Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[Ignjatije]

Шта год да је, не може бити горе од искушења којима ћеш бити подвргнут у манастиру. Једнако као у световном животу, тако и у монаштву сви су подвргнути тесту гордости, злопамћења и сујете. Ово троје је горе и од блуда и стомакоугађања заједно.

Мислим да не требаш да имаш ни грам помисли, како те некакве страсти спопадају сад док си у свијету, али ако будеш монах биће ти лакше по том питању, мада си свјестан осталих искушења које монаси имају.

Размишљај у овом правцу...Ти идеш у манастир не зато што имаш помало тешкоћа у свијету, падајући у нека искушења, него просто јер ти се свиђа монаштво, то је твој избор, ти желиш тим путем да идеш ка обожењу, и свјестан си да требаш дати све од себе да би био добар монах, као усталом било који посао када се обавља, најбоље ће се обавити ако је рађен са вољом, љубаву и свјешћу за одговорност, дакле без примеса страха и негативних мисли.

Неће ти ниједан духовник преобразити срце, ако ти већ ниси 90% одлучио. Ступање у монаштво је само и само твој избор. Ако немаш некога за кога се требаш бринути у свијету, потпуно си слободан, немаш шта чекат требаш пронаћи обитељ која ти одговара, и започети искушеништво чиме ћеш тестирати себе јеси ли за монаха или ниси.

Znam da je borba sa strastima kod monaha velika jer ih i sami demoni jace napadaju zbog odluke da ceo zivot posvete Bogu.Isao bih u manastir iz ljubavi prema duhovnom zivotu koju sam imao i pre nego sto sam uopznao pravoslavlje,a ne samo zbog toga sto mislim da cu se lakse boriti sa pojedinim strastima.To je naravno slobodan izbor na koji niko od ljudi ne moze da te prisiljava.Jedina osoboba o kojoj moram da se brinem je moja majka koja sa zdravljem nije bas kako treba a ima puno obaveza koje ne znam kako bi postigla da nije moje pomoci jer je moj otac......da ne pricam.Jedino mi je nje zao i ona mi je jedina "prepreka" da odem iz kuce,ipak ljubav i briga o roditljema je obaveza svakog moralnog coveka,a pogotovu hriscanina.

[Дијана.]

čije su to reči

nekog starca -eto na drugoj temi o osudjivanju u ime revniteljstva

u kontekstu osudjivanja arhijereja zbog ekumenizma, a zavrsetak recenice je "a koliko ih tek (demona) napada arhijereja?"

[Justin Waters]

Znam da je borba sa strastima kod monaha velika jer ih i sami demoni jace napadaju zbog odluke da ceo zivot posvete Bogu.Isao bih u manastir iz ljubavi prema duhovnom zivotu koju sam imao i pre nego sto sam uopznao pravoslavlje,a ne samo zbog toga sto mislim da cu se lakse boriti sa pojedinim strastima.To je naravno slobodan izbor na koji niko od ljudi ne moze da te prisiljava.Jedina osoboba o kojoj moram da se brinem je moja majka koja sa zdravljem nije bas kako treba a ima puno obaveza koje ne znam kako bi postigla da nije moje pomoci jer je moj otac......da ne pricam.Jedino mi je nje zao i ona mi je jedina "prepreka" da odem iz kuce,ipak ljubav i briga o roditljema je obaveza svakog moralnog coveka,a pogotovu hriscanina.

Тако и треба. Ако већ гориш за жељом да будеш монах, али чиниш ту жртву да остајеш да помогнеш мајци која би без тебе била немоћна, онда је то стварно велики чин љубави. Ако су родитељи или неко друге драге особе болесни или онемоћали да би могли сами о себи бринути, мислим да је сасвим нормално да задржиш своју жељу да останеш помагајући. Теби се већ рачуна да си монах, ако све радиш чисте савјести и с љубављу.

Има чак и примјер из житија св.Сергије Радоњешког, гдје је он горио за жељом да иде у монахе, међутим родитељи који чак нису ни били болесни или толико онемоћали, замоле га да не чин то док су они живи, јер они ће напустити овај свијет убрзо, а он има још времена за монаштво, па нек остане с њима да би им било лакше подносити старост, јер су живјели негдје на селу изоловани од свијета. За монаштво никад није касно. Он је с љубављу пристао на тај чин, а Божији промисао је већ учинио своје да он не чека дуго.

