Старац Јосиф Исихаста

[JESSY]

КАДА СЕ УСПИЊЕШ НА ГОЛГОТУ, НЕИЗБЕЖНО ЈЕ ДА ПАДАШ

Шеснаесто писмо

Освештана љубави моје душе, љубљено у Христу чедо! Данас сам управо добио твоје писмо.

И опет плачем, и опет јадикујем, и опет душу своју полажем за тебе!

Зато устани. Пружам ти своју дрхтаву руку. Не плаши се. Поново ћy те понети. Плачи на мом рамену. Ја сам покрај тебе, и плачем заједно са тобом. Уздишем, патим, и боли моја душа, а срце лупа, док те поново не узведем на Таворску гору. Када се успињеш на Голготу, неизбежно је и да паднеш. Крст је тежак; много пута ћеш поклекнути. Зашто слушаш кушача? Он ћe на крају бити побеђен.

У сваком случају, твој старац је у праву. Звао те два пута, и ти си два пута био непослушан? Коме си онда био послушан у том тренутку? Шта су ти у том часу говориле твоје помисли?

Али ма шта да се и догодило, нећемо очајавати. Замолићемо старца да нам опрости и извршићемо своју епитимију. И ја ћy се кајати заједно са тобом. Свакога дана начини додатних двадесет пет метанија, и yбyдyћe буди опрезан. Почни испочетка и чувај се непослушногтн. Ако

је страст већ једном надвладanа човека, он убудуhе мора бити веома onpeзaн и супротстављати се искушењу да не би поново пао.

Према томе, буди одважан. Како год да лукави управи своје стреле, ми их морамо окренути против њега. Нека схвати да ниси сам, да имаш стражара који бди над тобом и руши замке које ти овај поставља пред ноre. Ја ћy радосно постити, бдети и трудити се због тебе не четрдесет, неro три пута по четрдесет дана. А ти се подигни и одважно стани. Прими одважност од Господа и не бoj се хвалисавог демона којега је Христос обеснажио, тако да је сада без снаге и своје некадашње силе. Он покреће само маштања и страхове, и изговара само дрске и разметљиве речи. Прими вишњу благодат да га згазиш и нека буду снажни твоји удови. Реци му:

„Престани да ратујеш са мном, непријатељу, јер отац мој бди због мене и слабости моје носи. 3бor мене злострада и пости. Ако и паднем, седамдесет пута седам пута, опет ћеш бити побеђен“ (в. Мт 18, 22).

Oxpaбpи се говорећи на тај начин, охрабри самога ceбe и покај се због свега што си као човек сагрешио. Јер је све то од лукавога; он те доводи у очајање, чини да те обузима чамотиња и све ти отима тескобом. А ти га не слушај.

И писма која касне или су изгубљена — његово је дело. Он наводи друге да их отворе. Он је узрочник свакоме злу. Не треба окривљавати никога осим њега. Према томе, он је тај са којим треба да ратујемо читавог живота. Не са бpaћом, него са оним који их подстиче да помисле или учине свако зло, јавно или скривено.

Сада пак, кад сам ти рекао да сам уз тебе, када се гневиш или си спреман да планеш, реци самоме ceби: „3бог љубави оног старца, који hе плакати када за то дозна, нећу се гневити и нећу бити непослушан. Ко је икада имао користи од непослушности? Како бих онда и ја сад имао користи од ње?“

Што се тиче књиге авве Доротеја коју си тражио, лако нам је да је нађемо, али не дају да се износи ван Свете Горе уколико је давно штампана. Авва Доротеј пpeoбилyje умиљењем, прекрасан је и душекористан. Питаћу xoћe ли ми допустити да купим и да ти пошаљем „Доброчинитеља“ [„Евергетинос“] или „Добротољубље“.

Што се тиче брата за којег си писао да страда, помолићeмo се за њега. У сваком случају у питању је неки тајни грех, од сада или од раније и Бог стога допушта да страда на тај начин. Често се дешава да човек почини грех и не знајући да је то што чини грешно. Он корача по тами као да је слеп, немајући xpaбpocти да самога себе погледа на светлости и да каже: „Сагреших Боже мој!“

Како протиче време и приближава се њеrов крај, ђаво утолико више ратује и стара се са највећом махнитошћу да нас баци на мучење.

Завидљиви демони подстичу против нас бројна искушења и велику пометњу особито сада, када се приближава Велики пост. Будући да и ми њих у то време постом и молитвом притешњавамо више него обично, и они постају бeшњи према нама. Побрини се, дакле, да на том попришту борбе добијеш венце. Мораш постати храбрији. Са овима бесплотнима мораш се борити прса у прса. Не бoj их се. Ти не видиш колико њих падне и нагна у бекство са сваком молитвом коју сатвориш. Ти видиш само колико си ти рањен. Али и они добијају ударце. И они страдају. Сваки пут, када трпимо, они беже поскакујући, и сваком молитвом бивају тешко рањени. Према томе, не очекуј да у време рата, када ти на непријатеља бацаш танад и стреле, он на тебе баца слаткише и чоколаду.

Ceћaш ли се шта си писао на почетку? Тада си рекао да си велику схиму обукао као свеоружје да би ратовао са началима [поглаварствима] и властима таме (в. Еф 6, 12). И зато подвизавај се, дакле, да твоја дела буду сагласна твојим речима.

 

http://manastirpodmaine.org/starac-josif-isihasta-kada-se-uspinjes-na-golgotu-neizbezno-je-da-padas/

[JESSY]

НЕ НАПУШТАЈ СВОЈЕ МЕСТО У ВРЕМЕ ИСКУШЕЊА

седамнаесто писмо

Драго моје чедо са свом у Хрисгу браhом! Радујте се светом радошћу Господа нашег Исуса Христа!

Данас је празник Светог Харалампија. Јуче смо дознали да је стигла пошта, и бyдyћи да су прошла прва три дана поста, један брат је отишао у Дафни и примио упутницу и препоручено писмо. Молим вас да их не шаљете препоручено, јер нам је веома тешко да одавде одлазимо у Дафни. С обзиром на наш садашњи положај, то нам сваки пут ствара велике трошкове.

Што се тиче отварања писама, то се објашњава овако: неки мисле да о њиховим грешкама пишем старцу који је њихов духовник и због тога их отварају, да би видели шта тамо пише. То ме нимало не узнемирује. Немојте се ни ви узнемиравати. Нека се свако брине о сопственој души. Свако од нас ћe одговарати, не само за праведна или неправедна дела, него и за празну реч, и за мисао коју смо грешно помислили.

Начини метанију пред својим старцем и пренеси му моју захвалност за милост коју нам је показао и разрешио те епитимије. Убyдyћe буди опрезан, чедо моје, јер греси проузрокују жалости, задају бол и тешко је извршити епитимију. Када ти старац говори, а ти не пођеш или не одговориш, онда је то знак великог ниподаштавања. То се не може оправдати у случају онога који ћe сутра поново угледати лице свог оца. Тако би могао да поступи само онај који је одлучио и који је спреман да се удаљи од њега и да га више не види. Иначе, са каквим лицем ћe се онај који остаје поново обратити свом духовном оцу? Како ће говоріrги с њим, како тражити његов благослов?

