Како заинтересовати младе за Цркву

[Милан Б]

  On 29. 10. 2013. at 11:18, obi-wan рече

E sta je jos odlicno - da se vidi da li ima neki posao da se radi na nekoj javnoj povrsini - ciscenje, sredjivanje ili kakav bilo koristan rad. Onda lepo svestenik okupi ljude i idu da rade. Tako cine pravu korist mestu u kome svi zive, em se radi uz druzenje...

 

Е да, овако смо ми својевремено уредили наше сеоско гробље, чије тадашње стање није баш било за понос. Много људи се одазвало позиву и то не само верујућих и не само православних. Било је милина учествовати у таквом једном заједничком подухвату на општу корист.

[Млађони]

  On 29. 10. 2013. at 11:18, obi-wan рече

E sta je jos odlicno - da se vidi da li ima neki posao da se radi na nekoj javnoj povrsini - ciscenje, sredjivanje ili kakav bilo koristan rad. Onda lepo svestenik okupi ljude i idu da rade. Tako cine pravu korist mestu u kome svi zive, em se radi uz druzenje...

 

А како ће то тачно да привуче младе?  Не могу да замислим никог ког знам ко би дошао да чисти двориште од цркве а да је мојих година.

 

Моје неко лично мишљење за младе, мислим да треба причати о вези цркве и неке групе младих људи.

 

Например да се оде код спортиста и да се прича о вези цркве и спорта, то јест духовности, диховног стања и  успешног спортисте.

 

Например..или код младих које интересује наука, о вези одређене науке и цркве, духовности и цркве итд..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Свештеник Сретен]

  On 28. 10. 2013. at 22:42, Жељко рече

Трибине, предавања, дебате, секције при Цркви.

За омладину најбоље кратки курсеви за обуку рада на рачунару, неке најосновније ствари, спортске манифестације (јер нису сви клинци штребери)...итд било каква активност при Цркви која може да се осмисли с тим да ту увек буде присутан свештеник.

 

 

Оно што ја могу да кажем из неког личног искуства ма колико то можда данас ретро звучи, убедљиво најјачи ефекат оставља читање житија светих са тумачењем после тога. Духовност и мистика су данас као вода у Сахари, реткост.

Рецимо убеђен сам када бих направио трибине са насловима који ћете прочитати испод овог пасуса да би одзив био масован:

 

- Технике медитације на Светој Гори

- Мистика првих Хришћана

- Како успешно практиковати унутрашњу молитву

- Православне чакре и сефироти

 

 

Интересантан приступ, сигурно је потребно и на такав начин прићи, са обазривошћу наравно јер се лако залута - то би био изговор да се не примене овакви приступи, али мислим да се итекако може залутати на "лакше" начине, овај је захтевнији али верујем да би био употребљив. Хвала.

[Свештеник Сретен]

  On 28. 10. 2013. at 22:48, DYNABLASTER рече

Manufaktura za siromasne da rade i da privredjivaju.

 

 

Употребљиво, мада на жалост често сам наилазио на тежак одзив оних који немају на рад који им понудим, или сам, изгледа, наилазио на "посебне".

[Свештеник Сретен]

  On 29. 10. 2013. at 10:37, Милосављевић рече

Иначе ја сам приметио да када одлазим у цркву највише виђам следећи тип људи:

1. Старе бакице и декице

2. Младе и старије брачне парове са малом децом.

 

Мојих година мало људи.

И то углавном момака, много слабије девојака. А ако има девојка оне су ту углавном са момцима.

 

Али пошто ја више у цркву идем када нису литургије, него када јесу, док се нисам преселио у село скоро сам сваки дан одлази у цркву на по 20так минута...

Често срећем друге младе људе који сврате.

 

Милим да им је проблем сличан као мени.

Рана литургија младом човеку не одговара.

 

Ја често закасним на литургију, а некад и одем раније јер ми се ужасно спава.

Сада ће рећи неки... пфф какав си ти православац тешко ти је да устанеш за литургију.

Е па да се извиним одма верометрима, али ја нисам апсолутни аскета и нисам се одрекао овоземаљског живота.

 

 

драго ми је да се износи своје искуство, на основу више изнетих ставова и мишљења моћи ће се обухватити и употребити најбоље. Хвала.

[Млађони]

  On 29. 10. 2013. at 13:21, Свештеник Сретен рече

драго ми је да се износи своје искуство, на основу више изнетих ставова и мишљења моћи ће се обухватити и употребити најбоље. Хвала.

 

Ја бих лично волео да моје искуство у цркви обогатим и са људима мојих година... зато и износим.

[Иван Дабижљевић]

  On 28. 10. 2013. at 19:37, Милосављевић рече

Нико неће да приђе цркви, зато што је црква. Људи ће прићи цркви када им понуди нешто. СПЦ јако малог нуди младима.

А зар не нуди? Мислим да не треба опет ићи у неку другу крајност а то је претерано повиновање младима. Нека млади виде и нешто од мистичног, традиционалног, вредног. А да им делимо слаткише ко секташи, то није фора. Каква би то онда била вера ако би људи пришли само из користољубља? 

[Иван Дабижљевић]

Иначе, не би било лоше када би свештеници за сад мало чешће и квалитетније посећивали оне који су већ у цркви, па кад види комшија да његовом суседу долази поп у кућу и то види још његово дете, схватиће да црква није само једна грађевина него да има ту и нешто више. А да не говорим о томе колико је штета што многи свештеници СПЦ не воле да се у јавности појављују у мантијама, што је и руски патријарх критиковао у једној својој посланици руским свештеницима. 

