НА ПУТУ БЕЗ ПОВРАТКА...

[marija]

Dajem ti sebe, da  upoznam tebe.

[Tanja]

           Па скорије, много сунчаније...

           Како сокови у биљкама певају! Како свако живо створење, под топлим дланом Сунца, хоће из себе да искочи, да набуја, да се преобрази и васкрсне!

           Душа ми пева Господу и плеше као цар Давид уз сунчане гусле и јасне кимвале.

           Све што дише нека хвали Господа!

                                                                         (6. април 2009.год.)

Какав ће тек бити 4. април 2010.  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt=':(' /> !!!

[Tanja]

morala sam podeliti sa vama, danas me je neko zamolio da pročitam te pesme i dam svoje mišljenje o njima

a što se tiče mojih tekstova...više mi ne trebaju reči, treba mi vreme

Као да су сада на правом месту где се време се не броји 

[Jelena Vitorovic]

                                       SASTANAK

                         Nekada, kao ptica slomnjenih krila, druga čekam,

                         Na jug da poletim.

                         Visine nebeske sanjam.

                         

                         Nekada,  svirepom lopovu pustim suzu da ukrade.

                         Zvezdi krilatoj, put da zatre.

                         I kulu od peska, nekada izgradim,

                         i vetar je odnese.

                         Pogledom pokušam, zrna da zadržim,

                         Te da srušeno opet ponesem.

                         Nekada, vrtlog  misli, vulkane  budi.

                         Usijana  stena, reč  vrelinom topi.

                         Ni glas iz grla da pustim, ni da zaustim.

                         Nema, kao klavir stari u nekoj straćari.

                         Zar , budna  sam?!

                         Dok puštam  Mesec da izađe,

                         Sunce da za brda zađe.

                         Po delu ćeš me poznati, ime mi znati!

                         “U ruke tvoje duh svoj predajem”

                         Od sebe se rastajem. Sa sobom se sastajem!

                         Oči ti ljubim, sve svoje dajem.

                         Nju si mi videti dao.

                         Ženu što krila za let ima, što je zrno čuvala,

                         misli umirila.

                         Sunce, ispratila. Mesec, sačekala.

                         Sa krovova pesmu pevam.

                         Aleluja!

                         “U ruke tvoje duh svoj predajem”

                         I sa Tobom, opet i opet, sastajem!

                        Jelena Vitorović

                         

[Carinik]

     

                                          ТВОЈА ПЕСМА

                                                        Ко зна шта кријеш

                                                          у свом срцу?

                                                          Ко зна шта кријеш

                                                          у својој души

                            Не треба износити душу на Видовдан

                            качити је штипаљкама о конопац за рубље

                            оставити је на поругу славујима и свракама

                            пустити је да избледи на сунцу и месецу

                            Затворити је треба

                            у себе дубоко

                            да се греје

                            на унутрашњем сунцу

                            Ту су њене звезде

                            и њен свемир

                            и њен Бог

                            Ту си Ти

[Tanja]

Mart

Kad mi dođe da idem,

mnogo moram da idem.

Nije važno kuda ću.

Nije važno dokle ću.

Došlo mi je da idem

i ja idem kao lud

- unutra u mene.

Vetar mi je gudalo.

Ja sam violina.

Vetar svira na meni

u „E“ žicu kad plačem,

u „E“ žicu kad pevam,

u „E“ žicu kad sanjam,

jer ja nemam drugu žicu

osim „E“

- unutra u mene.

Za travu se tabanima hvatam

da me vetar nikud ne oduva.

Al kad dođe da idem,

strašno moram da idem.

Nije važno kuda ću.

Nije važno zašto ću.

Krv se sva u žeravicu pretvori.

Nebo dlanom poravnava puteve.

Široko me kiše zaobilaze.

Obuva mi sunce žute cipele.

Kad mi tako strašno mnogo dođe

samo idem, idem kao lud

- unutra u mene

Miroslav Antic

Nadam se da se necete ljutiti da nam se prikljuci i Miroslav Antic.

Sada mi, kao oni tada, prolazimo svoje puteve, a meni je ova "legla", pa rekoh da podelim.

[Tanja]

UTOPLJENE DUŠE

Još jednom samo o da mi je dići

Ispod života svet umrlih nada;

Još jednom samo o da mi je ići

Prostorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i žudnja ka sreći,

Skrivene misli u boji ljubavi,

Njen pogled nekad sve što znade reći,

Još jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,

Lik duše trajno gde se od nas krije,

Gde svesti nema već ideje same,

Otkud bol sleće, da osećaj svije.

