Зашто испољавамо бес?

[Ненад Р.]

Није лоша тактика да утврдиш шта те тачно доводи у стање гнева а онда и утврдиш зашто. Мислим да се добар одговор за заобилажење или савладавање гнева конкретне личности може дати тек кад се одговори на претходна два питања.

Има овде јако добрих одговора ал' не лежи свакоме исто...

Наравно Иване сви смо ми различити и различито реагујемо на одређене ситуације . По некад помаже да човек прошета или да поједе нешто што воли на пример чоколадицу . У сваком случају Гаги мора сам да пронађе начина да обузда свој бес.

[Данче*]

У мојој околини има особа са аутодеструктивним понашањем ( у бесу самоповређивање) и поред надзор лекара и лекова доста помаже,молитва,исповест и причест..Мислим да је то баш помогло да савлада бес и мржњу према саму себе..Ето од мене ако нешто значи,мали допринос..

[Млађони]

Секира у руке, нацепам дрва. То ми лечи и бес и депСперију.

[Oglo]

     “Strange how we decorate pain.”

— 

Margaret Atwood

[Bokisha]

Hvala, mada me više zanima mirjansko rešenje

Draga sestro bez Hrista ne ide.Isusovu molitvu I post ....

[Јанко]

Draga sestro bez Hrista ne ide.Isusovu molitvu I post ....

Ма колико тражили "мирјанска" решења, суштински је ово (молитва, пост, покајање, исповест и причешће) једини прави лек.

Да појасним.

У своје време сам се бавио медитацијом, имао своју мантру и тако то... Али, и поред доживљаја тишине, мира, релаксираности итд нисам могао да сузбијем узнемиреност кад неко има негативно настројење према мени. Учио сам да препознам када негативна енергија "долази споља", па да се одбраним и оградим. Ипак, поред наизглед дубоког мира тако сачуваног, приметио сам да сам почео веома лако да осуђујем друге - да су они ти који носе негативну енергију. Самим тим, почела је да се јавља гордост - да сам бољи, имам већи мир... У ствари, постајао сам отуђенији од других, а ближи мојој мантри (мантре су колико сам касније схватио имена хинду божанстава=демона са православног становишта)...

Оно што сам касније спознао је супротан приступ православља. Негативна енергија не долази споља од другог човека, и улива се у нас, па да треба да се "одбранимо". Тај други човек, који може евидентно имати своје проблеме, је ту ПО ПРОМИСЛУ да нам кроз њега сам Бог покаже ШТА ЈЕ У НАМА. Јер та негативна енергија не долази споља од човека, већ изнутра, кроз капију наше душе КОЈУ СМО МИ САМИ СЛОБОДНО ОТВОРИЛИ да уђе онај који носи негативно са собом, и чији је знак негација...

У ствари, игра је проста, и то је чиста онтологија - коме се окрећемо и уподобљавамо, КОГА ПУШТАМО (то је та слобода избора!) да уђе кроз Двери наше душе у Олтар нашег срца, са ким и коме се приноси каква Жртва ...

Каква жртва, такви и дарови....

Све у свему, када човек престане да сагледава проблем кроз хоризонталу (да је ту суштина однос човека са човеком) и уђе у вертикалу (да се ту ради о односу нас и духовног света, "Невидљива борба"), проблем се лако решава правим оружјем - окретањем ка Миру (молитва Богу), отварањем Двери душе ка Добру (покајање) и приношењем Дарова на Олтару срца Истини (пост и исповест), где на дар добијамо уздарје - Другога са ким постајемо Једно (причешће).

Нека је свима на здравље и спасење овај пост, и не узнемиравајте се - у посту се више окрећемо ка добру, па се и нечастиви више жести и јаче наваљује... Суштински, он ту не може ништа ако ви нећете са њим. А за друге, који подлегну искушењу - не расправљајте се и не објашњавајте, него се молите. И бићете победници...

П.С.

