Нова православна издања

[JESSY]

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку Posted: 12 Oct 2017 11:18 PM PDT   Година издања: 2017. Формат: 135х200. Обим: 168 стр. Повез: брош ISBN 978-86-87057-39-5   Садржај   Белешка приређивача (Благоје Пантелић) УМЕСТО УВОДА: ХРИШЋАНСТВО (ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА ОДРЕДНИЦА) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам ХРИШЋАНСТВО У ХХ ВЕКУ ПРИЛОЗИ Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља – У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља – На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља – Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља – Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Други фебруар 1985. (У спомен на мајку) Други део (Изабрао и превео Петар Вујичић) Песма о Светој Варави Шта да чинимо, Равуни, шта да чинимо? L’enfer, c’est les autres Песма о Томином поверовању Молитва на кремаљском брегу Против заоштрених шиљака На срцу крштене земље Ко суд ће надлежни отклонити Мисли Твоје – нису наше Не нама, не нама, постиђенима Ти што сломи седам печата Голгота Четрнаести децембар 1989. Свештеник Георгије Чистјаков О СЕРГЕЈУ СЕРГЕЈЕВИЧУ АВЕРИНЦЕВУ       Белешка приређивача Ове године навршава се осам деценија од рођења Сергеја Сергејевича Аверинцева (Москва, 1937 – Беч, 2004), класичног филолога, историчара, философа, богослова, проповедника, песника, преводиоца, човека ванредне ерудиције. Отачник ће годишњицу обележити публиковањем ове по обиму мале али драгоцене збирке његових текстова, а у плану је да се у наредном периоду приреде још два или три слична зборника. Аверинцев је један од најзначајнијих хришћанских интелектуалаца минулог столећа, стога сваки повод треба искористити да се скрене пажња на његов лик и стваралаштво. Зборник Хришћанство у XX веку садржи једну енциклопедијску одредницу, један обиман рад чији наслов је искоришћен за именовање читаве књиге, неколико беседа и песама, као и једно сведочанство савременика о Сергеју Сергејевичу. Главни део књиге чине два текста: први представља својеврсни увод, а реч је обимној одредници „Хришћанство“ која је састављена од истоимених одредница публикованих у две енциклопедије (Новая философская энциклопедия и Большая энциклопедия Кирилла и Мефодия); други, најобимнији и „носећи“ текст ове збирке – „Хришћанство у ХХ веку“ – првобитно је објављен у Христианство: Энциклопедический словарь као поговор. Након основног дела, у рубрици „Прилози“, уврстио сам две микро антологије – беседништва и поезије; у првој су изабране беседе које је Аверинцев, као чтец, изговорио након читања јеванђеља у црквеној заједници при Институту Св. Филарета (колико ми је познато, то је јединствени случај у историји хришћанске Цркве да је на литургији, након читања јеванђеља, беседио чтец); друга антологија садржи два дела, у првом су песме које је одабрао и препевао Илија Марић, а у другом Петар Вујичић. Последњи текст у књизи је драгоцено сведочанство о Аверинцеву, које је непосредно након његове смрти објавио свештеник Георгије Чистјаков. Дужан сам да се и овом приликом захвалим преводиоцима који су захтевне текстове Сергеја С. Аверинцева превели веома успешно. Посебну захвалност дугујем проф. др Илији Марићу, рецензенту књиге, чија помоћ ми је била од нарочитог значаја.   Благоје Пантелић

[JESSY]

Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Posted: 19 May 2017 11:10 AM PDT

Година издања: 2011. 
Формат: 135х200. 
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6

Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

 

Предговор приређивача

 

 

Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупног створеног света.

 

Колико је нама познато, први чланак оца А. Шмемана преведен на српски језик јесте У трагању за коренима америчке буре – неколико мисли о аутокефалији, црквеном предању и еклисиологији, објављен је још давне 1974. године. У међувремену је преведено готово све што је отац Александар икада написао. Српско богословље се може похвалити скоро целовитим опусом овог колосалног богослова Цркве. Ипак, понешто је остало непреведено. Управо то има прилику да сада изађе на светлост дана, тј. пред српски теолошки и културни публикум. Свакако, у зборник улази и неколицина чланака који су се раније појавили у разним преводима, али смо их опет донели у свежем и новијем преводу.

