Разноразна писанија

[Данче*]

Схватила сам да често не постоји друга прилика:боље је прихватити дарове које нам нуди свет.Ако треба неком или нечему да будем верна у животу,пре свега морам бити верна себи.Оно мало искуства које сам стекла у животу научило ме да нико ничим не господари,да је све илузија-а то важи како за материјална добра тако и за духовне вредности.Ко је макар једном изгубио нешто што је имао а сматрао својим неотуђивим поседом(што се мени већ безброј пута десило),схвати да му заправо ништа не припада.И ако ми већ ништа не припада,немам никакве потребе да губим време бавећи се оним што није моје:боље је да живим као да је данас први (или последњи) дан мог живота.

-П.Коељо

[Данче*]

Седи.Не ту..Преко пута.Морам те видети.Не не прекидај ме.Чути.Пусти ме да кажем,оно што сам већ требала рећи.Кад требаш доћи,бојим се твог доласка...Због могућег недоласка..Јер ако касниш само пет минута,срце ми је на длану и моја ме љубав или можда страх боли..И зато немој каснити..Већ сутра може бити касно.А нисам ти још рекла како и колико те волим.Волим те душом,покретима,погледом,речима и срцем.Волим те смехом и сузама.Волим те тугом и бригама.Не,не гледај ме застрашено.Љубав,ма каква била:неиспуњена,срећна,лакомислена и површна.Прва и последња...Права и заувек ...Боли...

[Данче*]

Кад једном будеш погледао очи моје,знам да ћеш видети сву дубину печали и сву тежину под којом посрћем,видећеш и сву снагу и сву радост са којом увек наново устајем,видећеш и страх што зенице ми шири јер неко чита моје добро сакривене тајне и знај да тада моја нога стаје на пут на коме никад није била...Где ни живот ни смрт ни друга каква ствар раставити ме неће од љубави живе која на мене гледа!

 

[ines]

BOG JE TU

Kada shvatiš da si sam i naoblači se vrijeme,
pa pogledaš u nebo da u njemu nađeš spas.

Kada ljudi što prolaze ne čuju tvojih riječi,
pa pogledaš u zvijezde,čuju li one tvoj glas?

Bog je tu, On je Tu!

Kada smisao se sakri u sjenu što se stvara,
pa pogledaš u sumrak i obuzme te strah.

Kada nada ne rasvijetli jutro novoga dana,
pa pogledaš u tminu i zastane ti dah.

Bog je tu, On je tu!

Samo otvori svoje srce, da prihvatiš taj tijek,
primiš divnu ljubav; što jedini je lijek

Samo otvori svoje oči, ali ti to moraš htjet,
da vidiš pravo svjetlo; kako čudesan je svijet!

Kada vjera sva izblijedi i sumnja te nadvlada,
pa tražiš prave riječi da si objašnjenje daš.

Kada sreće ne nalaziš u svijetu kojeg gledaš,
pa pitanja postavljaš iako odgovore znaš!

Bog je tu, On je tu!

[ines]

" Сачувај ме од онога који истину не може рећи, а да не убоде; од оног човека с добрим изражавањем, али лошим намерама и од оног који самопоштовање стиче проналазећи погрешке у других људи... "
Кхалил Гибран

[Данче*]

Када је човек највише окренут Богу,његов непријатељ најжешће насрће. Када је човек у молитви и подвигу,нечастиви покушава да га одврати разним подметањима.Мисли. Жеље. Страхови. За свакога бира оно што ће га највише удаљити од Бога.

 

-Љ.Х.Ђуровић

[Данче*]

https://www.facebook.com/176311795727849/photos/a.176319482393747.47321.176311795727849/711994515492905/?type=1&theater

[Данче*]

Незнано о "Снежној краљици"

 

“Колико је лишћа на дрвећу у Србији, толико је и песама на уснама тог народа. Под круном ових стабала скупљају се сваке године представници градова око кнеза Милоша. У тој шумовитој земљи, на османлијском стаблу, израсла је нова, зелена грана, али та је грана врло слабо повезана са иструлелим османлијским дрветом. Она има своје властите корене и смело ће се развити као једно од најлепших дрвећа у Европи.»

Ханс Кристијан Андерсен

 

 

 

Сећате ли се бајке Снежна краљица? То је прича о љубави која, уз Божју помоћ, успева да савлада све препреке. Само што се у преводима из доба када су покушавали да нам забране да верујемо у Бога и Бога нигде не помињу. Ни Бог, ни свети анђели, ни Свето Писмо. А у оригиналном тексту управо је то најважније. Ево шта о томе каже ђакон Адреј Курајев у књизи Школско богословље:

 

“Сви се сећају оног дéла кад Герда долази до замка Снежне краљице и покушава да у њега уђе, али стража неће да је пропусти. Но Герда ипак успева да дође до Каја. Али како? На који је начин беспомоћна девојчица победила сву ту војску? Ту деца почињу да маштају: “Њено топло срце је отопило лед”, “Герда је љубављу победила”, “Успела је да се пробије зато што је то силно желела” итд. Али није тако. Андерсен о томе говори веома одређено: Герда је почела да говори Оче наш и управо тада се око ње створило безброј анђела. Они су победили наказне војнике и девојчици прокрчили пут...

 

 

Герда принялась читать «Отче наш», а холод был такой, что ее дыхание тотчас превращалось в густой туман. Туман этот все сгущался и сгущался, и вдруг из него начали выделяться маленькие светлые ангелочки, которые, коснувшись земли, вырастали в больших грозных ангелов со шлемами на головах; все они были вооружены щитами и копьями. Ангелов становилось все больше и больше, а когда Герда дочитала молитву, ее окружал целый легион. Ангелы пронзали копьями снежных чудовищ, и они рассыпались на сотни кусков. Герда смело пошла вперед, теперь у нее была надежная защита; ангелы гладили ей руки и ноги, и девочка почти не ощущала холода.

