Који Псалтир читате, Даничићев превод или в. Атанасија Јевтића?

[Ђорђе Р]

Желео бих да ми неко објасни чувени почетак 39. псалма "ТРПЕЋИ ПОТРПЕХ ГОСПОДА". Како то епископ Атанасије трпи Господа или шта му то значи?

 

 

Свети Атанасије Велики објашњава:

"To je slično rečenome: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21; 19)."

 

У фусноти превода владике Атанасија стоји:

"Могућ је и превод: Чекајући (стрпљиво) очекивах Господа. Ср. Пс. 70,5: Ти си, Господе, трпљење моје. Бог је Дуготрпељив и многомилостив (Пс.85,15; 102,8; 144,8); такав је и боголики човек."

 

 

Све у свему, уопште ми се не свиђа превод г. Јевтића. Све и да није, оваквим поступцима тј. преводима, еп. Јевтић даје повода разнима да га називају кривотворитељем богослужбених књига.

 

 

Ти који тако говоре, само говоре о свом незнању, својој сујети, "стручности", и о томе како су лаки на осуди. А како суде, тако нек им и Бог суди.

 

Превод владике Атанасија је и даље радна верзија. Тренутно је актуелна трећа верзија ("друго дорађивано издање"), колико ја знам. Ту бих издвојио измену у 50.ом псалму:

 

14. Дај ми радост спасења Твога,

и Духом слободарским утврди ме.

[Zayron]

Кад смо већ код превода епископа Атанасија. Желео бих да ми неко објасни чувени почетак 39. псалма "ТРПЕЋИ ПОТРПЕХ ГОСПОДА". Како то епископ Атанасије трпи Господа или шта му то значи?

Колико сам ја упућен, цсл. терпјех се углавном преводи као чеках. Замислите шта би се десило када бисмо у црквеним књигама реч держава преводили као држава. То би била хаварија и лудило.

 

Meni takodjer nije sasvim jasno zašto se to tako prevodi, te idiome i značenja u južnoslovenskim jezicima više nemamo, ostali su reliktno samo još u savremenom kolokvijalnom češkom (kao uostalom gomila sličnih riječi i fraza iz staroslovenskog rječničkog korpusa) a niko danas to ne razumije ni na crkvenoslovenskom i kad se učio staroslovenski respektivno crkvenoslovenski ako se ni u kakvom živom jeziku kao na primjer u češkom nije sreo sa upotrebom tog obrata "potpět si (na něco), nepotrpět si (na něco). Ne znači to čekat već nemoći (uopšte) biti bez nečeg, ne osjećati se dobro bez nečeg (opisno: biti kao bez sebe, bez glave, izgubljen bez nečeg, kad nekom nešta tako mnogo fali kao da ne postoji ako toga nema). U Bosni se kaže/pita: Je li ti sad srce na mjestu? - kad neko toliko insistira na nečem da mu na kraju to date, uradite samo da ga se riješite jer vam dosadjuje s tim. To potrpjet i nepotrpjet si na nešto ima sličan smisao, biti nespokojen ili obespokojen bez nečega, nemati mir u duši, u srcu, ne imati srce "na mjestu" dok se ne desi nešto što mi toliko želimo da se desi i što mislimo kako to nećemo preživjeti ako se to ne desi ili dogodi onako kako to očekujemo, ili ako to ne dobijemo ili u tom (nečem) ne uspijemo. Recimo ako nam ne dodje neka cura na prvi rande do koje nam je toliko mnogo stalo da dodje, momak si potrpi na djevojku, lakomac na novac, izjelica na bogatu trpezu, alkoholičar na vino, pivo, rakiju, monah si potrpi na Boga itd. Ukratko jednom rječju - potpjet (potrpět) nemoći postojati, biti, živjeti bez nečeg. Ima još i dalja sinonimska značenja - voljeti nešto, uživati u nečemu i  davati (obraćati) pažnju na nešto, držati se nečega i zavisti na nečem, o nečem.

https://www.google.cz/search?num=100&newwindow=1&q=potrp%C4%9Bl+si+na&spell=1&sa=X&ved=0CBoQBSgAahUKEwjbjMiV7pXGAhXFvBQKHQvDAaI&biw=1280&bih=885

http://www.slovnik-synonym.cz/web.php/slovo/potrpet-si

Suprotno od tog je nepotrpjet si (oba su povratni glagoli i potpjet si i nepotrpjet si) a znači to moći bez nečeg, ne biti na nčem zavisni, nepotrp si na modu znači da mu je/ da joj je svejedno kako se oblači, nepotrpi si na higijenu znači ne kupa se, nepotrpi si na pohvale znači svejedno mu je da li ga neko hvali, ne znači mu to mnogo, ne potrpi si na jelo znači jede sve i svejedno mu je šta jede. Ukratko:

 

potrpi si na luksuz - to znači da voli luksuzne stvari, vodi luksuzan život, ne može bez luksuza

nepotrpi si na luksuz - to znači da luksuz za njega/nju ne znači ništa, vodi skroman, siromašan život

 

I još da dodam da Česi iako bi ovo mogli ostavit u svojem psaltiru sasvim blizu crkvenoslovenskom originalu i razumjeli bi tome odlično to ne rade a iz jednog vrlo neočekivanog razloga - zvučalo bi to previše profano, obično, ulični, kolokvijalni, kao nekakva bezveze frazetina i ništa ne govoreći, šuplje, prazno. nadam se da sam vam pomogao sa ovim objašnjenjem.