Зашто о. Александар Шмеман? Зашто данас, након деценија богословског, црквеног и литургијског препорода Православне Цркве у свету и Србији? Неко би питао: зашто изнова текстови оца Шмемана сада кад нам је, наизглед, све у вези са њим итекако познато? Чини се да дугујемо одговор на ова не толико прозирна питања.

Циљ зборника, који је пред нама у оваквом облику, вишеструк је. Пре свега, ради се о жељи да одређени (нама важни) текстови оца Александра буду на једном месту, под једним корицама и на српском језику. Ради се о указивању на Шмеманово целовито и систематско бављење проблемима Евхаристије, Литургије, светих тајни и целокупног живота Цркве.

Као друго, постоји потреба за новом херменеутиком савременог евхаристијског богословља Цркве, као и начина на који исто богословље формира живот хришћана у Цркви и свету. Дакле, оца Шмемана треба изнова читати и тумачити. Потребно је ново вредновање и критичка анализа његових фундаменталних богословских ставова. На многим местима о. Шмеман ће проговорити језиком аутентичног хришћанства, Цркве, Евхаристије и отаца; на другим местима о. Александар ће, пак, преблаго или престрого оценити извесне појаве у богословљу и Цркви. Из тог разлога ће оваква места морати поново да буду читана, коригована, исправљана и добронамерно употпуњена, како би све ишло у корист даљег напретка богословља, Ехаристије и саме Цркве.

Свакако, постоји и трећи циљ зборника. Он се односи према нарастајућем јазу између утопистичких и ескапистичких погледа, философија, теологија и светоназора у данашњој Цркви. Многи ће приговорити да је то стари проблем, да од вајкада постоји у Цркви; и сам о. Шмеман је о томе много писао. Ипак, ради се о нечем сасвим другачијем; Говоримо о утопистичко-ескапистичком читању и тумачењу самих Шмеманових текстова. Тако, са једне стране имамо утопистички, романтичан, нереалан и неживотан покушај „накалемљења“ основа евхаристијског богословља о. Александра Шмемана на свакодневни живот хришћана у Цркви, без истинског разматрања питања да ли, како, када и због чега треба или не треба примењивати исте. Са друге стране, присуствујемо и ескапистичком читању о. Шмемана, чији је циљ у овом случају само пуко образовање, академизам, стручност, научност, итд., без икаквог покушаја да се нешто од прочитаног примени у сопственом животу. У вези са свим наведеним је и проблем идеологије. Реч је о идеологији насталој услед глорификовања или ниподаштавања богословског лика и дела оца Александра Шмемана. Док се једни заклињу у лик о. Шмемана и његову „непогрешивост“, други ће отићи тако далеко да ће на ломачама спаљивати књиге о. Шмемана. Даљи коментар није потребан. Потребно је, међутим, ослободити се фантазама и извући најбоље из текстова који су пред нама. Мислити својом главом, а не главом идеолога, са које год стране они пристизали.

Дугујемо захвалност многим личностима, које су издашно и трудбенички помогле да зборник буде какав јесте. Пре свега, захваљујемо уреднику „Отачникa“, господину Благоју Пантелићу, који је заправо међу иницијаторима овог пројекта. Такође, захвални смо тиму преводилаца: оцу Александру Ђаковцу, господи Ивану Ђунисијевићу, Бојану Теодосијевићу, Стевану Јовановићу, Братиславу Здравковићу и Саши Куриџи, као и лектору госпођи Варји Нешић. Посебно захваљујемо госпођи Елени Силк, библиотекарки Православне академије Светог Владимира у Њујорку, на уступљеним текстовима у оригиналу, а нарочито на уступању чланака који су до сада били непознати српској теолошкој и културној јавности.