U meni o njoj, o lepoti, cveću,

I o mladosti - o još jednom samo,

Da mi je da se moje misli kreću,

Da mi je da sam još jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,

Gde su mi mladost, san i uspomene,

Kod negda svojih da je da se sklonim

S lepotom njenom što ko miris vene.

Il da je groblja, senki, vetra, zvuka

I igre mrtvih, avetinja kolo,

Da je bolova, sećanja, jauka -

Znamenja, da sam nekad i ja vol'o.

Al' nije. Ja znam svi ti dani stari,

I želje, njena tuga i lepota,

I nežne veze osmeha i čari

Nemaju više za mene života.

Nemaju više života ni za nju

Sva njena ljubav i moja stradanja:

Dremež i suton i noću i danju.

Nama se spava. Nama se ne sanja.

Gube se redom, trunu pod životom

Aleje bola i podneblja plava,

I moja lira sa njenom lepotom,

Tugom i srećom… Da je da se spava.

I samo katkad, al' to retko biva,

Nju kada vidim posred ovih zala,

Prilazi meni neka magla siva,

Nagovest bleda dalekih obala.

Gledeći dugo taj magleni veo,

Kamo se dani moji razasuše,

Širi se pokrov velik, prostran, beo,

Pod kojim leže utopljene duše

Dis

P.S. Hvala Stefane  0311_womens

[Jelena Vitorovic]

Ups! Nisam ni pogledala ko je urednik ove teme, a dala sam sebi za pravo da Lazaricu opomenem. Sta cu dozivela sam temu kao svoju  dada.gif' class='bbc_emoticon' alt='vaistinu' />. Sorry  1405_love.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />

[Carinik]

                                        Узимам од тебе, да упознам себе...

                                        ПУТ ОКО СРЦА

                                                                                                                                                                         

                                                            Тајном плесачу

       

                                За нови ветар ја немам једра

                                и пловим старог таласа струјом,

                                понекад ноћи ми клонула сета

                                па онда танго плешем с олујом.

                                Није то ветар који ме води,

                                и што ми једра испуни моћи,

                                све је то свет којим се ходи

                                и слепа игра у пустој ноћи.

                                И нисмо увек на истом валу,

                                премда на води траг остаје.

                                Онда кад збунимо шкољку малу

                                на путу усамљен бисер постаје.

                                Неће се видети где ни како

                                играсмо с буром последњи плес.

                                Одговор биће-ето тек тако-

                                деси се неки крик или бес.

                                Неће се више чути ритам,

                                ниједан корак неће се снити

                                све је то било...

                                Ма ко зна како

                                Било је, јер је морало бити.

                                На палуби док ноћ блиста

                                ко ће знати куд се броди,

                                једва шапћу једра слаба-

                                једном био плес на води.

                                                                фебруар 1995.год.

                                                                написала

                                                                Зорица Перић, тада Пљеваљчић

                                                                моја пријатељица

                                                                моје огледалце...

   

                 

[Carinik]

                  И већ је пета, глувна недеља поста и стишан и сабран у себи, погружен у страх Божји, испрепадан дубином у коју повуче вртлог греха, па вртлог покајања, угошћен Твојим Телом док ми крв Твоју Крв  по телу разноси,, док трљам духовне очи да се расаним и устанем из блата прелести-обмана, у месту, чини ми се, стојим, а Васкрс ка мени хита.

[Jelena Vitorovic]

Dobro ti ide ovo kad svratis na kafu, sta ce biti kada te pozovemo na rucak?!  8084.gif

[Carinik]

            Ондак ћемо пишемо романи! crvenilo

[Tanja]

Ups! Nisam ni pogledala ko je urednik ove teme, a dala sam sebi za pravo da Lazaricu opomenem. Sta cu dozivela sam temu kao svoju  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0102_laugh' />. Sorry  .gif' class='bbc_emoticon' alt='crvenilo' />

Па и јесте и твоја, коме Sorry????  0705_read

[Jelena Vitorovic]

Aaa, vazno da se od nje (teme) krcka mnogo dobar gulas.  crvenilo.gif' class='bbc_emoticon' alt='0102_laugh' />

[Carinik]

                        Душо моја, Лазаре, чујеш ли да те Господ зове?

Или си, посмртним покровом увијена, глува за благи, заповедни глас, слепа за светлост, смрћу поражена?

                        Устани, душо моја, и крени ка улазу гробне пећине срца. Камен је са улаза помакнут, видиш ли Светлост, назиреш ли тек пробуђеним чулима својим тај благи, светли Лик којем се сузе сливају низ лице док те раширених руку чека да Њему дрхтавим, васкрслим корацима приђеш да те у Своје наручје-твој једини, истински дом-прими?