Чудо доброте - када људи помогну - оглед о људскости

[АлександраВ]

 

[Нифада]

Više je blagosloven onaj koji daruje nego onaj koji prima

                                                                                   *   Lepa,podsticajna prica

 

Mladi student na jednom univerzitetu je pošao u šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći, pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao.

Student reče profesoru: "Hajde da se našalimo sa seljakom: sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio."

Profesor mu odgovori: "Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovog siromaha. Stavi zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti i posmatrati njegovu reakciju."

Student to i učini i obojica se skloniše iza nekog grma u blizini. Seljak je završio svoj posao i ubrzo došao preko polja do mesta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele.

Dok je oblačio kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da mu je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da jekamenčić, ali ubrzo shvati da je to zlatni novčić.

Sav u čudu pogleda u novčić, osvrnu se oko sebe, te poče posmatrati novčić neko vreme. Ponovo se osvrnuo na sve strane, ali nije video nikoga. Stavio je novčić u svoj džep, te nastavio obuvati drugu cipelu. Ali njegovo iznenađenje je bilo još veće kada je i u njoj pronašao novčić. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na kolena, podigao glavu prema nebu i glasno počeo da izgovara molitvu u znak zahvalnosti.

 

U njoj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomoćnoj ženi i svojoj deci koja su bez hleba, a zahvaljujući nevidljivoj ruci koja mu je poslala novac, oni će biti spaseni.

Student je ostao duboko ganut, sa suzama u očima. Profesor ga upita: "Da li bi bio srećniji da si se našalio sa ovim seljakom nego što si sada?"

Mladić mu odgovori: "Naučili ste me lekciji koju nikada neću zaboraviti. Sada stvarno razumem ove reči koje pre nisam razumeo: Više je blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima!"

[Драгана Милошевић]

[Нифада]

DOBRO SE DOBRIM VRAĆA: Poučna priča o dobroti

 

Siromašni dečak je prodavao robu od vrata do vrata kako bi se školovao. Jednog dana pošto nije imao novaca a beše puno gladan, odluči da zatraži obrok u prvoj kući na koju naiđe.

Ali kada je mlada žena otvorila vrata, on se samo usudio da pita za čašu vode. Ona ga pogleda i shvati, da je dečak verovatno gladan. Ubrzo, mu je donela veliku čašu mleka. Brzo je popio mleko, i upitao devojku, koliko treba da plati. Ona je odgovorila: “Ne duguješ ništa. Majka nas je naučila da nikad ne prihvatamo novac za dobrotu koju učinimo”. “Onda vam hvala od sveg srca”, – rekao je on i osetio da je sada jači, ne samo fizički, već i mentalno, osetio je spremnost da se suoči sa svim teškoćama koje život nosi.

Prošle su godine. Jednog dana ta žena je postala ozbiljno bolesna. Lokalni doktori nisu mogli da joj pomognu, zato su je poslali u veći grad, kod specijaliste. Jedan mladi doktor pozvan je na konsultacije. Kada je ušao u bolničku sobu, odmah je prepoznao ženu, to je bila ona ista koja je mu je pomogla kada je bio siromašan, ista ona koja mu je u čašu mleka ulila svu svoju snagu i dobrotu, baš kada mu je to bilo najpotrebnije. Doktor je bio odlučan da uradi sve i pomogne ženi da se oporavi od te teške bolesti .

Lečenje je dugo trajalo, ali zajedno su uspeli da prevaziđu bolest. Posle nekog vremena žena je dobila račun za njen tretman. Bila je zabrinuta da će račun biti toliki, da će joj trebati ostatak svog života da kako bi ga izmirila. Konačno , kada je žena pogledala račun, umesto iznosa stajale su reči: “Plaćeno u potpunosti sa čašom mleka”. DOBRO SE DOBRIM VRAĆA!

[Нифада]

Priča o Brajanu Andersonu koji je pomogao baki da zameni gumu na automobilu

 

 

Ljubaznost prema strancima je danas veoma rijedak slučaj! Nekada se razočaramo u ljude, a nekada nas neko iznenadi svojom dobrotom. Pogledajte šta se dogodilo ovoj starijoj ženi koja je imala problem sa svojim automobilom! Čovek je vozio seoskim putem i vidio staricu čiji je Mercedes stajao na putu. Činilo se da je žena u problemu te je stao da pomogne.  Međutim, žena se uplašila čovjeka koji joj se približavao. Da li će je on povrijediti?! Zašto bi joj neko tek tako pritekao u pomoć? Ipak je odlučila da ga pusti da pogleda njenju gumu koja se ispumpala jer ona nije znala šta da radi...  "Ovdje sam da vam pomognem gospođo!", rekao je čovjek i prije nego što je starica shvatila šta se dešava on je iz svog autobomobila donio rezervnu gumu i bacio se na posao.  Starica mu se zahvalila i ponudila se da mu plati. Naravno, on nije ni očekivao da naplati takvu vrstu usluge. Umjesto toga rekao joj je : "Sljedeći put kad vidite nekoga da je u nevolji, pomozite mu. Samo se sjetite Brajana Andersona i smatrajte da ste mi vratili uslugu."