На крају, важно је споменути још један разлог изласка зборника, а њега је најтеже одредити речима – ради се о вери; о вери у оно што ћемо овде читати. Наиме, након деценија евхаристијског богословља, еклисиологије, онтологије и есхатологије, као да лаганим растом надолази неизбежно питање: да ли ми заиста верујемо у све што читамо и што нам се даје као аутентично богословље Цркве? Какве везе оно има са нашим животима? Ова питања треба схватити крајње озбиљно, јер ће над свим могућим богословским концептима (ма какви да су они) живот у Цркви бити пресудно мерило. Живот који не чека.

Лазар Нешић

[JESSY]

Нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли"

Нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли" изашла је из штампе уочи 62. Међународног сајма књига. Књига је заједнички пројекат издавачке куће "Бернар" и српске верзије портала Православие.ru.

 

Отац Андреј је врло познат и читан међу српском публиком. Ова књига представља зборник његових беседа и промишљања на различите социјалне, културолошке и духовне теме. "Да не би отишли" је шеста књига оца Андреја у издању издавачке куће "Бернар".

Протојереј Андреј на себи својствен начин, отвара и продубљује питања о нашој свакодневници, питања над којима савремени хришћанин често не стиже да се замисли, а која неизоставно утичу на духовни живот човека 21. века.  

Током сајма књигу можете набавити на штанду издавачке куће „Бернар“, у хали број 1 Београдског сајма.

Радно време сајма: од 10 до 20 часова.

За сва питања у вези са куповином и дистрибуцијом књиге можете се обратити путем маила на [email protected] и [email protected] и путем телефона на 011/23 -91-519 и 064/7034-904.

 

    

 

 

    

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова

3. Јануар 2018 - 12:40

Крајем 2017. године Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда објавила је још једну значајну духовну књигу под називом „Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова“.

Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику.

-Уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома објавили смо зборник изабраних бесједа о великим празницима и кратких читања на јутарњим богослужењима у нашим црквама, каже архимандрит Јован Гардовић, уредник у Издавачкој кући „Дабар“, додавши да је приређивач књиге јеромонах Серафим (Глигић), прелом и коректуру текста урадио је јерођакон Гаврило (Ђурић), а преводе текстова Мирко Нинић, Ружица и Василиј Левушкин.

-Посебан и изузетан период богослужења у нашој Цркви је период Посног и Цвјетног триода, који почиње са недјељом митара и фарисеја, а завршава се Недјељом свих светих, истиче митрополит Хризостом и додаје да су као прилог зборнику објављене изабране бесједе великих светитеља и бесједника, почев од Светог оца Николаја Жичког.

Зборник је штампан у „Графичару“ из Ужица, уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије.

Славко Хелета

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Антоније Конијарис: Проповедање Речи Божје

25. Јануар 2018 - 12:43

Недавно је, у издању Епархије жичке, изашла књига оца Антонија Конијариса, свештеника Грчке Пправославне Цркве у Америци, под називом Проповедање речи Божје. Поред више од педесет година свештеничке службе и веома изражене друштвене активности, оца Антонија је красила и титула професора омилитике на грчком православном колеџу Светог крста, за који је везан сам настанак књиге која је пред нама. Иако упућено најпре онима који проповедају реч Божју, ово дело може бити отрежњујуће и корисно свима вернима који се налазе пред изазовом сведочења праве вере.

Шта је то што ову књигу издваја од осталих и због чега би требало да буде неизоставна литература свакоме ко се припрема или је већ на путу свештеничке службе? Превасходно, то је начин и стил писања, путем кога нас отац Антоније уз обиље анегдота и одлично уклопљеног колажа од цитата и поука, вешто води кроз најдубљи и најузвишенији смисао свештеничке беседе, дарујући успут веома драгоцене и практичне савете. Читалац врло брзо открива колико је суштинских и дубоких истина одевено у ту крајњу једноставност и разуме колико је личног труда и праксе уткано у ово невелико дело, које не само да инспирише и открива, него пружа и конкретну помоћ.

