Православље у Кини

[Wu]

Заборавих, што се тиче општих информација (нажалост, подједнако далеко од Далијена) - богослужења се још обављају повремено у Шенџену и у Гуангџоуу, али то треба проверити с оцем Дионисијем, настојатељем цркве у Хонг Конгу, који је надлежан и за ове градове.

[Agaton Vuzman]

Hvala puno na brzom i preciznom odgovoru.

[Wu]

Јуче је у Хабаровску за ђакона хиротонисан Анатолиј Хонг (Хонг Чангминг) из Хонг Конга. Хиротонију је обавио епископ хабаровски и приамурски Игњатије, а нови ђакон је с благословом патријарха Кирила причислен Храму светих апостола Петра и Павла у Хонг Конгу.

 

Отац Анатолије завршио је студије руског језика у Кини, у Русији је докторирао економију, а данас живи и ради у Хонг Конгу. Крштен је у православну веру 2013. године, а исте године је приступио у Хабаровску богословију. Ожењен је, има једног сина.

 

 

[Wu]

Прва хиротонија кинеског свештеника у протеклих 60 година

 

9. децембра 2014. године, у хабаровском храму светог Инокентија Иркутског, митрополит хабаровски и приамурски Игњатије рукоположио је за презвитера ђакона Анатолија Хонга (Хонг Чангминг) из Хонг Конга. Отац Анатолиј је 4. децембра ове године заређен за ђакона, и с благословом патријарха Кирила биће причислен парохији светих апостола Петра и Павла у Хонг Конгу.

 

 

 

 

[Wu]

Божићна посланица патријарха руског Кирила, чита отац Анатолиј Хонг из цркве светих апостола Петра и Павла у Хонг Конгу.

 

[Wu]

Православни јерарси и свештенослужитељи на територији Кине:

 

Јерарси:

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит Хонг Конга и Југоисточне Азије Нектарије (Васељенска Патријаршија)

 

 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил привремени је управитељ Кинеске православне цркве, која је 1956. године добила аутономију унутар Руске православне цркве.

 

Свештенослужитељи:

 

протојереј о. Дионисије Поздњајев (Руска православна црква), Хонг Конг

о. Сергије Вороњин (РПЦ), Пекинг

о. Анатолије Хонг (РПЦ), Хонг Конг

о. Џефри Јонг (ВП), Хонг Конг

архимандрит о. Јона Муртос (ВП), Тајбеј

 

Свештеници РПЦ из Хонг Конга обављају службе у парохијама у Шенџену и Гуангџоуу, док подворје РПЦ на Тајвану још увек нема сталног свештеника.

[Wu]

Допунска информација:

У руској православној општини на Тајвану служи о. Кирил Шкарбул.

Такође, при руском конзулату у Шангају редовне службе врши о. Алексеј Кисељевич.

[Данче*]

The Chinese Orthodox Church – 25/5/15
English translation by Katherine Ilachinski

An ethnic Chinese, who for several years studied in Russia to be ordained.

 

ПЕКИНГ, 17. маја / Тасс дописник Андреј Кириллов / извештава да у Кини, први пут више од пола века је  дозвољено рукоположење кинеског православног свештеника. Митрополит Волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије у недељу известио је дописника из Тасс о овом догађају. Он је у Кини и учествује на четвртој седници руско-кинеској радној групи о контактима и сарадњи у области религије.

"Имали смо врло конструктивне разговоре са државном администрацијом за верска питања. Договорили смо се  на рукоположења свештенство етничких Кинеза који су студирали неколико година у Русији. Надамо се да ће служити у Харбину у Светој Покровској Цркви, која ће постати функционална. До сада није било свештеника тамо. Сада, ако Бог да, биће свештеника, "- рекао је Владика Иларион. "Ми смо се сложили да ћемо примити још два студента који  студирају са надом да ће у будуће бити рукоположени, - рекао је он. - Надам се да ће уз помоћ Божијој, Православље у Кини расти ".

