Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[Guest]

Zanima me , kom redu pripadaju ove sestre monahinje?

Sister Ewariste

[Zayron]

Zanima me , kom redu pripadaju ove sestre monahinje?

Sister Ewariste

Sister Ewariste je lično ime a ne naziv tog ženskog monaškog reda,

inače ime Ewariste je po petom papi po svetom Petru, svetom Evaristu.

papa Evarist: http://hr.wikipedia.org/wiki/Evarist

Radi se o redovnicama reda svete Brigite, takozvanim brigitinkama ili brigetinkama,

više o njima i o njihovoj osnivateljici, švedskoj monahinji i mističarki možeš pročitati ovdje:

Sv. Brigita Švedska i molitve sv. Brigite

Inače postoji još takodjer vrlo poznata svetica iz Irske s istim imenom,

zato kako bi ih razlikovali nazvane su svetom Brigitom Irskom i svetom Brigitom Švedskom.

http://www.blog.hr/print/id/1622942873/sv-brigita-i-molitve-sv-brigite.html

Hrvatska Wilipedija - Sveta Brigita:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Brigita

Engleska Wikipedija - Saint Bridget of Sweden:

http://en.wikipedia.org/wiki/Bridget_of_Sweden

Bridgettines - red svete Brigite, brigetinke:

http://en.wikipedia.org/wiki/Bridgettines

Ostale informacije dobiješ kad u Google search ukucaš pojmove:

sveta Brigita

red svete Brigite

ili engleski:

saint Bridget

Bridgettine order ili Birgittine order,

negdje se to piše Bridgettine negdje Birgittine

ali Bridgettine je uobičajenije i češće.

[Guest]

Zbog izgleda mi bile čudne ...

Hvala na odgovoru  1335_womens womens 0409_feel

[ČtecMiloš]

Što se tiče striženja tjemena glave, štecima se posle postriga i rukoproizvođenja striglo tjeme, i kasnije su bili dužni da ga održavaju kao znak pripadnosti kliru.

[ČtecMiloš]

Greška, čtecima, a ne štecima :cheesy:

[Zayron]

Greška, čtecima, a ne štecima 0102_laugh

Da, i u katoličanstvu kao i kod vas u pravoslavlju je čtec - lektor najvažnije liturgijsko poslanje,

zato su se morali postrigavati i oni, naravno! Bez dobrog čteca nema nikakve dobre liturgije!

:cheesy:

Evo lijepog sajta o liturgici, ali je na češkom, govori se u

njemu i o istočnoj i zapadnoj liturgiji, možete barem gledati slike.

http://curiavitkov.cz/modlitba.html

Odatle sam uzeo tu sliku:

http://curiavitkov.cz/modlitba5.html

Evo malo o crkvenoj hijerarhiji i kliričkim činovima i stupnjevima u katoličanstvu.

http://www.zupasvmateja.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=71:crkvenahijerarhija&catid=49:vjeraizivot&Itemid=59

[ČtecMiloš]

Slava Bogu, što je ta praksa ukinuta 0442_feel Ne mogu sebe ni zamisliti sa postriženim tjemenom :cheesy: 0102_laugh :cheesy:

[Sinergija]

Мене занима разлика између монашких редова 0102_laugh

И ако неко зна који су монаси (манастир) познати по најстрожијем типику 0102_laugh

[marko_13]

У православном монаштву нема редова. Сви монасу су световасилијевског реда.

[Sinergija]

Знам за православље,занима ме како и зашто и у чему је разлика код оних где их има,највише римокатолика.

[Zayron]

Prvo o tome koliko je katoličkih redova, lijepo je na to odgovorio već gospodin Zelić.

Brate Ivane , zanima me koliko ima monaških redova u Rimokatoličkoj crkvi?