Тако, рецимо, желећи да продуби свест о чињеници да свака изговорена реч оставља траг у души слушаоца, отац наводи један врло живописан догађај: „Епископ се једном обраћао групи студената теологије. Отпочео је рекавши им: Устаните. Сви су устали. Следећег тренутка им је рекао: Сада седите. Слушаоци су, већ помало збњени, послушно сели. Надам се да сте схватили поенту, рекао им је. Речи узрокују да се нешто дешава.“ А затим писац наставља: „Бог користи речи да проузрокује дешавања… Његова спасавајућа реч је упућена свима који је прихватају вером… Будући да је Света Тајна, проповедање није само говор свештеника. То је Бого-човечански сусрет. То је Бог који наставља да открива себе у Христу, који тражи изгубљено, који лечи сломљене, који подиже пале, који преводи из смрти у живот.“

Као предуслов за правилно поимање Тајне, отац Антоније наводи: „Припрема за добро проповедање подразумева да ћемо током читавог живота изучавати реч Божију која се налази у Светом Писму. Ми дословно треба да „поједемо“ свитак Божије речи, да га сваримо, да он постане део нашег бића баш као што је анђео наредио светом Јовану у визији… Ми треба да читамо Писмо свакодневно не само због припремне беседе, већ и због личног сазревања и потпуног уживања у речи Божијој.“ Лично сазревање подразумева најпре разумевање себе, својих слабости и врлина, својих унутрашњих тежњи и потреба, те кроз то унутрашње сагледавање и сазревање човек почиње да разумева и потребе својих ближњих којима је потребан и савет и утеха, заповест и охрабрење. Ту долази до изражаја опаска о. Антонија да постоје две књиге које сваки проповедник мора знати: Библију и књигу људског срца, а затим наставља: „Свака беседа треба људима понудити крила која ће их одвојити од греха не оптеретивши их превеликим теретом кривице.“ „Људи долазе у цркву зато што су рањени стрелама живота. Њима треба реч утехе од Господа. Увек треба да памтимо да је реч Божија уједно и слатка и горка, према светом апостолу Јовану у Откривењу… Истина је да највећи део људи трага за утехом зато што војују тешке животне битке са страхом, несигурношћу, сумњама и искушењима. Ипак, ми треба да одржимо баланс између суда и милости, утехе и жалошћења.“

Пред таквим захтевним изазовом сваки проповедник речи Божије ће устукнути у страху и несигурности, питајући се како то постићи. У томе се и огледа једна од највећих драгоцености ове књиге – то што писац на врло једноставан начин охрабрује и инспирише, стварајући осећање да је заиста могуће и лако бити добар беседник: „Ниси призван да проповедаш попут других. Јединствен си. Призван си да спознаш себе, да будеш ти, да прихватиш себе и да себе што је могуће више развијаш како би твоје проповедање било учинковито. Од суштинског значаја је да на амвону будете природни.“

Након свега, велико признање о значају свештеничке беседе, овај верни пастир преноси кроз речи великог савременог психијатра, др Карла Менингера: Свештеник који из седмице у седмицу стоји пред својим стадом… има шансу коју мало ко има: да растерети бремена… да ублажи осећај кривице и да надахне лични и друштвени напредак. Ниједан психијатар или псхотерапеут… немају у тој мери могућности да лече душе и крепе тела, као што то може свештеник.“

И на крају, уз благодарност, похваљујем ђакона Стефана Милошевског који је препознао важност ове теме и имао воље и времена да се потруди на превођењу ове књиге са енглеског језика, коју од свег срца препоручујем.

архимандрит Дамјан (Цветковић)

Извор: Епархија жичка

• Нове књиге
•  

|

[Драгана Милошевић]

Нова издања Епархије зворничко-тузланске

24. Фебруар 2018 - 13:16

Са великом радошћу доносимо вијест да су из штампе изашла прва издања новоосноване Издаваке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“.

У питању су четири књиге: Православни буквар, Мали пролог владике Николаја (Велимировића), Старац Пајсије Светогорац (уски пут) и LIKEхолизам (зависност од друштвених мрежа). Ове четири књиге ће се ускоро наћи у црквеним продавницама широм Епархије зворничко-тузланске. У припреми су још бројна издања из области православне-хришћанске духовности која ће, такође, ускоро угледати свјетлост дана.

