Jump to content

Депресија се лечи редовним литургијама

Оцени ову тему


Препоручена порука

Обично кад се отворим за другог,он се затвори за мене...и онда бедак, пригоднији назив за депресију....

Sad retorika ide: ti ocekujes nesto dakle to je uslovljavajuca ljubav. ..ako si uopste pokazao ljubav in the first place...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I meni se cini kao da je Jessy imala neku odredjenu licnost pred sobom,kad je ovo pisala.
Ima i toga,ljudi koji svojom "depresijom" zele da skrenu paznju na sebe,to moze biti razmazenost ili egoizam.Ali,bar iz nekog mog iskustva,mislim da je kod depresivne osobe najveci problem to sto se ona "zakuca" u neki svoj svet,koji je sama sebi stvorila i ako ne preduzme nesto da u startu ukloni to iz svoje glave,rizikuje da sve vise upada u taj zivi pesak...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sad retorika ide: ti ocekujes nesto dakle to je uslovljavajuca ljubav. ..ako si uopste pokazao ljubav in the first place...

Може бити, поготово ако је у питању лепша половина, што је и разумљиво...

Али по тој логици сви срећни нпр бракови,су такође условљени .

Не би били срећни,да није било узвратне љубави,зар не!?

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

otvori se za Drugog i depresija odlazi.

Мене је из тог пакла извукло ПОВЕРЕЊЕ у Господа.  Није било лако, и трајало је, али Богу хвала - прошло је.

А узрок моје депресије је страх за здравље и живот мог старијег сина. Лекари пар година нису могли да открију шта му се дешава.

Тако да узрок моје депресије нија била брига за мене, него за дете.  Но, без обзира на то они који ме воле патили су и бринули за мене гледајући како копним, како пропадам, уместо да будем стуб, ослонац, база свом детету.

Стога , мислим да депресија на неки начин јесте вид егоизма , али далеко од тога да треба осуђивати или сажаљевати депресивне људе.  Треба им помоћи.

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Може бити, поготово ако је у питању лепша половина, што је и разумљиво...

Али по тој логици сви срећни нпр бракови,су такође условљени .

Не би били срећни,да није било узвратне љубави,зар не!?

По том твом ту нису условљени бракови него њихова срећа...али и кад би се све могло математички дефинисати онда би то било тако...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мене је из тог пакла извукло ПОВЕРЕЊЕ у Господа.  Није било лако, и трајало је, али Богу хвала - прошло је.

А узрок моје депресије је страх за здравље и живот мог старијег сина. Лекари пар година нису могли да открију шта му се дешава.

Тако да узрок моје депресије нија била брига за мене, него за дете.  Но, без обзира на то они који ме воле патили су и бринули за мене гледајући како копним, како пропадам, уместо да будем стуб, ослонац, база свом детету.

Стога , мислим да депресија на неки начин јесте вид егоизма , али далеко од тога да треба осуђивати или сажаљевати депресивне људе.  Треба им помоћи.

Vrlo iskustveno tačno sa tim da bi dodao da je jako teško biti u takvom stanju upravo zbog stigmatizacije.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...нешто сам размишљала ових дана о депресији и депресивним људима.....тј. о њиховом понашању.....дошла сам до неког утиска да су депресивне особе уствари егоистичне.....да размишљају само о свом болу, свом проблему, као да се ником другом ништа лоше не дешава.....само њима.....некако ми се чини да они депресијом заправо желе да скрену пажњу на себе...како су они мученици и страдалници....и тиме заправо свој главни проблем потискују у други план....људи око њих онда почињу да се баве њима тражећи начина да им помогну...они не желе да се боре, већ се препуштају стихији која их вуче на доле......и свака њихова реченица почиње са ''ја''......оно што им други људи причају, желећи да им помогну, одбија се од њих као о зид...једноставно не допире до њих....ништа не желе да чују.....створили су неки свој свет и ту су уљуљкани и имам утисак да им је ту лепо.....

 

...шта ви мислите о томе.....?    имате ли каква искуства.....?

депресија је масовно стање нације данас...и више је производ друштва него личних проблема..

бар код мене...

ето..када видим вести са КиМа, Сирије, Ирака...и страдање Хришћана ..дође ми да се закопам...у неки манастир и заборавим да свет постоји...

али опет...онда дођу моја деца и супруга...и све се рестартује...насмејана, весела и хиперактивна..слава Богу..(наравно ...супруга је критичар)

поента мог празнословља је следећа...

морамо имати тачку фокуса...и депресија онда губи битку.

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@pedja257,

Не знам...... лекар психијатар ми је дао ту дијагнозу. Из мене тада јесте отицао живот, од потпуне предаје ме је  чувала само помисао на последице које би осетили моји најближи.

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Volim_Sina_Bozjeg,

Осетим, понекад њен смрад, њено потуљено шуњање, али је опет Богу хвала, нањушим, препознам, и не дам јој се. Просто предам Господу своје ПОВЕРЕЊЕ ( намерно не кажем - веру), па нека буде воља Његова.

 То, наравно не значи да не бринем,.да нисам некад уплашена или тужна. Само нисам очајна, и нисам без наде.

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Volim_Sina_Bozjeg,

Осетим, понекад њен смрад, њено потуљено шуњање, али је опет Богу хвала, нањушим, препознам, и не дам јој се. Просто предам Господу своје ПОВЕРЕЊЕ ( намерно не кажем - веру), па нека буде воља Његова.

 То, наравно не значи да не бринем,.да нисам некад уплашена или тужна. Само нисам очајна, и нисам без наде.

Vidiš kako imaš lični odnos sa živim Bogom,koji nije u suprotnosti sa zajednicom?

 

To je venac spasenja i večnoga života, koji počinje ovde i sad i u sve vekove.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Depresija nije nikakav vid egozima. 

 

Depresija moze biti izazvana bilo od poremecaja na fizickom, bilo od poremecaja na psihickom planu. 

 

Neka zlocudna bolest koje nismo svjesni, rak ili neki nervni poremecaj, hronicni bol itd....pa sve do iskljucivo psihickih problema koji nisu izazvani nekim poremecajem na fizickom planu. 

 

Mada grubo receno svi poremecaji u ljudskom organizmu su i fizicki jer za one za koje kazemo da su psihicki bolesni, njihovo stanje moze da se dijagnostikuje ako ne bilo gdje onda snimanjem mozdane aktivnosti.  

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Депресија и егоизам немају никакве везе једно са другим. Људи који су у депресивном стању сигурно не ходају около и туле о томе како су депресивни и како је њима тешко и како су јадни и све остало, да би тиме скренули пажњу на себе. Депресивни људи се, напротив, затварају у себе и у већини случајева избјегавају сваки контакт са људима. А они који константно поентирају "своју муку" и изазивају сажаљење других су безобразни људи, а не депресивни. 

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
Депресија је, како кажу лекари, болест расположења. Црквени оци је називају униније. 
Како се депресија манифестује, како је могуће лечити говори јеромонах Иларион Ђурица.
 
Погледајте на:
             
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...