Да ли постоји сличност између Православља и Ислама и зашто нам је Ислам неприхватљив?

[Cico]

I meni se to tako čini, da je samo iz nekakvih utilitarnih razloga to tamo a ne iz nekog velikog poštovanja i iskrenog respekta prema životu, liku i djelu Isusa Hristosa. Ima to poslužiti kao mostić kojim bi se mogle privesti "zabludjele hrišćanske dušice" u islam. U Velikoj Britaniji je jedan valjda anglikanski teolog primjetio i istakao besmislenost način kojim se islamski propovjednici i teolozi "razmahuju" i hvale u Evropi kako bi pokazali svoje "štovanje" prema Isusu Hristosu jer predstavite si to, molim vas, on je tamo čak i u njihovoj svetoj knjizi upisan kao prorok Božiji. A pri tom ne shvaćaju da je to vrlo uvredljivo za hrišćane, mnogo gora stvar nego kad bismo napisali knjigu, roman u kojoj bismo britanskoj kraljici dali ulogu čistačice i hvalili se time kako to mnoga toga lijepog o njoj tamo u toj svojoj knjizi imamo sve napisano. Samo što mi zbog takvih stvari ne pravimo monster proteste i ne vrištimo prijeteći osvetom histerično svuda po svijetu kao oni jer smo sablažnjeni, uvrijedjeni i bijesni. A možda bismo baš trebali, može to biti naša velika greška. Ovako oni sebi dozvole sve a dsrugima ništa. Rezultat toga je da oni sasvim normalno mogu pisati i iznositi besmisle o Isusu Hristosu a mi ne smijemo ni krivo pogledati ni na Muhameda ni na Koran ni na ne znam šta

drugo.

Pa Isus Hristos je,na neki nacin,NESTO POSEBNO,sto uistinu i JESTE. On je bio i Učitelj ,i Prorok ,i Božiji poslanik (ili kako ga muslimani nazivaju,“Allahov poslanik“) ,ali je i Sin Božiji. NAJBOLJE je sam apostol Pavle obrazložio,sta je Isus Hristos za sve nas.

[Mironosica]

Ne postoji .

[Интегра]

Не, нема.

 

Хтедох да питам: како исламски теолози правдају сличност између Теврата и Торе, Псалма и Зебура, Јевађеља и Инџила? Тј, на чему заснивају аутентичност и надмоћ својих светих списа који су настали значајно после Новог и далеко после Старог Завета?

[diana]

Nisam citala kuran i necu ali neka mi neko objasni zasto u kuranu pise ubij neprijatelja? To znam od ljudi koji su citali

Poslato sa SM-J510FN koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

[Натан]

пре 55 минута, diana рече

Nisam citala kuran i necu ali neka mi neko objasni zasto u kuranu pise ubij neprijatelja? To znam od ljudi koji su citali

Poslato sa SM-J510FN koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju
 

Не знам за куран, али и у Библији пише да се убија непријатељ. То је ваљда нормално, јер боље ти њега него он тебе, вазда било и ће буде. =)

[Ivan Marković]

On 8/4/2014 at 0:55, Midrash рече

Zašto bi Isus dolazio kad je običan čovek i kad od njega po islamu, ništa ne zavisi?

Mislim da ovo nije sasvim tačno. Čini  mi se da oni na našega Gospoda gledaju kao na neko posredničko biće, tvorevinu svakako, ali uzvišeniju od običnih ljudi. Mislim nekako arijanski (u smislu evnomijanstva a ne omijstva ili omijusijanstva). Mada naravno, učenje o tome je kod njih krajnje zakukuljeno i zamumuljeno...

[Hattori]

Управо сада, diana рече

Nisam citala kuran i necu ali neka mi neko objasni zasto u kuranu pise ubij neprijatelja? To znam od ljudi koji su citali

Poslato sa SM-J510FN koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju
 

Pogledaj cijeli serijal, vjerovatno će ti neke stvari biti jasnije.