Буди опрезан, чедо моје, јер је то сурова саможивост и несмирени начин размишљања. Када ти се, као човку, догоди да будеш уморан или болестан, или ти је тешко да извршиш послушање, смирено то саопшти свом старцу. Oбјасни то искрено и са чистом савешћу, а старац ћe знати да буде снисходљив. Он зна како да ти с времена на време олакша терет, да ти не би пропао труд и да не би видео штету уместо користи.

Зато, научи да слушаш без приговарања и без преговарања. Не оптерећуј свог старца снисхођењем или уступцима. На крају ћеш, овде или тамо, ти платити за све те „уступке“ Не оптерећуј рачун своје душе безначајним стварима.

Сада, када си претрпео пораз и када си једанпут пао, yбyдyћe буди будан у погледу те страсти, јер је искушење увек уз тебе. Ако је човек био једном побеђен у неком бojy, чим сретне оно искушење којим је једном био поражен, оно ћe га поново савладати, макар од тада прошло и стотину година.

Због тога и теби и свој осталој бpaћи кажем да се из сваког окршаја са непријатељем морате изаћи као победници. Или умрети у бojy или са Богом победити. Другога пута нема.

Не напуштај своје место у време искушења. Не дезертирај, не указуј на туђе грешке и не тражи правду, него ћути до смрти и мимоиђи искушење и пометњу.

Кад прође искушење и наступи савршен мир, бестрасно укажи на штету или на корист, било да си старац или послушник. На тај начин се гради врлина.

Сва игкушења и жалости захтевају трпљење, и оно је победа над њима. Опомени се имена оних који су издржали до смрти у искушењима, у чијим се устима пљувачка претварала у крв да не би проговорили. Према њима се односи са великом побожношћу и поштуј их као мученике и исповеднике. Све њих и сличне њима ја љубим и целивам, и ради њих сам дужан да свакодневно пролијем и последњу кап у љубави Христовој. Видиш да је он у сном трпљењу више волео и хиљаду смрти него да изусти и једну хладну реч. И када га људи муче, њега мучи праведност, мучи га и унутрашња помисао и он, бopeћи се, слаби и пада као да је мртав, али се и тада умно бори са искушењем, и прихвата сав терет на ceбe, болујући и уздишући као да је крив.

Према томе, ништа тако снажно не желим, и ништа толико не волим као да чујем да имате трпљење у искушењима.

Као самопрослављеном Биhу, Богу није потребан људски труд, али се радује и воли да види да због Њeroвe љубави бивамо мученици и да страдамо, због чега нас крунише као поднижнике и обилно нам дарује Своју благодат.

Хтео бих да саставим три слова или три књиге, међу којима би се у једној говорило само о томе да је човек ништа, и непрестано бих узвикивао да сам ништа. У другој бих писао да је све у свему и над свим самопрослављени Бог, а у трећој: „У свему имај трпљење до смрти.“ Било да си млад или стар, било да си се подвизавао током многих година, ако ниси имао трпљења до издисаја ништавнима ћe се сматрати дела твоја пред Богом.

Према томе, „спознај самога себе“ и знај да си ништа. То је твоје бивствовање – нула. Ти потичеш од глине, а твоја животна сила је дах Божији. Све је, дакле, Божије. Спознај самога себе и знај да ги ништа, и имај трпљења у игкушењима да би се од њих избавио и постао бor па благодати,јер си ти дах, дисање Божије.

Често призивај Оца својега који Ти је увек близу и никaдa се не раздваја од тебе. Он ти је чак ближи него кретање твог сопственог ума. Он је у твом даху, у твом уму, у твојој речи. Бог све обухвата. У Њему живимо и Он нас, несрећне и безумне, држи у Свом наручју (в. дап 17. 25 и 27 – 28). Отац твој је овде и Он те увек види. А због чега ти не видиш Њега? Зашто грешиш? 3бor чега жалостиш Животодавца? А Он тебе види, жалости се и превиђа твоје погрешке јер си слеп. Моли га и подноси искушења која ти Он пошаље, И отвори своје очи да би гa видео и са ,lовом vскликнуо: Ушима слушах о Теби, а caдa те око моје види, Зато презирем самога ceбe, и смаитрам ceбe прахом и пепелом (Јов 42, 5 – 6).

[JESSY]

НЕ ОЧАЈАВАЈ! ТО СЕ СВАКОМЕ ДОГАЂА!

двадесето писмо

Боли ме душа, и тежак облак прекрива моје срце. Мој ум се зауставља, језик ћути, а моја рука обамире због тебе. Чудим се и питам, како ниси у стању да мало присилиш самога себе.

О, чедо моје, када би ти видео мој бол и сузе које сам пролио због тебе! И колико ћу бити неспокојан док не чујем да си устао и ошамарио противника! Тај који то чини, ниси ти него он, лукави, бунтовник, ђаво, Бог га уништио!

И зато прикупи снагу, чедо моје, и устани након пада. Подигни се. Разгневи се на кушача, знајући да је он тај који смишља сва та лукавства. Немој му то допустити. Бори се сa њим.

Када ти пошаље сећање на то лице, узми штап и снажно се ударај по бедрима, како би се угасила телесна (плотска) пожуда. Заплакаћеш од бола, али ће ти се зато ум очистити од сећања. Ишчезавају слике и одлазе обмане уобразиље.

Тог искушења, чедо моје, мораш много да се плашиш, јер је оно оскрнављење за душу. Тај нечисти захтева немилосрдни штап.

Овде сви моји млади монаси имају штап под узглављем. Чим дође телесна помисао, удари је штапом! Тако ће пожуда увенути, а душа ће се расцветати. Нема другог лека осим молитве, поста и штапа. Тада се очишћује ум. Душу обузима умиљење. Омекшава срце. И задобијаш смелост за време молитве.

Не очајавај! То се свакоме дешава! То је рат против кушача, и он ће проћи. Пошто си на почетку ратовао са њим али је сада твоја ревност охладнела, он жели да надокнади пропуштено. Ти, међутим, опет устани, покај се и плачи.

Зар се не сећаш онога брата који је говорио демону: „Ова келија је ковачница. Један ударац чекићем задајеш, један примаш.“ Према томе, храбро се бори са страшћу и уз Божију помоћ убрзо ћеш се од ње избавити.

У сваком случају, најпре треба да схватиш узрок искушењa.

То ти се десило зато што си у себи задржао помисли против твог старца и твоје сабраће.

Као вешти злоизумитељ, ђаво уноси мржњу према старцу и сабраћи, неби ли раскинуо савез љубави. Он подстиче на одвратност према свим врлинским људима како би се прекинуле њихове молитве, јер га молитве многих свезују и чине немоћним.

Он због тога тражи било какав начин или изговор да би усамио оне који верују његовим помислима, и да би их одвојио од сабора отаца. Након тога, он им господари и претвара их у своје помоћнике. Отуда треба да схватиш да су све то подмуклости и вештине лукавога. И зато не слушај оно што ти дошаптава кроз помисли.

Пази да те не удаљи од твог правила, јер си онда пропао. Нека се превари у својим очекивањима.

Очекујем да ме обрадујеш шамаром којим ћеш га удаpити по лицу.

Сада сву браћу овде окупљам на молитву, да бити добио силу с висине. Мада ни ја не престајем да се молим за тебе, овога пута ћемо то учинити удружено. А ти убудуће не буди немаран, и не очајавај.

Прими ову малу бројаницу, моли се и сабирај снагу. Љуби свог старца и своју браћу и немој се неправедно гневити на њих.

