Biologija ljubavi ili odakle dolazi ljubav?

[Justin Waters]

Srce je samo pumpa koja citav zivot pumpa krv kroz arterije i vene.

Naravno da je do mozga sto se tice ljubavi, jer informacije koje primamo preko cula obradjuju se u mozgu i shodno krajnjem rezultatu obrade mozak daje signal ostalim dijelovima tijela da reaguju, vise krvi cirkulise, nervi luce dopamin sto stvara osjecaj srece itc...citav organizam ucestvuje u stvaranju osjecaja ljubavi i srece, ali svakako da je mozak glavna centralna jedinica od koga sve pocinje.

[@RADA]

Ljubav....ljubav....ljubav......po celom forumu....poranilo proleće ove godine

[Дејан]

нажалост или на срећу, код мене не ради тако, многе девојке су ми физички привлачне, али колико год размишљао о њима, не могу да осетим ништа више сем те физичке привлачности...

Ниси више мали , свидело се то неком или не , са сазревањем личности све мање постоји шанса да ћемо се заљубити.

[Срђан Шијакињић]

Naravno da je do mozga sto se tice ljubavi, jer informacije koje primamo preko cula obradjuju se u mozgu i shodno krajnjem rezultatu obrade mozak daje signal ostalim dijelovima tijela da reaguju, vise krvi cirkulise, nervi luce dopamin sto stvara osjecaj srece itc...

 

Знам да сам можда досадан што се понављам, али баш ме ово посебно интересује... Ово болдовано - резултат онога што је преко чула доспело до мозга одређује да ли ће тело да се стави у тај модус заљубљености/ љубави или неће. Е сад на основу чега мозак даје сигнал, да ли мозак упоређује поменути крајњи резултат са неким претходно утврђеним захтевима, које крајњи резулат треба да испуни или како? Да ли су ти захтеви одређени биолошки (рецимо компатибилан имуно систем, различита генетска структура) или психолошки (духовитост, сколоност ка уметности например) или мешовито... Не знам колико јасно успевам да се изразим... Хоћу да кажем да ли се зна да ли наш мозак, независно од наше свести, има унапред задате критеријуме, који су условљени биолошки у циљу опстанка, репродукције и сл. и који чине да мозак покреће цео организам у правцу особе која их испуњава или се сви ти механизми могу покренути и независно од биологије, у смислу што се можемо заљубити и у неког ко нам физички није компатибилан, али нас привлачи његова личност, дух и сл., речју оне ствари које не доприносе биолошким циљевима...

[@RADA]

Mi toliko mozgamo i mozgamo...a nekad je sve bilo mnogo jednostavnije...

http://www.avaz.ba/showbiz/kiosk/pejo-i-marica-obiljezili-60-godina-sretnog-braka

http://www.kurir-info.rs/ljubav-za-ceo-zivot-slave-dan-zaljubljenih-posle-74-godine-braka-clanak-1230789

primera na netu bezbroj...

 

Danas ljudi jedni drugima ne pružaju šansu ni da se upoznaju bolje.....možda bi to mogla biti ljubav za ceo život, ako su osobe prihvatljive jedna drugoj...ali ako na prvi pogled nema ogromne strasti...dalje ništa i ne pokušavaju...i zato je toliko nesrećnih i usamljenih danas.

[Justin Waters]

Знам да сам можда досадан што се понављам, али баш ме ово посебно интересује... Ово болдовано - резултат онога што је преко чула доспело до мозга одређује да ли ће тело да се стави у тај модус заљубљености/ љубави или неће. Е сад на основу чега мозак даје сигнал, да ли мозак упоређује поменути крајњи резултат са неким претходно утврђеним захтевима, које крајњи резулат треба да испуни или како? Да ли су ти захтеви одређени биолошки (рецимо компатибилан имуно систем, различита генетска структура) или психолошки (духовитост, сколоност ка уметности например) или мешовито... Не знам колико јасно успевам да се изразим... Хоћу да кажем да ли се зна да ли наш мозак, независно од наше свести, има унапред задате критеријуме, који су условљени биолошки у циљу опстанка, репродукције и сл. и који чине да мозак покреће цео организам у правцу особе која их испуњава или се сви ти механизми могу покренути и независно од биологије, у смислу што се можемо заљубити и у неког ко нам физички није компатибилан, али нас привлачи његова личност, дух и сл., речју оне ствари које не доприносе биолошким циљевима...