[Благовесник]

пре 9 часа, Desiderius Erasmus рече

Treba videti i kontekst u kom nešto piše, i u Bibliji i u Kuranu. Islam ne poznajem, ali Hrišćanstvo svakako ne uči da treba ubijati bilo koga, već, naprotiv, uči da treba ljubiti, blagosiljati i praštati; premda se hrišćani, nažalost, nisu uvek držali toga.

Tako i u Kuranu treba gladati u kakvom kontekstu je nesto receno, narocito ono "mrzi neprijatelja, udaraj ih, opsedaj...", u kontekstu kojih bitki i dogadjaja... Na primer, sura Plijen, je u vezi povracaja plena koji su neznabosci oteli od vernika...

[Натан]

пре 14 часа, Desiderius Erasmus рече

Treba videti i kontekst u kom nešto piše, i u Bibliji i u Kuranu. Islam ne poznajem, ali Hrišćanstvo svakako ne uči da treba ubijati bilo koga, već, naprotiv, uči da treba ljubiti, blagosiljati i praštati; premda se hrišćani, nažalost, nisu uvek držali toga.

Да, заборавио сам да кажем да се убија само из самоодбране.

[JOCCCA]

ЈУРИ МАКСИМОВ
РЕЛИГИЈА СНАЖНОГ ЧОВЕКА: ХРИШЋАНСТВО ИЛИ ИСЛАМ?
Некада, у освит седмог века након Христовог Рођења, усред арабијских пустиња, далеко од цивилизованог света, збио се значајан догађај. У ноћној тами, под ниским сводом пећине на планини Хира, четрдесетогодишњем Арапину, који је овде проводио време у усамљености, јавио се неко. Неко моћан и страшан, који је почео да га дави, приморавајући га да прочита чудан текст у име неког господара. Страхујући за живот, Арапин је пристао и поновио текст – и приказа је нестала. На смрт преплашен, побегао је кући и у страху се умотао у покривач, не усуђујући се да се помоли главу.
Прилично дуго времена након тога, он се мучио сумњама, подозревајући да се те ноћи сусрео са мрачним силама, са духовима зла. Али његовим рођацима је касније пошло за руком да га убеде да му се јавио нико други до Божији посланик, Анђео, који га је самим тим позвао да буде пророк свом народу. Поверовавши у то, Арапин је убрзо у Арабији објавио ново учење: поклањати се једном Богу (Коран 112.1), далеком (Коран 12.31), и суровом (Коран 17.58), извору како добра, тако и зла (Коран 10.107, 39.38), којим је све што се догађа предодређено (Коран 33.38).
За човека који жели да угоди таквом богу, било је заповеђено да верује у његову самотну изолованост ( одиночество), а такође и да је трговац Арапин који је објавио то учење – његов посланик и пророк; да пет пута дневно врши одређени ритуал, изговарајући притом молитвене формуле и вршећи низ одређених телесних кретњи; да једном у животу посети светилиште у једном арапском граду и на суседној планини закоље овцу; да невелики део зараде повремено троши на своје ближње и да један месец годишње једе и пије само ноћу. А такође је било наређено и да са онима који не признају то учење води свети рат док не буду покорени (Коран 2.193). Ономе који сачува набројано, било је обећано у овом животу благостање, а у будућем животу прелепи врт са вечном насладом – пре свега сексуалног и гастрономског карактера, а такође, делимично, и естетског. Све то било је записано у књизи, која је састављена већ након смрти оснивача и која је била проглашена за откровење и дело тог бога, а њен текст – за вечан и непроменљив, ма и у једној речи.
Тог Арапина су звали Мухамед, а његово учење је добило назив ислам – од арапске речи „мир“ и мношто његових следбеника се убрзо раширило по земљи и у беспоштедним крвавим ратовима заузело огромне територије – како хришћана, западних и источних, тако и зороастријаца, незнабожаца, Индуса. Та „религија мира“ се временом раширила у многим народима, а њени следбеници су наставили да воде непрестане ратове, све до данас.
Све се види у поређењу, зато упоредимо Мухамедово и Христово учење, и размотримо која од религија је назначена за снажног човека, и која има силу да га учини моћним.
Почећемо од тога да је само свето писмо муслимана по обиму три пута мање од Светог Писма хришћана. Чак да би само једноставно прочитали Библију, тражи се два пута више напора, времена и седења од времена за Коран. Ту исту пропорцију видимо поредећи њихов садржај.
Хришћанство учи обуздавању сопствених страсти – као што су мржња, похота, среброљубље; ислам им, напротив, снисходи: например, иако и признаје, да је Богу угодније милосрђе, но дозвољава освету; иако и говори да је Богу пријатније јединство породице, ипак признаје развод по било ком мужевљевом хиру; иако и подстиче милостињу, али хвали и страст гомилања богатства, поштујући богате.
