Dnevnik iz srca pisan

[Жедни]

http://youtu.be/NjaBINPPPG0

[Жедни]

[Жедни]

Ево прочитах свој дневник. Ваоо!! Као да су више особа писале све ово. Неки постови ме толико одушевљавају. Овде сам већ годину дана. Како време лети када си у добром друштву. Годину дана... За годину дана сам био и горе и доле. Имао велику благодат, али исто тако лутао, страховао, падао. Али и дошао до спознаје велике истине која ми је пружила мир. Знам на чему сам. Имам тло испод себе, ноге сада могу корачати сигурно ка Христу. Знам. Биће на овом тлу и огромних планина које моје ноге требају прећи и дубоких јама у које морам улазити да би изашао као бољи човек. Сигурно је једно. Циљ. Остаће непроменљив докле год будем жив!

[Жедни]

[Жедни]

[Жедни]

Ако хођеш да сазнаш какви смо као друштво, гледај ријалитије. Сваки ће ти рећи исто. Не окрећи главу на простаклук и примитивизам, ослушни шта кажу. Сваки ће ти рећи истину. Знам, истина боли. Знам, то не сме и не може да буде истина. Знам, знам, не прихваташ је. Ни ја је не прихватам, али мораш се сложити да истину баш боли брига да ли је ја прихватам или ти. Како једном у својој беседи рече Владика Николај: "Истина је и у гробу жива, и у оковима слободна, и у тамници светла, и у блату чиста”. Незадовољни, паметни, увек угрожени и увек са неком глупом реченицом, покушавамо да задивимо свет. Ријалити је у ствари, један свет у малом, окружен камерама. Замисли своју породицу, друштво, своју школу, факултет или посао, да сто дана буду снимани. Човек се у почетку уздржава, није свој, понаша се друштвено, али то није он. Затим, спонтано, навикне се на камере и бива оно што јесте. Први, трећи, пети. Падају маске. Оговарања, омаловажавања, исмевања, паметовања, напијања, пребијања, туче, свађе. Сви постају исто на толико различитих начина.

 

        Бити добар је кључ успеха. Или само тако треба да изгледаш? Какав сам у очима света такав сам заиста? Е па ниси. Видиш, кад останеш сам, ослушни срце. Ако у опште то можеш да учиниш? Кваран ум, затупљен, свакодневницу више не уме да слуша и да буде свој. Ако дозволиш да те прегази свакодневица људи, који себе ни не познају, никад нећеш чути оно што срце има да ти каже. Бићеш привидно срећан, са лажним осмехом у лажним ситуацијама, све док и сам не постанеш привид. Бићеш убеђен да си на правом путу и да ништа није битно, него срећа сада и одмах. Уосталом томе нас уче медији, средине у којој живимо, готово цела људска популација препуштена на милост и немилост глупости.

 

 Није глуп онај ко не зна, већ онај ко се претвара да зна. Мораш да схватиш да је у реду бити незадовољан, уздржавати се и напорно радити. До правих ствари се теже долази. Кад ово прихватиш све ће ићи лакше и једноставније. Осами се. Преиспитај себе и види ко си заиста. Кад престанеш да критикујеш друштво, да кривца видиш у маси изгубљених људи, бићеш слободан. Најлакше је разумети друге, пробај да разумеш себе. Отвори врата своје душе и закорачи у непознато. Ни не слутиш шта тамо можеш да нађеш. Како једном неки мудри човек рече, не знаш шта хоћеш, али знаш шта нећеш. Почни да негујеш своју посебност. Буди пример. Када покренеш лавину, ријалити који се живот зове, биће боље место.

 

„Истина ће нас ослободити“. Време је да и ми ослободимо њу.

[Жедни]

Колико бих само погрешио када бих рекао да се борим сам. У непоштеној борби, коју водим са собом зарад бољег себе, имам Бога на својој страни. Ни јачег заштитиника, ни светлијег судије. Трудим се колико могу. А верујем да са њим могу све. Ситуације у којима сам одрастао и невоље у које сам западао, помогле су ми да видим јасније. Са све већим теретом на брду живота, јасније и јасније сам уочавао врх. Фале ми речи да опишем љубав. Дато ми је све. Апсолутно све. На мени је само да се трудим. А трудити се није лако. Зашто ићи уз брдо, са товаром тешким као космос, кад се могу спустити низ брдо котрљајући се у прашину као кликер?