[Ignjatije]

Тако и треба. Ако већ гориш за жељом да будеш монах, али чиниш ту жртву да остајеш да помогнеш мајци која би без тебе била немоћна, онда је то стварно велики чин љубави. Ако су родитељи или неко друге драге особе болесни или онемоћали да би могли сами о себи бринути, мислим да је сасвим нормално да задржиш своју жељу да останеш помагајући. Теби се већ рачуна да си монах, ако све радиш чисте савјести и с љубављу.

Има чак и примјер из житија св.Сергије Радоњешког, гдје је он горио за жељом да иде у монахе, међутим родитељи који чак нису ни били болесни или толико онемоћали, замоле га да не чин то док су они живи, јер они ће напустити овај свијет убрзо, а он има још времена за монаштво, па нек остане с њима да би им било лакше подносити старост, јер су живјели негдје на селу изоловани од свијета. За монаштво никад није касно. Он је с љубављу пристао на тај чин, а Божији промисао је већ учинио своје да он не чека дуго.

Kako da kazem,moja majka nije hvala Bogu neki invalid ili toliko tesko bolesna da ne moze da se krece ili tako,ali ipak ima zdravstvenih problema sa kojima ne moze da obavlja sve kucne poslove kako treba osim uz krajnje napore pune muka,suza i kuknjave.Meni je problem jer sam okruzen sa ljudima koji nisu pobozni a i oni koji jesu u stvari i nisu,tako da su iskusenja velika i desavaju se velike provokacije,nagovaranja,situacije koje po nekad rezultiraju padom u neki greh.

[Дијана.]

Kako da kazem,moja majka nije hvala Bogu neki invalid ili toliko tesko bolesna da ne moze da se krece ili tako,ali ipak ima zdravstvenih problema sa kojima ne moze da obavlja sve kucne poslove kako treba osim uz krajnje napore pune muka,suza i kuknjave.Meni je problem jer sam okruzen sa ljudima koji nisu pobozni a i oni koji jesu u stvari i nisu,tako da su iskusenja velika i desavaju se velike provokacije,nagovaranja,situacije koje po nekad rezultiraju padom u neki greh.

Divno je od tebe kad se zrtvujes za majku, a to nam je svakako i duznost. Eh, vec rekoh na drugoj temi nekom usamljenom momku. Volonterizam, svetosavska omladina, obilasci manastira koje organizuje tvoja crkva, agape, iniciraj, ako nema... tu ces naci srodne. Naravno, sve to je dostupnije u velikom gradu; ali u svakom gradu ima bar nesto od ovoga. Uvijek mozes da se izolujes od drustva koje ti ne odgovara, zaista, bolje je biti sam nego u losem drustvu, i mozes naci sebi drustvo koje ti odgovara.

[Ignjatije]

Uvijek mozes da se izolujes od drustva koje ti ne odgovara, zaista, bolje je biti sam nego u losem drustvu, i mozes naci sebi drustvo koje ti odgovara.

Trudim se da se izolujem mada ni to nije resenje jer smo drustvena bica i trebamo biti sa ljudima pa i sa nevernicima kao sto je i Isus sedeo sa njima.Puno sam se kako da kazem i izolovao jer ucim i imam ovaj forum i ostale sajtove na kojima provodim vreme,mada ne mogu bez drugara i ljudi nisam pustinjak a i njihova iskustva mi pomazu da obogatim svoja saznanja i da se vezbam trpljenju i razumevanju ljudi koji drugacije misle.Pravo je iskusenje ziveti medju neverujucima a ipak ostati veran svome Bogu i uz to zadrzati prijateljsta.Evo post je a krenulo se sa klanjem svinja po selima a ti postis pa sacuvaj Boze kakve

sve prekore dobijas zbog toga sto postis a ostali jedu meso.Cak te i okrivljuju da si umisleo nesto i da si uobrazen da mislis da ces ziveti duze i bez bolesti ako postis.Ziv sram me spopada na tim svinjokoljima niti je da jedes meso niti da postis,niti da ne pomognes ljudima.....ma dodje ti da isparis.

[Дијана.]