Ниједно лукавство и никаква сила непријатељска не Може да надвлада љубав.

Шта год да се догодило, не сматрај то низaшта јер ниси крив. Нити си ти њих увредио, нити они тебе, него је то искушење које са свима нама војује и збуњује нас. То је његов посао. Данас си искушан ти, сутра ће бити неко други, а прекосутра неко трећи, будући да ће кушач увек бити присутан у овом животу.

Поново ти говорим и послушај мој глас: не очајавај! Заједно ћемо ићи у рај. И ако тебе тамо не уведем, ни сам тамо нећу обитавати. Познај у овим речима преобиље љубави у Христу Исусу, Господу нашем

[JESSY]

ТИ, ДАКЛЕ, НЕ ЖЕЛИШ ДА ПАТИШ? ОНДА НЕМОЈ ЖЕЛЕТИ НИ ДА СЕ УЗВИСИШ!

двадесет и друго писмо

Љубави душе моје! Зашто тугујеш? Зашто очајаваш? Зашто малаксаваш? Зар тако лако одустајеш од борбе?

Ево, Бог је допустио демонима да те мало провеју као пшеницу (в.Лк 22,31), да видиш где се налазиш. Да би се показала гордост и да би се смирило твоје срце. Да би научио Шта је човек, и „познао самога себе”. Да би састрадавао са грешницама и да их не би осуђивао.

Како ћеш упознати слабост природе, ако те вране не пробуде? Како ћеш научити уметност над уметностима и науку над наукама, ако преслатки Исус не умањи своју благодат?

Сада се учиш тој уметности. Сада имаш награду. Сада показујеш да волиш Христа, а не онда када је присутна благодат.

Какву ћеш своју врлину показати, ако постоји благодат? Она тада сама о себи узвикује: „Ава, Оче!” Благодат призива Дародавца благодати: „Ко ме може разлучити од љубави Твоје, Исусе мој?” То посредством телесних уста говори благодат, као сила која се настанила у теби, а не тело. Као што и ђавоимани проклиње и хули посредством човечијих уста.

Тело ништа не може да учини без благодати. Када нема благодати, тело (плот) се одриче Исуса. Оглашава се петао. Присећа се Петар. Горко плаче. Вапи: „Сагреших.” Међутим, поново се скрива у горњу одају. Плаши се Јудејаца. Срце му бије као срце миша који осећа да је напољу мачка. „Са Тобом“, каже, „чак и ако треба да умрем!“ „Нећу Те се одрећи“, говори када је ту Христос. А када се Христос удаљи, три пута га се одриче (в. Мт 26,75, JH 20, 19; MT 26, 35).

Видиш ли, дакле? Схваташ ли колика се тајна крије у овим речима? Христос нас заступа у Духу Светом. Због тога, када Он дође, постајемо беседници. Рибари постају учитељи, а блудници целомудрени. Лопови више не краду. Сви се кају. Ко је све то учинио? Једини Свезнајући, Добри управитељ. Најслађи Исус. Једина Љубав.

Када ће човек разумети човечији бол? Када и сам буде страдао. Када прође кроз исто. Тада ће схватити и разумети бол другога. Иначе је суров и никога не сажаљева, осим ако је добар по природи. Али све то што је од природе не заслужује ни част ни бешчашће. А подвизи и падови припадају намери.

Како бисмо се, дакле, поучили тој свезнајућој науци, ако нас искушење не би провејало као пшеницу? Јер када би отишла благодат, не само ти и ja, него ни свети апостоли не би били апостоли! Како би глина — глинени сасуд, могла да задржи воду, ако не би била испечена у огњу? Бог хоће да нас учини таквима какви су борци у театру или лопта којом се играју.

Уздиже те на небеса. Показује оно што очи острашћеног човека не видеше и уши обузетог земним бригама не чуше. Иако нимало ниси сагрешио, окреће лист и баца те у паклене дубине. И радује се, када те види као борца који ратује са читавим пуком демона. Остави мене и узми као пример Павла. Након што се узнео до трећег неба и видео и чуо неизрециво, поново је завапио: „Даде ми се жалац у тело!“

Тако чини Крепки силом док не сазда човека: да би се овај уздигао, и созерцавао, да би сишао и борио се. Да би се и према једном и према другом односио као према обичном. Да уобичајене промене не би остављале трага на њему. „И једно и друго је”, каже ти Он, „ради мене.”

Ти, дакле, не желиш да патиш? Онда немој очекивати ни да се узвисиш! Ако неко не жели да претрпи тескобу, нека онда не тражи благодат.

Према томе, одузео ти је благодат зато да би ти постао мудар. Али ће она поново доћи. Неће те напустити. То је закон Божији. Међутим, поново ће отићи, али ће поново и доћи. Ти само немој престајати да молиш за њу све дотле, док те не учини савршеним.

Познато је да ако острашћени поучава другог острашћеног, благодат одмах одлази од првог и он пада у то исто, јер му се та дужност не даје пре делања.

То, међутим, није једини разлог због којега те Бог напустио. Чак и да није дошло до тога, благодат би се неминовно удаљила у том периоду. Зар се не сећаш шта сам ти рекао на почетку: оно што ми говориш сада, желим да чујем да говориш након четири године. Поново прочитај прва писма и видећеш.

То је непроменљиви закон Божији. Након три-четири или ређе пет година, благодат се удаљује да би извежбала онога код којега је била и да би га, уколико он то жели, учинила мудрим.

Не тугуј, то је заједничка чаша. Пажљиво прочитај о светом Андреју, Христа ради јуродивом, и видећеш шта је он говорио када му је Христос дао да окуси горчину — „То је за све нас, свакоме по мери!”

И зато, трпи ланац Христа твога. Чврсто затвори уста и не изговарај ни реч. Нађи у себи снагу говорећи:

„Што си тужна, душо моја и што си жалосна.”

„Зашто се жалостиш, душо моја, и зашто тугујеш? Ништа зло се није догодило. Христос се мало удаљио, али ће поново доћи. Мало ће оклевати, желећи да те научи трпљењу и смирењу. Светитељи су толико трпели, зар ти не можеш мало да претрпиш домострој благодати?“ Тако говори својој души и не очајавај, јер се кушач радује када Види да тугујеш и да те обузела чамотиња.

Када благодат дође и оде, и када поново приступи и удаљи се, научићеш се ратовању и то неће оставити трага на теби него ћеш, радујући се, говорити: „Испитај ме, Христе мој, и опробај ме као сребро.” Тада дубоко пушташ корене, као стабло чији корени бивају дубљи уколико ветар снажније дува. А Бог ми је сведок да сам у највећим искушењима нашао највећу утеху.

Буди дакле одважан и крепи се у Господу трпећи иску шења, и благодат ће поново доћи.

[JESSY]

ОТЕРАЈТЕ ЂАВОЛА СТРПЉЕЊЕМ И БЛАГОШЋУ

Бог увек помаже. Он увек долази на време, али је потребно стрпљење. Дођите моја добра и љубљена сестро. Дођите и ја ћу одагнати Вашу тугу поново. Дођите и ми ћемо хвалити Бога слатким гласом нашег срца, песмом испеваном уснама нашим, речима које одзвањају дубоко у нама: ”Благосиљај Господа, о душо моја, и нека све што је у мени хвали Његово свето име.”

Видите ли колико Господ љуби нас? Видите ли колико смо срећни, ми незахвалници једни, за све што нам даје Његова доброта свакога дана?

