Nietzsche и хришћанство

[Bokisd]

пре 10 минута, Срндаћ рече

Па не можемо. Зато је ту - вјера 

Ниче је вјеровао у Надчовјека. То је то. 

Па кога та вјера привуче, супер. Кога не, онда је унтерменш 

Pa, dobro, vera kao vera, kao pojam i odredjeno delovanje (kako kaza Apostol, pa i mornar kada krene na pucinu, veruje da ce stici tamo gde je naumio), valjda je Nice svog nadcoveka dostigao (bilo sta da je to dobro za njega samog) 

Ali, Srne, mislim, ne znam da li si hriscanin, ovde imamo svetitelje ljude koji su okusili i videli (posebna duhovna stanja) buduce stvari u koje verujemo. Zbog toga su i mogli da pricaju sa punim uverenjem o tome u sta veruju.

[Срндаћ]

пре 1 сат, Bokisd рече

Pa, dobro, vera kao vera, kao pojam i odredjeno delovanje (kako kaza Apostol, pa i mornar kada krene na pucinu, veruje da ce stici tamo gde je naumio), valjda je Nice svog nadcoveka dostigao (bilo sta da je to dobro za njega samog) 

Прије ће бити да га је само мало угледао, назријео, пошто у Заратустри нигдје није тврдио да је постао Надчовјеком. Само је говорио о њему.

пре 1 сат, Bokisd рече

Ali, Srne, mislim, ne znam da li si hriscanin, ovde imamo svetitelje ljude koji su okusili i videli (posebna duhovna stanja) buduce stvari u koje verujemo. Zbog toga su i mogli da pricaju sa punim uverenjem o tome u sta veruju.

Вјерујући не. Овако филозофски, културолошки - да. Мада то није пуни прави појам хришћанина, но то је што је.

Самообмањивање је такође проблем са таквим стварима. Или замјена сопствених доживљаја за нешто универзално. Али свакако и у таквим случајевима има назирања истине.

[Bokisd]

пре 2 часа, Срндаћ рече

Надчовјек је, како сам схватио, онај који је потпуно самосталан у односу на друштво када су у питању морал и вриједности, који има вриједности које је сам одабрао јер их је желио и прихватио својевољно и који прихвата трагедију живота ( Ниче зато и каже да је Надчовјек онај који за сву прошлост коју је имао каже "Тако сам ја хтјео!" ). То не значи да се Надчовјек нешто битно разликује у својим вриједностима од већине људи, већ да је он само прозрио кроз све друштвене митове и лажи, дошао до истине и прихватио стварност, створио свој неки вриједносни систем од своје воље, а да му то нико није унапријед спремио и научио га. Укратко - Надчовјек размишља својом главом.

Надчовјека забоље за мишљење већине, јер он не гледа истим очима као свјетина. Он је један од ријетких стваралаца, а бити ствараочем значи погледати у најдубље црне амбисе себе и своје душе, упознати своје демоне и - прихватити их да су дио тебе. Само тако се могу укротити и окренути ка корисним и лијепим стварима. Или боље речено на српском - нпр. плебс се напија да заборави неку несретну љубав, да заборави свој тешки живот накратко, да побјегне од неког проблема или јер је алкохоличар па углавном то тешко или никако неће да призна. Надчовјек би пио јер је прихватио да воли попити коју више, па и да се напије, али се не стиди тога и не бјежи од тога. Самим тим он боље контролише своју љубав ка свом пороку тако да постаје нпр. врхунски дегустатор и справљач ракија, а не нека пропалица испред задруге. Примјер ми је наврат нанос, али мислим да добро осликава суштину Надчовјека. Он прихвата себе и жели да је такакв какав је и да ради то што ради, за разлику од велике већине која се повинује околини или је се плаши. Укратко - Надчовјек фура свој фазон.

Надчовјек самим тим никако не може бити суморан, мртав озбиљан када су у питању такве ствари - него невино весео као дијете које се игра. Пошто нема неких тешких, злих или моралном кривицом оптерећених мисли, Надчовјек се понаша као невинашце. Опет примјер - једна врста момака који воле да освајају дјевојке како би имали што више рецки на својој тапији јер имају неки комплекс због других људи би била овдје "плебс". И такви су мртви озбиљни око тога са колико су дјевојака спавали, јер њима је то од животне важности да испадну баје. Друга врста момака који исто воле да освајају дјевојке, али не из неке своје слабости, већ из своје просте љубави ка женама - они су ближи Надчовјеку јер су и генерално весели и разиграни када су жене у питању. Воле да причај о њима, а притом себе не уздижу какве су баје. Укратко - Надчовјек ради оно што воли зато што то искрено воли.

Надчовјек, иако невинашце у својим врлим пороцима, није безопасан, него је јако опасан у сукобу. Способан је озбиљно узвратити и бранити се, није заборавио ту страну људске природе. Није бандоглави билдер, а није ни анорексични штребер - него је добро избалансирана личност која је способна за зло али која бира да га не чини, осим када нема другог избора. То се јасно види по Заратустри који се није презао од најгорег псовања својих противника и отвореног сукоба са њима, иако је често знао заплакати, бити разњежен, емотиван, духован... 

И све је ово некако најобичнија животна мудрост, али на други поглед схвати се како је јако тешко доћи до тачке да имаш све ове карактеристике, сво вријеме. Надчовјек је можда зато недостижан, па је у томе сличан Богу, по својој функцији одвећ високог идеала.

Kao neka samorealizacija, tako mi deluje na prvu.