Brate, razumijem to sto kazes da ne mozes da se izolujes od svojih jer ih volis a oni nisu vjerujuci. Onda trpi, nema druge. Mada ja ne razumijem to, e ti moras biti kao mi, niti sam ikad dopustala to, cak i kao vrlo mlada, kamoli u zrelosti. Ako je takav pritisak, ne moram biti kao vi. Mozemo piti kafu nekad po danu, a ne opijati se navece (sa nabijanjem krivice i prekorima itd.) E, svinjokolj u postu, sa svim tim propratnim elementima pritiska grupe, zvuci kao teze ispastanje. Na tvom mjestu bih se izvukla, bez grize savjesti.

I jos uvijek, mozes da nadjes nove 'svoje', slicnije sebi

[emilija]

E, dragi Boze, takvo je vreme da se stide i bezhe oni koji bi trebalo da su primer svima.

Posto ne mozes druge, najlakse je da promenish sebe. Prvo treba da shvatish gde si ti, a gde oni i da duboko zazhalish za njima. Kad budesh svestan kuda idu, javice se mozda svest i tebi o tvojoj vrednosti. Ne mislim na nekakvu gordost, nego na prosto osecanje gde je tvoje mesto u tvom svetu, da za prijatelja imash Boga i odmah ce taj svet oko tebe prestati da te iritira.

Unesi malo humora u sve to.

Drzi se svoje vere, svog posta, nikom nista nisi duzan da objashnjavash? Raduj se u Hristu. Nadji svaki dan razlog da imash osmeh na licu i dushu koja sija. Vezbaj svoju veru. Nauci da je to nesto najdragocenije sto imas a drugi nazalost ne.

Uvek budi ljubazan, prijatan, snishodljiv ali stavi ljudima do znanja da u tvoju unutrasnjost ne mogu u smislu da se ti sad svima pravdash zbog toga sto znas nesto sto oni ne znaju.

To sve zbog toga sto ce poceti da postuju tebe i to sto nosish u sebi. Ne samo to, pozelece da budu isti. Jer ljudi koji nemaju Boga, nemaju mir, bez obzira na nekakvu trenutnu "srecu" koju kupuju ispraznim zadovoljstvima. Ko pozeli, pomozi mu na tom putu, za ostale se moli. TI si taj koji je duzan da druge menja sobom. Nista da ne ucinish ljudima, nista da ne progovorish, ne moras nista od toga. Samo nosi Hrista u sebi nepokolebljivo i s osmehom i bar jedan od svih tih ljudi ce pozeleti da je kao ti. Ako i ne, TI idesh dalje, svakako:)

[Mironosica]

odgovor na pitanje da li sam za manastir ,necete dobiti na forumu

lepo ajte u manastir pa probajte

p.s. javite nam kakav vam je izbor

[Милан Меденица :)]

??? Моци је жењен човек

и жењени могу у манастир, раставе се од жене и умру за свет.

ретко се дешава, ал се дешава.

исто као и смрт - умре човек пре него подигне децу, оставивши жену да се брине о њима.

може жена да нађе и другог оца деци ...

[Милан Меденица :)]

Nisam rekao da mislim da cu u manastiru pobeci od iskusenja,vec da su tamo manja barem sto se tice strasti.Duhovna borba je mnogo veca u manastiru jer je i sama sustina takvog nacina zivota upravo u borbi. Nemam ja iluzija o tome da je takav nacin zivota idealan i da su tamo svi bezgresni i sveti ljudi,imao sam takva misljenja nekada dok sam bio klinac.

Imam neke stavove sa kojima se sigurno neces sloziti i koji su produtkt svetosavlja a ne modernizma, koji mnoge stvari omeksava ili ponistava da bi "savremenom" coveku vera izgledala prihvatljivije.Ne bih o tome sada ali bih ljude ipak ucio i poucavao kao i nasi Sveti oci bez ulepsavanja i razblazavanja nekih stvari koje nam se cine previse stroge.Artemije je malo dete za mene........salim se naravno

гајиш илузију.

шта мислиш чиме ће ПРВО ђаво да те искушава, кад си слаб на страст? има да ти притиска то дугме док ти сказаљка не оде у црвено и не полудиш ако ниси свој на своме и раскрстио са собом за где си и за где ниси.

што се тиче духовне борбе, иста је и у свету и у манастиру, а поготово данас кад је мирјанин изложен свему и свачему а монах може да живи и у 4 зида.

светосавље не постоји, то заборави. постоји Православље коме је Христос глава, а не неко светосавље којем је свети Сава национална глава. а да нисам модерниста и да имам искуства са манастирима, скоро сваки пост ме виде барем по недељу дана тамо па ти причам и из туђег и личног искуства јер сам и доводио али и дочекивао људе из манастира. неке и са децом.

