Могућност малеволентног Бога

[DYNABLASTER]

"Jer misli vaše nisu moje misli i putevi moji nisu vaši putevi"

Najbolji odgovor na temi.

[Срђан Шијакињић]

Kako to  Lajbnic racionalisticki posmatra

 

Не могу никако да се утешим Лајбницовим рационализовањем, не могу да прихватим да се на патњу гледа као на средство за постизање било каквог циља. Гледао сам данас филм о геноциду у Руанди, по истинитом догађају, покољу у школи која је била под заштитом УН-а и у коју су се сместиле избеглице из Тутси племена од прогона припадника племена Хуту. Све време стотине људи са мачетама чека око простора школе да војници УН-а оду да би искасапили људе унутра, и тога су сви свесни, и УН и Тутси. Војници УН-а су у једном тренутку добили наређење да се повуку, повукли су се, иако је било очигледно шта ће се затим десити. И сад сцена, људи стоје, камиони УН-а залазе за кривину, и људи гледају како лагано руља са мачетама прилази да их измасакрира. Замисли само стање у којем су били ти људи, ту патњу. Е када тако нешто замислим, нема тог циља, нема те рационалности која ми може помоћи. Знам, људска слобода, али онда зашто на сву ту патњу и зло људско су морале да дођу болести, поплаве, вулкани... Зар човек није сам себи био довољан за патњу, него је још и природа морала да га мучи... Знам, све је повезано, човек спасава и руши свет са собом, али опет остаје питање зашто.

 

ljudi su ti koji su prestali da zive Bogo realnoscu

 

Који људи, кад су престали, кад су одлучили да одбаце Бога? Све и да прихватимо да су некад неки људи знали за Бога (мада ја лично верујем у неутралну историју, ако се то тако зове, дакле да пада никад није било), како то оправдава чињеницу да нас нико није питао пре бацања у постојање да ли ћемо са Богом или без њега... Како то да је иједан човек сноси последице "одлуке" да не буде са Богом када је "бирао" без знања да ли Бога уопште има, када му остаје само вера... Уосталом, само кад погледам око себе, сигуран сам да велика већина људи никад малтене не буде ни свесна да у животу треба нешто бирати, камоли да направи неки избор због којег би било праведно да одговара животом у свету у коме има толико патње. Дакле који то људи и када су престали, питам се...

 

 

Strada Hristos....

 

Да, страда, и тад и данас и увек, више него било који човек икад... Вероватно страда онолико више, колико је Његова љубав већа и савршенија од човечанске... Али Он је тако и покренуо целу причу, стварао, Он је своју семоћ употребио на овај начин, док се човек никад није питао низашта...

 

Све у свему, моје лично искуство је да нема одговора на ова питања, мислим да га не треба ни тражити. Када ме пре све ово мучило јако, више чак и него сад, олакшање и утеха није стигла тако што ми је пало на ум неко решење, неко разумеско објашњење, већ као да сам осетио неко олакшање само од себе, просто престао сам да осећам неку тежину, неко питање "али зашто" сваки пут када се молим или мислим о Богу. Осетио сам да је то смисао вере, између осталог, неке ствари узети на поверење, не одустати иако ти се чини да за неке ствари нема довољно доброг оправдања.

[Volim_Sina_Bozjeg]

А откуд знаш да није? Није у складу са твојим светоназором... то да, али ти не мораш да будеш у праву.Тја...

Naravno da znam slavene da NIJE jer bi njemu pisao a ne da nas smaraš. 8izvini9

[Ignjatije]

Ако ти желиш да кажеш да Бог, како га види православно хришћанство није омнибеневолентан, онда даља дискусија није потребна.

 

 

Бог се открио као Љубав на првом месту. Из ње излази доброта, праштање, самислост, опрост, вечни живот... Разлику имеђу доброте и Љубави треба разумети. Доброта проузрокује помагање, сажаљење... али жртвовати се за неког не спада под доброту. То је Љубав.

