Шта је зло?

[И.стојковић]

Када не би било зла. у односу на шта би се дефинисало добро?
Битна је доминација...почетна.... иницијална...
Поштујући законе о равнотежи енергије, можемо направити и компарацију равнотеже добра и зла.
Никада не можеш начинити енергију већу од почетне, шо се тиче квантитета. Е сад остаје који је поларитет у питању?
Кад знамо, Да Је Бог Узрок Почетка свега, а знамо да Је и Бог Љубав, онда можемо сматрати да да је узрок васколике енергије Позитивам и да кад се Њему уподобљавамо и враћамо чинио равнотежу....

Односно....
Није Бог Створитељ зла,јер Је Исконска Љубав и Добро,  већ је зло очекујућа исконска потврда доброг...

[distancirana]

Bog preuzima odgovornost za sve sto se desava u svemiru.... On dopusta da se zlo pokaze u svom svetlu, i On najvise strada, zbog visih ciljeva, i ocekuje da Njegova stvorenja istrpe jedan manji deo stradanja koji je neminovan u svetu u kojem vecina zeli zlo...E sad,da li je sloboda izbora mogla biti samo u dobrom?

[И.стојковић]

Bog preuzima odgovornost za sve sto se desava u svemiru.... On dopusta da se zlo pokaze u svom svetlu, i On najvise strada, zbog visih ciljeva, i ocekuje da Njegova stvorenja istrpe jedan manji deo stradanja koji je neminovan u svetu u kojem vecina zeli zlo...E sad,da li je sloboda izbora mogla biti samo u dobrom?

Бог Јесте Господар свега што се дешава у свемиру, али свако преузима одговорност за себе, јер нам Је Бог Дао сву слободу избора. Поента је дефиниције "доброг"?

Ако се ограничимо на овосветско, ововремено и "људски искуствено" "добро", онда ће нам се постављати небројено питања на која нећемо имати одговор.

Ако за циљ поставимо Њега, Бога самог, као исконско Добро, онда нема питања, већ само избор живљења.... 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bog preuzima odgovornost za sve sto se desava u svemiru.... On dopusta da se zlo pokaze u svom svetlu, i On najvise strada, zbog visih ciljeva, i ocekuje da Njegova stvorenja istrpe jedan manji deo stradanja koji je neminovan u svetu u kojem vecina zeli zlo...E sad,da li je sloboda izbora mogla biti samo u dobrom?

Sloboda izbora i jeste samo u dobrome sve ostalo je zloupotreba slobode.

Bog je dao jasno upozorenje da se ne jede sa drvca poznanja.

Neko se ne obazire na znak i zgazi dete sta mi sad njemu mozemo da kazemo ili kako mozemo da utesimo majku deteta? Imao je znak pred sobom i nije se drzao toga kako sad to da zovemo ako nije to zloupotreba slobodne volje.

Ovde ne sumnjajte da ce Bog ostaviti to dete nece pripremio je on Carstvo za sve nevine pravednike.

[Гром]

Бог је створио многа духовна бића и она живе на небу где имају приступ свим знањима од почетка до краја. У духовном свету нема смрти па духовна бића не могу убити једна друге, Ако у духовном свету убијеш некога истином или лажју ти си му само променио карактер, ал он наставља да живи. Будући да духовна бића у тим међусобним контактима немају свест да једна другима наносе штету, Бог је створио један свет, свет који није стваран већ је као симулација, где духовна бића треба да кроз искуство смтри, патње бола, беде,љутње, љубави доброте, итд. схвате шта стварно чине једна другима кад лажу, кад су неверни, кад су непослушни итд.

Тај свет илузије верно одражава дешавања у духовном свету, али духовна бића добијају тело које је смртно и које у том виртуелном свету могу да изгубе. Живећи у телу сада могу да осете ствари другфачије, сада могу да осете страх од смрти, од губитка вољених, могу да осете неправду, и превару, и да кроз осећања схвате шта раде једни другима. Ми гледамо те ратове који се воде у духовном свету овде на земљи и судимо како је Бог неправедан што је дозволио ово и оно. Што заповеда да се убија итд. А не видимо да смрти нема већ је то само илузија која треба да нам дочара духовна догађања. Та страдања таква каквим их ми видимо у стварности нису таква, већ у овом свету илузије нама тако изгледају. Кад напустимо овај свет и одемо на небо тај духовни свет, тамо нас чекају сва знања на тацни, од почетка до краја века, цела вечност на длану. Ал ако не будемо изградили карактер уз Божју помоћ, све ће нам то бити узалуд. Није Христос узалуд говорио против књижевника који сабирају знање и заводе прост свет, а не чине ништа да би постали бољи људи. Знање само надима и чини да се људи надују и мисле како су они нешто више од осталих људи, а знамо да су пред богом сви људи исти.

