Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[JESSY]

Наш задатак се састоји у том, да се самоостваримо по том Образу, који је Господ имао у виду саздавајући управо нас.

[JESSY]

Мудри родитељи врло рано почињу да говоре својој деци да су им била послана од Господа и да је то њихова родитељска дужност - да воле своју децу и да се брину о њима док не одрасту. Такви родитељи се понашају према деци као да су она драгоцени поклони који су им послати на кратко време. За њих се главни задатак васпитања не састоји у томе да се деца приморају да се прилагођавају родитељским очекивањима, већ у томе да подстичу њихову самосталност, да формирају њихову јединственост и индивидуалност.

Свако дете је индивидуална личност, оно долази у овај свет са својом животном мисијом, са својим талентима и интересовањима. Нико не може увек и поуздано знати шта може учинити и шта ће постати ово или оно дете.

Џебран Халил Џебран у својој дивној књизи Пророк изврсно изражава ову идеју. Обраћајући се родитељима, он пише: "Ваша деца нису ваша деца. Они су синови и кћери живота који траје сам по себи. Она долазе кроз вас, али не и од вас, те су, на тај начин, она с вама, иако не припадају вама. Можете да се трудите да им будете слични, али не и да тежите да их учините сличним вама. Јер живот не иде назад и не чека јучерашњи дан. Ви сте лукови из којих се ваша деца, као живе стреле, одапињу напред".

 

Игуман ЕВМЕНИЈЕ

[Ненад Р.]

Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.

И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.

Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.

Господ носи мач да раздвоји добро од зла .Ако мајка превише штити сина , то није зло , бар не класично, јер мајка то ради , а да није свесна последица свега тога. 

Не мора да значи да је то и увек грешка деце , јер такав заштитнички однос може да се створи и ,рецимо, да је та особа била по болницама као дете .

[Gordana .]

Или је добро, послушно дете које нема јак бунтовнички порив.

[Ненад Р.]

Не треба да буде стално . Ја знам за један пример где син има скоро 50 година , а мајка и даље брине да ли му је хладно или није и саветује га да се облачи како она мисли да је добро . Тај син и ако је зрео и паметан човек , једноставно није успео да одвикне мајку од таквих ствари.

[Ненад Р.]

То кидање мора да буде болно у првом тренутку.

 

 

Само то треба да се објасни родитељима . Нису то усамљени случајеви јер нам је и некако у менталитету да се односимо и сувише заштитнички према деци.

[Gordana .]

Мало то везе са љубављу има, углавном је потреба да се контролише, одржава неки статус кво као и да се нагласи сопствена важност а неспособност оног другог.

У таквој ситуацији може да се нађе и муж - одједном, под маском бриге и љубави добије диригента.

[Juanito]

Preklinjem vas, nemojte živeti za djecu

 

 

 

„Preklinjem vas, nemojte živeti za decu! Ne samo da njima to nije potrebno nego im je i štetno… Koliko promašenih sudbina, slomljenih srca, uvreda i nerazumevanja! Gledam žene koje se svega u životu odriču radi dece. A potom gledam tu decu radi koje su se njihove majke svega odrekle. Tužan je to prizor…

 

Majka je sama odgajila Vanju. Nikad se nije udala, sve je davala sinu, kupila mu stan, platila fakultet. Postao je divan muškarac, uspešan. Sada ima pedeset godina. Nikad se nije ženio, nema dece. Ceo život se trudi da vrati mami dug koji joj nije tražio. Ne uspeva.

 

Ksjušin otac je radio dan i noć zbog dece. Imao je velike planove – posebno za ćerku. Ona je bila pametnica. Pa je on maštao da ona postane lekar. Upisao ju je na fakultet. Ali ona se ispisala. Želela je da živi svoj život. Na svoj način. Htela je da postane umetnica. Tata je pokušao da je urazumi i – ispostavio joj račun. Sve je izračunao: koliko je koštala škola, sekcije, privatni časovi, odeća, hrana… I zatražio da mu vrati dug. Suvišno je govoriti da Ksjuša više nikad nije videla oca. Prošlo je od tada preko trideset godina…

 

Mama se zbog Ire odrekla ličnog života. Posle razvoda nije se ni sa kim viđala, plašila se da ne istraumira ćerku. Ćerka je porasla i ne može da ostavi mamu. Ne može ni sa kim da se viđa. Ne može čak ni da pomisli da ostavi mamu i da se pozabavi ličnim životom. Ira ima četrdeset godina. Nije se udavala. Nema dece.