природа се никако не може поништити нити негирати. тако ћеш само да застраниш, јер Бог ће васкрснути и тело а не само душу.

да чујем ту фамозну "саблазан" коју "модерниста" као ја не може да поднесе?

[Милан Меденица :)]

Ona iskusenja koja mene cesce spopadaju se lakse prevazilaze u manastiru.Odgovorio sam i Medi da nemam iluziju o tome da je monaski zivot bez iskusenja,ali kada svi oko tebe poste,ne opijaju se i nemas prizora koji podsticu na blud,pa lakse ti je nego medju ljudima koji te bukvalno teraju na takve stvari.

а шта мислиш како неки бивши монах направи дете некој сестри, заврши у браку?

тако што женско нема приступа у манастир или тако што је искушење у човеку самом, а не у спољашњости која њега "напада"?

јел ти не схваташ да си тиме Еву (грешника, грешницу, у мантији или не) оптужио за свој грех, као Адам кад је индиректно оптужио Бога што му је дао Еву? то је типичан Адамов пад, сујета, гордост.

не треба ти страст да би пао, рођени смо са сујетом.

чак и бестрасници не падају због спољашњег искушења страсти, већ од сопствене гордости.

[Милан Меденица :)]

Znam da je borba sa strastima kod monaha velika jer ih i sami demoni jace napadaju zbog odluke da ceo zivot posvete Bogu.

извини, ти гајиш прилично раскорачено мишљење о мирјанима, поготово онима који цео свој живот посвете Господу.

шта мислиш, да служење породици није служење Богу?

ти сам служиш својој мајци зарад љубави према ближњем и љубави према Богу, испуњавајући две основне заповести и то сматраш мањим од неког монаха који то исто ради само у манастиру?

[Милан Меденица :)]

Pravo je iskusenje ziveti medju neverujucima a ipak ostati veran svome Bogu i uz to zadrzati prijateljsta.Evo post je a krenulo se sa klanjem svinja po selima a ti postis pa sacuvaj Boze kakve sve prekore dobijas zbog toga sto postis a ostali jedu meso.Cak te i okrivljuju da si umisleo nesto i da si uobrazen da mislis da ces ziveti duze i bez bolesti ako postis.Ziv sram me spopada na tim svinjokoljima niti je da jedes meso niti da postis,niti da ne pomognes ljudima.....ma dodje ti da isparis.

приде и грешиш ако одбијаш да поделиш сто и оброк са неверницима који не посте, и сам да мрсиш. треба да пројавиш љубав, да покажеш да је љубав већа од хране ... мислим да не разумеш ни део Светог Писма где Господ говори апостолима и Апостол Павле у послници Коринћанима:

Ако ли вас неко од неверника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савести ради.

Коринћанима посланица прва, глава 10, стих 27

свети Апостол не саветује нити одбија одлазак, већ оставља на слободну вољу, али заповеда ако се оде шта и чинити.

нормално, нико те не каже да једеш нешто ако ће ти бити зло од тога, или ако имаш неки здравствени проблем због тога.

У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

свето Јеванђеље по Луки, глава 10, стих 5-8

а то што те гоне Христа ради, треба да се радујеш а не да тугујеш и саблажњаваш.

мени су тако пар година испирали мозак сопствени родитељи сваки дан прве године сам све посне дане постио на води и лебу јер нису хтели ништа посно да ми спреме а пара ниодакле. а сад су обоје крштени, мајка ми редовно пости и причешћује се, отац се тек крстио у тројном крштењу са својом другом женом и ћерком ... мајка 3 године после мог крштења, отац и привесци после 10.

и не буди силеџија да проповедаш, са телесним људима причај о телесним стварима а са духовним о духовним. и не причај директно о Богу, поготово ако се саблажњавају на сам помен имена Његовог, већ причај у причама као што је то Господ радио ... причу о заблуделом сину, причу о виноградару ... и смањи тај морал и тврдоћу, Господ је љубав а не казнена експедиција.

мораш и да почнеш да се образујеш, ако хоћеш да проповедаш, а не да будеш незналица.

и то не само о теологији.

[Милан Меденица :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324188251' post='544995]

може жена да нађе и другог оца деци ...

наравно да не мислим и само оца деци, већ и себи мужа.