Ово се лако научи, али и лако заборавља, поготово са највољенијима, па мора стално да се утврђује - иначе очас посла ето "старог"... Говорим из искуства

[kordun]

Секира у руке, нацепам дрва. То ми лечи и бес и депСперију.

radna terapija zlatna stvar za tijelo i duh sličan efekat ima i post

[Млађони]

radna terapija zlatna stvar za tijelo i duh sličan efekat ima i post

 

Истина, и  молитва и тренинг.

[ВИЛМА]

Draga sestro bez Hrista ne ide.Isusovu molitvu I post ....

Dobro, za verne je to ok, ali otvorila sam temu na PF Psihologija, upravo da bi savete mogli da primene svi, pa i ateisti. Znači,vežbe sa radionica za kontrolu besa, ne molitve i ostalo. Kome i to pomaže,svakako treba da proba, ali meni kao deisti ili nekom ateisti ovi saveti ne pomažu.

[Ayla]

Bila sam prisutna kada je osoba, koja ima sa problem sa kontrolom bijesa, uradila nešto meni jako čudno, ali efekat je bio očigledan.
U trenu dok je bila pod žestokim presingom, izvadila je maramicu iz tašne, stavila na nos i veoma energično duvala u maramicu.

Nakon toga se smirila.
Objasnila mi je da je to vježba koju primjenjuje kako bi kontrolisala bijes. Cilj je da izbaci nagomilanu energiju. To čini tako što na usta aspirira zrak, a onda energično izduva na nos. To radi više puta...dok ne osjeti da je nalet bijesa prošao. Maramica služi kao kamuflaža, jer bi vrlo čudno izgledalo uraditi tako nešto ukoliko nije okruženje upućeno o čemu se radi.

Znači, udah na usta jak i veoma energičn izdah na nos...tako par serija i pomaže. 

[ВИЛМА]

Ayla, I like that 

 

Probaću !

[Млађони]

Истина, и  молитва и тренинг.

 

 

Додао бих кроз молитву захвалност господу.

[Ayla]

Ayla, I like that 

 

Probaću !

Napominjem - ima malo buke ...ali ne i štete

[Млађони]

 ima malo buke ...ali ne i štete

 

[JESSY]

овакве ствари стварно доста помажу...

 

 

Kao prvo, treba pokušati da određenom problemu pristupimo uz pomoć pozitivnog načina mišljenja. Treba probati da racionalno razmotrimo argumente koji bes podstiču. Važno je pokušati da spoznamo i obuzdamo misli koje izazivaju napade besa. Sigurno je da ste ponekad bili svesni da što duže razmišljate o onome što vas ljuti - pronalazite sve više dobrih razloga za ljutnju. Tada često kažete sebi da morate da smirite glavu, da se izduvate i slično. Zašto je važno umiriti um? Zato što početni nadražaj podstiče i omogućava prvi nalet besa, a potonji izazovi samo raspaljuju vatru. Ukoliko pokušamo da što ranije odreagujemo na bes, pomažući se nekom umirujućom informacijom možemo sprečiti da se bes razbukti. Ovo je, naravno, delotvorno samo u slučaju umerenog stanja ljutnje, ali nema nikakvog efekta na najvišoj tački besa jer je tada prepreka ono što se u psihologiji naziva kognitivna nesposobnost - drugim rečima, ljudi nisu u stanju da razumno misle.

Drugi način smirivanja je fiziološki se primiriti, sačekati da se smanji nivo adrenalina kada najverovatnije više neće biti povoda za bes. To bi na primer značilo da za vreme svađe treba otići na neko vreme od druge osobe, osamiti se dok se ne smirimo. Duga šetnja, aktivno vežbanje, metodi relaksacije kao što su duboko disanje i opuštanje mišića menjaju fiziologiju tela, pa od razbuktalog besa možemo stići do stanja smanjene napetosti. Ali period smirivanja neće biti delotvoran ako vreme upotrebimo za to da bismo rovarili po mislima koje izazivaju bes jer svaka slična misao jeste mali povod za naredne poplave besa.

M. Timotić, psiholog