Овим путем позивамо све оне који пишу, преводе или илустрију, а који имају да понуде нешто што би послужило духовном усавршавању и оплемењивању наших вјерника, да се јаве уредништву на e-mail: [email protected]. Надамо се да ће рад наше издавачке куће, бити Цркви и отаџбини нашој на корист, а свима онима који учествују у њеном раду на духовну радост. Амин.

протођакон Бојан Чечар,
главни и одговорни уредник Издавачке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

НОВА ИЗДАЊА РУСКИХ ДУХОВНИКА У БЕОГРАДУ

У петак 16. марта са почетком у 19 часова у Вазнесењској цркви у Београду, а у суботу 17. марта са почетком у 18 часова (након акатиста који почиње у 17 часова) у храму светог оца Николаја у Земуну, биће представљена књига „Разговори са старцем Илијом“. Поред тога публици ће бити представљена нова књига протојереја Андреја Ткачова „Да не би отишли“.

 

    

 

На промоцији ће говорити јеромонах Игнатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира из Москве.

Књига „Разговори са старцем Илијом“ као и књига „Да не би отишли“ протојереја Андреја Ткачова представља заједнички пројекат издавачке куће „Бернар“ и српске верзије портала Православие.ru.

Читаоци портала су већ имали прилику да се упознају старцем Илијом (Ноздриним) кроз беседе и интервјуе које су новинари различитих ТВ канала и радио станица водили са њим. Већина тих дијалога је ушла у овај омањи зборник.

Име архимандрита Илије Ноздрина је добро познато како у Русији, тако и у Србији. Не тако давно, духовник је посетио Београд где се лично поклонио светињама престоног града. Издавачи су желели да овом књигом ближе упознају српске читаоце са мислима једног од најпознатијих руских духовника.

У својим беседама и интервјуима отац Илија се дотиче многих питања у вези са духовним животом и свакодневницом, која толико брину савременог хришћанина. Књига која ће овом приликом бити представљена, прво је штампано издање беседа схиархимандрита Илије (Ноздрина) на српском језику.

Српска читалачка публика је већ добро упозната са протојерејем Андрејем Ткачовим, и нова књига ће, како сматрају приређивачи, привући велику пажњу и постати прелепо духовно штиво.

Време одржавања: Петак, 16. март са почетком у 19 часова

Место одржавања: Вазнесењска црква, Адмирала Гепрата 19, Београд

17. март

Време одржавања:Субота 17.март са почетком у 18 часова (након акатиста који почиње у 17часова)

Место одржавања: храм светог оца Николаја, ул.Његошева 45, Земун

[Драгана Милошевић]

Света и Божанска Литургија Светог Јована Златоуста

21. Март 2018 - 12:48

 

Издавачка кућа Епархије западноамеричке Севастијан Прес објавила је нови превод свете Литургије

на енглеском језику у редакцији епископа др Максима (Васиљевића)

Нови превод свете Литургије на енглеском језику у редакцији Преосвећеног Епископа западноамеричког др Максима (Васиљевића) објављен је у квалитетном издању у четворобојној штампи. У питању је исправљени превод на енглеском на основу већ постојећих превода који су били у досадашњој употреби, у појединим штампаним грчким, енглеским и црквенословенским служебницима. Узимани су у обзир сви ранији преводи ради провере тачности богослужбеног израза, или већ самог чина, и сходно томе су исправљани.

У овом издању епископа Максима користи се савремени енглески језик, а поредак Литургије следи поредак заступљен у грчким и словенским служебницима који одражавају византијско богослужбено предање. У додатку се доноси подробно објашњење архијерејске Литургије. Издавач истиче изглед новог издања: поред тога што је штампано у колору, илустровано је иконама и фрескама знаменитог живописца оца Стаматиса Склириса.