 

Терпя, потерпех Господа, - Trpící, potrpěl sem na Hospodina

 

Osim toga tako to izgleda samo kad se

prevodi sa crkvenoslovenskog jezika,

direktno sa jevrejskog onda imamo ovo:

To je kod nas 40 Psalm:

http://www.etf.cuni.cz/~rovnanim/bible/k/Z40.php

https://cs.wikisource.org/wiki/Bible_kralick%C3%A1/%C5%BDalmy#.C5.BDalm_40.

http://www.biblecsp.cz/zalmy/40.html

 

Evo za kraj malo zabavne lingvistike - tako se te stvari bolje pamte,

Čerti si prý potrpí na slivovici - Djavo kažu bez šljivovice ne može (tako je to ispravno prevesti, aproksimativno dakle približno i opisno a ne potrpjet, doslovno ne daje to smisla, tu frazu ne razumije danas niko od južnih Slovena ispravno)

Zdroj: http://rokycansky.denik.cz/zpravy_region/certi-si-pry-potrpi-na-slivovici-20141204.html :

[Zayron]

Zaboravio sam link na negativ, evo ih sad ponovo sva tri zajedno

2 u pozitivniom, afirmativnom i 1 u negativnom, odričnom značenju:

http://www.slovnik-synonym.cz/web.php/slovo/potrpet-si

https://www.google.cz/search?num=100&newwindow=1&q=potrp%C4%9Bl+si+na&spell=1&sa=X&ved=0CBoQBSgAahUKEwjbjMiV7pXGAhXFvBQKHQvDAaI&biw=1280&bih=885

https://www.google.cz/search?num=100&newwindow=1&biw=1280&bih=885&q=nepotrp%C4%9Bl+si+na&oq=nepotrp%C4%9Bl+si+na&gs_l=serp.3..35i39.7751.8105.0.10461.2.2.0.0.0.0.87.155.2.2.0....0...1c.1.64.serp..0.2.154.gQxRMljgnSY

 

Edit (štamparska greška):

 

nemoći ne moći postojati, biti, živjeti bez nečeg

(ako nečeg, nekog ili nešto nemamo, biti ili osjećati se kao "mrtav, neživ" bez nečeg)

[Zayron]

Inače ne obraćajte pažnju na moje pravopisne greške, na odvojeno pisanje ne u glagolima i sl. jer su uzrokovane jačom kolizijom izmedju našeg i češkog pravopisa koji sve to ima isto ali tačno obrnuto od tog našeg, hahahaha. Tamo se NE uvijek piše spojeno sa glagolskom osnovom, kod nas je "ne znati" ispravno a "neznat" nepismeno, u češkom je medjutim "neznat" ispravno a "ne znat" nepismeno. Prilikom brzog pisanja si i ja takodjer "potrpim" na česte napade pravopisne šizofrenije, morao bih potom sve to ispravljati gdje mi je šta "ispalo". Tako imajte razumijevanja i budite tolerantni, da ne ispadne još na kraju, razmahuje se tu oko sebe jezicima a piše nepismeno.

 

[Zayron]

Edit - zaboravio tamo dati to "si", povratni glagol. Baš zbog toga što je ta fraza tačno kao iz "frizeraja" gdje si ženske komentarišu na što si sve potrpe a na što si ne potrpe, kakve sve frizure ili šminku i kozmetiku, ne možemo to tako pisati u češkoj Bibliji i u Psaltiru, na šta bi to ličilo. Ili muški tako pričaju u pivnici o tome šta im se na ženskima svidja da si kod njih potrpe na ovo a ne potrpe na ono, tako to stavit istu takvu frazu u Psaltir onda nejde. Takve stvari treba prevodit po smislu i približno, opisno a nikako doslovno na srpski, bitnije je da po smislu bude razumljivije i bliže savremenom srpskom jeziku:

 

Терпя, потерпех Господа, - Trpící, potrpěl sem si na Hospodina

[Bokisha]

Такође, СПЦ (Синод, Сабор) нису дали благослов том псалтиру као званичном псалтиру Српске Цркве.

да ли то значи да није пожељно читати псалтир који није благословен од синода СПЦ и да се треба држати званичног....и који је званични псалтир СПЦ....имао сам прилике у неким другим ПЦ видим разноразне псалтире на српском језику

[НиколајСвесрпски]

Раније сам читао Даничићев , сад преферирам +Атанасијев. Даничићев је стилски боље обликован са богатим изразима док је +Атанасијев лакши за читање, пјевљивији је и лакше разумљив.

