НА ПУТУ БЕЗ ПОВРАТКА...

[marija]

Јасминка Марковић,

Београд

МОЛИТВА

Знам да си ту.

Руку подигнутих,

љубављу везаних за небо,

ничим придржаваних.

На камену, боса,

од постања најављена,

сузом пророка предсказана,

p.s ostavile su me bez teksta

Купина несагорела,

Лествица молитвена.

Тиха, Девојка смерна,

Тајну од анђела сачувала,

достојна,обрадована.

Како да Ти певам?

Усана нечистих

И прегласног смеха?

Срца прободеног,

Богородице,

Девојко-Мајко,

грешнике љубиш,

чистотом их мењаш.

Јалова је душа –

посна и празна,

преварна, варана,

ничија и свачија.

А Ти, што оправда Еву,

погледа благог,

Утешитељко срца покајaног,

похитај, Пречиста,

помози и спаси,

да зрно Сејачево не замре

и да се у мени не угаси.

[Jelena Vitorovic]

Ove pesme su zaista divne i lepo je sto si ih podelila sa nama. Samo na ovoj temi se trudimo da se pustimo i damo od sebe, pisemo nase redove, ne tudje. Bilo bi dobro da postavis ovde neke od tvojih prelepih pesama, tekstova. I nemoj da se izvlacis jer znam da ih imas na tuce  1405_love

[marija]

morala sam podeliti sa vama, danas me je neko zamolio da pročitam te pesme i dam svoje mišljenje o njima

a što se tiče mojih tekstova...više mi ne trebaju reči, treba mi vreme 1405_love

[Jelena Vitorovic]

Izvadi neke iz steka  1405_love  1405_love.gif' class='bbc_emoticon' alt='1405_love' />

[marija]

Evo jedan koji ja mnogo volim.....

Лето Господње...

Leto Gospodnje 200...Mir, sklad, tišina.Samo je duša raspevana.Čuje se tiha pesma.Raduj se blažena.Raduj se jer razum, volja i osećanja se sastadoše, sakupiše se, i zagrliše, u novom pokajanju i novom životu, da nikada više ne budu rastavljeni.

Leto Gospodnje 200...Nebo bez oblaka, sparina i omorina guše, i miris vozova koji dolaze i odlaze.Nemir.Strah.Glas koji doziva? Ili opominje?

Prestoli, Serafimi, Sile, Vlasti ? Anđeli ili Arhanđeli?

Da li si tu, još uvek uz mene?

Sećanja.

Miris čežnje, i duh vere.Pričaju priču.Zavaraše me oči koje videše nevidljivo, te ne videh ono što je vidljivo.

Prepoznavanje, na prošlost ili budućnost?.

Tuđa tuga i bol se sudariše sa mojom tugom i boli.Uhvatiše se ukoštac, u borbu, za koju sam znala da nema kraja.Nisam mogla otići.

Neka bude volja Tvoja.I bi volja Tvoja.

I neka bi.

Nosimo u sebi lik predaka.I nosimo strasti predaka.Nije duša čovekova odelo koje se može skinuti, odbaciti, spaliti

.Svaki dan je novo pokajanje.Napred, i samo napred, sa sećanjem naLotovu ženu.Ne okreći se.

Zaboravi i oprosti.Oprosti sebi, oprosti drugima.

Odbaciš ljudsko biće koje si bio, i kada se najmanje nadaš ono te sačeka kao lik u ogledalu, srećan što padaš, pružajući ti ruku da te podigne.....

Gde si bio tada Anđele?Ili u svome bolu, od sopstvenog krika nisam mogla da Te čujem.

Znam da Gospod nikada neće dati veće iskušenje nego što možemo podneti.Za nauk.Za put.Da ne idemo prazne duše.I sa svakim dobrom koje dobijemo izbacujemo loše iz duše dok ne napravimo mesta.Za još više dobra.Dok jednog dana duša ne zasija.I postane laka, da je sa lakoćom nosimo.Sa radošću.I verom.Nadom.Ispunjenu Ljubavlju.

Tada će i put biti lak.

I tada ćemo sa lakoćom čupati trnje iz zemlje i čistiti svoj put.

I iz sebe.

Jer najteže je iščupati trn iz sopstvene duše.

Imali smo Predanje.Došao je Zakon.Dobili smo Ljubav.Najveću i nepresušnu.

Beskrajnu i besmrtnu.

Vreme mraka je prošlo.Borba je bila surova i iscrpljujuća.

Naučila sam.

Da moje srce peva

.Da nemam straha.

Da sam srećna kada dajem.

Jer od početka stvaranja Ti daješ.I kada uzimaš, tim činom nešto daješ.Uzimaš malo da bi dobili više.I kada uzimaš puno da bi dao malo. to malo je više od onog puno što si uzeo.

Da bi naučili, da bi razumeli.

Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Oprostiti onima koji nemaju.

Bila sam voljena i volela sam

.Ali sposobnost voleti, i osećati ljubav je najveća blagodet koju si mi mogao dati.Jer sposobnost voljenja je suština našega duhovnog uspeća.Lepša nego osećanje da si voljen.

Sada znam i ono što nisam znala.

I šta treba dalje da tražim.

I gde da gledam.

I šta da osluškujem.

Jer rana koja se ne pokazuje, najteže se zaceljuje.