Teško pitanje, brate Martirije.  0442_feel Puno.  girl_jumping

Teško je naći potpune podatke. Čak i službeni statistički godišnjek "Annuario pontificio" donosi listu samo redova papinskog prava. Naime, redovi "papinskog prava" su oni koji imaju papinsko odobrenje i prošireni su po raznim biskupijama (eparhijama). Redovi "biskupskog prava" imaju odobrenje biskup (episkopa) za njegovu biskupiju (eparhiju). Prvi su dakle veći i prošireniji.

Muških redova ima barem nekoliko stotina.

A ženskih? Barem nekoliko hiljada. Jedna proširena anegdota kaže da je jedna od tri stvari u Crkvi koje "samo Bog zna" baš odgovor na pitanje koliko ima redova časnih sestara (redovnica, monahinja). "Annuario pontificio" ipak donosi ukupan broj redovnica koji je na kraju 2009. iznosio 729.371

U Crkvi se stalno rađaju novi redovi, različiti međusobno ne samo po organizaciji nego i po temeljnoj karizmi (karizma i organizacija su normalno međusobno usko povezane).

Poslije nekog vremena slijede daljnji podaci...

[Zayron]

Tačan broj tih redova se da izdedukovat pomoću takozvanih abrevijacija, skraćenica kojim se monasi i monahinje tituliraju. Dakle katoličkih redova muških i ženskih je oko 800, što većih ili manjih, svaki dan se mnogi od njih ukidaju a mnogi novi nastaju.

Katolički redovnici ili monasi (redovnice ili monahinje) pred svojim redovničkim ili monaškim imenom imaju obično titul kojim ih također oslovljavamo usmeno i u pismenom kontaktu, pismima, emailima itd.: fra, pater, otac, brat, sestra potom ide to njegovo/njeno ime a na kraju za njim skraćenica reda, na primjer:

otac Luka Marković OSA znači da je to monah augustinian.  

fra Danijel Marković OFM znači da je taj redovnik franjevac opservantske grane franjevačkog reda.

fra Nikola Marković OFMCap znači da je taj redovnik franjevac kapucinske grane franjevačkog reda.

pater Anto Marković DI ili SJ znači da je taj redovnik isusovac.

pater Ivan Marković AA znači da je to redovnik - član kongregacije (augustinijanskih) asumpcionista.

sestra Marija Marković OSB znači da je to monahinja benediktinka.

sestra Ana Marković OSU znači da je to redovnica uršulinka.

sestra Terezija Marković DDL znači da je to redovnica - članica kongregacije Kćeri Božje Ljubavi, dakle sestra Majke Tereze, to su te što hodaju u bijelom indijskom sariju sa plavim rubom kao majka Tereza, koja je njihova osnivateljica.

Ovdje su te skraćenice koje redovnici i redovnice, monasi i monahinje stavljaju iza svojih imena a po čemu poznamo kojem redu pripadaju:

793 ABBREVIATIONS OF RELIGIOUS ORDERS

to su te abrevijacije - skraćenice:

http://www.catholicdoors.com/misc/abbrev.htm

[Zayron]

