Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[DYNABLASTER]

kad citiras treba da stavis izvor tj. autora, inace se slazem sa citatom, "metafizicka" odbojnost postoji

[horatio]

Moram priznati da ja ovdje ništa ne razumijem... kakav metafizički smrad?Mislim... naslov je toliko rogobatan da ko god da je to napisao ne slažem se sa njim. Ovo mi djeluje kao teško komplikovanje, bez potrebe...

[Ljubičasta]

Prijatne olfaktorne senzacije idu uz mirotocivost, zar ne?

Da li su ovo dva ekstrema metasmrad i miomiris?

Nisam se lijepo izrazila...Mislila sam na kontrast dvije krajnosti...covjek sa pozitivnim stavom kroz zivot i onaj koji ima negativne poglede na svijet,zivot i ljude.Naravno da ce ovaj prvi biti ugodniji u svom drustvu i da ce siriti pozitivnu i prijatnu energiju na ljude oko sebe,a ovaj drugi siri odbojnost za sta se u uvodnom postu ove teme koristio termin "smrad".

[R.Žiskar]

Пошто смо се у теми о пушењу дотакли једног аспекта који повезује грех и неке делатности човека које саме по себи нису грех али је њихов продукт или резултат бављења тим делатностима могући грех, интересује ме да продискутујемо како се могу повезати разне делатности које човек обавља а које су у основи или имају као последицу немогућност избегавања греха.

 

У конкретној теми је поменуто једно виђење које звучи доста занимљиво а то је: Ако је пушење грех јер се тим чином скрнави здравље, то јест људско тело као храм Божији, да ли су сви радници у дуванској индустрији грешни?

Колега Радовановић је проширио са још примера из индустрије оружја, па онда можемо дотаћи и индустрију продаје тела ради преживљавања...

 

Колико су наши поступци безгрешни у неком свом развоју и у некој надоградњи?

[Mironosica]

ja bi pošla od praroditeljskog greha 

ništa meni tu nije jasno

zar Bog nije Bog ljubavi ?

a sve je greh .....

[Ламех]

Сви се слажемо да је Христос као Бог несумњиво и без расправе без греха али исто и као човек. Једино што му оци приписују јесу ткз. непорочне страсти (спавање, храна, пиће, однмор, туга итд). И при крштењу у Јордану, Господ одмах излази из реке јер није имао шта да исповеда јер је без греха. Тако тумачимо, зар не?!

 

Али мене сад следећа ствар интересује, ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту? Како описати, дефинисати то узимање? ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно? Ако је узео стварно, је ли он онда без греха? Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Или је ово онај део богословља за који бисмо рекли да то "језик не може исказати"!?

[Candy Butcher]

veoma zanimljivo, baš me zanimaju odgovori teologa

[horatio]

Juristički bi moglo, ali to je rimokatolički pristup... i mene interesuju odgovori. Imam neke ideje, ali da ne lupam... Inače, počivši iguman mamastira Dajbabe reče da je to suština Jevanđelja, tako da... nije lako to objasniti, a opet odakle god kreneš do toga objašnjenja ćeš doći...

[Дејан]

Uveo je propadljivu ljudsku prirodu u zajednicu sa svojom ličnošću,na taj način je obesmrtio.

[Srdjan Kotur]

Сви се слажемо да је Христос као Бог несумњиво и без расправе без греха али исто и као човек. Једино што му оци приписују јесу ткз. непорочне страсти (спавање, храна, пиће, однмор, туга итд). И при крштењу у Јордану, Господ одмах излази из реке јер није имао шта да исповеда јер је без греха. Тако тумачимо, зар не?!

 

Али мене сад следећа ствар интересује, ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту? Како описати, дефинисати то узимање? ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно? Ако је узео стварно, је ли он онда без греха? Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Или је ово онај део богословља за који бисмо рекли да то "језик не може исказати"!?

Ja nisam teolog ali nešto mi pade na um. Mislim, da je On izistinski, u potpunosti uzeo na sebe grehe celoga sveta i onda ih naprosto "očistio". Gresi u dodiru sa bezgrešnošću su nestali. Tako je On, iako prihvatio svetski greh, ostao bezgrešan, jer je njegova bezgrešnost "jača" od svih grehova sveta. Samo na taj način, čini mi se, je i moguće "čišćenje" i naše pale prirode.

[malina :)]

Сви се слажемо да је Христос као Бог несумњиво и без расправе без греха али исто и као човек. Једино што му оци приписују јесу ткз. непорочне страсти (спавање, храна, пиће, однмор, туга итд). И при крштењу у Јордану, Господ одмах излази из реке јер није имао шта да исповеда јер је без греха. Тако тумачимо, зар не?!

 

Али мене сад следећа ствар интересује, ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту? Како описати, дефинисати то узимање? ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно? Ако је узео стварно, је ли он онда без греха? Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Или је ово онај део богословља за који бисмо рекли да то "језик не може исказати"!?

Како то мислиш привидно или симболично узео грехе на себе? Онда је и спасење привидно, и Његова жртва на крсту симболична, а не истинита.

Христос се оваплотио, постао човек и на себе примио људску природу која је смртна, дакле грешна. Јер грех у онтолошком смислу једнако је смрт, а не некакав прекршај моралних начела на којима си се ти задржао. Грех је далеко дубљи, то је начин постојања који се разилази са вољом Божијом. Дакле, Христос је примио на себе људску природу, смртну природу и премостио јаз који постоји између воље Божије и начина човековог постојања победом над смрћу.

[marko_13]

Дејан и Малина су одговорили. Поента је да је Христос успео тамо где је Адам омануо и преко којег је смрт ушла у творевину.

[obi-wan]

Сви се слажемо да је Христос као Бог несумњиво и без расправе без греха али исто и као човек. Једино што му оци приписују јесу ткз. непорочне страсти (спавање, храна, пиће, однмор, туга итд). И при крштењу у Јордану, Господ одмах излази из реке јер није имао шта да исповеда јер је без греха. Тако тумачимо, зар не?!

 

Али мене сад следећа ствар интересује, ако је Христос без греха, како тумачити узимање греха света на себе кроз страдање на крсту? Како описати, дефинисати то узимање? ДА ли је Христос узео грех на себе привидно, симболично или је узео стварно? Ако је узео стварно, је ли он онда без греха? Ако је узео симболично, да ли нас је онда заиста искупио?

 

Или је ово онај део богословља за који бисмо рекли да то "језик не може исказати"!?

 

Naravno da je istinski i stvarno uzeo na sebe grehe sveta, ali je ostao bezgresan jer su to gresi sveta, ne Njegovi, uzeo ih je ne po moranju, nego iz ljubavi koja nadilazi svako umovanje... a kako je to mogao - "tajna je ovo velika", kako bi rekao veliki Pavle...

[Ламех]

Христос се оваплотио, постао човек и на себе примио људску природу која је смртна, дакле грешна

 

Само поседњи део реченице; да ли је људска природа смртна зато што је грешна или је то њен онтолошки статус, тј. зато што је створена? Ако је ствар само до примања природе ради очишћења греха онда зашто је било потребно страдање? Зар оваплоћење као сједињење двају природа то већ не нуди?

[marko_13]

Људска природа је смртна зато што је створена. Адам је имао прилике да превазиђе смрт, али је уместо Творца изабрао творевину. 

 

Морао је да страда, јер је само кроз смрт, смрт могла бити уништена. Дакле, оваплоћење није могло да доведе до победе живота над смрћу. Како каже владика Давид - Христос је МОРАО да умре.