 

Бог јесте добар, али је пре свега Љубав. Да покушам ово да појасним једним животним примером. Кад сам био дете и нешто забрљам тата ме изгрди, прети неком санкцијом, или ме излупета. Остали његови пријатељи (млађи) се бунили због тога, бранили ме у фазону "пусти га", "мали је","како те није жао"... И ја сам тада мислио како су они бољи од мог тате, да ме више воле а тата мрзи. Сада када су деца тих пријатеља порасла мало,дешава се исто. Они их грде а мој тата и ја их бранимо. Ко је ту добар а ко љубав?  Онај ко ти све допушта, или онај ко те грди и кажњава због лоших ствари? Наравоученије о разлици између доброте и љубави (нису у сукобу) сам извуци.

 

Пример није баш неки. Али вако рано нисам могао да се сетим бољи 

 

 

eng. to design (v.) - dizajnirati, projektovati, kreirati, osmisliti, stvarati

 

 

Бог је Творац у смислу да ствара ни из чега. Дизајнер, пројектант, архитекта... нису исто што и Творац. Они раде са већ постојећим материјалима.

 

 

добро, ти не користиш... али си у само одговору написао да су казна или опомена. Будите добри или... 

 

 

Написао сам шта сам чуо од верника. Наравно да не верујем да је свака непогода казна. У нашем народу има више сујеверја него вере. Зато се и чују такви закључци.

 

 

У тексту јасно пише да је антибог створио нешто природних лепота. У делу у коме се говори о слободној вољи се каже да је дозволио добро или зло. Исто као што је хришћански Бог дозволио да се дешава зло. (Проблем зла)

 

 

Није исто. Бог допушта зло из сасвим других разлога од твог антибога. Није могуће да и Бог и антибог допуштају зло(добро) да би мучили људе. Резултат је исти, што представља парадокс.

 

 

ОК. Овај би аргумент био јак кад би на свету постојала само једна религија. Међутим, знамо да то није тачно.

 

 

Ајде  Колико имамо различитих научних теорија о истим стварима, али постоји само једна општеприхваћена, или мали број могућих релевантих.

 

Нема толико много религија као што се мисли. Када се групишу дође се на само неколико. Остало су само разне варијације базичних.

 

 

Ево ти контрааргумент. За свако религијско чудо које ти признајеш имаш још десетак на другим странама у које ти не верујеш, али верују друге вере. 

 

 

Православно Хришћанство није засновано на чудима. Не верујем ја у Исуса Христа искључиво због чуда. Да је тако сигурно бих био следбеник Саи Бабе (скоро је умро), окултизма(у коме сам био неколико година) или неког другог мистицизма. А можда бих обожавао и Коперфилда.

 

Јадна ми је та религија која је заснована искључиво на чудима.

 

За своју веру имам највише доказа од свих осталих које постоје. Наведи ми било коју па да упоредимо. Али на другој теми, или отвори нову. Немам намеру да те убеђујем са тим доказима да Бог постоји(то је немогуће јер Бог није материјалан), али разлика између Хришћанства и свих осталих религија је велика. Надам се да то знаш.

 

 

И? Какав је закључак?

 

 

Назив блога је парадокс као и сама религија којом се бави. Да ли је тако? 

 

 

Са овим се не слажем. Додуше, ја не користим реч филозофирање у негативном смислу (Еј, мали, прекини да филозофираш!), већ у позитивном, да сазнамо што је више могуће (Фило-софија (гр.) - волети мудрост).

 

 

Волим ја мудрост. Уживам док читам мудра писанија. Али мудровање зна да замара. Милион питања у глави.... није лако   

[w.a.mozart]

 

pametni ga još uvek traže... doduše, ne znaju to LOL

[Славен]

"Jer misli vaše nisu moje misli i putevi moji nisu vaši putevi"

 

Нисам очекивао да ће један теиста да брани малеволентног бога :P

 

Бог се открио као Љубав на првом месту. Из ње излази доброта, праштање, самислост, опрост, вечни живот... Разлику имеђу доброте и Љубави треба разумети. Доброта проузрокује помагање, сажаљење... али жртвовати се за неког не спада под доброту. То је Љубав.