[Milan Nikolic]

To da...ali njemu je nebitno jer sta god si izabrao on zna..za njega kao da si izabrao vec sve.....on ti sugerise pravi..dal ces..stvar tvoje slobodne volje....mislim ja to tako shvatam....i verujem....ne tvrdim da je tako..samo on to zna..al da on nije znoa da ce da se desi pad ...mislim ne mogu da progutam nikako...

 

Твоје размишљање доводи до тога да Бог у Себи вечно има сва дешавања створеног света. Али постоји разлика између такозваног ,,првобитног плана'', тј ,,идеја'' или ,,мисли'' Божијих'', и онога што се ,,остварује'' у творевини.

 

Пошто морамо да укључимо слободну вољу у творевину - док истовремено укључујемо свако дејство творевине као благовољење или допуштење Божије -, долазимо дотле да Бог нема одређено знање коначног исхода. Као што се већ говори о томе, Бог познаје све могућности, а коначни исход иде паралелно са Божијом вољом и човековом вољом.

 

Погрешно мишљење долази услед известе апсолутизације онтолошког јаза између Бога и творевине као да Бог и творевина - као већ створена - немају ништа једно са другим. Зачуђујуће је и то да се услед таквог размишљања долази до супротног становишта, исто погрешног и апсолутизованог, да творевина има вечно своје остварење (тачније, одређење које укида слободну вољу) у самом Богу.

[Milan Nikolic]

Hocu da kazem da ne znamo sta je zlo ako ga nikad nismo iskusili bilo kao pocinitelji, zrtve ili posmatraci. 

 

Пази, зло је од почетка могућност слободног бића због противљења Божијој вољи. Ти на пример знаш да мене можеш послушати и то је добро, а знаш да можеш и да ме не послушаш.

 

На тај начин знаш шта је зло, видиш га у себи као могућност услед дароване слободе. Када учиниш непослушање то је онда познање зла.

 

На пример, речено ти је да не смеш општити са извесном девицом и тако знаш да би то било зло. Ти можеш изабрати супротно и тиме спознати зло.

 

Можеш рећи да ниси разумео зло док ниси општио са том девицом. Шта је онда била твоја жеља? Да ли си сумњао у мене што говорим о девствености, или си можда мислио да општењем нећеш нарушити ту девственост?

 

Нешто у дубљем смислу дешавало се са библијском Евом. Мислим да можемо разумети и знати шта је зло, док је ,,познање'' зла нешто сасвим друго а то бих оценио као резултат сумње, тј. скепсе коју изазива ђаво - да учинимо грех, односно непослушање.

[Milan Nikolic]

Уме владика да каже по који лапсус, занм био сам његов студент. Попут онога, "Адам је требао да постане Христос..."

 

"Бог није предвидео" не значи "Бог није знао". Митрополит говори о тајни Христа као циљу и смуслу стварања света. Бог је то желео и ради тога је створио свет (да се све сједини са Сином Божијим). Није предвидео (=није желео) да свет пролази кроз страдање и смрт, те да се Тајна Христа збуде у околностима у којим се збила (страдање Сина Божијег). Има нешто што се зове Промисао Божији. Бог промишља, управо јер зна.

 

"Догматске теме" су предавања студентима. А у предавањима смо склони да не кажемо све прецизно и јасно као када седнемо да пишемо студију. Зато, "Догматске теме" треба поткрепљивати митрополитовим студијама.

 

Уосталом, оваква питања су крајње антропоморфизовање Бога. По мени, непотребно. Знање Божије није знање људско. Остоавимо нешто и тајни у богословљу.

 

Знам да држиш до оквира исправности свега у теологији. Али дешава се свима да будемо недоречени - мени, теби, као и епископима.

 

Теологија има своје степене успињања. Моје је мишљење да живимо у времену када је ова тема о којој говоримо битна и егзистенцијална.

 

Тајни у богословљу свакако мора бити. Увек држећи до тога, написао сам ти у повратку са пута једно писмо, па ћу га ускоро поставити.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ima li lepse i drugacije na svetu od toga da nam Bog kroji buducnost neprestano i neprekidno dok god ne odpadnemo od Njega i ne zelimo ga vishe?

[Milan Nikolic]

Брату Александру, о свезнању и слободној вољи

 

Неки мисле да Бог све унапред зна шта ће се догодити. То је логичан закључак због чињенице да Божије вечно Биће нема у Себи појам времена, него је Богу све вечно ,,сада''.

 

Међутим, овде се занемарује разлика између створеног (света) и нествореног (Бога), иако се та разлика тобоже тиме истиче. Кључно питање је: како Бог ,,све зна'', односно како је Бог ,,свезнајућ''?

 

Разматрајући на који начин Бог све зна, можемо видети да Бог заправо нема дефинитивно (унапред) познање шта ће слободно биће - у творевини - коначно учинити. Постоји круцијална разлика између првобитног плана Божијег, тј. Његових ,,идеја'', или ,,мисли'', и онога што се ,,остварује'' у дејству слободних бића.