Али време праве жетве тек нас чека: благословен је дан када ћемо оставити све овде и отпутовати у нашу другу домовину – ону праву – у благословени живот, сигурну радост, тамо где ће свако од нас добити део који му је племенити, најслађи Исус наш припремио.

О радости! О благодарности! О љубави! Господ нас чисти од сваке нечистоте, даје нам почасти, обогаћује нас највећим богатствима! Тамо, моја златна сестро, не постоје лукави људи да нас обмањују. Завист и љубомора ће нестати. Тамо неће бити страсти. Они који их имају остаће на другој страни. Али, о слатки љубљени Христе, какво добро видиш ти у нама да желиш да нас поведеш твојим Божанским путем?

Радујте се и ликујте, љубљена сестро моја! Хвалите и славите Бога, јер гле, време се приближило. Време ће ускоро доћи и за нас, време када ћемо чути благословени глас: ”Дођите к мени.” А чим се затворе наше телесне очи, очи душе ће се отворити. Тада, као из сна, пробудићемо се у другом животу. Видећемо родитеље, сестре, браћу, рођаке. Видећемо анђеле, свете, и благословену Мајку свих, Пречисту Богородицу, којој се ми молитвено обраћамо у сваком моменту, и којој, после Бога, дугујемо све. Онда, са ким ћемо прво разговарати, ко ће нас прво пољубити, кога ћемо ми први пољубити? Свом чистотом, свом скромношћу, са свом светошћу. Па ко, очекујући такав благослов, не би поднео сваку тугу овог садашњег живота?

Зато, моја добра и љубљена сестро, добро погледајте ваш живот. Преиспитајте себе и погледајте у назад да бисте видели на који начин је прошао ваш живот. Подсетите се безбројних доброчинстава нашег Спаситеља Исуса Христа и најслађе Богородице, и будите стрпљиви у искушењима која долазе. Бог увек помаже. Бог увек долази на време, али је потребно стрпљење. Он нас чује чим му се обратимо. Али Он не размишља као ми. Ви мислите да ваш глас није одмах стигао до Светих, Богородице, и Христа. Напротив, чак и пре него што сте завапили, Свети су кренули да вам помогну, знајући да ћете тражити њихову помоћ и њихово молитвено заступништво. Међутим, будући да не видите ван онога што је очито и не знате како Бог управља светом, желите да се ваш захтев испуни попут муње. Али то није оно што Господ жели. Он тражи ваше стрпљење. Он жели да ви покажете вашу веру. Не се можете молити као папагај. Потребно је да се и сами потрудите за оно за шта се молите, а затим треба сачекати. Видите да се испунило оно за чим сте у прошлости чезнули. Ипак, били сте повређени јер нисте имали стрпљење да сачекате.

Сада сте постали малодушни, срдити и жалосни, мислећи да је Отац Небески спор у одговорима. Али ја вас уверавам да ће се све десити баш како желите - то ће се сигурно догодити, али прво је потребна молити се свом душом, и онда треба чекати. А када заборавите ваше захтеве и када престанете да се молите за њих, испуњење ће доћи као награда за ваше стрпљење и издржљивост. Када дођете на границу очајања док се молите и тражите, знајте да је испуњење близу. Христос наш жели да излечи неке ваше скривене страсти, и то је разлог због кога касни у испуњењу ваших захтева. Ако добијете испуњење ваших захтева одмах, ваше страсти остаће у вама, не излечене. Ако сачекате, ви ћете добити шта желите, али добићете и лек против ваших страсти. А онда се радујете неизмерно и захваљујете Богу који све ради у мудрости на корист вашу.

[JESSY]

Дакле, нема потребе да се узнемиравате, узрујавате, гунђате. Морате престати са тим. Затворитe ваша уста. Нека нико не види да сте узнемирени. Немојте горети љутњом, да бисте истерали незадовољство из вас. Радије будите мирни. Отерајте ђавола стрпљењем и благошћу. Господ који ће уништити све оне које говере лажи сведок ми је да сам и сам имао користи од савета које вам сада дајем. Искушења која сам ја имао била су толико јака да сам мислио да ће моја душа отпутовати због боли. Ипак, када се једном све завршило, дошла је толика утеха, да се човек осећао као да је био у рају без тела. Господ вас љуби, Богородица вас љуби, сви Свети вас хвале, а анђели вам се диве.

Видиш ли колико добрих ствари доносе искушења и жалост? Дакле, ако и ви желите да окусите љубав Христову, издржите све што дође, сваки тест који Господ стави на вас. Борба коју ђаво води против нас јесте да брат на брата устаје, али он нас напада само онолико колико му Бог допусти. Он се бори толико да се све топи и тече као восак пред огњем. Али када све прође, испунићете се радошћу. То је уистину пут, моја сестро, и ја који вам ово пишем сведочим истину из сопственог искуства. Стога, будите храбра и јака у Господу, подносећи све сто дође на вас, очекујући, заједно с болом, мир и милост Божију. Будите јака и охрабрите душу своју. Христос допушта искушења, да би се очистили од грехова. Искушења су поут миришљавог сапуна и тешког маља, који нас удара и избељује. Све хаљине које су чисте спремљене су за Женика. Оне хаљине које су нечисте, цепају се и у огањ бацају.

Задржите писма која вам шаљем, јер се моје време приближило. Задржите писма тако да ћете их имати када вас обузме жалост…јер чини ми се да ћу вас убрзо оставити. Како време пролази, ја постајем све више болестан. Већ сам потпуно непокретан.

ПС. Немам времана да вам пишем о чуду које ми је Господ показао да бих иправио грешку коју сам радио у незнању. Видите ли да Бог чини чуда онда када његово Божанско провиђење то сматра потребним. Много пута особа је обманута незнањем или је добила погрешна упутства. Али када је душа праведна и када особа има добре намере, Господ не напушта таквога човека, него му доноси просвећење на разне начине.

Велика је милост Господња. Псалмопојац је био у праву када је рекао: ”Не у складу са нашим греховима, већ по делима нашим, Господ нас награђује.” Ако бих вам написао искушења која сам ја подносио, ви то не бисте могли да поднесете. Имајте стрпљење, јер Пресвета Богородица никада не одступа од нас. Она се увек моли за нас.

[JESSY]

ШТАП ЈЕ ПРОТИВОТРОВ ЗА СВАКУ СТРАСТ

двадесет и треће писмо

Благодат увек претходи искушењу да би те известила и рекла: „Буди спреман, и затвори своје двери!”

Када приметиш утеху у свом срцу, просветљење у свом уму и созерцање, одмах се спремај. Не говори: „Даде ми се починак“, него припремај своје оружје — сузе, пост, бдење и молитву — постави стражу на чула да чувају ум.

Одакле ће почети битка? Од демона? Од људи? Од сопствене природе? Не дремај пре звука ратне трубе. Када дође до битке, показаће ти се твој подвиг и победа.

Уистину, када благодат дејствује у теби треба да се уплашиш. Ако пак видиш да те муче искушења и да те са свих страна опколила тескоба, тада се радуј. Не жалости се, не тугуј, не очајавај. Сакупи снагу у себи, јер ће доћи утеха и радост.

