Jump to content

Humani sveštenici SPC

Оцени ову тему


Препоручена порука

Novčano pomogli 17 najsiromašnijih porodica u Prokuplju!
 

U prvoj raspodeli za svaku porodicu obezbeđeno po 20.000 dinara. Pomoć će dobijati u vidu ogreva, školskog pribora, hrane i odeće, pojašnjava za Telegraf protonamesnik Slobodan Petrović.
 
Otac-Slobodan-Petovic.jpg
 
Crkvena opština Prokuplja prikuplja sredstva kojima će se u nastupajućem periodu pomagati najsiromašnijim porodicama u opštini. U prvoj raspodeli za svaku porodicu je obezbeđeno pomoći u vrednosti od 20.000 dinara.
 
Kako pojašnjava protonamesnik Slobodan Petrović, najsiromašnije porodice dobijaće pomoć u vidu ogreva, školskog pribora, hrane i odeće, a sve to zavisi od toga šta im je najpotrebnije.
Pomoć je već obezbeđena za 17 najsiromašnijih porodica koje žive na terotoriji prokupačke opštine. Svaki sveštenik je u svojoj parohiji predložio one kojima je pomoć najneophodnija – pojasnio je sveštenik Slobodan, i dodao da je Fond koji je formiran za ove namene i dalje otvoren.
 
Crkva-u-Prokuplju.jpg
 
On naglašava da su do sada Prokupčani pokazali razumevanje za najsiromašnije, jer su se odazvali akciji u solidnom broju i da se nada da će se taj trend i nastaviti.
Svako donosi koliko ima i šta može da odvoji u ovom vremenu koje nije baš lako. Odziv sugrađana pokazuje da poštuju hrišćanske ideje i da dele sa svojim sunarodnicima ono što imaju – naglašava protonamesnik Slobodan.
Ovo je prvi put da Crkvena opština Prokuplja osnuje fond ovakvog tipa i organizuje akciju.

 

http://www.telegraf.rs/vesti/838091-humani-svestenici-spc-novcano-pomogli-17-najsiromasnijih-porodica-u-prokuplju



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bog im dobrom uzvratio!

Приручник 'О Божанственој Литургији' светог Јована Златоустог - збирка одабраних светоотачких и савремених текстова, који објашњавају лепоту схватања и учествовања у Божанственој Литургији!
Цена 330,00 дин./ком. + ПТТ или +381 (0)63 839 6761

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Svaka cast! To je pravo pastirstvo i to je put kojim crkva treba da ide,Gospod da im dobro dobrim uzvrati!

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

     facenew22222222

    Мислим да би оваква пракса, у свим парохијама, приближила људе међу собом, и приближила их Цркви.

   Наравно, увек ће да буде оних који ће сматрати да су остали ускраћени, да ту има малверзација и сл. , али се не треба обазирати на њих. Временом, ће заћу тати и они, или се свести на неки занемарљив број.

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зар и такви постоје :.mislise.

Лепо је да се једном анпише нешто позитивно о Цркви и њеним служитељима, али и ово неки могу да окрену на грдњу.

Протеклих година смо делили разне врсте помоћи , хигијенске пакете, пакете хране, дрва за огрев, гајбе брескви и поморанџи, шпорете.

Први проблем је коме дати, одборници гледају да то буду њихови рођаци и пријатељи, да би они после могли да убиру поене. Неко се увреди што је заборављен, неко опет одбије , јер сматра то као понижење, али има људи који су захвални, док неко сматра да њему не треба, али да не треба дати ни комшији joooj

 

Блаженије је давати, него тражити, учи нас Св.писмо, а мени паде на ум једна згода.

Просила је годинама на пијаци Марија , Бог јој дао рајско насеље, занимљива бакица, Ромкиња, од мајке Гркиње и оца Шпањолца, са немачким држављанством која је остала из неког циркуса и саживела међу Србима сељацима. Била је то наша Марија и село еј сматрало да је ред и потреба да се о њој стара Свако јој је нешто давао, да ли је то гардероба, свежа храна или нешто из замрзивача, старији су остављали и опомињали млађе : Ово да дате Марији кад наиђе.

И ја никад нисам прошао поред ње да не попричам и ставим неку пару у њену ћасу, а једном приликом чим сам одмакао пар корака, један дрвени адвокат притрча Марији и пита :

Колико је поп дао  ? Мало је то, могао је и више, рече презриво.

Други,  који је изгледа за стално запослен у Министарству туђих послова, спремно додаде : Да ли бисмо и ми, али се нееемаа Just_Cuz_19

Па рече првом : 'ајмо у кафану на пиво и ћевапе, да чујемо нове аброве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зар и такви постоје :.mislise.

Лепо је да се једном анпише нешто позитивно о Цркви и њеним служитељима, али и ово неки могу да окрену на грдњу.

Протеклих година смо делили разне врсте помоћи , хигијенске пакете, пакете хране, дрва за огрев, гајбе брескви и поморанџи, шпорете.