 

 Размишљам понекад, када камен на мојим лећима претежа да кренем у блато, у прашину. Да се сурвам у дубине адске и да заувек останем на земљи згрчен и јадан. А онда зашто бих то чино? Зарад трена задовољства? Малог лажног уживања? Зарад привида земље ове, што својим сјајем у проклетство вуче? „Господе Исусе Христе сине Божији помилуј ме грешног“. Камен одједном олакша, па настављам. Ногу под ногу уз брдо, ка циљу свом.

 

 Шта бих могао да вам кажем о циљу. Не видим очима али видим срцем. Стојим пред Судијом, а Он ме гледа са осмехом, чистијим од детињег и очима ведријим од најбистрије воде. Смешка се и каже ми „Приђи јагње моје“. Ова се реченица ничим купити не може, нити било којим благом земље ове може заменити. Корачам полако, са сваким новим кораком камен је тежи. Са сваким новим кораком срећнији сам, јачи и смиренији.

 

„Мењам мач за бројаницу,

 и крст свој носим са собом у миру,

Богу се предајем и понизно молим,

 Води ме Теби мом коначном циљу“.

 

[Жедни]

Кад се Србин морално наоружа, нема те силе која му може одолети. То је поука и наука српске историје. И сад нам је потребно, као насушни хлеб, као ваздух, морално наоружање! Без њега нема нам помоћи. А морално се наоружавамо кроз молитву, пост, чистоту, милостињу, братољубље, исповест, Причешће, кроз похађање храмова и поклоничка путовања манастирима, кроз усвајање науке црквене и кроз моралну праксу. Не бој се, буди човек, вели Господ, и ја ћу бити с тобом!

Cвети владика Николај Велимировић

[Жедни]

[Жедни]

[Жедни]

Господ говори чеду

Боголиком душом дарованом свима,
сијаш се кроз осмех деце невине.
Рекао си: Чедо, спасења за све има,
само буди чист, држ' се истине.

Пројављуј свету светлост што Ти дајем,
делима и речју објашњавај часно.
У мраку невере обасјај их сјајем,
победничку песму појите ми гласно.

Рекао си још да упамтим добро,
вером ходи, а не знањем својим.
Пут ка Мени осваја се борбом,
муке своје с љубављу преброди.

Уз Тебе ћу чедо бити у вечности,
као што и данас на тебе Ја мотрим.
Ослони се на Мене у невољи,
ка радости Ја ћу да те водим.

Похитај ка Мени, срцем Ме потражи,
заклон ћу Ти бити, виши од планине.
Само ако желиш Ја ћу да те снажим,
спасиће те Моје изговорено име.

Права вера, она прочишћава;
ка Мени душе ваше чисте води.
Ево Ти крст, да на васкрсење Те сећа,
греха се чедо својих ослободи.

 

Жедан да се о вери збори

 

[Жедни]

Сновиђење анђела

Призивам Те Боже у часу без часа,
када гори небо и ум мој јеца.
Хладно ми срце куца без гласа,
по мене дошла су насмејана деца.

Куда ли ме воде анђели бестелесни,
да л' сам достојан да ме воде чисти?
Кроз тело моје пројурише мисли,
умро сам, више нисам исти!

Отворише се врата тежа и од земље,
па поста ми јасно где сам ово ја.
Мрак и црнина само једна мемла,
све што један пакао може да вам да.

Па пођосмо даље до врата још виших,
само овог пута лакша и од пера.
То су дела добра- од њих нема лепших,
стигох и у рај- довела ме вера.

Почеше анђели песму да поје,
глас чистији од хиљаду ружа!
Од ова два изабери боље,
оно што мислиш да мир ће да ти пружа.

Закорачих одмах ка вратима среће,
ал' мрак ми на очи замени бистрину.
пробудих се у соби од несреће веће,
одједном оживех, изгубих висину!

Призивам Те Боже у часу свих чуда,
анђелима Твојим до неба сад хвала!
Не зна глава ова луда,
зашто се истина, баш њој, тако јасно дала.

Размишљам још дуго да л' је ово стварност,
да ли овај сан заварава вешто?
Па запитах себе шта је то реалност,
ућутах без речи па поста ми смешно.

У глави песма и даље одзвања,
заборавити нећу шта она поручује.
Избор је на мени и даље ћу да сањам,
за добро свету увек да се дарујем.

Почеше анђели песму да поје,
глас чистији од хиљаду ружа!
Од ова два- изабери боље,
оно што мислиш да мир ће да ти пружа.