Ти говори овако: „Буди одважна, душо моја. То је искушење, проба и тескоба, након чега ћеш много дана имати мир, радост и благодат. Кажи: „Благодарим Ти, Христе мој, јер си ми у тескоби дао простор … и карајући покара ме… и изведе у покој душу моју” (в. Пс 4, 1; 117, 18 и 65,12).

А штап је противотров за сваку страст. И демони га се плаше и дрхте, видећи да човек као мученик кажњава самога себе љубави Христове ради.

С времена на време, када страсти устану против душе и желе да збаце коњаника тј. ум, када свака страст подигне главу, дај јој команду: „Ћути, престани, иначе ће штап да ради!”

Тако, на пример, долази помисао која те мучи у цркви: „Због чега опет пева брат твој а не ти, иако је на тебе ред?” Ти јој кажеш: „Боље да се радује мој брат, него ја!” Помисао наставља: „Зашто, кад би то било праведно и правилно?“ Ти јој реци: „Ђаволе, остави ме”, и погpужаваш ум своју молитву“. Кушач скаче и хоће да пукне: „Али зашто?“ „Добро”, реци му „Добро, сачекај мало и рећи ћу ти ја зашто!”

Одмах изађи из цркве и пожури у келију. Тамо узми штап и гневно реци: „Ево твог зашто, ђаволе! То је оно. То је правда“ коју си тражио од мене, узми је!“ Рањавај њега у свом телу и самим тим пожали се Христу на њега као на узрочника твог бола. Дрхтећи, демон одлази а долази Христос, испуњава те умиљењем и олакшава страст, а ти се учиш уметности побеђивања.

Савладава те сан? Одбаци млитaвoст. Узнемирује те гнев, Скрши егоизам. Огорчују те злопамћење и завист? Учини то исто. Не допада ти се храна? Опет исто. Подиже се телесна битка? Усправи се као силник и зарати са својим непријатељима. Уопштено говорећи, кад год тело или помисли затраже „правду“ и упитају „зашто“, одговор је штап.

„Или нека поживим један час како Ти хоћеш, Христе, или нека ме нема више у овом животу”, тако плачеш и тугујеш, и долази милост Господња. Умирују се страсти, и мириш се са самим собом, са Богом и са васцелом творевином. Слаби тело са свим својим мудровањима. Више му није потребан штап, јер је научило да се потчињава духу.

А ја, пре него што ми је клонуло тело, много штапова сам поломио на сопственим бедрима. Стајао сам над самим собом као џелат. Читаво моје тело је дрхтало, видевши да ћу да узмем штап. Демони су бежали, страсти су се умиривале, долазила је утеха и радовала се душа. Такав је закон Божији.

Све оно што изазива насладу, исцељује се страдањем. Доста о томе. Ако желиш више да сазнаш, прочитај Житија светих. Прочитај да би видео колико су злострадања користили свети против свог старог човека, колико су, хтели – не хтели, мучили саме себе док се није расцветао цвет чистоте, миомирис светости. Због тога су и њихове мученичке и свете мошти миомирисне и изливају миро.

[JESSY]

старац Јосиф Исихаста: ТЕ ВЕЧЕРИ БОГ МИ ЈЕ ПОКАЗАО ЗЛОБУ САТАНИНУ

двадесет и четврто писмо

Немој се чудити, чедо моје, тако се дешава са монасима. Монашки живот је непрестано мучеништво. Најслађи Исус спознаје се у тескобама. Чим га потражиш, Он ће ти послати тескобу. Његова љубав се налази усред страдања. Показује ти мало меда, испод којега је скривено читаво складиште горчине. Претходи мед благодати, а следи горчина искушења.

Када жели да ти пошаље патњу, Он те извештава и одговарајућу благодат ти као гласоношу шаље. Као да каже: „Буди спреман! Гледај одакле ће те напасти и ударити непријатељ“ Тако почиње твоја борба и битка.

Пази да се не уплашиш! Не чуди се кад „загрме топови” и одважно стој као Христов војник, као прекальени борац, као храбри ратник. Овај живот је бојно поприште. Починак ћемо наћи „тамо“. Овде смо у изгнанству, „тамо“ је наша истинска отаџбина.

Зар ти раније нисам говорио да сам на почетку пуних осам година ратовао са демонима? Сваке ноћи — љута битка, а дању — страсти и помисли. Долазили су са сабљама, пијуцима, секирама и лопатама.

„Сви на њега“, узвикивали су. Било је то мучеништво.

„Похитај, Пресвета Богородице”, викао сам. Ухвативши једног, њиме бих ударао друге. Али сам поломио руке о зидовe.

У посету нам је случајно дошао један познаник из света. Те ноћи, оставио сам га да спава у мојој колибици. Демони су, по свом обичају, дошли код мене и почели да њега ударају. Човек је почео да вришти, обузео га је ужас и само што није полудео. Одмах сам дотрчао.

„Шта се догодило“, упитао сам.

„Демони само што ме нису удавили”. одговорио је. „Ударали су ме штаповима!“

„Не плаши се“ рекох му, „то су били моји, али су ноћас грешком повредили тебе. Не бој се!“ Приповедао сам му најразличитије занимљивости да би се примирио. Али је било немогуће. Није више био у стању да остане на том месту мучеништва. Онако преплашен, гледао је лево-десно и замолио ме да оде. Негде око поноћи, одвео сам га у Свету Ану и вратио се.

Живели смо тада на Светом Василију.

И тако, после осам година свакодневног Ударања штапом да бих угушио телесну битку, од поста којег сам држао, бдења и других подвига, ја сам се, претворио у леш. Разболео сам се. И очајавао мислећи да више не постоји нада да ћу победити демоне и страсти.

Једне ноћи, док сам седео, отворила су се врата. Недижући поглед, ја сам погнуте главе, творио умну молитву. Мислио сам да је ушао о Арсеније. Затим сам доле осетио неку руку која ме побуђивала на насладу. Отворио сам очи и угледао демона блуда, оног шугавог. Био сам толико бесан да сам се као пас бацио на њега и зграбио га. Осетио сам на додир његову длаку као свињску. Ишчезао је. Смрад се ширио свуда унаоколо. Од тог тренутка, заједно са њим ишчезла је и телесна битка. И постао сам као беба у великом бестрашћу.

Те вечери, Бог ми је показао злобу сатанину. Налазио сам се веома високо, на једном прекрасном месту. Доле се налазила велика равница, а недалеко од ње море. Демони беху поставили на хиљаде замки. Туда су пролазили монаси. Када би падали, замке би једнога хватале за главу, другога за ноге, некога за руке, а некога за одежду, за шта год би стигле. А змај из бездана држао је главу изнад морске воде и бљувао пламен из чељусти, очију и носа, радујући се и веселећи паду монаха. Видевши све то, ја сам га проклињао.

„О, змају из бездана! Зато нас обмањујеш и постављаш нам замке?!”

Дошавши себи, осетио сам и радост и жалост. Радост јер сам видео замке ђаволске. Жалост, због нашег пада и опасности која нам прети до краја живота.

