Разноразна писанија

[ines]

(Текст је пронађен у цркви Св.Павла у Балтимору 1692. године)

ТЕЖИ ДА БУДЕШ СРЕЋАН

Иди смирено кроз буку и ужурбаност

и сети се мира који можеш наћи у тишини.old-letter

Колико је могуће, буди у добрим односима

са свим људима.

Говори своју истину смирено и јасно

и слушај друге,

чак и глупе и неуке;

и они имају своју причу.

Избегавај бучне и насилне особе,

оне су терет духу.

Ако упоредиш себе с другима,

можеш постати огорчен или поносан;

јер ће увијек бити већих и мањих од тебе.

Радуј се својим достигнућима и плановима.

Одржи занос за свој лични позив,

ма колико он скроман био;

то је прво благо у променљивим временима.

Буди опрезан у својим пословима,

јер свет је пун превара,

али нека те то не омета да уочаваш врлине око себе.

Многи људи теже за високим идеалима

и свуда је живот пун хероизма.

Буди оно што јеси. Буди свој!

Поготово немој глумити љубав.

И немој бити подругљив према љубави,

јер упркос огорчености и разочарењима,

љубав је вечна.

Спокојно прими искуство година,

складно напуштајући ствари из младости.

Али немој сам себе жалостити измишљотинама.

Многа страховања настају од умора и усамљености.

Осим одржавања здраве стеге, буди благ према себи.

Ти си дете свемира,

ништа мање него што су то дрвеће и звезде.

Имаш право бити овде.

И било ти то јасно или не,

нема сумње да се свемир развија како треба.

Дакле буди у миру с Богом, ма како га замишљаш,

и без обзира какав ти је посао

и чему тежиш у бучном комешању живота,

задржи мир у својој души.

Поред све прљавштине и јадиковања

и порушених снова, ово је ипак диван свијет.

Тежи да будеш срећан!

(Текст је пронађен у цркви Св.Павла у Балтимору 1692. године)

 

[ines]

Starac Pajsije, jedan od najvećih podvižnika dvadesetog veka

Starac nam je 04.11.1984. ispričao: "Dok sam zapalio dve sveće za preminule, negde oko ponoći, imao sam ovo stašno viđenje. Video sam njivu pšenice, koja je tek počela da klija i levo od nje jedno strmo, stenovito, neravno i neobrađeno zemljište koje se treslo od zaglušujuće buke nekoliko hiljada jezivih srceparajućih krikova koji bi slomili i najtvrdokornije srce. Dok sam patio slušajući te srceparajuće glasove ne mogavši da objasnim ovo viđenje, čuo sam jedan glas da mi govori: "Njiva sa posejanom pšenicom koja još nije sazrela je groblje sa dušama mrtvih koji će vaskrsnuti. A ono zemljište pored, uzdrmano potresnim krikovima, je mesto gde su duše abortirane dece".

ORIGINAL:

Ο Γέροντας Παϊσιος .΄Ενας από τους μεγαλύτερους ασκητές του 20ου αι.

Διηγείται ο Γέροντας 11.4.1984. " Ενώ είχα ανάψει δύο κεράκια για τους κεκοιμημένους, 12 μεσάνυχτα, βλέπω το εξής φοβερό όραμα : "Ένα κάμπο από σιτάρι, που μόλις άρχιζε να καλαμιάζει και αριστερά ήταν ένα τόπος απότομος, κρημνώδης, ανώμαλος και χέρσος, ο οποίος σειόταν από μία δυνατή βουή, από χιλιάδες σπαρακτικές φωνές που έκαναν να ραγίζει και η πιο σκληρή καρδιά. Ενώ υπέφερα από το άκουσμα εκείνων των σπαρακτικών φωνών και δεν μπορούσα να εξηγήσω εκείνο το όραμα, άκουσα μία φωνή να μου λέει."Ο κάμπος με το σπαρμένο σιτάρι που δεν έχει ξεσταχυάσει είναι το κοιμητήρι με τις ψυχές των νεκρών που θα αναστηθούν. Ο δε τόπος εκείνος που σείεται από τις σπαρακτικές φωνές είναι ο τόπος που βρίσκονται οι ψυχές των παιδιών από τις εκτρώσεις.

 

https://www.facebook.com/pages/oGavrilo/111591225537354?fref=nf

[ines]

ЛАЗАР И ГОСПОД
У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати. Пре него би се врата и отворила, он је био ту и чекао. Чим би се врата отворила он би трчао до олтара и био тамо први. Склопио би руке молитвено, али није дуго остајао. Исто тако трчећи одлазио би у школу, која је почињала нешто касније.