 

Мишљење да Бог унапред зна сваки коначни исход, тј. избор слободних бића, доводи до два битна питања. Прво, да ли је тај ,,избор'' код слободних бића неизбежно одређен од стране Бога - у првобитном плану о створеном свету -, и друго, да ли се постојање творевине одвија на такав начин да Бог из перспективе суштинске другости ,,познаје'' све што ће се догодити у творевини од почетка до краја?

 

Одговор на прво питање је одричан, док је на друго условно потврдан. Разлог тога је што Бог мора имати ,,логосну'' повезаност са творевином.

 

Дакле, долазимо до суштинског питања, како Бог познаје творевину и у чему се састоји Његово ,,свезнање''? То се може сагледати у учењу о ,,логосима бића/твари'' као Божијим вечним ,,идејама'' и ,,мислима'' где је садржана Божија воља о творевини.

 

Творевини је дарована таква слобода да се она може упоредити са слободом Божијом. Једина разлика је у томе што је Бог беспочетно слободан, док је творевини дарована слобода као што је даровано постојање.

 

Божије свезнање се огледа у два начина. Први је у томе што Бог све познаје као Своју вољу, било то благовољење, било допуштење, услед различитих избора слободних бића. Други начин је Божије свезнање о ,,свим могућностима'' где створена бића која су добила слободу носе са собом могућност - поред позитивних - и негативних избора., тј. одричних, супротних или другачијих од воље Божије.

 

У тој слободи се крије непознавање (тј. немање унапред знања) коначног избора слободних бића. Са појавом непослушања и греха отворило се - остварило се - мноштво могућности које садрже пало стање и спасењски карактер, где се ,,благовољење и допуштење Божије'' одвија у складу са ,,слободном вољом'' створених бића.

 

Пало стање је, према томе, или одраз слободне воље створених (Адама и Еве) или првобитни план Божији. Пад је био од вечности могућност (на нивоу Божијих идеја о стварању слободних бића), али није био у Божијем плану што показује да нити једна од могућности (слободних бића) није коначно одређена.

 

Бог се води слободним избором слободних бића, при чему сâм Бог делује по слободној вољи - благовољењем и допуштењем. То значи да Бог у ходу испуњава и остварује Своју вољу, допуштајући у свему слободан избор слободних бића у мноштву могућности.

 

Све могућности јесу Богу познате. Међутим, због неизбежног ,,логосног'' посредовања, коначни исходи код слободних бића не могу бити одређени ни пре ни после стварања, до самог момента када слободно биће дејствује.

[Volim_Sina_Bozjeg]

U djavolu nema Spasitelja niko ziv ne moze da zna sta ce taj da ucini.

A u nama? Bog i Devica Marija naprimer.... Evo sluskinje tvoje rece Marija...Ne zna Marija sta ce dalje ciniti drugacije joj je nego sto joj je bilo ali Bog zna i znace... i nikad nece taci slobodnu volju odnosno menjati je pre nego sto odlucimo da zgresimo odnosno da zazivimo bez Boga u Smrt naprimer jer tada Njega Spasitelja nema. I niko ziv nece znati sta cemo mi uraditi jer cemo se djavolu upodobljavati.

Bog ne zna sta ce stvoreno uraditi samo tamo gde Boga nema.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ovde bas Nikolicu ne deluje tako kao sto ti pricas.....

 

Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve. (2. Mojsijeva 10:20)

Ali Gospod učini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti. (2. Mojsijeva 10:27)

[Milan Nikolic]

Шта је по теби Господ ту учинио? Зар не постоји ђаво (тј. демони) који стално врбује да учини зло? Па када Бог допусти тако и буде.

 

Прича о праведном Јову то показује. Помисли само колико је ђаво киптео да искушава цео један народ.

 

Није ми јасно како можеш прихватити да Бог извршава зла дела. Једно је благовољење а друго је допуштење Божије по вољи слободних бића - анђела и људи.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Шта је по теби Господ ту учинио? Зар не постоји ђаво (тј. демони) који стално врбује да учини зло? Па када Бог допусти тако и буде.

 

Прича о праведном Јову то показује. Помисли само колико је ђаво киптео да искушава цео један народ.

 

Није ми јасно како можеш прихватити да Бог извршава зла дела. Једно је благовољење а друго је допуштење Божије по вољи слободних бића - анђела и људи.

 

Cekaj bre el ti hoces meni da kazes da se djavo u Bibliji naziva gospodom?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Шта је по теби Господ ту учинио? Зар не постоји ђаво (тј. демони) који стално врбује да учини зло? Па када Бог допусти тако и буде.

 

Прича о праведном Јову то показује. Помисли само колико је ђаво киптео да искушава цео један народ.

 

Није ми јасно како можеш прихватити да Бог извршава зла дела. Једно је благовољење а друго је допуштење Божије по вољи слободних бића - анђела и људи.

Nema tu Gospodovog zlog dela ima Bozja promisao naci ces je u sledecim stihovima posle ovog.