Kao da covek non - stop treba da radi na sebi i svojim nekim mislima, zeljama, osecanjima, drustvenim i socijalnim aktivnostima. I, to, pa,  kao u nekom stalnom zanosu i ekstazi, jer covek treba da se izdvoji svojim zivotom i vrednostima iznad drugih ljudi,....... koji ne slede one ljude koji teze tom nekom visem i intezivnijem zivljenju.

Mislim, da problem moze da bude upravo to neko izdvajanje od ostalih ljudi, u smisli opsteg i civilizacijskog  morala i vrednosti, ako se prave neke druge vrednosti. Nadam se da se ovo ne dogadja  (ili, nije bas tako ekstremno )

Opet, mozda je kljuc Nadcoveka, ovo sto si rekao na kraju, da on treba da bude slican Bogu i da u njemu imamo visoke idela. Ne zameri, ali, nisam shvatio koji su to visoki ideali Nadcoveka, u smislu, recimo ovako kako je opisano :

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ideal

Koji moze (mogu) da bude ideal Nadcovek ?

[Bokisd]

пре 57 минута, Срндаћ рече

пре 2 часа, Bokisd рече

Pa, dobro, vera kao vera, kao pojam i odredjeno delovanje (kako kaza Apostol, pa i mornar kada krene na pucinu, veruje da ce stici tamo gde je naumio), valjda je Nice svog nadcoveka dostigao (bilo sta da je to dobro za njega samog) 

Прије ће бити да га је само мало угледао, назријео, пошто у Заратустри нигдје није тврдио да је постао Надчовјеком. Само је говорио о њему

Nesto sam se zamislio, ako nije jos dostigao Nadcoveka, da li mozda postoji kod Nicea neka indikacija, sta posle smrti, da li nesto postoji posle ?

1 hour ago, Срндаћ рече

пре 2 часа, Bokisd рече

Ali, Srne, mislim, ne znam da li si hriscanin, ovde imamo svetitelje ljude koji su okusili i videli (posebna duhovna stanja) buduce stvari u koje verujemo. Zbog toga su i mogli da pricaju sa punim uverenjem o tome u sta veruju.

Вјерујући не. Овако филозофски, културолошки - да. Мада то није пуни прави појам хришћанина, но то је што је.

Самообмањивање је такође проблем са таквим стварима. Или замјена сопствених доживљаја за нешто универзално. Али свакако и у таквим случајевима има назирања истине.

Ok, imamo onda neke zjaednicke tacke sto se tice hriscanstva, ovaki ili onako.

Da, u principu, nisu tek tako sveti dobili oreol svetosti, ima tu dosta verovatnoce da su nazirali istinu.

[Срндаћ]

пре 2 часа, Bokisd рече

Opet, mozda je kljuc Nadcoveka, ovo sto si rekao na kraju, da on treba da bude slican Bogu i da u njemu imamo visoke idela. Ne zameri, ali, nisam shvatio koji su to visoki ideali Nadcoveka, u smislu, recimo ovako kako je opisano :

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ideal

Koji moze (mogu) da bude ideal Nadcovek ?

Управо ово што сам описао, како је Заратустра описивао Надчовјека кроз књигу, јесу идеали Надчовјека. Нису нешто "бомбастични", али су такви да је једном човјеку веома тешко да их све достигне ( јаки индивидуализам, стваралаштво, снага и кроткост итд. ). У томе је Надчовјек сличан Богу, јер обојица су за људе недостижан идеал, скупина много пожељних особина и учења које је тешко човјеку све одједном имати.

пре 1 сат, Bokisd рече

Nesto sam se zamislio, ako nije jos dostigao Nadcoveka, da li mozda postoji kod Nicea neka indikacija, sta posle smrti, da li nesto postoji posle ?

Мислим да је он био тешки дарвиниста и да није вјеровао у загробни живот. Мада можда гријешим.

Њему је у суштини свега Воља за моћи. То је најсличније појму Силе из Ратова звијезда. Свијет је саздан тако да све има Вољу за моћи, како би себе што више остварило. Јачи камен разбија слабији камен, јачи човјек више уради него слабији човјек - али сви имају исту вољу за моћ. Само једни су искрени око тога јер им се може да буду искрени - јер имају моћ; док други измишљају оправдања зашто немају моћ и зашто су пуни врлине јер управо немају моћ коју толико желе ( што је и Ничеова критика социјалиста и комуниста ).

[о.Горан]

пре 7 часа, Срндаћ рече

Ако може детаљније објашњење како су причешће и Воља за моћи сличне? Занимљива ми је мисао.

Примање божанских енергија преко Евхаристије, није то Берђајев много обрађивао, само сам негде прочитао код њега.

То је пре тема за Св.Григорија Паламу који се славио пре неки дан.

[Bernard]

Tragični prorok ‘Božje smrti’ – životni put Friedricha Nietzschea

Bog mora biti najveće i neoskvrnuto dobro. A na svijetu je toliko zla. Nije li ga i on sam kao dijete okušao? Zbog smrti divnog oca bio je bačen iz raja u pakao. Kako da u istom svijetu spoji Boga, Isusa i Sotonu? Kao dijete smišlja svoju teoriju o Presvetom Trojstvu. Ona je gnostička, možda odnekud i prepisana, svakako Fridrik u nju vjeruje. U Bogu, veli, živi Otac, Sin — ali mjesto Duha Svetoga treba staviti Sotonu. Zloduha treba obratiti i u nama i u Bogu. Kad svjetlo neba prodre u pakao, pojačat će se od paklenog ognja. I sve će se tada spasiti.

https://www.bitno.net/academicus/filozofija-academicus/zivotni-put-friedricha-nietzschea-tragicnog-proroka-bozje-smrti/