Nakon toga čovjek je otišao, a žena je ostala impresionirana njegovom velikodušnošću, toliko da je skoro osjećala vrtoglavicu. Odvezla se oko pola milje dalje do obližnjeg restorana. Ljudi su je pozdravljali sa osmijehom na licu. Konobarica joj je ponudila peškir da osuši kosu, jer je pokisla. U tom trenutku je žena primjetila da je konobarica u kasnoj trudnoći. Iako je vjerovatno bila iscrpljena, konobarica je joj je djelovala kao najdivnija osoba na svijetu.  Starica je naručila limunadu i brzo ju je popila. Onda se setila Brajana Andersona. Limunadu je platila 100$, dok je konobarica rastinjavala novac, ona je izašla iz lokala i odvezla se. Ostavila je poruku za konobaricu na salveti :  "I ja sam bila u problemu i neko veoma ljubazan mi je pomogao na način na koji ja sada tebi pomažem. Zapamti to kad budeš vidjela nekoga kome je potrebna pomoć."  Kada je konobarica pogledala bolje, u salveti je bilo još 4 novčanice od po 100 dolara. Konobarici se zavrtilo u glavi. Sa bebom koja dolazi slijedećeg mjeseca, to bi bilo napornih nekoliko nedjelja. Ona je složila novac i stavila ga u džep i završila svoju smjenu.

Nekoliko sati kasnije, konobarica se konačno vratila kući poslije dugog dana. Legla je u krevet pored svog muža koji je bio u polusnu. Razmišljala je o tome koliko su oni zapravo srećni i rekla: "Volim te, Brajane Anderson!"


 

[АлександраВ]

Хуманост на делу. Да, заиста постоје добри људи!

https://media.giphy.com

[Нифада]

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/o-ovoj-sceni-iz-tramvaja-bruji-srbija-devojka-je-pomogla-starcu-sa-torbama-a-onda-je-saznala-clanak-2373167

[ivanaika]

Kad nekog voliš, onda ništa na svetu tu ljubav ne može da uništi, pa čak ni surova bolest.

Upravo je to slučaj sa Karlom Gilberstonom iz Liverpula i njegovom suprugom Laurom koja boluje od multiple skleroze. Naime, njoj je dijagnostikovana ova bolest još dok je bila tinejdžerka, ali se sve pogoršalo nakon medenog meseca.

"Poslednjih 10 godina Laura se bori i ne odustaje, ma kakva god bila prepreka", rekao je njen suprug za "Dejli mejl".

Da je njihova priča, ali i ljubav jaka govori i to da je video iznenađenja za 10 godina braka videlo na milion ljudi. Desetak studenata je izašlo na glavni trg u Liverpulu i u glas na najemotivniji način pevalo pesmu "Just the way you are".

http://www.24sata.rs/volite-se-ljudi-priredio-je-bolesnoj-supruzi-iznenadenje-iz-snova-i-dirnuo-ceo-svet/34472

 

 

[ines]

...ovaj naslov definitivno ne pripada ovoj temi koju ću postaviti, ali namerno ga tu stavljam kao IRONIJU! iz daljeg postavljenog teksta sve je razumljivo http://www.24sata.hr/lifestyle/americki-stonehenge-daje-upute-za-vrli-novi-svijet-114743

[Дијана.]

Читатељка Политике највећа добротворка Дечјег села

Све до краја живота Мира Пуљизевић, која је преминула у априлу 2016. године у Новом Саду, није желела да се у јавности зна да је она дародавац три троипособна стана

Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 22.08.2016. у 22:00

 

Нови Сад – У историји Дечјег села у Сремској Каменици нема веће донације појединца од оне коју је овом „селу где љубав станује” даривала досад анонимна Новосађанка. Поклонила им је три троипособна стана у Новом Саду. Њено анонимно доброчинство постало је јавности познато крајем 2014. године, када су станови у Улици Веселина Маслеше предати Дечјем селу, а „Политика” сада открива да је име ове жене Мира Пуљизевић.

Све до краја живота ова добротворка, која је преминула у априлу 2016. године у Новом Саду, није желела да се у јавности зна да је она поклонила смештај младим студентима без родитељског старања о којима се брине установа у Сремској Каменици. Кроз те станове досад је прошло 12 младих који су, како каже васпитач у Дечјем селу Бранка Вукмировић, одлични студенти и добри људи.

