Поставите питање Милославу Самарџићу

[Баба]

Београд, Студио “Синемон“, 31. јула 2013. Интервју за документарни филм о Дражи.

 

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У “Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. “Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у “Погледима“ постаје уредник рубрике “Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја “Погледа“ 1988. Самарџић је објавио коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У уводнику мајског броја 1989. објавио је “Предлог за укидање закона о заштити имена и лика Ј. Б. Тита“ – први предлог те врсте у земљи. У новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији, којима “Погледи“ уступају простор и тако постају прво опозиционо гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990. достиже тираж од 200.000 примерака. “Погледи“ су тада били најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен 1990. године “Погледи“ први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

“Погледи“  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У “Погледима“, као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора “Погледа“, објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије “Тајне ‘Вукове реформе“’, а 2007. први роман “Борачки крш“. Те године постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

- “Ђаци на Голом отоку“ (1989),

- “Краљ је наш“ (1992),

- “Две Србије“ (1993),

- “Тајне Вукове реформе“ (1995. и 1997),

- “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),

- “Забрањени очеви у исповестима своје деце“ (прво издање 1998, друго допуњено 2003),

- “Истина о Калабићу“ (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),

- “Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945)“, књиге 1– 2, (2006),

- “Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,

- “Борачи крш“, роман (2007).

- “Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија“ (2009),

- “Ђенерал Дража – војвода Ђујић, ратна преписка (2009),

- “Фалсификати комунистичке историје“ (2010),

- “Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова“ (2011),

- “Срби против Вермахта – непозната немачка документа“ (2011),

- “Разговори са равногорцима“ (први том 2011, други 2012),

- “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака“ (2012).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут видела:

- “Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика“ (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),

- “Албум ђенерала Драже“ (2008),

- “Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде“ (2009),

- “Спашавање савезничких пилота“ (2009),

- “Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика“ (2012).

Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама: “Равногорска читанка“ (2000), “Више од пола века – Кент“ (2002) и “Записи из равногорског покрета“ (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради документарног филма “Суђење столећа“ у продукцији фирме “44 блуе“ из Лос Анђелеса. У току је рад на документарном филму “Срби између Хитлера, Стаљина и Черчила“ према Самарџићевом сценарију, у режији Ивице Виденовића (извршни продуцент “Синемон“, Београд).

Самарџићеве књиге тренутно се преводе на енглески (САД), руски и словеначки језик. На словеначком је 2012. објављена његова књига “Sodelovanje partizanov z okupatorjem“.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.

 

Извор: http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/miloslav-samardzic/

[Баба]

Дакле као што вам је јасно из наслова теме и уводне биографије, на Поукама на овој теми наш гост биће Милослав Самарџић.

 

Молим све учеснике на овој теми да се са дужним поштовањем односе према госту нашег форума.

Можете почети са питањима.

[Баба]

Ајде прво питање да поставим ја пошто сам отворио тему.

 

Господине Самарџићу сад у недељу ће почети емитовање серијала "Равна Гора", да ли сте имали прилику да погледате сценарио, или можда и серијал (цео или у деловима) и ако јесте шта мислите о његовом квалитету и веродостојности?

[Guest - . . .-]

Велики поздрав за господина Мирослава Самарџића, веома сам радостан што ћемо имати прилике са њим да разговарамо.

 

Добро нам дошли!

[Дејан]

Mene interesuje dosta Kalabić, da li je izdao ili nije?

 

Takodje me interesuje, obzirom da sam čitao da su u HR postojali četnički odredi koji su se sastojali samo od Hrvata, da li je to tačno?

[Баба]

Mene interesuje dosta Kalabić, da li je izdao ili nije?

 

Takodje me interesuje, obzirom da sam čitao da su u HR postojali četnički odredi koji su se sastojali samo od Hrvata, da li je to tačno?

 

Први пут чујем за овај податак да су постојали четнички одреди састављени само од Хрвата, можда си мислио да је у одредима било и Хрвата?

[Млађони]

Да ли је место рођења жупски Алекснадровац? Ако јесте, онда да се зна, да ово питање долази директно са жупског пута.

 

 

Имам питање, које изискује један субјективан одговори. Колико су се разноразни споредни принципи комунистичке идеологије усадили у свест нашег народа, онако несвесно, не схватајући да су то принципи комунизма. Например по мени велики проблем - велико присуство социјалистичког приступа економији и решавању разноразних проблема у нашој земљи. То је по мени више него очигледно велика заоставштина комунистичког размишљања код нас - све странке до једне нам имају тај затворени, марксистички приступ решавању економских и друштвених проблема.