[Ђорђе Р]

да ли то значи да није пожељно читати псалтир који није благословен од синода СПЦ и да се треба држати званичног....и који је званични псалтир СПЦ....имао сам прилике у неким другим ПЦ видим разноразне псалтире на српском језику

 

Превод који ће бити званичан, када буде завршен, биће превод владике Атанасија. Тренутно не постоји "званичан превод". По манастирима се највише користи управо овај превод. Између осталог, и по овде спорном примеру "Трпећи претрпех Господа", и тумачења Светог Атанасија, ово је превод најприближнији оригиналу, и због тога је толико популаран.

 

У овом издању:

 

 

управо је овај превод. Ова књига се штампа по благослову патријарха Павла.

[Milan023]

Ја сам почео са Даничићевим али сад читам Атанасијев. Мени је бољи Атанасијев. Некако ми је разумљивији.

[БоКи шмекер]

Шта мислите о овом преводу јеромонаха Дамаскина светогорца? Узгред, ко је отац Дамаскин?

[snebivljivi maslacak]

A recite mi sa kojeg jezika je Danicic prevodio psaltir a sa kojeg Atanasije?  

Ja zelim da naucim crkvenoslovenski, radi boljeg ucestvovanja na bogosluzenjima, i uzela sam dvojezican psaltir, na jednoj strani crkvenoslovenski, na drugoj danicicev prevod, i cini mi se da to nije najbolje ujednaceno, pa se pitam odakle li je Danicic prevodio... Ako imate neku preporuku dvojezicnih knjiga na srpskom i crkvenosl.molim vas preporucite mi.

Inace sam se srela sa Atanasijevim prevodom, i zbilja je mnogo jasniji, al citam Danicicev.

Mene zanima dakle koji psaltir je bolji za ucenje crkvenoslovenskog? Ako je uopste i Danicic i Atanasije prevodio sa crkvenoslovenskog.

[БоКи шмекер]

Сестро мила, погледај овај Псалтир http://sr.wikisource.org/sr/Псалтир_светог_пророка_и_цара_Давида у преводу оца Дамаскина Светогорца. Он би најбоље могао да ти послужи за ту сврху будући да је дослован превод са црквенословенског. Има да се набави у штампаној форми и кошта неких 500-600 динара у издању издавачке куће Романов Бањалука. Мени се врло свиђа и јако ми користи пошто и ја учим словенски.

Можда ће ти се и ово свидети, то је моја маленкост мало радуцкала: https://drive.google.com/drive/folders/0B-0ycFN_nbSAZDE3MTNkY2ItODYyNi00NzQ2LThlNDktMTNjYzBmOTA0ZWY5  

Што се тиче превода, Даничић и Таса; Ја користим Даничићев и за мене је Даничић непревазиђени песник. Он је преводио Стари Завет (и Псалтир) са латинског превода Вулгата који је сачинио Свети Јероним још пре шизме. Радио је Стари Завет по наруџбини неког протестанстког друштва чини ми се, али је сам био православац Србин из Херцеговине и јако вредан и учен. Владика Атанасије је преводио са грчке Септуагинте, са које је рађен и црквенословенски превод од Светог Ћирила и Методија. Он зна многе језике тако да се вероватно ослањао и на хебрејски и тако даље и његов превод је можда теолошки тачнији, док за Даничићев превод кажу да су њиме били одушевљени и Свети ава Јустин и Свети владика Николај који су незнатно поправили неке грешчице и рекли да је невероватног уметничког надахнућа.

Српска Црква је благословила да се користи Даничићев превод. А Тасин још није званично одобрен од Сабора, а такође се још увек увелико дорађује. Постоји и превод др Емилијана Чарнића, професора на ПБФ-у, такође рађен са Грчког. Са господином Емилијаном жестоко бих се свађао зато што је укинуо мој омиљени глаголски облик Аорист.  

Ако неко има воље, могли бисмо да се удружимо и да скупимо све српске преводе доступне на једном месту на сајту. Има 7-8 превода ако се не варам.

Јутрос сам слушао како наше мати монахиње певају 102-ги Псалам и могу само рећи црквенословенски је сила. Не бих га дао ни за шта на свету!

П. С.
Имам и поједина житија светих на црквенословенском, ако неком треба нека се јави.

[Мирослав Павловић]

i

[JOCCCA]

Pomaze Bog

 

Voleo bih da znam kakav je ovaj bogomoljacki?U cemu se razlikuje?

 

Da ali neko ima Psaltire u digitalnom obliku?Svi prevodi i izdawa me zanimaju.

 

 

A za ovu temu bih kratko rekao citas koji ti je tecniji i ijasniji.Ostalo sto je bitno je da li utice na spasenje koji je prevod?

Nadam se da ste me razumeli.

 

 

Svako dobro

 

 

 

[Раб Божији]

Помаже Бог! Да ли је неко можда читао Богомољачки Псалтир,превод јеромонаха Дамаскина?