 

Невоља је у томе што у већини досадашњих издања није било те епизоде. Исто тако, када се Герда и Кај врате кући, затичу баку како седи и чита књигу – тако пише у досадашњим издањима. А код Андерсена бака чита Јеванђеље, и чак је директно наведено које место:«Ако не будете као деца, нећете ући у Царство небеско» (Мт. 18, 3).

 

 

 

Тут же стояли их детские скамеечки. Кай с Гердой уселись на них и взялись за руки. Холодное, пустынное великолепие чертогов Снежной королевы они забыли, как тяжелый сон. Бабушка сидела на солнышке и вслух читала евангелие: «Если не будете, как дети, не войдете в царствие небесное!»

 

 

 

Деца се бацају баки око врата и почињу да играју око жбуна расцветалих ружа, певајући:

 

Цвета ружа, предивна и чиста, 
ускоро ћемо видети Богодете Христа.

 

Кай и Герда взглянули друг на друга и тут только поняли смысл старого псалма:

 

Розы в долинах цветут... Красота!

 

Скоро мы узрим младенца Христа!

 

Тиме се ова бајка и завршава”, – вели, између осталог, отац Адреј Курајев у књизи Школско богословље.

Да бисте боље упознали самог Андерсена можда ће вам помоћи и податак да су на његовом надгробном споменику у Копенхагену уклесане управо његове речи: "Душа, коју је иначе Бог створио по Своме обличју, бесмртна је и не може нестати. Наш живот на земљи је семе за вечност. Тело ће умрети, али душа не може умрети."

[ines]

TU, GDE JE LJUBAV

 

Da stanujem u bujnim krošnjama drveća

savila bih vetrovima topla gnezda smirenja.

Da letujem sa Empatijom na toplim sunčanim bulevarima

raširila bih šatore preplanulima i prostrla ležaljke izbeglicama iz mraka.

Da noći provodim u neobuzdanoj igri sa nedokučivim zvezdama

zaspala bih pokrivena Nebom, a magline bih uzglavljem svojim zvala.

Ali ja samo pišem pesme postavljajući ljuljaške deci i mostove prijateljima i

u zagrljaju Ljubavi pletem po meri i ukusu pristajuća nam odela stvarnosti.

 

[Данче*]

Свака твоја реч,у мени је до песме порасла свака твоја реч.
Сваки твој додир,у мени је до загрљаја порастао сваки твој додир.
Наш случајни сусрет,у мени је до живота порастао, наш случајни сусрет.
Све што ми се због тебе догодило,као очарано живи у мени,и чини се, неће проћи,све што ми се због тебе догодило.И волела бих да те тек сада волим први пут.Волела бих да не верујем да ће ми срце за тобом проћи када будеш једном отишао. 

-Десанка Максимовић

[Данче*]

Ни љубав,ни истински сусрет,па чак ни дубока размимоилажења,нису плод случајности већ су нам на тајанствени начин предодређени.Колико сам се само пута у животу зачудио што у толиком мноштво људи на свету наилазимо на оне који,на известан начин вуку конце наше судбине,као да припадамо истоветној тајној организацији,или поглављима једне исте књиге!Никад нисам сазнао дали их препознајемо зато што смо већ трагали за њима зато што су већ били надомак наше судбине.Судбина се испољава путем знакова и наговештаја,који нам се испрва учине безначајни,а за које тек касније увидимо да су били од пресудног значаја.

Ернесто Сабато

[Данче*]

Љубав се учи – љубав се негује
У чему је Божији благослов, потребно је давати и примати, не мерећи дато и примљено, и веома је потребно изражавати љубав знаковима, речима, милоштама.
А најпогубнија у љубави је тако уобичајена анализа љубљене особе. Она води у пропаст. Љубљена особа се не анализира. Мора човек да воли и слабости вољене особе, јер је само благодат Божија може усавршити, не наша анализа! Анализа нас води заправо до равнодушности, односно до ужасавања над љубљеном особом. Не анализирај и не мари за недостатке љубљене особе, превиђај недостатке, ако хоћеш да љубиш!
Радост и туга, живот и крст, љубав и жртва нису парадокси, то уопште нису неспојиве супротности, нису непомирљиве стварности. И у правој љубави постоје потпуно помирени и радост и туга, и живот и крст, и љубав и жртва. Тугу прочишћава радост, живот прочишћава крст, а љубав прочишћава евхаристија, литургија. И у томе је сва православна филозофија љубави.

[ines]

http://oneloveeee.ucoz.ru/romantika.jpg

[ines]

MOLITVA ŠUME

 

Čovječe, kad pored mene prođeš
nemoj podići ruku ni na jedno stablo,
ni na jedan grm.

 

Nemoj me nepromišljeno ozlijediti.

Ja sam toplina tvog doma i ognjišta
u hladnim zimskim noćima,
prijateljski hlad i štit od vreline
ljetnoga sunca.

 

Ja sam drvo tvoje kolijevke,
sljeme tvoje kuće, daska tvojeg stola,
postelja na kojoj spavaš
i odmorište vječnog počinka.

 

Čovječe, poslušaj me i usliši molitvu moju.

Ne ruši me nepotrebno, ne spaljuj me,
nepažnjom, ne sijeci me nerazumno,
ne ozlijedi me bezobzirno.

 

Khalil Gibran

 

[ines]

"Ne brini ti za mene !
Umem ja i u mraku da pročitam simbole,
zato se jutrima budim bogatija za neke,
naizgled, ugasle sitnice.
Nagledale su se ove oči i oluja, i brodova
nestalih u njima,
zato se i ne plašim ničega što će doći!"