Нешто што ми је важно...

[JESSY]

[Данче*]

@@JESSY,

 

Ево нешто од мене за тебе JESSY..

 

ДАН ПО ДАН

Постоје два дана у свакој седмици због којих се никада не требамо бринути, два дана која би требала бити ослобођена од свих страхова и слутњи.

Један од ових дана је ЈУЧЕ; дан са свим својим грешкама и бригама, са својим слабостима и заблудама, са својим болом и патњом.

ЈУЧЕ је заувек прошло без наше контроле.
Ни сав новац света не може вратити натраг оно наше ЈУЧЕ.

Не можемо вратити ни једно дело које смо починили;
не можемо избрисати ни једну реч коју смо рекли.
ЈУЧЕ је заувек отишло у неповрат.

Други дан због којег се никада не требамо бринути је СУТРА; дан са свим својим могућим несрећама, проблемима, са својим грандиозним обећањима и разочаравајућим резултатима.
СУТРА је исто као и ЈУЧЕ, ван наше контроле.

Сутрашње сунце ће поново изаћи,
или у сјају или иза маске облака, али ће изаћи.
Но све док не изађе, ми немамо удела у надолазећем СУТРА, јер оно тек треба да се роди.

То нам оставља још само један дан, ДАНАС.
Сваки човек може изаћи на крај са својим даном.
Али оно што нас ломи су уствари те две ужасне вечности: ЈУЧЕ и СУТРА.

Јер није данашње искуство оно што нас брине,
већ кајање и горчина због нечега што се десило ЈУЧЕ и стрепња пред оним што се може десити СУТРА.

И зато - живимо пуним плућима, али нека то буде ДАН ПО ДАН.

[Дијана.]

 „Не заборавите, чеда Божија – зло је немоћно, ми смо вјечни,  с нама Бог“. J.Krestjankin

Ceћaj се да несрећу не треба да одбацујеш као тесну одећу, већ да је претрпиш. Њу свакако мораш претрпети. Онда је боље да је претрпиш хришћански. Роптање не избавља од беде него је само отежава, а смирена потчињеност одлукама промисла Божијег, и благодушност несрећи одузимају тежину. Sv.Teofan Zatvornik

"Тешко је човеку да заволи страдање, чак немогуће без помоћи Божије. Господ је створио душу људску по образу и подобију Своме за рајску хармонију и радост, зато нас жалосне околности рањавају, попут непријатељског метка. Залечити рану и претворити жалост у радост може само Бог. У ту помоћ Лекара душа и тела наших веровали су светитељи и зато су све ударе судбине примали са чврстином и храброшћу. Тиме се они и разликују од нас, маловерних и малодушних.Онај који истински тражи спасење на свом искуству се уверио да управо страдање мења срж срца човечијег, чинећи га способним за примање благодати, и зато га и воли."

[JESSY]

Ево нешто од мене за тебе JESSY..

хвалаааа.......

[JESSY]

[JESSY]

[Дијана.]

:*

[Grizzly Adams]

[JESSY]

 Треба да разумемо да особа која више није са нама, да је она сада – са Богом. И да се свака веза са човеком који је отишао може остварити само кроз Бога. Дај Богу и на тај начин ће особа то добити. Моли опроштај од Бога и на тај начин ће ти и ближњи опростити.

Моли се за ту особу и даћеш јој на тај начин оно што јој је сада најпотребније.

 

[keka]

neko ko mi je vazan- TI 

 

[JESSY]

neko ko mi je vazan- TI

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Gubitak drage osobe ti je kao rana od šrapnela. Ono kad se parče metala zabije negde, a hirurzi se ne usuđuju odatle da ga vade, pa odluče da ga ostave. U početku boli, strašno boli, pa se pitaš kako ćeš s tim da živiš. Ali, vremenom sve srasta u meso i, jednoga dana, više ne boli. Ne onako kao nekada. Ali, malo-malo osetiš žiganje, i to baš kad ne očekuješ, i shvatiš da je šrapnel još tu i da će uvek biti tu. To je deo tebe. Nepomična, tvrda tačka u tebi.