Савети за преживљавање у случају рата

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bila bi to dobra knjiga. Zaista je teško ostati čovek situacije su nepredvidljive.

[Баба]

Ово није потпуно тачно.

Самац, ако је способан, може лакше да се склони, сакрије, креће, да се извуче из опасног окружења, набавља мање количине намириница. Даље, није оптерећен бригом о другима из своје околине, како бригом за њихову добробит, тако ни бригом за туђим грешкама које могу бити фаталне (кашаљ или кијање у моменту кад је потребна мртва тишина). Скоро сви ризици су смањени на минимум.

Ово све не игра улогу кад је у питању потреба да се брине о још некоме поред себе, али не поништава чињеницу да су мала група или појединац ефикаснији, верујте.

 

Govorim o zaključcima koje je čovek koji je preživeo situaciju doneo. Dakle to nisu moji zaključci.

A drugo, zanima me da li ti ovo govoriš iz ličnog iskustva ili samo nagađaš?

Jer čovek u tekstu sve govori iz ličnog iskustva.

[Тихон]

Bila bi to dobra knjiga. Zaista je teško ostati čovek situacije su nepredvidljive.

 

  Нешто овако: http://www.scribd.com/doc/60641645/Zasto-Se-Niste-Ubili-Viktor-Frankl ?

[стаклено_око]

Искрено се надам да неће бити неке веће фрке...А ако и буде, не бих волео да ми учествујемо у њој...бар један рат да нас заобиђе. Доста је било.

[Милан Ракић]

Иначе ја се не спремам за апокалипсу

 

Иначе, на оним Дискаверијима и осталим Националним географијама, постоје некакви "ријалитији" где се људи по САД спремају, и све пред камерама приказују... И како зидају зграде ван насељеног места и гомилају конзервирану храну, лекове и праве лабораторије за пречишћавање воде и микро баште и оснивају праве арсенале, итд., итд... Глед`о једаред  

[R.Žiskar]

Govorim o zaključcima koje je čovek koji je preživeo situaciju doneo. Dakle to nisu moji zaključci.

A drugo, zanima me da li ti ovo govoriš iz ličnog iskustva ili samo nagađaš?

Jer čovek u tekstu sve govori iz ličnog iskustva.

 

Да, личног.

Иначе, моје сазнање није у колизији са овим што је наведено јер је он у позицији да има поред себе и чланове породице, што сам нагласио у својој поруци. Ако немаш чланове породице и ако немаш 50 људи којима можеш да верујеш око себе, онда више шанси имаш сам него да вас је десетак, необучених.

[Баба]

Иначе, на оним Дискаверијима и осталим Националним географијама, постоје некакви "ријалитији" где се људи по САД спремају, и све пред камерама приказују... И како зидају зграде ван насељеног места и гомилају конзервирану храну, лекове и праве лабораторије за пречишћавање воде и микро баште и оснивају праве арсенале, итд., итд... Глед`о једаред

 

Нама је Србима апокалипса чим се родимо. Ми се научимо преживљавати већ до 7. године после је све само рутина.

[Ненад Р.]

Искрено се надам да неће бити неке веће фрке...А ако и буде, не бих волео да ми учествујемо у њој...бар један рат да нас заобиђе. Доста је било.

И ја се надам да више неће бити тог зла . Превише га је било до сада . Текст сам прочитао и најискреније се надам то искуство никада нећемо морати да применимо. Дај Боже да то више ником не затреба и да то остане само ружна историја.

[Deki992]

Tarabici su rekli da ce nas zaobici Treci sveCki rat,citao sam nomad u Kuriru,tako da,opusteno...

[Гром]

Остати у граду и бити хришћанин то је немогућа мисија, ваљда су зато хришжани и позвани да оставе све и да се склоне у планине. У граду остају они који нису спремни да оставе све, сумњиви хришћани.Преживи се и у граду али за задњи рат то неће бити мудра инвестиција. Узалуд је сачувати све и добити сав свет а душу изгубити.

[DankaM]

Nekad, doduše retko, me uhvati misao šta bi bilo da nam mamin kolega nije te '92. javio da bežimo iz tog grada, tri dana kasnije već je sve bilo zatvoreno... I mi bismo bili tamo, to jest, verovatno u atomskom skloništu na Dobrinji 3, koje je bilo dva ulaza od mog... Pokoj mu duši, taj čovek ima večnu zahvalnost moje porodice; baš sam ga se setila kad je neko pitao kako se moliš za čoveka druge vere, ja sam uvek mislila da postoji neki nebeski servis za međuversku saradnju, čestitke, želje i pozdrave  

[Trifke]

Nekad, doduše retko, me uhvati misao šta bi bilo da nam mamin kolega nije te '92. javio da bežimo iz tog grada, tri dana kasnije već je sve bilo zatvoreno... I mi bismo bili tamo, to jest, verovatno u atomskom skloništu na Dobrinji 3, koje je bilo dva ulaza od mog... Pokoj mu duši, taj čovek ima večnu zahvalnost moje porodice; baš sam ga se setila kad je neko pitao kako se moliš za čoveka druge vere, ja sam uvek mislila da postoji neki nebeski servis za međuversku saradnju, čestitke, želje i pozdrave

Postoji Danka postoji itekako postoji a kako je funkcionisao, funkcionise i funksionisace videcemo na dan suda. :good2:

[drvce]

Повреде су углавном биле прострелне ране. Без специјалиста и свега другог, уколико је жртва успела да пронађе доктора, имао је негде око 30% шансе за опстанак. То није било као у филмовима, људи су умирали, и многи од њих су умрли од инфицираних рана. Ја сам имао залихе антибиотика за 3 или 4 поступка, наравно, само за моју породицу. Често, људи су умирали од савршено глупих ствари. У одсуству лекова и недостатку воде, обичан пролив је био довољан да вас убије, посебно децу, у току неколико дана. Имали смо доста кожних болести, тровања храном, и ништа нисмо могли да урадимо по том питању. Користили смо много лековитих биљака и алкохола. На кратко то је помагало, али на дуже стазе, било је ужасно. Хигијена , то је основно, али и имати максималну количину лекова, посебно антибиотика''.

Ocekivao sam da su homeopatski lekovi vise na ceni, malo sam razocaran sada...

[Баба]

Nasmejao bih se rado, ali ne znam kome odgovaraš, meni ili ovom muslimanu iz Bosne koji je ovo pisao?

[Ayla]

Tužno mi je čitati pokušaje šale na račun muke koju su ovi ljudi prošli. Priča je iznešena jednostavnim jezikom čovjeka koji je uspio da preživi.

On stvara zalihe, on ne vjeruje miru, ne opušta se. Kakva duševna devastacija...

Ne doživjeli mi to... no sit gladnom ne vjeruje.