 

Pa svakako je komplikovano dati neki uopsten odgovor, jer koliko ljudi toliko razlicitih mozgova plus na to dodas i koliko ljudi toliko razlicitih okruzenja u kome covjek sazreva. Mislim da je ispravno reci da mozak daje signal na osnovu toga kako obradi informacije koje pristizu putem cula. Pitanje je sad kako on te informacije obradi? Pa mislim da ih obradi samom svojom strukturom. Mozak je komplikovan organ, i milijarde i milijarde neurona presjeca njegovu strukturu. Mislim da sama pozicija ovih neurona i kako oni rade igra ulogu u tome kako mozak filtrira spoljnje informacije i kreira slike i predstave u nasem u umu na osnovu cega mi donosimo odluke. To je onako uopsteno gledajuci cijeli mozak, ali mozak je podjeljen na lijevu i desnu hemisferu. Desna hemisfera prepoznaje metafizicke, transcendentne pojmove, lijeva hemisfera prepoznaje racionalne, imanentne pojmove. Tokom odrastanja, a mislim da je to jos i samim rodjenjem odredjeno, covjek dobija jednu od hemisfera dominantnijom, kao lijevu ili desnu ruku i to onda odredjuje njegovu licnost tokom odrastanja i zrelog perioda zivota. 

 

Dakle to bi bilo onako grubo receno, sa fizicke strane, sama struktura neurona koja nije ista ni kod jednog covjeka, sto nas cini unikatnim, pa onda lijeva ili desna strana dominantnija, plus slike i pojmovi koji se pohranjuju tokom vremena odrastanja od bebec do odraslog doba i dalje sve zajedno utice na to kako biramo partnera. 

 

Dakle recimo tu bi negdje trazio odgovor da li se osoba zaljubljuje u drugu samo na osnovu biologije, ili je pak presudno duhovnost, sklonost ka umjetnosti, kulturi, kreativnosti itd...Mislim da racionalne osobe vise teze ka tome da izraze zelju ka privlacnosti sa osobom koja im odgovara i u fizickom smislu (sto naravno ne znaci da ne prepoznaju duhovne kvalitete), dok intuitivne osobe traze privlacnost vise na tom duhovnom nivou. 

 

Muski su prosjecno vise racionalni, dok su zene prosjecno vise intuitivne. Iz tog razloga muska hemija proradi kad vide zgodnu zensku, dok zenska hemija proradi kad osjete sarmantnog muskarca

[Srdasce]

Recite Vi šta hoćete, ja mislim da to sve ide iz duše, iz srca. Onog organa što neumorno kucka s leve strane grudanaca.

 

[Justin Waters]

Recite Vi šta hoćete, ja mislim da to sve ide iz duše, iz srca. Onog organa što neumorno kucka s leve strane grudanaca.

 

 

A transplatacija?

[Megidon]

Е сад још да образложе како се те хемикалије активирају приликом сусрета преко чула вида,слуха... итд... или још боље некад само на основу представа и слика.

[Srdasce]

A transplatacija?

 

Javim kada saznam. Menjam jedno "staro" , za jedno novo. Jedno šta oseća, za jedno što više ne "čuje".

[Гром]

нажалост или на срећу, код мене не ради тако, многе девојке су ми физички привлачне, али колико год размишљао о њима, не могу да осетим ништа више сем те физичке привлачности...

заљубљују се људи који немају своје унутрашње вредности. Па кад виде нешто што би могли да окаче споља, да маскирају свој недостатак вредности они пожеле да то имају, па кад се нађу у близини објекта своје жеље њих преплави онај осећај еуфорије. Некоме фале боља кола да би био већи човек, па се заљуби у кола и кад их купи он је пресрећан, одушевљен ко куче у лифту. Тако и са особама супротног пола, ко мисли да ће га лепа девојка учинити већим он ће се заљубити у њу, нико се неће заљубити у ружну бабу, зна се шта ће људи мислити о њему. И када је са својом лепом девојком он је пресрећан, он је велики даса. А људи који имају унутрашње вредности немају потребу да се доказују споља па тај осећај заљубљености никада не доживе. 

Ал' немој сад да дигнеш нос

[Aquilius Cratus]

Знам да сам можда досадан што се понављам, али баш ме ово посебно интересује... Ово болдовано - резултат онога што је преко чула доспело до мозга одређује да ли ће тело да се стави у тај модус заљубљености/ љубави или неће. Е сад на основу чега мозак даје сигнал, да ли мозак упоређује поменути крајњи резултат са неким претходно утврђеним захтевима, које крајњи резулат треба да испуни или како? Да ли су ти захтеви одређени биолошки (рецимо компатибилан имуно систем, различита генетска структура) или психолошки (духовитост, сколоност ка уметности например) или мешовито... Не знам колико јасно успевам да се изразим... Хоћу да кажем да ли се зна да ли наш мозак, независно од наше свести, има унапред задате критеријуме, који су условљени биолошки у циљу опстанка, репродукције и сл. и који чине да мозак покреће цео организам у правцу особе која их испуњава или се сви ти механизми могу покренути и независно од биологије, у смислу што се можемо заљубити и у неког ко нам физички није компатибилан, али нас привлачи његова личност, дух и сл., речју оне ствари које не доприносе биолошким циљевима...