Дечак је тако радио годинама. Свештеник је то приметио и одлучио питати Лазара зашто се тако кратко моли и како моли.

„Добро јутро Исусе, дошао сам Те видети“ – То је била његова молитва.

„И то је све?“- питао је даље свештеник .

„Све“, – рекао је кратко Лазар журно одлазећи у школу.

Дечак је и даље на исти начин долазио у цркву, стајао пред Исусом кратко и потом журно одлазио.

А онда га једног дана није било, па другог… и тако данима. Свештеник се забринуо за њега и одлучио да оде у Лазареву школу и потражи га. Тамо су му рекли да је Лазара на улици ударио камион и да је у болници. Повреда је била озбиљна. Лазар је пребачен на ургентно одељење. Свештеник се одмах упутио тамо.

Већ на вратима болнице дежурна сестра је знала кога тражи. Извинила се, али је мислила да му мора рећи једну необичност у вези са тим дечаком. Иако озбиљно повређен и трпи јаке болове, Лазар је весео и увесељава цело оделење, где иначе леже такви тешки случајеви. Када је свештеник тамо стигао, био је зачуђен, колико радости има у тој соби упркос болу кога су сви морали осећати. Лазар се радосно насмејао и поздравио збуњеног свештеника. На крају га је свештеник питао, како може бити радостан и поред бола због повреда које је задобио у саобраћајној несрећи.

„Чему се Лазаре радујеш?“ – питао је.

„Исусу“ – одговорио је Лазар.

„Како, па ти више не долазиш у цркву, не молиш се пред Исусом?“ – питао је даље свештеник.

„Да“, – одговорио је смешећи се дечак,- али Исус сваког јутра дође мени и каже:

„ДОБРО ЈУТРО, ЛАЗАРЕ, ДОШАО САМ ТЕ ВИДЕТИ.“

Свештенику је, када је то чуо све било јасно, и ништа није више питао. Радовао се са Лазаром.

 

https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86/518164011555913?fref=nf

 

[ines]

Nije to ljubav, a nije ni zaljubljenost. Nije to ništa čemu bih hteo dati neki ovozemaljski naziv. Dovoljno mi je što to mogu nazvati nečim našim. I nečim najposebnijim...nepoznati autor

[ines]

Ne puštaj svakoga blizu sebe. Prehladićeš emocije, a one se teško i sporo leče...

[ines]

« Samo Anđeli mogu prepoznati Anđela», šumeo je glas iz vetrovite knjige.
Nesvesna značenja, upitala je glasom misli:
»Ko si ti?»
«Ja sam deo tebe koji oprašta kada ti se učini da je oprost predaja, a ne snaga.
Ono sam u tebi što te tera da smisao nađeš u boli i radosti.
Nežna sam ruka koja u tvojoj molitvi ispravlja stranputice i puteve.
Osmeh sam u oku posmatrača i tiha seta u rumenom listu prepuštenom vetru koji oslobađa krošnju za proleće ponovnog rađanja.
Ja sam rečenica nežnosti koju čitaš u trenutcima nespokoja.
Glas sam božanskog u žamoru svakodnevnice koji tvrdoglavo, ustrajući na zidovima patnje, propuštaš čuti
Zagrljaj sam, srdačan zagrljaj prijatelja na tvojim umornim ramenima.
Nisam tišina, kretnja sam zvuka, pokret sam, pokret sam ljubavi u nesebičnom, nepromišljenom delovanju.

Deo sam, deo sam svakog prolaznika koji je neprimećen pored tebe zamišljene prošao.
Ti sam, Ti kad otvoriš srce Ljubavi .. ☜♡☞

 

[ines]

Sveta Brigita Brigita Rođen 1303.

Uppsala, Švedska Preminuo 23. srpnja 1373.

Rim, Italija Proglašen svetim 7. listopada 1391. Spomendan 23. srpnja Simboli knjiga Zaštitnik Udovice Zaštitnik gradova, krajeva i država Europa, Švedska, Europska Unija

Sveta Brigita (Uppsala, Švedska, 1303. – Rim, 23. srpnja 1373.) je svetica rimokatoličke Crkve, mističarka, utemeljiteljica Otkupiteljeva reda (brigitinskog) časnih sestara, najpoznatija svetica sjevernih naroda Europe, književnica. Najpoznatija je po Petnaest molitava sv.Brigite te po Sedam molitava svete Brigite.

