Писмо које је "експлодирало" Хрватском: Балканци, поздрав из нормалне Европе!

[Ромејац]

Редакцији хрватског портала Индеx јавио се млади хрватски предузетник који већ неко време живи и ради у иностранству. Текст је постао потпуни хит а поделило га је неколико хиљада људи! Преносимо вам га у целости. Имамо осећај да ћете се у неким редовима препознати. Реците нам ако смо у праву.

Писмо

“Пишем вам из једне велике еуропске земље у коју сам се склонио од неучинковите и трагично лоше Домовине Хрватске. Желио сам некоме приказати стварне проблеме због којих млади бјеже из Хрватске и који су доиста проблеми зашто они који могу бити успјешни бирају алтернативу.

Рођен сам у Загребу у том “проклетом комунизму,” у тридесетим сам годинама и данас успјешан подузетник који с Хрватском дијели једино сјећања и обитељ (родитеље) које сам оставио. Вратити се вјеројатно никад нећу о чему нешто касније.

Живио сам у обитељском окружењу с високим радним навикама, отац обртник био је успјешан у послу па је и мајка оставила државни посао да му се придружи. Увијек смо давали мање сретнима од нас чему нас је учио католичко-кршћански одгој али и осјећај солидарности. У Цркву смо ишли редовито гледајући како се и она мијења с временом које је пролазило (част изузецима).

Средњу школу сам завршио са савршеним оцјенама и одгојем, у странке нисам ишао као ни обитељ. Тата је кратко био бранитељ (пар мјесеци). Укратко рекло би се “савршена обитељ Хрвата”.

Хрватску заменио Европом

Могло би се рећи да су моји с великом срећом дочекали 90-те. Обитељски пријатељи били су бројних вјера и нација и нисмо дискриминирали. Гледали смо како их други дискриминирају и како се морају више доказивати од нас самих. У средњој школи сам сазнао да има дјеце која по имену и презимену и неким другим обиљежјима знају тко је из које од тих мањина. Мене није никада особно то погађало али ни дан данас то не разумијем. Зашто је лакше мрзити друге него уважавати све?

Факултет сам теже уписао успркос свим оцјенама. Касније сам сазнао да су се неки уписивали без проблема с лошим оцјенама. Плаћали смо студиј, није то било пуно мојима али тај окус те неправде је болио. Факс сам завршио на вријеме. С јако високим просјеком, ректоровом наградом и два написана рада објављена у еминентним часописима. Мјеста за каријеру на Свеучилишту ипак није било за мене. Било га је за неке “савршеније од мене”, углавном “правије Хрвате”.

Бирократија као велики проблем Балкана 

Почео сам с подузетништвом у Хрватској. Спознаја да одмах од почетка треба имати рачуновођу, почетни капитал и папирологију (простор с уговором…) за коју све скупа треба радити је била болна. Желим привређивати за себе и државу али ме и у томе тјерају да се мучим. Зашто? Није ме то зауставило, радио сам по читаве дане и покренуо производњу.

У року године запошљавао сам четири особе. Радило се пуно а драги људи с којима сам радио су са мном стварали. Мени су они били захвални јер сам их запослио када нитко други није хтио. Радило се о сјајно способним особама и ја сам чак био захвалан другима што их нису запослили.

Проблеми су почели с првом инспекцијом која нам је стигла. Знате ону када нетко тражи “длаку у јајету”? То су мени тражили и нашли. Инспекција је била као стрељачки вод, према мени су се понашали као на суђењу а замислите тражили и ручак и каве. Небитно о чему се ради. Прва казна. Друга инспекција. Друга казна. Потом греска рачуновође за коју опет иде мени казна.

Помоћ ускоро стиже

"Казне сам плаћао за туђе грешке, прокувао сам"

Прокухало је у мени. Хтио сам фирму држати ради радника које сам заволио као обитељ али нисам више могао. Нисам спавао добро. Знао сам да тако више не могу. Како сам извозио често сам са својим купцима причао и они су ми се чудили да желим тако радити. Тада сам донио одлуку. Затворити фирму, отворити вани и преселити се.

У року од пола године вани живот ми се препородио. Држава ти помаже, цијењен си, послујеш без проблема. Прву инспекцију коју сам имао најавили су ми мјесец дана раније. Пронађене ситнице које нису биле усклађене су ми указали и помогли да их не радим. Није било казне! Рачуноводства готово и нема док не пређете одређену зараду и све је толико једноставно да ми то готово није било јасно.

Радим исти посао а зарађујем десет пута више

 

Радим исти посао а зарађујем десет пута више. То је реалност. У задње вријеме упознао сам лијечника из Загреба који је ту дошао и који говори готово исте ствари само из своје бранше. Према нама као странцима нема дискриминације, живимо у друштву које цијени рад а уопће не знам тко је какве политичке афилиације нити кога то овдје уопће занима. Дружим се и с Хрватима и Србима и Босанцима и домаћима.

Човек, пут, бизнисмен

"Не жалим што сам отишао"

Нема неке солидарности међу нама. Знате зашто? Не треба је. Ако сте успјешни, успјешни сте а ако нисте држава помаже. Једини који копају по смећу су наркомани тј. они који бирају такав живот. Несретни су и ти људи али је тешко помоћи ономе који не жели помоћ.