 

Бог јесте добар, али је пре свега Љубав. Да покушам ово да појасним једним животним примером. Кад сам био дете и нешто забрљам тата ме изгрди, прети неком санкцијом, или ме излупета. Остали његови пријатељи (млађи) се бунили због тога, бранили ме у фазону "пусти га", "мали је","како те није жао"... И ја сам тада мислио како су они бољи од мог тате, да ме више воле а тата мрзи. Сада када су деца тих пријатеља порасла мало,дешава се исто. Они их грде а мој тата и ја их бранимо. Ко је ту добар а ко љубав?  Онај ко ти све допушта, или онај ко те грди и кажњава због лоших ствари? Наравоученије о разлици између доброте и љубави (нису у сукобу) сам извуци.

 

Пример није баш неки. Али вако рано нисам могао да се сетим бољи 

 

Добро, значи добри бог пун љубави ће да казни када неко није добар кад је то неопходно зарад неког будућег добра. ОК. И зли бог пун мржње ће да казни кад је неко добар зарад неког будућег зла. Мени се једном десило да ме тата ударио неколико пута без ваљаног разлога. Тј. неко други је био крив. Како то протумачити? 

 

Бог је Творац у смислу да ствара ни из чега. Дизајнер, пројектант, архитекта... нису исто што и Творац. Они раде са већ постојећим материјалима.

 

 Ја сам графички дизајнер. Кад нешто креирам, увек прво у мислима креирам цело дело (идеја), па га тек онда бацам на папир, па онда убацујем у рачунар да га финиширам. А шта је пробрем омнипотентном бићу створити материјал?

 

 

Написао сам шта сам чуо од верника. Наравно да не верујем да је свака непогода казна. У нашем народу има више сујеверја него вере. Зато се и чују такви закључци.

 

Ima.

 

 

Није исто. Бог допушта зло из сасвим других разлога од твог антибога. Није могуће да и Бог и антибог допуштају зло(добро) да би мучили људе. Резултат је исти, што представља парадокс.

 

 О разлозима не бих. Ни ти ни ја нисмо такве менталне гормаде да можемо да судимо о разлозима једног омнибене(мале)волентног бића.

 

 

Ајде  Колико имамо различитих научних теорија о истим стварима, али постоји само једна општеприхваћена, или мали број могућих релевантих.

 

Нема толико много религија као што се мисли. Када се групишу дође се на само неколико. Остало су само разне варијације базичних.

 

 Научних теорија о једној ствари имамо само једну. Све остало су хипотезе (које могу, али не морају да постану научна теорија). Не можеш имати две истине истовремено. 

 

 

Православно Хришћанство није засновано на чудима. Не верујем ја у Исуса Христа искључиво због чуда. Да је тако сигурно бих био следбеник Саи Бабе (скоро је умро), окултизма(у коме сам био неколико година) или неког другог мистицизма. А можда бих обожавао и Коперфилда.

 

Јадна ми је та религија која је заснована искључиво на чудима.

 

За своју веру имам највише доказа од свих осталих које постоје. Наведи ми било коју па да упоредимо. Али на другој теми, или отвори нову. Немам намеру да те убеђујем са тим доказима да Бог постоји(то је немогуће јер Бог није материјалан), али разлика између Хришћанства и свих осталих религија је велика. Надам се да то знаш.

 

 Христос није чинио чуда? Благодатни огањ се не пали Божјом интервенцијом? Милиони људи верују да јесу чуда. 

 Мухамед није поделио месец на два дела? Милиони верују да јесте.

 Милони Индуса верује да њихове статуе пију млеко.