Хришћанство благосиља брак са једном женом, ислам дозвољава да се имају четири жене и бесконачни број љубавница. Сваком разумном човеку јасно је да је очувати супружничку верност у законитом браку са једном женом много теже него ако постоји могућност да у границама дозвољеног имаш везу са практично неограниченим бројем жена.
Ислам заповеда обавезну молитву пет пута дневно, хришћани имају заповест да се моле непрестано (1 Сол. 5:17).
Муслимани посте само три недеље, док су у Православној Цркви посне скоро две трећине дана у току године, при чему се пост продужава на читаве дане (дан и ноћ), а не само на дане, како је у исламу. Разуме се, да би постили скоро 240 дана и ноћи, неопходно је много више напора, него за пост у току двадесет дана.
Неки као нешто високо наводе муслимански закон који забрањује употребу вина. Али при пажљивом посматрању, и у томе арапска религија уступа пред учењем Цркве. Хришћанство не забрањује употребу вина као таквог, али веома, веома строго забрањује пијанство – пијанице неће наследити Царство Божије. (1 Кор. 6:10). А свакоме је очигледно, да само моћан човек може да, употребљавајући вино, сачува меру и да не упадне у пијанство; потпуно одбацивање алкохола је кудикамо лакши пут за савладавање тог греха.
Такође, ислам забрањује да се употребљава свињетина, одређује и нека друга ограничења у одећи и понашању, али је потпуно јасно, да је много лакше не јести свињетину и не носити свилене тканине неголи чувати заповест о уздржању од греха, чак и у мислима – што је заповеђено сваком хришћанину.
Размотримо и вођење ратова. Слепи су они који покушавају да хришћанство угурају у прокрустовску постељу тупог пацифизма. Одбрамбени рат се недвосмислено благосиља од Цркве. Из Светих војника – од војсковођа до војника – није само једна дивизија састављена Цару Небеском у лику Светих. Али ако је у исламу вођење ратова засновано на мржњи према убијенима, у хришћанству је основ војничког подвига љубав према онима који се штите – од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15:13), а те речи се са правом односе на оне који су са чашћу погинули у борби. Такво је Христово учење и само човек моћан духом и вољом може да га испуни.
Можемо веома, веома дуго настављати са поређењима. Али и на основу већ наведеног могуће је у потпуности објективно рећи да је хришћанство – религија моћних људи, док је ислам – религија за немоћне и раслабљене. Хришћанство је за – слободне, ислам – за робове. Говоримо овде о најважнијој слободи за човека – слободи од греха и сопствених страсти, од којих муслиманска вера није у стању да ослободи своје следбенике.
И управо се тиме објашњава ширење ислама у савременом свету. Управо зато ислам постаје популаран сада на Западу, јер сада наступа епоха слабог човека; посветовњачено човечанство сада негује своје немоћи и утапа се у добровољну раслабљеност. Како им је угодно да чују: Алах жели да вам олакша (живот); јер је човек створен слабим (Коран 4.28).
Сагласно са хришћанским учењем, човек је створен снажним, и призван је да буде такав. Чињеница да током две хиљаде година Црква није спустила свој, толико висок, морални идеал, сведочи о томе да је он у Њој – реално остварљив. А пример за то су – не само стотине хиљада Светих, већ и милиони простих православних хришћана, који су тај идеал остварили у свом животу. Самом човеку је ово немогуће, а Богу је све могуће (Мт. 19:26), и Господ Исус Христос, Коме је све могуће, даје силу да се учини и оно што смо набројали, и више од тога.
Пред сваким од нас стоји избор – да ли да остане слаб или да постане моћан. Да плива низ водени ток ка провалији или уз водени ток ка обали. И нико неће избећи (избор), и једино од самог човека зависи, шта ће он изабрати на крају.
Само треба знати и памтити, да ће сви они, који су требали да постану снажни, али су по својој вољи остали слаби, бити питани са свом строгошћу – у своје време.
„ Царство Небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају „. (Мт. 11:12).
Превод са руског:
Станоје Станковић
Извор:
Православие.ru