Зато се вратити никад нећу. Овдје се будим и заспем сретан. Обитељ ми фали, фале ми загребачке улице али све мање. Не идем више нити на Јадран јер сам видио бројне друге прекрасне локације и земље у којима сада уживам. Љепоте које нису ништа мање од оних којима обилује моја Домовина. Родитељи долазе к мени а са заручницом, ускоро супругом, чекам и дијете. Заручница није из Хрватске, дијете неће бити Хрват а и ја ћу ускоро добити ново држављанство.

Шта овде имам? Људско достојанство!

 

Што то овдје имам а у Хрватској немам. Људско достојанство, прилику да се докажем и слободу. Зашто вам онда пишем? Једино што ми је жао јесу други који остају у Хрватској. Није ово позив свима да напусте земљу него жеља да кажем што је Хрватској потребно.

Нису то велике инвестиције извана, велика ИНА или Подравка. Хрватској треба либерализација пословања за оне мале подузетнике јер што год мислили Хрватска обилује младима који знају и могу али немају прилику. Овдје је таквих на десетке и управо из Хрватске долазе најспособнији. Упознајем људе из великог броја еуропских земаља који су овдје дошли али највише је оних из Хрватске који раде најплаћеније послове и воде своје фирме.

Највеће шансе да добијете посао су ако носите тамноплаву

"Укините бирократију и олакшајте пословање"

Хрватска ако жели опстати треба сљедеће. Не треба подузетницима ни смањење пореза, и то се може поднијети јер су млади у Хрватској способни. Треба укинути бирокрацију и олакшати пословање. Треба донијети закон по којем ће се фирма основати у року један дан а да за изостанак тога одговарају суци трговачког суда и остали у бирокрацији. Треба укинути сва давања до 150,000 куна годишње. Зашто толико? Зато што се с тиме може осигурати једна добра плаћа и једна просјечна, унајмити простор и куповати основну опрему.

Тај износ може бити и већи ако се ради о производњи. Треба осигурати да се путем интернетског банкарства све може платити, укључујући и држави с уписивањем основног бруто износа. Да се избаце рачуновође не зато што су лоши него зато што се треба пружити прилика да зарађујете више а тек онда да сте дужни бирокрацији.

Свуда се способни шиканирају!

 

Желим рећи још нешто. У бирократском апарату сам сретао бројне људе који су ми помагали и напорно радили. Нису у држави сви нерадници али су и они који раде фрустрирани једнако као ми који смоподузетници. Зашто? И тамо се способни шиканирају.

Знате што сам код рачуновођа у Хрватској видио. Они кажу, извући ћемо вам новце ту и ту јер је ту законска рупа. Доврага. Каква је то држава која бирократизира све па морате узимати људе који ће опет тражити рупе да вам помогну. Не замјерам им, они (рачуновође) раде свој посао најбоље што могу али то је све скупа апсурдно.

Гледам вијести из Хрватске и не разумијем. Чува се обитељ од “повампирених хомосексуалаца” а млади немају с чим засновати обитељ. Прича се о ћирилици а не о бирокрацији и порезима. Нитко не предлаже порезну реформу за мале. Међу политичарима нема очито никога тко је сам зарађивао за свој крух.

Видим да ваш медиј гањају због Студент сервиса а нитко се никад није запитао да ли су давања која морате иначе дати једноставно превелика за ваш бизнис. Затворити, уништити, казнити као да је мото неразумних и за Хрватску аутодеструктивних политичара.

"Никад се нећу вратити"

 

За мене је касно. Као што сам рекао, нећу се вратити. Пишем због оних који устрају у останку. Њих треба спасити.

Молим да уколико имате жељу ово писмо објавити исто не потпишете јер не желим тати и мами приуштити инспекције. Они не желе напустити Хрватску.

Пуно поздрава из нормалне Еуропе”.

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pismo-koje-je-eksplodiralo-hrvatskom-balkanci-pozdrav-iz-normalne-evrope/49839

[Никола Поповић]

pompezan naslov, ali dobar tekst. 

 

Nema tu nekih razlika u odnosu na nasu pricu ovde, ocigledno Balkan i birokratija uskogrudno saradjuju.. 

[R.Žiskar]

"Чуј, Цезарчићу...ја сам одвећ стар и немоћан, али ћу ти дат један савјет - ако каниш побједити, не смијеш изгубити!"

Број Један

[Justin Waters]

Naslov je pompezan, mislim i da je pismo izmisljeno, ali u svakom slucaju i ako je izmisljeno odgovara istini. 

[R.Žiskar]

u svakom slucaju i ako je izmisljeno odgovara istini

 

Мени су колеге из Немачке нешто друго причали, али добро, свако има право да верује у шта хоће. 

[Justin Waters]

Мени су колеге из Немачке нешто друго причали, али добро, свако има право да верује у шта хоће. 

 

Znam i ja to, da postoje ljudi kojima ne ide na zapadu, niti da na zapadu cvjetaju ruze svima od reda.  