Извор: Епархија западноамеричка

[JESSY]

Књига „Храбро и радосно, веселим ногама“ представља аутобиографски осврт протојереја Николе Миловића на важан период свог живота, односно његово обраћење Цркви, женидбу и ступање у клир. Пишући је скоро пет година, писац је успео да уоквири слику свог живота на првој парохији, не заобилазећи и не скривајући сва искушења кроз која је пролазио заједно са својом супругом. Описивајући свој животни пут, протојереј Никола није заобишао ни дочаравање живота обичног српског сељака, будући да је у клир ушао у време тешко по српски народ. Искуства пренета у књижевну форму могу послужити као помоћ како обичном човеку Цркве, тако и младим свештеницима који тек наступају као Христови пастири, јер сам наслов књиге јесу речи блаженопочившег епископа шумадијског Саве упућене писцу на почетку службе, који је уз то додао: „А Онај који нам је дао крст, даће и снагу да га изнесемо до краја.“

Књига је издата под окриљем издавачке куће Епархије шумадијске „Каленић“ и може се набавити у епархијској књижари „Свети Ђорђе“ у Крагујевцу и преко званичног сајта црквене продавнице епархије шумадијске: https://www.eparhija.com

[JESSY]

"ЖИВОТ И ВЕЧНОСТ" - КЊИГА МИТРОПОЛИТА АНТОНИЈА БЛУМА

                                                           
Материјали сакупљени у овој књизи, појављују се као плод тог дара молитвеног созерцатељног слушања, који је поседовао митрополит Антоније. Ослањао се не само на светоотачку традицију, него и на искуство савремених мислилаца и писаца, између осталих и неправославних – слично пчели која, по речима светог Василија Великог, сакупља полен с најразличитијих предивних цветова и приноси мед истинској духовној мудрости.
***
   Једанпут сам разговарао с митрополитом Антонијем о пастирском служењу у болници и општењу с умирућима и њиховим ближњима. Тада сам био изненађен околностима нашег разговора. То се дешавало за време Сурошке епархијске конференције у мају 2001. године – наоколо су се тискали људи, разговарали, поздрављали једни друге, размењивали новости, радовали се сусрету са старим пријатељима... Владика Антоније одвео ме је у страну, у неприметну малену собицу, затворио врата – и сва бука људи је утихнула. Kроз прозор су певале птице, и дрвеће је било сво у цвату... Тако смо поседели у тиховању неколико секунди, тек потом је почео наш разговор.
   Спомињем све то зато што су разговори и проповеди владике дубоко укорењени у духовном тиховању. У тиховању стваралачком, у тишини која наводи на виђење дубине сабеседника, на виђење онога како се у њему одражава слава лика Божијег. Владика је поседовао задивљујућу способност да се усредсреди искључиво на оног човека с којим тог часа општи – за то време сабеседник за њега постаје космос.
   Овај дар – говорити из дубине молитвене тишине – једнако се осећа и када је реч о смрти и умирућима.
   Често сам за време свог служења у Првој московској болници имао прилике да слушам: шта морам говорити умирућем? Kако општити с његовим сродницима? Пре много година постављао сам владики иста питања, али ми није одговорио шта заправо треба говорити. Рекао је да је главно – слушати. Слушати не просто ради тога да бисмо били усмерени на оног који говори, него да бисмо постали део његовог живота, његовог искуства. Управо такво слушање може постати саосећање – и није обавезно да одговарамо на питања, на која често и не можемо имати одговоре. Слушање, научио ме је владика, може постати сапричасност.
   Материјали сакупљени у овој књизи, појављују се као плод тог дара молитвеног созерцатељног слушања, који је поседовао митрополит Антоније. Ослањао се не само на светоотачку традицију, него и на искуство савремених мислилаца и писаца, између осталих и неправославних – слично пчели која, по речима светог Василија Великог, сакупља полен с најразличитијих предивних цветова и приноси мед истинској духовној мудрости. Међутим, више од свега владика се ослањао на своје богато лично искуство. Митрополит Антоније је долазио у додир са смрћу не само због свог пастирског служења, него и радећи као лекар и учествујући у француском Покрету отпора током Другог светског рата. У свим његовим размишљањима видимо личну веру у привременост смрти, у превасходство љубави, у Светлост Васкрсења, коју неће помрачити никаква тама. И, на крају крајева, ова књига је – о нади.