Први проблем је коме дати, одборници гледају да то буду њихови рођаци и пријатељи, да би они после могли да убиру поене. Неко се увреди што је заборављен, неко опет одбије , јер сматра то као понижење, али има људи који су захвални, док неко сматра да њему не треба, али да не треба дати ни комшији joooj

 

Блаженије је давати, него тражити, учи нас Св.писмо, а мени паде на ум једна згода.

Просила је годинама на пијаци Марија , Бог јој дао рајско насеље, занимљива бакица, Ромкиња, од мајке Гркиње и оца Шпањолца, са немачким држављанством која је остала из неког циркуса и саживела међу Србима сељацима. Била је то наша Марија и село еј сматрало да је ред и потреба да се о њој стара Свако јој је нешто давао, да ли је то гардероба, свежа храна или нешто из замрзивача, старији су остављали и опомињали млађе : Ово да дате Марији кад наиђе.

И ја никад нисам прошао поред ње да не попричам и ставим неку пару у њену ћасу, а једном приликом чим сам одмакао пар корака, један дрвени адвокат притрча Марији и пита :

Колико је поп дао  ? Мало је то, могао је и више, рече презриво.

Други,  који је изгледа за стално запослен у Министарству туђих послова, спремно додаде : Да ли бисмо и ми, али се нееемаа Just_Cuz_19

Па рече првом : 'ајмо у кафану на пиво и ћевапе, да чујемо нове аброве.

 

Kakvi odbornici? Pa ne pitate valjda odbornike kome da date,valjda vi znate oce ljude koji vam dolaze u crkvu.Valjda obilazite ljude,idete svetite vodicu,valjda znate u kom stanju vam se nalazi pastva.

 

I sta ovim primerom o toj romkinji sta nam objasnjavate? da je svet licemeran,da je  svetu previse lazi? Pa ne treba nikome nikakav primer,dovoljno je da samo osvrne se jednom,ali kakve to veze ima sa ovom temom?

 

Ovo je put kome treba crkva ici,dzaba crkve ako nema ljudi. Ako su siromasni,ako vlada bela kuga,ako nema osnovnih sredstava za zivot. Ja sam za to da se crkva aktivno ukljuci u resavanje problema medju Srbljem,a ima ih i previse. A lazova,licemera ce uvek biti,ako se na njima kreira neki nas stav ili delo,onda nismo puno ni bolji od istih. Svako moze da nadje opravdanje,svako.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знам  ја Милоше, али је паметније 13 људи, него један. За време рата у РС добила свака парохија по камион брашна да подели. И један свештеник направио спискове и почео да дели, да би на крају оставио људима сами да узимају, пошто су сви навалили, па чак и један који је претходног дана провезао пуну приколицу брашна с млина, гура се , виче како му чељад кући љеба немају и успут псује попу матер.

Други паметнији, дао одборницима да они поделе и кад му се неко пожали да није добио, или да је добио комшија који прави залихе, а другом недостаје, он му одговори : како ја драги брате, кога је Црква овде послала,  могу знати боље шта коме треба од твог рођака, комшије с којим си одрастао, у школу ишао, сваки дан се виђаш ? Што и јесте истина .

 

Тако еј слично и мени било пре 13 година. На дан уочи избора јаве нам да са камионом и људима дођемо пред Саборну цркву и да презумемо брескве за своју парохију. Одемо, нагурамо се с народом који је навалио са свих страна, натоваримо камион и договоримо се да пола оставимо у школи да се подели деци у понедељак уз ужину, а за другу половину да  позовемо народ да дође на Литургију .

 

Сутрадан су дошли ти чувени избори на којима је Коштуница победио, а брескве су постале јабука  раздора, јер су и позиција опозиција говориле да су намењене придобијању гласачког тела, иако су их и једни и други јели и делили својим присталицама. Деца су докрајчила остатак, понеко је добило кошпицу у главу, а мене је у петооктобарској еуфорији напао један новопечени функционер како сам терао народ да дође цркви, уместо да сам ишао од куће до куће и својом руком свакомдао по брескву.

 

То је тако било и заборавило се док после 4 године нису стигле поморанџе. :good2:

 

А људима треба помоћи, не треба говорити Не може држава помоћи, шта ја ту могу сам учинити.

Отац Живан из суседне парохије је примио у свој дом једног деду избеглицу и он с њима живи ако члан породице. У суседству се доселило двоје људи, сви који знају неку мајсторију су се скупили да им помогну,а остали су носили што треба.

Не можемо изменити свет, али пар људи кад се скупе, могу помоћи кад је најпотребније.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је дивно :) Само још када би ова пракса се умногоме проширила кроз читаву СПЦ, да се не задржи само на оваквим најнижим нивоима. Али добро, корак по корак :)

Ово је лице Цркве које волим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам виђао доста свештеника који помажу свом народу и ето обишао сам мало наше окупиране територије и тамо они заиста живе са народом. Наравно има и оних "других", али то је њихова савјест и слобода воље.

 

Овако треба сви ми да бринемо о ближњима  а не чекати клир, власт и критиковати их како ништа не раде. Народ је држава и народ је Црква и од нас зависи како ће нашој дјеци бити сутра!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...