 

Sustina pisma je da se na zapadu mnogo lakse posluje kao mali preduzentik, nego u Hrvatskoj-Balkanu sto je prakticki nemoguce bez ucjena, reketa, birokratije i visokih nameta.  

[R.Žiskar]

Znam i ja to, da postoje ljudi kojima ne ide na zapadu, niti da na zapadu cvjetaju ruze svima od reda.  

 

Sustina pisma je da se na zapadu mnogo lakse posluje kao mali preduzentik, nego u Hrvatskoj-Balkanu sto je prakticki nemoguce bez ucjena, reketa, birokratije i visokih nameta.  

 

Свако поднебље и окружење има своје особености и своја правила игре кад је предузетништво у питању.

Постоје земље чији становници би певали да могу да послују као ми у Србији. Ми видимо пословање "на западу" као Меку и Медину, што је исправно са наше тачке гледишта.

Са њихове тачке гледишта, постоји ограничавајући фактор који ти прописују корпорације. Дакле, кад порастеш довољно као предузетник и на западу стижу "рекети", бирократија и намети.

Разлика је једино у томе колики је чији тигањ.

[мирођија]

  Не знам како је из личног угла на западу, јер тамо нисам никада ни била, а камоли се бавила неким послом,али овде је

  страшно радити било шта својим парама.

[Драшко]

Овде држава или ко већ, не да приватнику да "дише"

 

Чуо сам пар прича од веома драгих људи који су држали кафану и на крају су одустали од свега, а веома лепо су радили, сад имају ауто сервис и ту су јако добри, а опет крећу неке инспекције које траже канту за кишобран, и не знам шта већ све

 

Док год се тражи намет на вилајет и неке небулозе, мала привреда неће моћи да дише

[R.Žiskar]

За потребе мог посла сарађујем са приватником који се бави специфичним машинама и који сарађује са више произвођача из иностранства. Могу да кажем да му одлично иде, постепено проширује посао, улаже у резервне делове, опрему, алате, шаље раднике на обуке због праћења трендова.

Иде му врло добро јер је вредан и поштен човек. А, да, заборавио сам да кажем, у Србији живи и ради.

[Јанко]

За потребе мог посла сарађујем са приватником који се бави специфичним машинама и који сарађује са више произвођача из иностранства. Могу да кажем да му одлично иде, постепено проширује посао, улаже у резервне делове, опрему, алате, шаље раднике на обуке због праћења трендова.

Иде му врло добро јер је вредан и поштен човек. А, да, заборавио сам да кажем, у Србији живи и ради.

Просто, то што ради са специфичним машинама га одваја у врло мали део "специфичних" малих привредника који су (тренутно) потребни док неко од "великих играча" не почне да конкурише (читај преузме посао путем инспекција). Ту је квака. Да нису специфичне и он би прошао као и остали.

[R.Žiskar]

Просто, то што ради са специфичним машинама га одваја у врло мали део "специфичних" малих привредника који су (тренутно) потребни док неко од "великих играча" не почне да конкурише (читај преузме посао путем инспекција). Ту је квака. Да нису специфичне и он би прошао као и остали.

Тржиште Србије није интересантно великим играчима из области техничких сервиса (мада у тој области и нема великих играча). Дакле, оно што потенцирам овде је да се тај приватник одлучио да улаже и да напредује у области за коју је исправно проценио да ће му донети и финансијску и сваку другу стабилност.

Са друге стране, имам и пар другара који су мислили да могу да воде кафић, али кад су увидели да више попију они сами него њихови гости, брзо су се манули тог посла. Дакле, лоша процена и мишљење да без труда и знања може да се зарађује и добро живи.

И као поента целе приче је да способни и вредни људи могу да успеју у свим околностима. И овде, и на западу и у Индонезији. Дакле, "писмо" - памфлет из уводне поруке звучи као нечији срећан сан (а и да га нисмо прочитали, има овде оних који нам тако нешто свакодневно предочавају, из личног или туђег искуства, како ко) који се гледа само са једне стране. Та страна каже "идем тамо где је мојој позадини боље".

Не осуђујем. Само не прихватам као једино решење, из личног искуства.

[мирођија]

  Овде, у Србији, не знам за даље, нема шта да тражиш у приватном послу, као поштен,образован, дисциплинован, способан, иноватор, са најбољим просеком у факултетској дипломи, нестраначки опредељен,са целом породицом опредељен приватник.

 Да не набрајам више.

 И тако је већ 25 година, бар у мом случају.

 Свака част изузецима који само потврђују правило.

[R.Žiskar]

Овде, у Србији, не знам за даље, нема шта да тражиш у приватном послу, као поштен,

Само да питам, ако је неко у приватном послу у Србији, да ли је он непоштен, по правилу? Питам јер сам се сусретао и са поштеним и са непоштеним па ме мало збуњује оваква тврдња.

Онако одприлично, на једног непоштеног дође три поштена. Или је мене Бог погледао да радим са таквим људима?

[ego]

А шта ћемо са оним чувеним Његошевим: "У рукама Мандушића Вука свака пушка биће убојита"?