„А прича о госпођи Мири је прича о људској доброти, у овом свету где се много тога покварило”, додаје. И запослени у Дечјем селу помагали су Мири Пуљизевић у дубокој старости, у тренуцима када ју је болест савладавала, али и када су заједно славили њен последњи 85. рођендан, одневши јој торту. Недељом су јој обавезно носили „Политику” коју је волела да чита и куповала ју је четрдесетак година, а листове уредно слагала и чувала. Памте је као скромну и интелигентну особу, која је у касним годинама свог живота умела да каже како јој „још једино мозак ради”.

Била је дипломирани инжењер машинства и цео радни век провела је на Машинском факултету у Новом Саду, где је најпре била асистент, а затим доцент. Рођена је као Мира Стајић, у Жабљу 1930. године и била је треће дете у породици домаћице Милеве и учитеља Стевана. Још је била беба када јој је отац умро, после чега се мајка са децом преселила у Нови Сад како би их школовала, што није било лако уз скромну учитељску пензију.

Ту је Мира и завршила основну и индустријску средњу техничку школу, док је у Београду дипломирала на Машинском факултету 1960. године, када се заједно са супругом Антуном Пуљизевићем, кога је упознала на студијама, преселила у Нови Сад. Ту им се исте године родио син Иво. Нажалост, јединац је преминуо 2000. године, а пет година касније Мира је остала и без супруга.

У спомен на двојицу својих најближих, како је пренела у поруци Дечјем селу, поклонила је станове у новоградњи на коришћење питомцима ове установе да би им „бар мало ублажила несрећу и ојачала жељу да се школују и одрасту у вредне и корисне чланове друштва, срећне породичне људе и нежне родитеље”.

Иметак који је даривала потиче из Дубровника, одакле су Пуљизевићи. То је стара грађанска дубровачка породица чији део куће на обали је наследио Мирин супруг Антун. Новац од тог наследства супружници су најпре желели да дарују за изградњу новог пансиона за штићенике у кругу Дечјег села, које иначе има 13 кућа, али проширење није било могуће.

Тренутно је у Дечјем селу смештено 69 младих без родитељског старања, углавном основаца и средњошколаца, а још 20 старијих штићеника живи у становима или кућама на другим локацијама у Сремској Каменици и Новом Саду.

На тим локацијама је укупно 12 кућа или станова, од чега је 11 донаторских, а један је добијен на коришћење од Покрајине као имовина одузета од Дарка Шарића. Дародавци су међународна асоцијација СОС Дечја села (три стана), професор Лазар Ракић (кућа и викендица), Катица Сремчевић (стан), Војислав и Марија Бошковић (кућа). Донатор је и фудбалер Синиша Михајловић, чијим новцем од опроштајне утакмице је купљен један стан. 

http://www.politika.rs/scc/clanak/361988/Citateljka-Politike-najveca-dobrotvorka-Decjeg-sela

[Ненад Р.]

Без обзира на тежак живот, она ипак помаже другима. Потресна , али и поучна прича.

 

[Ненад Р.]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2448520/nesvakidasnji-gest-mladog-uzicanina.html

[Нифада]

Ovo je lep primer sa ulica Zagreba,moze da se primeni i na druge gradove.

[Данче*]

400 đaka zbrisalo sa časa, pa nastavniku pod prozorom objasnili zašto

Tokom školovanja svako od nas je imao barem jednog profesora koji je ostavio veliki trag u nama. Profesora koji je zaslužio kilometarsko "hvala" za svu podršku, ljubav, znanje koje je preneo... Upravo je jedan od njih i profesor Ben Elis.

Ben je radio kao profesor u jednoj privatnoj srednjoj školi u Nešvilu. Njemu je 2015. godine dijagnostikovan rak koji se ubrzo proširio i na pluća. Zbog toga je smatrao da treba da se povuče iz škole.

Nakon nekog vremena i nakon velikog broja ispitivanja i tretmana, Ben je odlučio da prestane sa lečenjem i da ostatak svog života provede u miru sa svojim voljenima.

Ali, ono što su mu priredili bivši studenti i kolege će zauvek ostati upisano u njihovoj školi i životima.

Naime, direktor i đaci, odlučili su da na jedan dan pobegnu iz škole.

Njih 400 je selo u autobuse i automobile i došlo do profesorove kuće kako bi mu priredili jedno posebno iznenađenje.

Sa tugom u glasu i sa suzama koje su same lile, u glas su mu otpevali njegovu omiljenu pesmu.

Profesor je ovaj neverovatan prizor posmatrao sa prozora, jer zbog boce sa kiseonikom nije mogao da izađe iz kuće.

Ovaj snimak je objavljen na društvenim mrežama i s razlogom je postao viralan. Ceo svet aplaudira sa suzama u očima ovim studentima i profesoru, a jedan od njih je i poznati pevač kantri muzike Tim Mekgrau koji je ovaj snimak šerovao na svojoj Fejsbuk stranici.

 

Izvor: 24sata

 

 

[obi-wan]