, буду у њу бачени, па се удаве, или изађу, али где изађу... А да оду духовнику да се исповеде, прешли би лако на другу обалу преко моста, јер кроз свету Тајну исповести дејствује благодат Божија и они њом добијају ослобођење.

 

- Неки, старче, кажу: "Не можемо да нађемо добре духовнике и зато не одлазимо да се исповедамо."

 

- То је само тражење оправдања. Сваки духовник од Бога је овлашћен, самим тим што носи епитрахиљ. Врши свету Тајну, поседује благодат Божију и када очита разрешну молитву, Бог брише све грехе које смо исповедили после искреног покајања. Од нас самих зависи колико ћемо помоћи добити од свете Тајне исповести. Дође тако, једном, код мене у колибу, човек који је имао психолошких проблема, са помишљу да ја поседујем благодатни дар прозорљивости и да бих могао да му помогнем. "Шта би могао да ми кажеш о мени?" - упита. "Да треба", одговорим му, "да нађеш духовника и да се исповедаш, па да спаваш, лак као птичица, и да не узимаш таблете." "Нема", каже, "данас добрих духовника. Некада их је било." Долазе са добром помишљу да добију помоћ, али не прихватају оно што им кажеш, па је штета што су се тако истрошили и дошли.

 

Али видим да ту има и нове ђаволове вештине. Ставља људима у главу помисао да су духовно здрави, ако понесу заветни дар и оду негде на поклоњење. И тако видиш многе људе који са свећама и заветним даровима одлазе у манастире на поклоњење, каче тамо заветне дарове, крсте се, мало заплачу и тиме се задовољавају. Не кају се, не исповедају се, не поправљају се и ђаво се томе радује.

 

- Може ли, старче, да има унутрашње спокојство човек који се не исповеда?

 

- А како да има спокојство? Да би осетио спокојство, мора, претходно, да избаци из себе сву прљавштину. А то може да учини само исповешћу. Отварајући срце духовнику и поверавајући му своје грехе, човек се смирује и тако отвара капију небеску, осењује га штедро благодат Божија и он се ослобађа.

 

Пре исповести, хоризонти су му у магли, човек не види јасно и налази оправдања за своје грехе. Јер, када му је ум грехом помрачен, поглед му се мути. Исповедањем, као свежим поветарцем, разгони маглу и на хоризонту му постаје ведро и јасно. Због тога, све који долазе да са мном разговарају о неком проблему, или да траже било какав други савет, ако се никада нису исповедили, прво шаљем да се исповеде, па да тек после дођу да разговарамо. Неки ми кажу: "Али ти, старче, знаш шта треба да чиним да решим свој проблем. Кажи ми." "Па и да ја знам шта треба да чиниш", кажем им, "ти нећеш разумети што ћу ти рећи. Зато, прво иди да се исповедиш, па после дођи да разговарамо." Јер, како да ступиш у контакт и да се споразумеш са човеком који се налази на другој таласној дужини?

 

Исповешћу човек из себе избацује све што је некорисно и постаје духовно плодан. Једнога дана сам копао у башти у намери да посадим нешто парадајза. Баш тада наиђе неки човек и упита ме: "Шта радиш, старче?" "Ето, шта радим", одговорим, "исповедам своју башту". "Ех, старче", каже, "зар је и башти потребно исповедање?" "Сигурно да је потребно. Уверио сам се да, када је исповедам вадим из ње камење, трње, коров и тако даље. Ако то не урадим, парадајз пожути и сав је некако кржљав."....

 

Старац Пајсије Светогорац, одломак из књиге „Чувајте душу“

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема то везе са количином грехова, него ствари треба назвати правим именом!

Истина је  само једна,као и пут, све остало је заваравање...

Дакле и највећи грешници ,ако су на том путу, имају веће шансе и за спасење и излечење,од оних који спас траже ван Христа!

Da li to znači da ni kod lekara ne treba da idemo?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li to znači da ni kod lekara ne treba da idemo?

Хм,не знам одакле си извео  тај закључак, наравно да се иде код лекара,под условом да си болестан.... 0405_feel

 

Али суштина ове теме није у медицини, било је речи о томе како људи траже инстант решења за своје животне проблеме ван Христа,и у томе је била моја критика...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, али нека од тих "решења" и нису "инстант", већ престављају дугачак и мукотрпан пут, а нећеш их наћи у Библији нити решити на исповести. Има неких животних питања и проблема којима се хришћанство једноставно не бави.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, али нека од тих "решења" и нису "инстант", већ престављају дугачак и мукотрпан пут, а нећеш их наћи у Библији нити решити на исповести. Има неких животних питања и проблема којима се хришћанство једноставно не бави.

 

 

To je tako.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, али нека од тих "решења" и нису "инстант", већ престављају дугачак и мукотрпан пут, а нећеш их наћи у Библији нити решити на исповести. Има неких животних питања и проблема којима се хришћанство једноставно не бави.

А зашто би се онда један хришћанин уопште бавио тим питањима?

Лично мислим да је промашај,ако неко своја животна питања и проблеме решава ван Христовог учења,поготово ако се ослања искључиво на своје способности , а ти си заиста прави пример тога...

 

Знаш,морам признати да си јако захебан играч, и понекад те се плашим, наравно не у смислу да ћеш мени наудити,већ што овде на форуму имаш велику улогу и пажњу, и та твоја слаткаста проповед о свему и свачему , јер се у све "разумеш" , просто не бих волео да постане образац,како треба да размишља један православни хришћанин....

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ласкаш ми... :)

 

Ја сам само брбљиво закерало, нико не би требало да се угледа на мене.

 

Има ствари којима се хришћанство једноставно не бави, јер има ограничен домен којим се бави - борба против греха. Хришћанство ће ти рећи да не треба да будеш лењ, али не улази у питања као што је на пример "како да што ефикасније урадим свој посао". Не видим ништа лоше да онда потражиш књигу која се тиме бави и послушаш савете - ако нису у супротности са хришћанским моралом, наравно.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Многим оболелим (и потенцијално оболелим) православцима - које лично знам - било би најпаметније да се ману позивања на Христа и слично и да посете психијатра или установе за менталне болести. Такође, да прочитају и коју књигу из психологије.

 

Психопатологије се једноставно не лече свакодневним причешћивањем, штавише ово потоње може и да одгмогне - као што је многима и одмогло - јер не помаже човеку да види које и какве болести гаји у себи, нити помаже да човек види где и како и у чему треба да се покаје.

 

Наравно, кад би се психијатриско лечење удружило и спојило са молитвом и црквеним животом (по мери и без фантазија), то би било одлично!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно, кад би се психијатриско лечење удружило и спојило са молитвом и црквеним животом (по мери и без фантазија), то би било одлично!

 

Da, znam dosta slučajeva kad je vera ljudima mnogo pomogla da nađu smisao u takvim životnim okolnostima.  

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Психопатологије се једноставно не лече свакодневним причешћивањем, штавише ово потоње може и да одгмогне - као што је многима и одмогло - јер не помаже човеку да види које и какве болести гаји у себи, нити помаже да човек види где и како и у чему треба да се покаје.

 

 

pa valjda za to ima duhovnika i ispovest...... .smesko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...