 

Igorovi i Ženjini roditelji su bili najdivniji roditelji. Sve su činili za decu, sve moguće i nemoguće. Porodica je uvek bila složna, porodični praznici, odmori… Samo što su u tom roditeljstvu njih dvoje izgubili odnos muž–žena. Više ih ništa nije vezivalo. Proživeli su zajedno trideset godina, kao tata i mama. A potom, kada su deca otišla svojim putem, oni su se naprosto razveli. Ženja dan-danas ne može da se dozove od te tako goleme obmane. Ima trideset sedam godina i još ne planira da se udaje. Plaši se da se i njoj ne ponovi tužna priča. Posle razvoda mama je brzo uvenula…

 

Goša – dugo čekano dete. Svi su nad njim oduvek treperili, brinuli se, čuvali ga, čak i previše. Istinu govoreći, njegova majka je prestala da čeka princa i odlučila da rodi sebi dete. A potom je odlučila da se posredstvom Georgija ostvare svi njeni snovi. Trudila se na svaki način da od njega napravi vunderkinda. Učio je nekoliko jezika, išao na nekoliko sekcija, svirao harfu… Majka se dičila sinom i stalno ga molila da odsvira nešto gostima. Harfa je tako egzotična! Goša je u petoj deceniji života. Razvodi se. Njegovu decu vaspitava drugi muškarac. Goša nema ništa protiv. Do dan-danas nije načisto šta želi od života. Vunderkind nije postao. Nije izdržao i slomio se. Sada pije. Pre posla, umesto posla i posle posla. Mama to ne vidi.

 

Malo li je takvih priča i mnogo li je radosti i veselja u njima? Kada dete postane smisao života, to je za njega preteško breme. To je kao da je zaključano u sobi u kojoj će pre ili kasnije nestati vazduha. U početku je moguće tako živeti, ali postepeno počinješ da otežano dišeš. Dišeš otežano od ljubavi i brige.

 

I nije dovoljno što dvadeset, ili koliko već, godina živiš u zagušljivoj životnoj pustinji, nego ostaješ i dužan. Podnosi ti se račun, mada ti se činilo da si samo došao u goste. I rado bi pomogao domaćinima – sam i na sopstvenu inicijativu. Ali sada ti se na tacni servira račun za celih dvadeset godina, za koje vreme je tvoj svaki udah pržio tvoju utrobu…

 

Nadalje ima više varijanti. Dete taj račun može plaćati večno. Poput Ire i Vanje s početka priče. Ili protestovati – početi da pije, pokidati sve veze – kao Goša i Ksjuša… Retko ko je kadar da razume i prihvati takav odnos roditelja. Da razume i prihvati, a da pritom ne žrtvuje svoj život, svoja interesovanja.

 

Zato vas preklinjem, ne živite za decu! Nađite drugi smisao svog života, nađite drugi smisao materinstva i očinstva. Da male devojčice i dečaci, dolazeći na ovaj svet, ne postaju taoci i žrtve vašeg „dobročinstva“ i brige.

 

Volite svog muža. Deca će porasti i otići, a on ostaje s vama. Vi možete dati primer deci i vaš odnos može biti razlog da požele i sami porodicu, decu. A možete i ubiti svaku želju, ako budete opsednuti detinjim problemima i ignorisali odnos supružnika.

 

Volite sebe. Ne zaboravljajte sebe jureći za detetovom srećom. Nemojte se odricati nove haljine zbog novog robota. Ne menjajte kozmetičara za privatnog učitelja. Ako sami o sebi ne vodite računa, šta možete dati drugome? Kakav primer? Kakvu ljubav? Odakle?

 

Smisao života potražite van aspekta materijalnog. Ovaj život jednom će se završiti, čak i ako sada odbijate da pomislite na to. Duhovna praksa, religija, molitve… Možete odatle crpsti životnu snagu umesto da je isisavate iz dece.

 

Na živite za decu, preklinjem vas. Kada sretnem ljude kojima su roditelji pružili sve pa i više od toga, veoma mi je teško da ih gledam u oči. U velikoj meri prepoznajem sebe i svoj bol. Vidim iste muke, slomljena srca, prazne duše. U njihovim očima – krici za pomoć. Bol, očaj, krivica… Oni – kao i svako dete – silno žele da vole svoje roditelje. No u tom slučaju, naprosto neće preživeti…

 

Dajte svojoj deci mogućnost da žive i dišu. Onda će moći da rastu i razvijaju se. Onako kako ih vodi sopstveni put. Uloga nas kao roditelja je jednostavna: zalivati na vreme, ne zaklanjati sunce, čuvati od štetočina. A dalje će se dete, kao cvet, snaći i samo, i ispoljiti sve najbolje u sebi što mu je odozgo dato.

 
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: Valyaeva.ru

Link

[Џуманџи]

Da male devojčice i dečaci,

dolazeći na ovaj svet, ne postaju taoci i žrtve vašeg „dobročinstva“ i

brige.