   Протојереј Христофер Хил,
   настојатељ капеле Живоначалне Тројице
   при Првој московској болници
    9. 4. 2020.
   извор: www.youtube.com

[JESSY]

Нова књига: Старац Анатолиј Млађи Оптински

                                                                                    

   Старци манастира Оптине имале су огроман утицај на руско друштво радећи на процвату светости широм земље. Током читавог века њихово пророчанство и Богом просветљени савети привлачили су боготражитеље из далека и шире.
   Један од последњих оптинских стараца био је Старац Анатолиј (Потапов) (1855-1922), ученик великог старца Амвросија и савременика старца Нектарија. После периода искушеништва у Оптинском скиту, провео је године живота као игуман у цркви Владимирске иконе у манастиру Оптина. Тамо је исповедао и саветовао углавном поворке поклоника који су одлазили у Оптину како би растеретили своје душе и пронашли решења за своје проблеме. Био је познат као „Утешитељ“. По речима архијереја Сергија Четверикова, „његов одсечан, радоснољубазан и скромни начин обраћања људима подсећао је на једног светог Серафима Саровског. У њему се јасно може осећати дух и снага првих великих оптиних стареца.“
   Старац Анатолиј је живео да види развој безбожножништва који је превладао Русијом током револуционарног периода; и својим видовитим погледом успео је да помогне верницима да духовно преживе у тим несносним временима.
   Старац Анатолиј Млађи Оптински је осма свеска у низу Живота Оптинских стареца коју је објавило Браство Светог Герман Аљаског.

   извор: www.spc.rs

[JESSY]

                                                

Сусрет са Богом- Старц Јефрем Аризонски,
Архимандрит Андреј Конанос

Ево поруке ове књиге:
- У смиреном се огледа Христос.
-Бог нам ништа не дугује, али нас воли.
-Мир са Богом и савешћу највеће је добро душе.
-Царство је Божје дошло у сили, али наше су силе без
Христа ништавне.
-Свратите код духовника, огреј се Господом.
- Прво трпљење, па онда благодат.
- Ако хоћеш да будеш слободан, одреци се себе.

www.pravoslavnaknjizara.org.rs

[JESSY]

                                                                      

Књига је на руском језику први пут објављена у јуну прошле године, у издању Петроградске духовне академије. Превод књиге на српски језик, у издању Подворја Српске Православне Цркве у Москви и Издавачке куће „Православац“ из Шапца, урадио је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви и викар Патријарха српског. Књига је посвећена свим изазовима са којима се у свом свакодневном раду сусретао њен аутор, тада Aрхиепископ петерговски и ректор Петроградске духовне академије, а сада Архиепископ верејски и ректор Московске духовне академије. У књизи, чији поднаслов служи и као мото Ако желите пронаћи Бога, тражите Га у вама блиским људима, ахиепископ Амвросије бави се значајним темама, попут васпитавања младих људи, практиковања молитве, монашким животом, али и искушењима и могућностима која са собом носи савремено окружење у коме живимо.

Будући да у књизи постоји и посебно поглавље посвећено Великом посту и његовом духовном значају на основу примера из текста Великог покајног канона Преподобног Андреја Критског, објављивање превода књиге у првим данима свете Четрдесетнице представља велико духовно богатсво за све верне Српске Цркве.

Књига је написана савременим језиком, због чега је за врло кратко време освојила срца широког круга људи, на првом месту младих боготражитеља, због чега верујемо да ће она бити занимљива и нашој православној омладини, ђацима и студентима духовних школа Српске Православне Цркве, али и свима онима који траже одговоре на питања да ли је духовни живот могућ у савременом свету, како изгледа духовно образовање, у чему је значај Великог поста и како изгледа живот монаха.

http://www.spc.rs/sr/arhiepiskop_verejski_amvrosije_pomeranje_granica_srca