Posmrtni ostaci svete Brigite u Vadsteni

Brigita se rodila kao kćerka ugledne švedske obitelji u Finstadu kod Uppsale. Sa deset godina slušala je jednu propovijed o muci Isusovoj, koja je na nju silno djelovala i pod njezinim je dojmom,ostala cijeloga života. Prvu noć nakon te propovijedi ukazao joj se raspeti Gospodin Isus i pozvao je na trajno razmatranje svoje muke. Ona se tome pozivu odazvala, pogotovo kad je godinu dana kasnije izgubila dragu majku. Do svoje udaje već u 14. godini,živjela je kroz tri godine kod svoje tetke, odvojena od oca i svoje obitelji, što joj je bilo veoma teško. U takvom stanju sve više se sjedinjavala s Kristom, pa je iz toga upoznala povezanost između grijeha i poniženja u čovjeku s jedne te pomirenja i milosti u Kristu s druge strane.

Udavši se po očevoj volji veoma mlada za Ulfa Gudmarssona, rodila mu je osmero djece, postavši uzornom suprugom i majkom.Imala je sreću da je i njezin muž bio dobar čovjek, po naravi blag te bogobojazan. On je uz nju u svakom pogledu lijepo napredovao. Brigita je svoju djecu veoma dobro odgojila. U jednom viđenju rekla joj je Blažena Gospa: »Nastoj oko toga da tvoja djeca postanu i moja!« Ona je tu preporuku savršeno ispunila tako da je u jednom spisu zavrijedila ovu pohvalu: »Brigita je imala četvero muške i četvero ženske djece, i sve ih je imala svete.« Njena kći Katarina proglašena je svetom.

Brigita je bila srce i duša brojne obitelji, velike kuće s brojnom služinčadi te bogatog imanja. Na sve je stigla, za sve se brinula, ali je našla vremena i za molitvu i omiljelo razmatranje Kristove muke. Da se što više suobliči s Kristom patnikom, činila je velike pokore, mnogo postila, a osobito strogo u korizmi. Uz to je vršila i mnoga djela milosrđa za siromašne, bolesne, patnike, pale djevojke.

Nakon muževljeve smrti Brigita je sve više ulazila u javni život Crkve i Europe svoga vremena. Više puta je među posvađenim kraljevima izvršila mirotovornu posredničku ulogu, zauzimala se za povratak papa iz Avignona u Rim, za poboljšanje ćudorednoga života biskupâ i svećenikâ. Došavši u Rim, ondje je godinama stanovala u jednoj kući na Piazza Farnese. Tada se mnogo brinula za hodočasnike što su dolazili u Rim s europskog Sjevera. Brinula se ne samo za njihov smještaj, već još više da im svećenici u njihovu jeziku pružaju vjerske usluge, osobito propovijedanjem i ispovijedanjem.

Svetica se trajno bavila mišlju o osnutku Otkupiteljeva reda. Poticaj za to dolazio joj je od samoga Spasitelja. Tu će zamisao ostvariti njezina kćerka Katarina te uz odobrenje pape Urbana V. u Vadsteni osnovati slavni samostan od dva dijela: za muškarce i za žene.

Godine 1372. Brigita je pošla na hodočašće u Svetu zemlju. U svibnju je stigla pred Jaffu gdje se brod nasukao, ali se nijednom putniku nije ništa dogodilo. U Jeruzalem je prispjela 13. svibnja. Ondje se nastanila u franjevačkom svratištu za hodočasnike. U Isusovoj je domovini ostala četiri i pol mjeseca. Imala je u programu pohoditi mjesta Isusova rođenja, krštenja, muke i smrti. Nalazeći se u bazilici Svetoga groba i moleći se, vidjela je u duhu cijelu Isusovu muku. Posjetila je i Betlehem, mjesto Isusova rođenja. Kad je bila u blizini Getsemanija na grobu Majke Božje, primila je objave o Marijinu životu i njezinu slavnom uznesenju na nebo. Druge manje objave primila je u dvorani Posljednje večere, na Maslinskoj gori i na Jordanu.

U Svetoj zemlji kao majka doživjela je veliku radost i utjehu jer su franjevci samostana na brdu Sionu njezina sina Birgera posvetili za viteza Svetoga groba.

Uz Svetog Franju Asiškoga Sveta Brigita se ubraja među najglasovitije srednjovjekovne hodočasnike Svete zemlje. Ta je svetica u katoličkom svijetu postala slavna još i po svojim spisima koji su sakupljeni u jedan svezak i nose naslov Objave. Oni su trajni mistički i literarni spomenik po kojima je svetica ušla u povijest »kao Božji apostol i prorok«, kao »vidjelica i mističarka Sjevera«.