Од тог доба, задобио сам велики мир и молитву. А онај се, међутим, не смирује. Подстакао је људе против мене, Због тога ти и пишем, да бисте ти и остала браћа показали трпљење. Ако хоћеш да победиш у овом животу има да се бориш, И то није шала! Ти ратујеш са Нечистим духовима, а они на нас не бацају слаткише и бомбоне, него оштру танад која усмрћују душу, а не тело. Али се не жалости. Не тугуј. Ти имаш помоћ. Ја те придржавам. Заиста сам те синоћ видео у сну, заједно смо се узносили ка Христу. Према томе, устани и потрчи за мном. Само буди опрезан, јер си видео замке ђаволске. Тешко ономе ко се у њих ухвати! Неће му бити лако да се ишчупа из тих канџи! Најзад, ма колико да он то жели, ђаво не може сам да нас погуби уколико ми сами не садејствујемо у његовом злу. Исто тако, ни Бог не може сам да нас спасе, уколико и ми не постанемо сатрудници Његове благодати у нашем спасењу. Бог увек помаже и увек стиже на време, али хоће да се и ми потрудимо и да учинимо онолико колико можемо.

Зато не говори да ниси узнапредовао, зашто ниси напредовао и слично. Напредак не зависи само од човека, чак и ако он то хоће, чак и ако се усрдно труди. Сила Божија, благодат Његова благословена, све чини када од нашега прими. Она подиже палога и усправља збаченога.

Из свег срца преклињимо Бога нашег и Спаситеља да дође, да укрепи одузетога, да васкрсне четвородневног Лазара, да подари очи слепом и да нахрани изгладнелога.

http://manastirpodmaine.org/starac-josif-isihasta-te-veceri-bog-mi-je-pokazao-zlobu-sataninu/

[JESSY]

СЕСТРО У ГОСПОДУ И НАЈПОБОЖНИЈА ИГУМАНИЈО

Сестро у Господу и најпобожнија игуманијо… Молим се за твоје здравље, које је драгоцено за твоје сестринство.

Благословена старице, данас сам добио твоје писмо и видео о чему ми пишеш. Пишеш да ће (моје писмо) бити од користи, а ја верујем твојим речима и отпуштам своју вољу, молећи се да вам свако слово буде корисно и душеспасоносно.

Према томе, отвори уши и прими моје речи.

Ми, сестро моја, када смо дошли на Свету Гору, нисмо се затворили у једној обитељи, као што то учини већина. Напротив, тражили смо, призивали, плакали. Нисмо пропуштали ни планину ни јаму, тражећи непрелешћеног путовођу да чујемо речи живота, не речи празне и бескорисне. Није остао ниједан старац пустињак, од којега нисам добио бар једну кап користи.

Један од њих, којем је било деведесет година, казивао нам је да је седамнаест година живео на врху једне планине. Севале су муње и цепале му одежду. Пројавио је крајње трпљење.

Други нам је казивао како је дао антидор нагим светим подвижницима, који су били невидљиви.

Трећи је рекао да их је причестио, служећи Литургију у поноћ.

Био је и један Рус који је годинама живео на врху. Сваких десет година силазио је одатле да би се сусрео са другим пустињаком. Док смо били тамо с њим, рекао нам је да га управо очекује и да ћемо га видети. Али изгледа да је умро у пустињи.

Од свих њих распростирао се миомирис, као од светитељских моштију.

Док сам то слушао, у мени се још јаче распламсао огањ. Питао сам их како се хране, како се моле, шта виде, шта су размишљали, шта виде док умиру.

Неки су видели Пресвету Богородицу, неки свете анђеле при исходу душе. И сада се дешава да пре смрти имају виђења како би их Бог узео у миру.

Чим бих чуо такве ствари, жудно сам хитао да видим и чујем шта ће говорити док буду умирали.

Од тих светитеља добио сам „молитвено правило“ и „устав“, по којем ћу се кретати у свом животу. Они су ме учили. Ја не говорим ништа своје.

Знао сам и за дом тог старца о којем говорите: био је то калајџија и пекар који је ловио рибу и правио напрсне крстове, отац Неофит. Знао сам и многе друге. Ја сам тражио где се налази Живот. Где могу задобити корист за душу, јер ће се благо вратити у Божију ризницу, и наступиће глад, и неће се чути реч Божија. Светиљке се гасе. Ми се крећемо по опипљивој тами. Ретко се чује реч о спасењу. Само клевете и осуде. Један жели да поучава другога. Ретко да неко свој живот даје као потврду Јеванђеља, као продужење живота отаца. Све што је остало је велики страх од искушења и неумерена разметљивост у речима.

Оставимо оне који нас окружују, благословена старице. Како сваки од њих живи, тако и говори. Тако виде, тако и казују. Сви су у праву.

Када неко изгуби свој пут јер је са њега скренуо и не зна за други пут, хоће да и сви остали иду као и он што иде. Ако му неко каже да постоји и други, краћи пут, он ће му одговорити: „Ти си прелешћен! Нема другог пута!“ Он то каже јер тај други пут не познаје. Због тога је oн y праву. Он то види, тако мисли, од себе говори и pacyђyje.

Сада, када смо се затворили да бисмо безмолвствовали — јер смо се томе научили од самог почетка – сви су се окренули против мене. Боље речено, то чини кушач којем се не допада да види како се и у нашем нараштају неко брине о спасењу. Њега ће уништити Бог, а браћа нека буду помилована због онога што говоре и суде.

Ја све препуштам Богу и учим се да све што дође претрпим без роптања.

Сада ћемо говорити о умној молитви, за којом и ти трагаш.

Ја мислим, драга моја старице да је неправилно то што се са тобом догађа. Ти ниси призвана на толике бриге, него на тиховање (безмолвије). Ако, дакле, хоћеш да ме послушаш, ја сматрам да бисмо добро учинили уколико бисмо делање и безмолвије довели у равнотежу и сјединили једно са другим. Без тиховања, благодат се неће задржати, а човек без благодати је ништа.

Због тога замоли вашег старца да ти додели једну одвојену келијицу у којој ћеш безмолвствовати. До поднева примај сестре и разговарај. Затим, кад једеш, спавај до вечери. И не дозволи да те узнемирују до следећег јутра, чак и да манастир захвати пожар. Када се пробудиш, ако је још дан или залазак сунца, изврши своје правило. Када се смркне, попиј шољицу кафе и почни бдење, почни молитву.

Циљ је да покренеш благодат, да би она постала дејство. А када благодат почне да дејствује — онда је то све.

Ја најпре започињем читањем повечерја са акатистом. Када то завршим, настављам речима које ми дођу на ум и којима се обраћам Христу и Богородици.

„Исусе мој најслађи, светлости душе моје, једина љубави, једини миру и једина радости…“ Говорим много и са болом. Затим се обраћам Богородици, и наша слатка Majчица показује велику љубав. О, када би њено име увек било на нашим уснама!

Када се умири ум и наслади душа, седнеш и изговараш умну молитву, о чему и ти пишеш, све док те не обузме дремеж. Тада поново тихо, тихо запевај и са сладошћу славослови Владику Христа и Његову Свенепорочну Мајку. Изговарај полако и чисто: „Светлости тиха…”, „који је бог велики као Бог наш…“, „Свети Боже…“ и остало што знаш.

Затим Свецарици: „Радуј се, Царице…“, „Теби се Благодатна радује сва твар…“, „Достојно је ваистину…“, „У Црвеном мору…“ и остало. Ако је дремеж и даље упоран, додај и следеће: „У наручју Очинском…“, „Хтедох Сузама да умијем…“, „Ко подиже буру и притече…“, „Ја сам овца…“ и остало чега се сетиш.

Говори то са умиљењем, седећи на својој постељи и очекујући милост и милосрђе Божије. Ако благодат не буде дејствовала у речима, дејствоваће у умној молитви, а ако не, онда у појању.