[Баба]

  On 29. 10. 2013. at 17:32, Иван Дабижљевић рече

Иначе, не би било лоше када би свештеници за сад мало чешће и квалитетније посећивали оне који су већ у цркви, па кад види комшија да његовом суседу долази поп у кућу и то види још његово дете, схватиће да црква није само једна грађевина него да има ту и нешто више. А да не говорим о томе колико је штета што многи свештеници СПЦ не воле да се у јавности појављују у мантијама, што је и руски патријарх критиковао у једној својој посланици руским свештеницима. 

 

У бачкој епартији сви попови морају бити обучени од пете до брате прописно све горња доња мантија и прслуче + камилавка.

 

Ал нешто не видим да помаже.

 

Мора се имати у виду и дух времена.

[Гордана Николић]

  On 29. 10. 2013. at 13:45, Милосављевић рече

Ја бих лично волео да моје искуство у цркви обогатим и са људима мојих година... зато и износим.

 

Којих година, господине Милосављевићу ? Пише Вам "Године непознате"

[Miss D]

Nas svjestenik (u selu) je mlad covjek, ispravnih razmisljanja, prijatan, spreman za salu i svi se rado druze sa njim. Kad god je dolazio kod nas da nam osvesta vodicu (a mi smo uvijek kuci van svih perioda svecenja vodice) uvijek donese nasem sinu neku knjigicu, ikonicu, krstic... i uvijek se rado odazove pozivu da dodje kad smo mi kuci da nam osvjesta vodicu. Isto tako cujemo da narod prica i za ostale stvari, kad je sahrana na primer ili daca, da ako ga pozovu kuci on se odazove i dodje i prica sa narodom. I taj njegov narod ga voli i cijeni.

 

Opet ovdje gdje zivimo, nasu crkvu vode otac i sin. Ista prica. Prijatni ljudi, uvijek otvoreni i spremni za razgovor. Svaka pohvala za njih trojicu. I u jednoj i u drugoj crkvi (da tako kazem) uvijek omladine...

[obi-wan]

  On 29. 10. 2013. at 12:52, Милосављевић рече

А како ће то тачно да привуче младе? Не могу да замислим никог ког знам ко би дошао да чисти двориште од цркве а да је мојих година.

 

Ne znam sta si ovo napisao, ali ja uopste nisam mislio na dvoriste crkve, niti sam napisao da taj ko radi treba sam da dodje...

[Гордана Николић]

  On 29. 10. 2013. at 17:32, Иван Дабижљевић рече

Иначе, не би било лоше када би свештеници за сад мало чешће и квалитетније посећивали оне који су већ у цркви, па кад види комшија да његовом суседу долази поп у кућу и то види још његово дете, схватиће да црква није само једна грађевина него да има ту и нешто више. А да не говорим о томе колико је штета што многи свештеници СПЦ не воле да се у јавности појављују у мантијама, што је и руски патријарх критиковао у једној својој посланици руским свештеницима. 

 

Слажем се Иване, да би било много боље да човек прво стекне неки осећај да је добродошао и да Отац може и треба да буде неко ко нам је најбољи пријатељ и у кога можемо и треба да имамо најдубље, огромно поверење, да бисмо могли без резерве да му предамо касније кроз исповест и тражење савета и поука, сав наш живот ... Јер , коме да верујемо ако нећемо свештенику који је ту да би водио своје парохијане ? 

И скроз је други осећај кад видите и осећате да сте и Ви као парохијан њему драги и да Вам посвећује пажњу и љубав (поред милион обавеза које имају, ипак да уграбе бар малкице времена за дружење са осталима, а не само са појцима и вероучитељима) него кад се осећа отуђеност, усамљеност и хладноћа.

А тек овај други део колико много значи, кад можете да видите и сретнете Оца у мантији на игралишту са децом, у продавници, на пијаци ... Који је то осећај кад увек и на сваком месту можемо без устезања да затражимо и примимо благослов целивањем руке уз "Оче, благословите !" и на местима на којима се не надамо ... Баналан пример, пре неких годину и по (ето колико значе такве ствари кад се тачно сећам), нешто сам морала у Службу за платни промет (некадашњи СДК) и у оној силној гужви где су сви живчани и нестрпљиви и напети и чекају ред, уђе и Отац (први пут га сретох) који ме је толико обрадовао, уз наравно, благослов ... 

Много значе сусрети са њима, само што часни Оци то изгледа и не претпостављају.

[Иван Дабижљевић]

Навешћу један пример који сам лично доживео на једном скупу који је требало да дође свештеник да га благослови. Сви сабрани смо били некако полумртви, ајде поспани, док није наишао свештеник. Сам сам веома осетљив и када је свештеник прилазио у мантији, не приметивши осетила се велика радост, иако га већина није приметила, не могу да опишем, али осећала се велика радост, благодат коју је свештеник донео са собом, који је иначе тек недавно ступио у свештеничку дужност. 

[Гордана Николић]

  On 29. 10. 2013. at 17:35, Жељко рече

У бачкој епартији сви попови морају бити обучени од пете до брате прописно све горња доња мантија и прслуче + камилавка.

 

Ал нешто не видим да помаже.

 

Мора се имати у виду и дух времена.

 

Слушала сам предивног монаха Арсенија, који је, као и увек, предивно беседио, где рече да би требало да се живи по Духу Светом (а не по духу овог времена) ... И додала бих ту своје искуство са Фејса, жива истина (да титула и мантија сама не чине проту или неко друго лице духовним Оцем).

Зато и треба да се молимо за духовног Оца и наше свештенство, а не да критикујемо и оговарамо.

Они су продужена рука Господња и Господ је исти јуче, данас и сутра.