 

 Zaljubljenost je virus uma koji je stvorio jezik! Pri cemu o virusima kako bioloskim tako i ovim memetickim trebamo prestati razmisljati kao iskljucivo patogenima i destruktnivnima. Takodje nije ni zbog strukture jer mema zaljubljenosti sadrzi veliki broj osnovnih jedinica (reci) sa kojima se prenosi sa uma na um i sa te strane bi ga bolje bilo zvati bakterijom. Ali je je ipak virus adekvatnije zbog brzine sirenja u populaciji. Nije se moguce zaljubiti, uopste u bilo koga, bez jezika. Jezik je stvorio mnoge pojmove o kojima non stop mislimo i sa kojima operisemo u misaonim procesima a da pri tome ti pojmovi sami po sebi van jezika ne postoje. Zaljubljenost nastaje kad ideju neke osobe u komunikaciji sa njim ili u svojim mislima "opkruzimo" pojmovima koje je stvorio jezik. Evolucija na delu sa time sto ovde osnovi nosioci informacije nisu geni nego reci i virus nije fizicki nego memeticki. 

 

 Literatura za obavezno citanja ako neko zeli da razume zbog cega je to tako.

 

 

 

[Срђан Шијакињић]

заљубљују се људи који немају своје унутрашње вредности. Па кад виде нешто што би могли да окаче споља, да маскирају свој недостатак вредности они пожеле да то имају, па кад се нађу у близини објекта своје жеље њих преплави онај осећај еуфорије. Некоме фале боља кола да би био већи човек, па се заљуби у кола и кад их купи он је пресрећан, одушевљен ко куче у лифту. Тако и са особама супротног пола, ко мисли да ће га лепа девојка учинити већим он ће се заљубити у њу, нико се неће заљубити у ружну бабу, зна се шта ће људи мислити о њему. И када је са својом лепом девојком он је пресрећан, он је велики даса. А људи који имају унутрашње вредности немају потребу да се доказују споља па тај осећај заљубљености никада не доживе. 

Ал' немој сад да дигнеш нос

шта да дижем нос, сад ме тотално малеришеш са тим прогнозама  шалим се мало, наравно, на другој теми, са Дијаном, сам чуо исто да у принципу што си зрелији теже можеш да се заљубиш, док на крају не можеш уопште. не знам шта да кажем, сем да се надам да није тако 

[Срђан Шијакињић]

 Zaljubljenost je virus uma koji je stvorio jezik! Pri cemu o virusima kako bioloskim tako i ovim memetickim trebamo prestati razmisljati kao iskljucivo patogenima i destruktnivnima. Takodje nije ni zbog strukture jer mema zaljubljenosti sadrzi veliki broj osnovnih jedinica (reci) sa kojima se prenosi sa uma na um i sa te strane bi ga bolje bilo zvati bakterijom. Ali je je ipak virus adekvatnije zbog brzine sirenja u populaciji. Nije se moguce zaljubiti, uopste u bilo koga, bez jezika. Jezik je stvorio mnoge pojmove o kojima non stop mislimo i sa kojima operisemo u misaonim procesima a da pri tome ti pojmovi sami po sebi van jezika ne postoje. Zaljubljenost nastaje kad ideju neke osobe u komunikaciji sa njim ili u svojim mislima "opkruzimo" pojmovima koje je stvorio jezik. Evolucija na delu sa time sto ovde osnovi nosioci informacije nisu geni nego reci i virus nije fizicki nego memeticki. 

 

 Literatura za obavezno citanja ako neko zeli da razume zbog cega je to tako.

 

 

 

 

Јако занимљиво, надам се да ћу ускоро доћи и до Сирла, да ово мало боље проучим. А до тада ми само није најјасније пар ствари, па сам их болдовао. Није ми јасно како то да појмови који изазивају заљубљеност не постоје ван језика? Ако смо заљубљени у неког ко је нпр. саосећајан и пожртвован, или леп или богат итд. како то да ти појмови не постоје? 

 

Друга ствар, како то да смо некад заљубљени а не умемо да објаснимо шта нас то привлачи ка неком? Чак има доста случајева где људи говоре како су заљубљени у неку особу која их нервира, која има особине које их иначе иритирају и сл... Па како то да не уочавамо појмове којима окружујемо слику те особе и који су узрок заљубљености. Или сам ја све погрешно схватио? (иначе, подсећа ме ово из неког разлога на онај проблем универзалија)

 

Можда је Сирл ово све објаснио, али док не дођем до књиге, лакше ми да тебе питам него да копам по нету и да читам на енглеском. 

[Natasa.]

Biologija = ljubav