Objave sv. Brigite stručnjaci smatraju pravim književnim i mističnim remek-djelom, jer su pisane živim, slikovitim, koji puta i dramatskim stilom. To je djelo puno poezije pa je kadro očarati i najprofinjenije književne sladokusce. Pisano je latinskim jezikom, ne doduše klasičnim, ali unatoč tome dostojanstvenim. U Objavama kao ideje vodilje dolaze do izražaja misli o Božjem gospodstvu, njegovoj pravednosti, ali s kojom je uvijek povezano njegovo preobilno milosrđe. Objave izražavaju na osebujan način velike srednjovjekovne pobožnosti, osobito onu prema Kristovu čovještvu i Presvetoj Djevici. Sv. Brigita veliča Marijino bezgrješno začeće. Od svetaca slavi sv. Josipa i one svete kojih je svetišta kao pobožna hodočasnica pohodila, osobito ono sv. Jakova u Compostelli. Mnogo govori i o anđelima, osobito o čuvarima.

Spomendan joj je 23. srpnja.

Zaštitnica je Europe, Švedske i udovica.

[ines]

"Anđeli se svakog dana mimoilaze s nama na ulici, rekao je otac
jednom.
Mora da su obični kao ptice, rekao je, i prepoznatljivi su samo u
kratkim trenucima svoje veze sa našim životima.
Postoji, prema ovom rezonovanju, trenutak kada, jednostavno, znaš da si imao susret s anđelom, i kakvu god da ti je pomoć pružio, ma kako suptilnu i ma koliko neprimetnu, život ti se promenio."

"Četiri ljubavna pisma"
Najl Vilijams

 

[JESSY]

Jednog dana ljubav upita prijateljstvo: „Zbog čega si ti tu kad postojim ja?“ A prijateljstvo odgovori: „Da donosim osmeh tamo gde ti ostavljaš suze“.

 

[Данче*]

ТРАЖЕЊЕ

Тражих те у мислима векова прошлих

У тајним осмесима дворских дама

У болу робиња чежњом одевених

А ти увек беше у дну ми осама.

 

Тражих те у вину: трезан, пијан, горак

У капљи меда на многим уснама

А ти измицала - вечност и корак

Или увек беше у дну ми осама.

 

Тражих у ћутању чистих осећања

У игри страсти заблуделог плама

А ти ме чекала иза кајања

Или увек беше у дну ми осама.

Поезија Анђелка Заблаћанског

[ines]

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи.
Свети Филарет Московски

[Данче*]

Отац и син

Једна срећна породица живела је у кући на крају града. Једне је ноћи у кухињи избио пожар. Док се ватра распламсавала, родитељи и деца истрчали су из куће.

Изненада су у паничном страху открили да нема најмлађег члана породице, петогодишњег дечака. Он се, уплашен ватром и збуњен густим димом попео на спрат.

Шта да раде? Отац и мајка су се очајнички гледали, две су сестре почеле викати. Вратити се у кућу захваћену ватром било је немогуће. Ватрогасци још нису стигли.

Изненада, горе у поткровљу, отвори се прозор.

- Дечак провири и стаде викати: "Тата! Тата!"

- Отац приђе и повиче: "Скочи!"

Дечак је пред собом видео само ватру и црни густи дим, а кад је чуо глас одговорио је: "Тата, ја те не видим."

- "Видим ја тебе, слободно скочи!" викао је отац.

Дечак је скочио и зачас се, жив и здрав, нашао у снажном очеву загрљају.

Прича истиче поуздање које треба имати наша молитва. Дете на прозору куће која гори - зар то није слика човека пред Богом? Кад се нађе у опасности, он може чути како му се Бог обраћа: "Уздај се у мене, баци се у моје руке."

Човек је често у неверици да одговори: "Оче, ја те не видим."

Наш корак земљом је замрачен, али Бог нас види и то је најважније. Бог нас никад не оставља, ни на тренутак. Он нас држи за руку и онда када ми тога нисмо свесни.

 

[ines]

Budi blagoslovena za onaj jedan trenutak blazenstva i srece koji si dala drugom srcu, usamljenom i zahvalnom..

[Данче*]

Ona je kao pužić. Čim je se čovek istinski dotakne, ona se uvuče u svoju kućicu i čeka... Kad je bezbedno, pa da ponovo proviri. Posle se polako i dugo izvlači iz nje. Ovoga puta ako kućica tresne o zemlju, puca, i onda će ostati zauvek gola pred svetom.

-Ratko Petrovic

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151288004988745&set=a.483565613744.254489.204811818744&type=1&theater

[Данче*]

"Живимо да волимо, ценимо и поштујемо људе, не ствари, одличја и титуле.У старости, болести и немоћи, неће нам бити важна величина богатства којег смо стекли, већ снага и руке оних који бдију и који ће бдети над нама…"