 

Захвалан на одговору. 

[Дејан]

Први пут чујем за овај податак да су постојали четнички одреди састављени само од Хрвата, можда си мислио да је у одредима било и Хрвата?

 

Samo Hrvati, negde na primoriju

[МилошБГ]

Mene interesuje dosta Kalabić, da li je izdao ili nije?

 

Takodje me interesuje, obzirom da sam čitao da su u HR postojali četnički odredi koji su se sastojali samo od Hrvata, da li je to tačno?

 

Nije izdao,uostalom ima bas kod Miroslava Samardzica jedna knjiga koja se bavi samo time "Istina o Kalabicu" bas sam je pre dva dana dobio.

[Дејан]

Nije izdao,uostalom ima bas kod Miroslava Samardzica jedna knjiga koja se bavi samo time "Istina o Kalabicu" bas sam je pre dva dana dobio.

 

Hvala na odgovoru, ipak pitanje nije tebi bilo upućeno, sačekaćemo da gospodin Miroslav odgovori sa obrazloženjem 

[kordun]

Gospodine Miroslave ,moje poštovanje ! Želio bih pitati,koje su to najznačajnije bitke četničkog pokreta protiv ustaša,vidim da ste napisali dvije knjige na tu temu  - “Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945)“, књиге 1– 2, (2006)

[Милослав Самарџић]

Дакле као што вам је јасно из наслова теме и уводне биографије, на Поукама на овој теми наш гост биће Милослав Самарџић.

 

Молим све учеснике на овој теми да се са дужним поштовањем односе према госту нашег форума.

Можете почети са питањима.

 

Помаже Бог свима, а домаћинима хвала на позиву!

[Милослав Самарџић]

Ајде прво питање да поставим ја пошто сам отворио тему.

 

Господине Самарџићу сад у недељу ће почети емитовање серијала "Равна Гора", да ли сте имали прилику да погледате сценарио, или можда и серијал (цео или у деловима) и ако јесте шта мислите о његовом квалитету и веродостојности?

 

Добио сам две карте за претпремијеру у КГ, али истовремено је било отварање Сајма књига у БГ. Ипак, карте нису пропале.

У првој епизоди кључне су две сцене:

1. Капетан на граници је идиот, пијан, певаљке око њега, одузет од алкохола... Војник му јавља да иду Немци, он га испсује, каже да неће напасти Немци, нема рата...

Дођу Немци и све побију. То је наводно било 6. априла 1941.

2. Један радник је приказан као интелектуалац, племенит, хуман... спашава штиглића сломљених крила. Почињу да падају бомбе на БГ, сви трче у склониште, а он да узме штиглића, кога чува у некој кутији. Не обазире се на повике: ''Зар да погинеш због птице''. Силази у склониште, миран, не плаши се. Вади из торбе књигу црвених корица, за коју се јасно види да је комунистичка, тј. да је он комуниста. То су завршне сцене.

Дакле, све је одмах јасно.

Додајем да је у трејлеру приказано како комуниста пре 22. јуна 1941. говори против Немаца, што је историјски фалсификат.

У вези прве сцене додајем да је један мој сарадник дао ту причу Бајићу, а она гласи: неки фолксдојчер је на граници позвао официре на гозбу и сипао им нешто у пиће. Тај фолксдојчер је наравно радио за Немце, конкретно ангажован је од дивизије ''Бранднбург'' која је 6. априла ту упала пресвучена у српску народну ношњу (тј. њени делови). Тако да је контекст промењен с намером.

Исто тако, очигледно је да се с намером прави паралела између регуларне војске (четника) и оружаних формација илегалне КПЈ. 

Најзад, циљ серије је промовисање једне нове идеологије, о чему сам опширније писао овде:

http://www.pogledi.rs/dalibor-na-ravnoj-gori/

[Милослав Самарџић]

Велики поздрав за господина Мирослава Самарџића, веома сам радостан што ћемо имати прилике са њим да разговарамо.

 

Добро нам дошли!

 

Боље вас нашао!

[Милослав Самарџић]

Ako se pravo sećam, već jednom je bio najavljen njegov dolazak, ali se ništa nije bilo desilo, nije se pojavio.

 

Изгледа да сте ме заменили с неким.