U crkveno-pravnom, kanonskom smislu razlikujemo monaške redove, nemonaške redove i kongregacije. To je glavna razlika izmedju njih. Monaški redovi su najstariji, to su benedektini, slični kao kod vas vasilijani. I mnogo drugih sličnih redova poteklih od benediktina a nastali njihovim reformisanjima i daljim istorijskim razgranavanjma kao kamaldolijani, cisterciti i trapisti. Tu ubrajamo nekoliko i drugih monaških redova nezavisnih na benediktinskoj tradiciji kao vasilijani imamo ih i mi pod nazivom bazilijani, augustiniani. premonstrati, kartuzijani ili viteških kao templari i ivanovci - malteški vitezovi tj. johaniti. Svi monaški redovi su znači stariji od svih ostalih, nemonaških redova i kongregacija - instituta zajedničkog života koji su ustvari modernim "remake"-om starih redova. Nemonaški redovi, misli se tim u kanonskom smislu nemonaški, ne znači to da ti redovnici nisu monasima, radi se samo o crkvenopravnoj terminologiji i precizirajućoj formalnoj distinkciji koja razlikuje pojmove monah i redovnik. To su takvi redovi koji su većinom nastajali od XIII vijeka pa nadalje, najpoznatiji od njih su franjevački i dominikanski, drugačije se zajedničkim imenom nazivaju i mendikatski - prosjački jer u svojim pravilima stavljaju akcent na lično - osobno siromaštvo, prostotu života i jednostavnost ali nisu izolovani kao pustinjaci od ostalog svijeta. Treća i najmladja vrsta redova su te kongregacije ili instituti posvećenog života. Jedan od papa je videći koliko se umnožavaju redovi odlučio  od kraja XVI vijeka pa nadalje današnjim rječnikom staviti "embargo" na njihovo dalje osnivanje u toj dosadašnjoj podobi kako se ne bi narušavalo poslanje tih već osnovanih redova i suvišno a nepotrebno duplicirali ustvari već postojeći redovi u harizmi i poslanju. Tako se nadalje redovi osnivanju po novim pravilima i ne zovu se više redovima već kongregacijama - znači udruženjima, zajednicama posvećenog života, bratstvima i sestrinstvima. Tih kongregacija je danas najviše, ima ih na stotine a napoznatiji od njih su na primjer redemptoristi, verbisti od muških a od ženskih na primjer boromejke koje služe uglavnom u bolnicama kao medicinsko osoblje ili Kćeri Božije Ljubavi što su ustvari te sestre Majke Tereze što hodaju u tom bijelom indiskom sariju s plavim rubom kao svojem monaškom habitu, odeždi. Dakle pojmovi "red" i kongregacija" označavaju redovničke instritucije posvećenog života u katoličkoj Crkvi. Kongregacije su znači počele nicati tek u novovjeku prema zakonima i propisima Tridentskog koncila (1545-1563). Razlika izmedju njih je crkvenopravna, redovi imaju "slavne zavjete" a redovi "vječne zavjete" pri čemu su slavni zavjeti u Crkvi bili uvažavani kao savršeniji i pristupalo im se s većim respektom, značili su veću obavezu a s pravne strane su bili zaštićeni i većim pravima. U praksi je to značilo da je redovnik, monah sa slavnim zavjetima mogao preći samo u drugi red istog ranga, dakle takav sa istim slavnim zavjetima, nikako u kongregaciju s vječnim zavjetima koja je dakle u kanonskom, zakonskom, crkvenopravnom smislu o rang tj. stepen niže. U današnjem kanonskom pravu je ta razlika samo formalna a u monaškoj praksi i životu je danas praktično izbrisana razlika izmedju slavnih i vječnih zavjeta.

[Zayron]

Мене занима разлика између монашких редова

И ако неко зна који су монаси (манастир) познати по најстрожијем типику

Mislim da apsolutno najstroži tipik na svijetu imaju malo poznati pustinjaci kamaldolijani, isposnički i pustinjački ogranak benediktinskog reda koji je u XI vijeku osnovao sveti Romuald. Odmah za njima su kartuzijani kao drugi a potom cisterciti na trećem mjestu, pri tom mislim na njihovu najstrožiju granu - trapiste. Nešto sam već napisao o kartuzijanima i cistercitima - trapistima, znači mogao bih napisati nešto još i o kamaldolijanima kad stignem.

Ovo je pogreb trapističkog monaha, pokapa se direktno u zemlju bez lijesa,

gore na grob se pstavi bijeli krst, kod kartuzijana čak i bez ikakvog imena ili oznake.

Ovo su trapisti, kod njih ime može biti, kod kartuzijana medjutim su grobovi anonimni.

[marko_13]

Мислим да је изложити разлику између редова у монаштву РКЦ колосалан посао пошто их има мали милион. Једино би се можда могло написати нешто о оним главним и најстаријим редовима из којих је стотину других произашло.