Нипошто не пропуштај да прочиташ своје правило, јер то доноси велику корист. Светитељи ти дају пример. Као у огледалу, видиш своје грешке и недостатке и исправљаш свој живот. Читање правила је светлост у тами.

Тако ћеш више користити сестрама него да се читавог дана исцрпљујеш.

Након тога устани. Ако хоћеш, сиђи у цркву. А ако одлучиш да останеш сама, изврши службу на бројаницама и одмори се.

На тај начин ћеш и сачувати своје здравље, и донети велику корист својој души и бити светиљка водиља својим сестрама. Уколико пак остариш у метежу, у потпуности ћеш изгубити своју молитву, јер си научена безмолвију.

Према томе, рођена сестро моја, будући да си испробала и безмолвије и живот међу многима, познала си колика је корист и од једног и од другог. Стога сједини једно са другим и биће ти добро. Потруди се да безмолвствујеш коликогод можеш, и спокојно ћеш отићи одавде.

[JESSY]

старац Јосиф Исихаста: ЈА ЈУРИМ БОГУ; НЕ МАРИМ ШТА ЉУДИ МИСЛЕ

двадесет и седмо писмо

Говориш о вашем старцу који жели да дође на поклоништво на Свету Гору. Учиниће добро и свето дело. Међутим, нека не рачуна да ме упозна, нити да сам још у овом животу. Ја живим у потпуном безмолвију и по поретку који се разликује од уобичајеног. Зато ми је тешко да се са њим сусретнем. Јер, врата су затворена и отварају се само у одређено време.

Ако нешто жели, уз садејство браће могу да му помогнем. Али оно што излази из оквира мог поретка – да отворим врата, да разговарам са њим, да изгубим молитву и безмолвије – никако не могу да учиним. Чиним то једино када је неопходно и у време које ја одредим. Моји часови су одређени. Морам да узмем мало од бдења и да понешто изгубим, како бих сат или два ноћу разговарао са браћом.

Пишем ово да бих све разјаснио пре него што дође до неспоразума. У свим својим поступцима, имам обичај да све чиним и говорим јасно, као огледало, јер не желим да неко погрешно разуме моју реч, дело, или мисао.

Јер долазили су многи из различитих места, не распитaвши се претходно по каквом правилу живимо. Пошто их нисам примио, они су се саблазнили. А и овде су сви моји суседи нерасположени према мени, јер нећу да им отворим. Али ја не затварам врата зато да бих саблазнио оце. Него сам познао искуством кроз толике године и увидео да од тих „љубави” нема никакве користи него да само пустошим своју душу. Зато сам се заувек затворио за све и успокојио се. Сада више никоме не отварам. Немам чак ниједну празну просторију за посетиоца. Ако пак неко дође издалека, мора доћи у време када оци раде, односно ујутро. Уколико је неопходно, борави у одаји мог свештеника. Јер сваке суботе, недеље и празником имамо литургију. Долази наш свештеник и служи, а ми се причешћујемо.

Рекао сам то да не би било саблазни. Ја јурим Богу, не марим шта људи мисле. Чак и да ме жалосте, да ме вређају, клеветају и срамоте ми име, чак и ако би се васцела творевина бавила тиме да говори против мене.

Ја сам увидео и на више начина испитао да, ако благодат Божија не просветли човека, неће бити никакве користи од речи, ма колико ти говорио. Он ће слушати у једном тренутку, да би се већ у следећем, као заробљеник, вратио oном свомe. Али ако са речју буде дејствовала и благодат, у једном тренутку, уз човеково добро настројење долази до промене. Од тог часа, чудесно се мења читав његов живот. У сваком случају то се догађа онима којима нису отврдли слух и савест. Ако пак они што слушају по својој злој вољи остану непослушни, можеш им говорити и ноћ и дан, можеш им отачку мудрост сипати у уши, можеш да чиниш чудеса пред њиховим очима, можеш и ток Нила да скренеш на њих, они од тога неће убрати ни зрно користи. Због своје лењости, они желе само да дођу, да разговарају и да утроше своје време. Због тога и затварам врата, тако да ћу у најмању руку бар ја сам имати користи од молитве и безмолвија. Јер изнад свега и увек Бог молитву слуша, док се од празнословља увек гнуша, ма како се оно чинило духовно. По оцима, празнословити углавном значи проводити све своје време у речима, а не спроводити cвoje речи у дела.

Не слушајте дакле, шта се говори, ако говоре људи који то нису искусили.

Ономе ко није испробао неопходно је да испроба, а са опитом ће упознати и пронаћи оно што му недостаје. Опит се не купује. Њега свако задобија својим трудом и крвљу, која се даје као цена за тај добитак.

Верујте ми, сестре моје, да монашки живот зaxтeвa велики труд. Ни дању ни ноћу нисам престајао и не престајем да призивам и тражим милост Господњу, а опет се приближавам очајању, као онај који ништа не чини и никада није „поставио почетак”. Постављајући почетак свакога дана, налазим да сам лажљивац и грешник. Али ви подражавајте мудре дјеве и бдијући и горко вапијући призивајте милост Господњу, јер нам је дошао крај. Можда се мир окончао и ми пребивамо заједно са мртвима. Зато пожурите.

За сад је доста то што сам рекао. У другом писму опет ћу вам писати, ако ово буде плодоносно и ако покажете спремност. Сада се жалостим само због мајке младе монахиње која негодује и проклиње, као што ми пишете. На жалост, многе мајке су због роптања изгубиле своја чеда, будући да их нису од све душе посветиле Христу. Кћери се спасавају благодаћу Христовом, а мајке остају далеко од њих.

Ви само покажите трпљење и не свађајте се због тога што оне говоре. Благодаћу Божијом, време ће то исцелити. И она ће се временом покајати. Тада ће јој бити жао због свега што сада говори и чини. Али сада ју је потребно отрпети. Неопходна јој је неподељена љубав и унутарњи мир. Ma штa да говоре, ваше речи морају бити одмерене. Aви, када говорите, творите и умну молитву, како би се ваше речи оденуле у вишњу силу.

А ти, благословена старице, све сједини са расуђивањем и великом дуготрпељивошћу.

[Агница]

Јеssy,који је наслов ове књиге из које нам постављаш одломке?

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

[JESSY]

3 hours ago, Агница рече

који је наслов ове књиге

 

Монашка мудрост – Писма старца Јосифа Исихасте, Четрдесето писмо
Старац Јосиф Исихаста, Изложење монашког подвига, ман. Хиландар, 2011.

 

ево, имаш је овде...  https://www.scribd.com/document/29616880/ИЗЛОЖЕЊЕ-МОНАШКОГ-ОПИТА

[Агница]

 

Монашка мудрост – Писма старца Јосифа Исихасте, Четрдесето писмо

Старац Јосиф Исихаста, Изложење монашког подвига, ман. Хиландар, 2011.

 

ево, имаш је овде...  https://www.scribd.com/document/29616880/ИЗЛОЖЕЊЕ-МОНАШКОГ-ОПИТА

?чини се да је за монахе,али вирнућу мало хвала Јеssy!

[JESSY]

Управо сада, Агница рече

чини се да је за монахе

да, јесте...