 

Назив блога је парадокс као и сама религија којом се бави. Да ли је тако? 

 

 Ништа не могу да сакријем од тебе

 

 

Волим ја мудрост. Уживам док читам мудра писанија. Али мудровање зна да замара. Милион питања у глави.... није лако

Није... Али ми је још увек неодговорено на питање:

 

По чему је веровање омнималеволентно биће мање оправдано него веровање у омнибеневолентно биће кад су разлози идентичне тежине (у огледалу)?

[CecaV]

CecaV, каже:

 Eпикуреј [341–270 B.C.] :

Да ли је Бог вољан да спречи зло, али није способан? Онда није свемогућ.
Да ли он може, али није вољан? Онда је злонамеран.
Да ли је и способан и вољан? Онда одакле долази зло?
Да ли он није у стању нити је вољан? Па зашто га зову Бог?

 

MOZART, kaže:

"Jer misli vaše nisu moje misli i putevi moji nisu vaši putevi"

..........................................................................................................

 

Ova Mocartova referenca na tekst pisan pre oko 2550 godina, u vremenima bitnim za Jevrejski narod (povratak iz izgnanstva (Mesopotamije) u Jerusalim, priželjkivanje Persijanskog cara u ulozi mesije ) ne bi trebalo da bude shvaćena kao mudrost pisana/diktirana od Boga.

A ako je Mocart  ovo naveo samo kao metaforu, ... onda to meni pokazuje koliko je uzaludno sprovoditi logiku kod onih koji će između logike i vere uvek izabrati ovo drugo.

[w.a.mozart]

Ово просто показује да Бог, колико год ми резоновали, остаје непознат нашој логици у најширем смислу речи... он је ван наших механизама схватања и то ни у ком случају не умањује нити вређа наш ограничен ум. Није у реду занемарити суштину због позивања на метафоре или на историјски период када је нешто написано а суштина је та да је Бог потпуно другачије биће од нас па самим тим и од наше ограничене логике и резоновања.

[Срђан Шијакињић]

onda to meni pokazuje koliko je uzaludno sprovoditi logiku kod onih koji će između logike i vere uvek izabrati ovo drugo.

 

Па, то је некако и поента вере, чини ми се.  

[w.a.mozart]

Нисам очекивао да ће један теиста да брани малеволентног бога :P

 

па нема потребе да га браним, могућност свакако постоји, макар ако погледамо текст који је постављен... ако ћеш тако, много ми је дражи и дубљи атеизам Ивана Карамазова него овај голи и осиромашен модерни атеизам...

[Славен]

Па, остављена је могућност неутралног божанства @@w.a.mozart, зар не?

[CecaV]

Ово просто показује да Бог, колико год ми резоновали, остаје непознат нашој логици у најширем смислу речи... он је ван наших механизама схватања и то ни у ком случају не умањује нити вређа наш ограничен ум. Није у реду занемарити суштину због позивања на метафоре или на историјски период када је нешто написано а суштина је та да је Бог потпуно другачије биће од нас па самим тим и од наше ограничене логике и резоновања.

Vrlo dobro.      Lepo si ovo sve sročio,  mnogo bolje od onog citiranja "Isaije"  !

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ima li čovek ikakvih obaveza prema Bogu?

[w.a.mozart]

Vrlo dobro.      Lepo si ovo sve sročio,  mnogo bolje od onog citiranja "Isaije"  !

 

još da si napisala - nauka za drugačiju logiku ne zna- stvar bi bila potpuna

[kordun]

onda to meni pokazuje koliko je uzaludno sprovoditi logiku kod onih koji će između logike i vere uvek izabrati ovo drugo.

logika je jedna od najnepouzdanijih  stvari kod čovijeka,zamisli se malo pa ćeš da vidiš da je tako.

vrlo često činjenice govore protiv logike,a logika se upotrebljava samo kad nema činjenica ali nikada sama bez ostalih metoda zaključivanja