Poslato sa SM-G7102 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

[Џуманџи]

On 7/21/2017 at 7:06, JOCCCA рече

Али и на основу већ наведеног могуће је у потпуности објективно рећи да је хришћанство – религија моћних људи, док је ислам – религија за немоћне и раслабљене.

On 7/21/2017 at 7:06, JOCCCA рече

Муслимани посте само три недеље, док су у Православној Цркви посне скоро две трећине дана у току године, при чему се пост продужава на читаве дане (дан и ноћ), а не само на дане, како је у исламу. Разуме се, да би постили скоро 240 дана и ноћи, неопходно је много више напора, него за пост у току двадесет дана.

Ово први пут чујем као аргумент - "ми дуже постимо", лол! Врх је

[JOCCCA]

Pogresno shvatas i izdvajas delic. Tekst sqm prekopirao sto se vidi iz potpisa. Tema je Religija jakog coveka, pa se kao objasnjenje izmedju ostalog kaze koliko nas post traje ali ne iz razloga iz kog si ti shvatio vec se objasnjava ako se bira teze a jak covek ce izdrzati vise od onog koji nije jak jelte ali sto je jos vitnije njihov post iako od malo dana u stvari nije post vec uzdrzanje do veceri a onda moze krkanluk kao hoces.
Mislio sam da ti ovo nije prvi tekst u zivotu koji citas pa da ovako shvatis, da ne komentarisem vise

Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Џуманџи]

пре 17 минута, JOCCCA рече

Tekst sqm prekopirao sto se vidi iz potpisa.

Ko je rekao da ga nisi prekopirao? I zasto ne bih izdvojila bas one delice koje zelim?

[Кратос]

пре 38 минута, JOCCCA рече

Pogresno shvatas i izdvajas delic. Tekst sqm prekopirao sto se vidi iz potpisa. Tema je Religija jakog coveka, pa se kao objasnjenje izmedju ostalog kaze koliko nas post traje ali ne iz razloga iz kog si ti shvatio vec se objasnjava ako se bira teze a jak covek ce izdrzati vise od onog koji nije jak jelte ali sto je jos vitnije njihov post iako od malo dana u stvari nije post vec uzdrzanje do veceri a onda moze krkanluk kao hoces.
Mislio sam da ti ovo nije prvi tekst u zivotu koji citas pa da ovako shvatis, da ne komentarisem vise

Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Da ali ne jedu i ne piju ništa od izlaska do zalaska Sunce,posle može se krka dok kod nas ne mrsiš al zato se pokidaš od posne rane.

[JOCCCA]

Svakom je dato kako treba da radi. Ako ne radi sebi ne radi pa u to ne ulazimo.
Interesantno je da ljudi ne idu u drugu stranu pa da vide sa koliko malo posne hrane mogu sa zive godinama.

Sent from my SM-G7102 using Pouke.org mobile app