Pa, ovo je zivljenje za sebe, i to ne bukvalno za sebe, nego za (jednu) svoju ulogu - ulogu roditelja, a ne za nekog drugog.

Bolje da je to objasnjeno, pa da fino naslov glasi "Preklinjem vas da prestanete da se samoobmanjujete".

[Arsenija]

Treba ziveti za druge . 

Hristos je umro za nas .Mi zivio za druge,drugi zive za nas...  Sve je to neki ideal koji nigde ne postoji...ali kome treba da tezimo. 

Smatram da je ovom tekstu prikladniji drugaciji naslov. Nesto poput,preklinjem vas,ne dozvolite da se isuvise bavite tudjim zivotom....Dozvolite svojoj deci da se osamostale i da naprave svoje izbore ... Vi cete uvek biti tu za njih,ali ne dozvolite sebi da im dosadjujete ...,potrudite se da nadjete i neke druge aktivnosti koje ce vam ispunjavati vreme ,vratite se svemu sto ste radili pre dece,pecajte,vozite se camcem po jezeru,pobegnite od kuce sa svojim udicama i kacketom ,ili posadite cvece,ili vinograd ili bastu ...I vi treba da zivite svoj zivot . Roditelji ste ,ali ne i detektivi koji trebaju da imaju uvid u tudje zivote...  itd.  Vasa deca nisu vise deca ....

S druge strane niste naveli i onaj primer.... Pogledaj druge...krece nabrajanje ... ,niko se nije zrtvovao za svoju decu kao ja za tebe,a ti...koliko godina imas,jos se nisi udao,ozenio,decu treba da radjas,od necega mora da se zivi,gde se god udas,ozenis ,bice ti gore nego u ovoj kuci ... Ljudi se razvode,dete treba da izvedes na pravi put ... Sta se zanosis po tim crkvama. Mislis to je tako.E...moja ti ! Kako ti razmisljas!  ... U crkvu kad odes da se pomolis Svetom Vasiliju ovako...Promeni me Boze ...da budem bolja ,da slusam Majku , da se druzim sa svima ,da budem ljubazna,da od mene nesto nakad bude...i zahvali se Bogu za zdravlje.Pomoli se Bogu da ti pomogne da odlucis. Da nesto zacrtas. I tamo se lepo ponasaj ,kad nekoga vidis ,kazi mu Dobar dan... Svrati kad mene na posao i kupi sebi dorucak ,ali nemoj nesto slatko. Ako ti je hladno ,stavi sal,ako ti je toplo skini ga... Itd. 

Dobro,dobro... 

[Снежана]

Преклињем вас, немојте живети за родитеље

[Deja Vu]

Treba ziveti i za druge i za sebe. 

 

A citav tekst opisuje jedan pogresan nacin ispoljavalja ljubavi prema deci. Prvo, ako dajes nesto deci onda ne treba traziti nista zauzvrat, to nije ljubav i to nije zivot za drugog. Drugo, ljubav prema deci ne znaci kreiranje zivota njemu kakav roditelj smatra da valja nego dopustanje i slobodu da sam odredi kakav to zivot njemu valja. Pa ako ono hoce da bude umetnik, dozvoliti mu da bude to sto hoce, a ne praviti od njega lekara, pekara i sta vec. 

[JESSY]

@@Juan, super tema i tekst.... :good2: odmah sam se slozila sa naslovom..... 8086.gif 

[Снежана]

https://scontent-fra.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/17307_929361753781184_4765663989430767171_n.jpg?oh=7a4ec6ed204257ca0859f63611925b7d&oe=55D2F068

[Зосима]

Ако погледамо ове примере из насловне  приче,прво што мени пада у очи,да су сва та деца из неуспелих бракова,ванбрачна, разведени родитеља,породица без љубави и слично...

У таквом окружењу ни цвеће у саксији неће расти како треба,а камоли деца...

 

У једној здравој породици,заснована пре свега на љубави и разумевању,дете неће имати проблема ове врсте,неће бити условљено ,већ у јеној лепој хармонији деце и родитеља ,све ће доћи на своје...

 

И још једно моје запажање...већ дуже време постоји тенеденција ,пре свега из тих западних либералних демократских земаља,на некаквим правима деце (овде искључујем насиље над децом,то је друга прича),занемаривања улоге родитеља и сличне ствари које се углавном своде на стављање породице у некакве законске оквире,без њене суштинске улоге,као основе здравог  и доброг друштва.

 

Црква је недвосмислена у погледу ове теме, "поштује своје родитеље,да ти добро буде и дуго поживиш" , а старца Тадеје поуке о благослову,власти родитељима над децом и њиховом духовном везом,би после оваквих њу ејџ текстова,звучале као талибанске...