[JESSY]

•  
•  
•  
•  

 БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ БОГ КОЈИ СМРТНИКЕ ДОК СУ ЈОШ У ТЕЛУ УЗДИЖЕ ДО ЖИВОТА БЕСТЕЛЕСНИХ

Двадесет девето писмо

Тамо где хоће Бог, побеђује се природни поредак, а онај ко хоће да носи крст Христов, побеђује сопствену природу. Уистину, највећа је сила и благодат свете и анђелске монашке схиме!

Радуј се и весели, љубљено моје чедо, заједно са светим сестринством, или боље речено, са духовним миомирисимa. Paдyjтe ce, paзбоpитey Христу дјеве, јер сте се на земљи удостојиле тaквoг aнђелског животa. Благословен нека је Бог који је анђеле створиo кao cвoje дyxoвe! Благoсловен нека је Бог који смртнике, док су још у телу, уздиже до живота бестелесних (бесплотних).

Желим вам, чеда моја, и молим се из дубине душе да миомирисна благодат, као лагани поветарац, као миомирисни дах Божији, непрестано провејава међу вама, напајајући миомирисом преподобне душе и освештавајући подвижничка телa.

Само вас свесрдно молим: побрините се за своје душе. Нека се ниједна од вас не уподоби нашој прамајци Еви него се, напротив, уподобљујте божанственом детету Маријам, Приснодјеви Марији. Рекавши: „Ево слушкиње Господње“, она је постала Мајка Божија и Господарица анђела. Њен плод, слатки Исус, по послушању узашавши на крст и сишавши у ад, исцели велику рану непослушања. Разумите одатле силу тајне.

Монашка схима је крст уместо крста који је Христос носио да би нас спасао. Због тога се ми, који смо се обукли у монашку схиму, облачимо у послушање. Када ревнујемо на послушању, по подобију Христа нашег живимо.

A и ово да Вам кажем:

Бреме послушања сматра се сумом свих осталих врлина, као што је и крст сума страдања Господњих. И као што је разбојник посредством крста ушао у рај, тако ћемо и ми, посредством послушања као крста, ући у Царство. Очигледно је да непослушни остају изван Царства.

Према томе, блажен је пут. Пожурите. Будите опрезне и молите се да не паднете у искушење. Онај који нема смирења и не чини оно што му говоре, постаје слуга демона. Крај његовог живота бива жалостан и сраман пред људима.

Тако вам укратко пишем, да бисте имале страха Божијег и да не бисте биле непослушне вашој старици. Овде не ради о њој него о Богу, који за спасење душе захтева послушање

Што се тиче монашке схиме о којој ми пишеш: њу је анђео показао божанственом Пахомију. У давна времена, у почетку хришћанства, оне које су изабрале девственост — као ви сада – испитиване су три године, а затим су плеле венац од мирисних цветова. Архијереји су над њима, као над невестама Христовим, читали молитве сличне садашњим схимничким молитвама. Када су умирале, венце су заједно са њима полагали у гроб.

Нећу више о томе.

Данас је одевање у монашку схиму тајинство, као што је то и стављање венаца у браку. Ти, уместо венца, облачиш монашку схиму. Taкo ce заручујеш са Христом и заветујеш на девственост до краја живота. У смртним браковима стављају се венци и даје обећање целомудрености до краја живота. Могу ли се након тога дати и венци да би њима венчали други брак? Не. Када се пак упокоје, полажу их са њима у гроб.

Према томе, како ћеш дати свој венац да би се њиме венчао неко други? Како ћеш дати своју схиму да би нека друга постала монахиња? То није у реду. Али како то нисте знале, нисте ни криве за то, само гледајте да се то не понови.

А сада о другој теми.

Пишеш ми и кажеш да ми досађујеш својим питањима. Ја ти кажем да ћеш, ступивши у ту свету и блажену обитељ, и сама постати блажена, ако до краја будеш трпељива и покажеш савршено послушање. Скрши своје мудровање, гордост и егоизам под јарам Христов, и ја ћу увек бити уз тебе.

Откако си се посветила обитељи, ја пратим твоје духовно кретање. Саучествујем у жалостима и радостима твојих сестара. Када се већ бринем о толико других, и не престајем да се молим и да пишем, зар се онда нећу побринути и за вас, моје рођене сестре, тим пре што ми је мој старац дао благослов за то послушање?

Довољно је да имате поверења и љубави за мене, као за свог духовног брата, па да задобијете духовну корист. Никада нећете видети моје лице. Нећу вам нашкодити својим peчимa и свом својом душом пocтapaћyce да вам будем од користи. Ако нешто не можете да испуните, спустићу се ниже. Бићу онолико високо, колико ви можете да досегнете, како би сте ме могле достизати.

Само, молите се за мене, јер многи од мене траже помоћ. А ако некоме помогнем, ја носим и његова искушења. Cлава Господу за све!

Aко чујете да ружно говope o мени, не верујте него мe питајте с братском љубављу: тако су нам рекли, то смо чулe. Ja ћy вам, ca свом искреношћу и стpaxом Божијим пред Богом рећи иситину. Никада Вам нећу рећи лаж.

Само вас молим да будете опрезне и да не поверујете мудровањима монаха о којем ми пишете. Добро знам да oно није по Богу. А ово што вам говорим, нипошто не говopите његовој мајци и сестрама, да се не би ражалостиле.

Пре неколико година, видео сам два монашка пута која су изградили оци – општежитељни и отшелнички. Видео сам и тог брата. Он није пошао ни једним ни другим путем, него је рекао: „Ја ћу поћи овуда!” Пошао је доле, кроз честар који се спуштао ка мору. Са њим је био неко ко ми је рекао: „Видиш ли га? Пут којим је он пошао води ка дну.”

Одједном поново видим да сам био у Светом Василију, горе у скиту. Био сам на самом његовом врху. Видео сам страшан пожар који је запалио читав скит. Веома ожалошћен, рекох: „Ко је подметнуо ову паљевину од које ће изгорети читав скит?“ Неко ми одговара: „Тоје учинио тај и тај, како би поткрепио своје мудровање!“

Због тога вам и кажем да то није по Богу, него да je To вешта непријатељска замка са десна.

Не тражим од вас ништа вештаствено, и ништа вештаствено није ми од вас потребно, како не бисте рекле да вас љубим због сопствене користи. Ја то говорим ради ваших душа и њих искрено љубим. Али и свакога љубим. Свима сам у тој мери наклоњен да сваки са којим разговарам, иако је много различитих мишљења, мисли да сам на његовој страни. Никога не лишавам наде, чак и ако видим да је у заблуди. Јер ако знам да шта год ја рекао он неће послушати, што да га узрујавам и сам се жалостим.

Молим вас да ово никоме не говорите како не би дошло до њега. То не само да му неће бити од користи него ће, напротив, још више сагрешити. Они око њега рећи ће му све за шта је способан њихов језик. На коме ће тада бити грех, ако им дамо повода да нас клеветају и осуђују? Ма шта да говоре, мени то ништа не значи, чак и када би ме хвалили! Међутим, за њих је то велико зло, јер ће још више оптеретити своју савест.

Због тога ћемо бити веома опрезни, да не постанемо узрочници нечије несреће. Ако не можемо да га вратимо из прелести можемо да чувамо себе да не будемо прелешћени.

Довољно је, дакле, о духовном. Молим вас да се са љубављу молите за браћу како би се покајала. Има наде да ће се и они једном исцелити и здрави душом ући у рај, како би се мучили демони који све и на сваки начин искушавају.

Писмо