Pomozi Bože da se pomirim sa onim što ne mogu promeniti

daj mi Bože snage da promenim u životu ono što mogu

i daj mi Bože mudrosti da razlikujem to dvoje

...kas Čovek padne samo ga jedna Ruka može podići... 1405_love

[Tanja]

Izuzetno su lepe, to preslisavanje koje ipak nama zenama pripada, spremnost davanja, svest o nedostojnosti, a zelja gusi. Radjanje kao blagoslov nama gresnicama dat, Presveta kao cilj, nacin. Amin davanju, Amin zivotu u Zivotu. Koracima, Lestvicama, a nista drugo nemajuci osim sebe i blagoslova.

[Tanja]

...kad Čovek padne samo ga jedna Ruka može podići... sunce

1405_love.gif' class='bbc_emoticon' alt='1405_love' />

[Jelena Vitorovic]

To zeno!!! Govori!  1405_love

[Carinik]

                  ... Ипак, још мало мушког писма...

                      Ја и Ја сањамо о Ја.

                      Једно Ја носи наочаре са једним напрслим стаклом, помало ружичастим, са другим целим, помало магленим. Иза тих стакала Ја трепће зачуђено и заљубљено у оно што види и што једва може да схвати; што уме само да воли.

                      Друго Ја има око кошуте које призива месец. Друго Ја је сањана грлица која на длан слеће и кљуном пије воду из уста првог Ја.

                      Сањано Ја је осмех по коме се ваљамо као мала деца по непокошеној, стрмој ливади. Колевка из које плачемо срећни што нас претходни љуљај није завитлао међу звезде.

[marija]

podseti me na jednu davnu misao

..na unutrašnjoj strani kapaka nacrtala sam Tvoj Lik

u središtu srca scoga urezala sam Tvoje ime

na početku i kraju duše moje stavila sam Tvoj pečat

ne sećam se više celog teksta, u jednom trenutku slabosti jednim klikom izbrisala sam ceo blog...3 godine dugog puta

Ako je lice moje uvek ka Suncu okrenuto sve senke iza mene biće.No ponekad teški oblaci zatamne nebo mojih misli, i iz dubine utrobe počne da se diže gusta lepljiva magla preteći da zakloni moj vidik.Nacrtala sam Sunce na unutrašnjoj strani svojih kapaka.Dovoljno je da samo na tren sklopim oči i osetim toplinu Sunca.

[Carinik]

                И исто давне, сунчане мисли...

                  1.

                  У можданим вијугама спавају преко дана отровне змије.

                  Кад падне ноћ, оне се буде, гладне. Гмижу према храни-чистим, невиним сновима и мислима. Иза њих остаје слузав траг, отрован ујед и мозак мој јадни који изгледа као поплављено подручје кад се вода повуче са њега.

                  Змије су дебелог трупа и никад им нисам видео лице. Остављају по зеленим ливадама снова потомство-мале, црне змијице, још отровније од њихових родитеља.

                  Плашим се да ће брзо нарасти. Ако се то деси, уместо мене на овом месту биће само једна дубока рупа у простору.

                  Зато се сваког јутра окрећем Теби и клањам Ти се дубоко тако да гмизавци бивају прободени копљима Твоје светлости.

                  2.

                  Сунце си моје насмејано и Спаситељ мој!

                  Подићи ћу уставе на свим својим бранама, отворићу врата на свим својим тамним собама.    Нека груне река светлости Твоје, нек се подаве змије, нек се прозраче собе и мрачни пролази!

                  Сунце си моје насмејано и Спаситељ мој!

                                                                              (11. март 1997. год.)

[Carinik]

          Па скорије, много сунчаније...

          Како сокови у биљкама певају! Како свако живо створење, под топлим дланом Сунца, хоће из себе да искочи, да набуја, да се преобрази и васкрсне!

          Душа ми пева Господу и плеше као цар Давид уз сунчане гусле и јасне кимвале.

          Све што дише нека хвали Господа!

                                                                        (6. април 2009.год.)

[Jelena Vitorovic]

Carinik, tvoje pisanje podseca me na pisanje Bukovskog. Direktno i onako kako jeste, posebno "Ja i Ja sanjamo o Ja". Ono sto je teznja covecanstva, spoznaja samoga sebe, odlicno si opisao.

[marija]

Ljubav ne osuđuje, ljubav ne sudi.

Uvek postoji Ljubav pre i Ljubav posle

Nijedna ljubav nije ista.

Ljubav je neizgovorena reč

Ljubav je nada posle smrti

Ljubav je leto u decembru

Ljubav je stisak ruke

Ljubav je živeti i bez Tebe

Svakog te dana gubiti

I iznova te pronalaziti

Ljubav je najveći Božji dar

Ljubav je nada i čežnja

Ljubav ne postoji ako je ne otkriješ

Ljubav je dvoje dece razigranih u pesku

Ljubav je put a ne cilj

[Jelena Vitorovic]

Za jednu Milicu

Upoznavanje

Dajem ti šapat, da te cuva,  kada dan zatvori vrata

Dajem ti uzdah, da osetiš da sam tu, dok strepiš

Dajem ti tišinu, da budeš siguran da te razumem, čak I kada me ne razumeš

Dajem ti pogled, on je ključ do mojih tamnica I oaza

Dajem ti reč, živu, da te umiri dok drhtiš u neverici

Pružam ti ruke.

Da,  baš tebe želim u svom zagrljaju!

Dajem ti sebe, da  upoznam tebe.