У суботу, Иларион је служио литургију у цркви Инокентиј Иркутски у Лабдарин (унутрашња Монголска аутономна област, Кина),где су се много верници окупили.  Такође били су присутни и Представници Владе те области и градова Хулунбуир, Хајлар. Парохијани из Лабдарин су потомци Руски, који су се  населили у области Три реке у XIX  века.

 

 

Извор: http://theorthodoxchurch.info/blog/news/2015/05/first-time-in-many-years-china-allows-an-orthodox-priest-to-be-ordained/

http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=vesti_od_pravoslavieto&action=details&record_id=1799

[Иван Ивковић]

Довршена обнова цркве светог Александра Невског у кинеском граду Вухану

 

 

У четвртак 6. августа, у обновљеној цркви светог Александра Невског у кинеском граду Вухан, отворен је Дом руско-кинеске културне размјене. Међу учесницима церемоније отварања били су Митрополит нижегородски и арзамаски Георгије, опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за федерални округ Волге г. Михаил Бабич и други.

 

Црква светог Александра Невског подигнута је 1893. трудом Павла Димитријевског, руског оријенталисте, који је касније именован за генералног конзула у Шангају. Изградњу цркве помогли су руски трговци чајем који су у то вријеме трговали у Вухану. Средином ХХ вијека у цркву светог Александра Невског долазило је око хиљаду православних кинеза из околних села. При цркви је отворена и школа за кинеску дјецу. У години „културне револуције“ црква је конфискована, а касније је кориштена као складиште и канцеларија за матичара.

 

Када је планирана изградња тунела испод ријеке Јангце, предвиђено је рушење више објеката, међу којима је била и црква. Међутим, на иницијативу Патријарха московског и све Русије Кирила након његове посјете Кини 2013, постигнут је договор између г. Михаила Бабича, представника предсједника РФ за Волгу, и г. Јанг Ђејчија, члана Државног вијећа НР Кине, о заједничкој обнови цркве светог Александра Невског.

Говорећи на церемонији отварања, г. Бабич је захвалио кинеској страни на доприносу обнови храма оцијенивши овај догађај као прекретницу у развоју руско-кинеских догађаја.

 

Са енглеског: Александар Орландић

 

Извор: mospat.ru/en

[Иван Ивковић]

Празник Успења Пресвете Богородице прослављен у Пекингу у Кини

 

 

Свештеник Сергеј Воронин, старешина Успенског храма који се налази на територији Амбасаде Руске Федерације, одслужио је Литугију у једном римокатоличком храму у Пекингу за православне грађане Народне Републике Кине.

 

Честитајући празник Успења Пресвете Богородице, овај свештеник се обратио православним Кинезима – потомцима руских козака који су пре 330 година пренели у Кину семе православне вере. До данас је опстало неколико стотина њихових потомака, при храмовима у Пекингу, Шангају, Харбину и у другим градовима.

 

Тачан датум доласка у Пекинг заробљених козака и свештеника Максима Леонтијева из Албазанског затвора није познат, па се празновање уређује према храмовној слави првог православног храма у Пекингу, који је о. Максим осветио 1696. г. у част Софије Премудрости, а поново га 1732. г. осветио старешина Руске духовне мисије у Кини архимадрит Антоније (Платковски) у част Успења Пресвете Богородице.

 

С обзиром на то да је Успенски храм у ул. Чженумјао, бивши катедрални храм поглавара Кинеске аутономне цркве Епископа Василија (Јо Фанја), потомка козака Јаковљевих, упокојеног 1962. г., затворен у години „културне револуције“, уз дозволу власти, пекиншки католици су љубазно дозволили да православни богослуже у једном од пекиншких храмова.

 

Литургији је присуствовало више од 80 верних, од којих се већи део исповедио и причестио. Молили су се и Кинези-Албазинци, млади грађани Кине који су изабрали православље за своју веру, затим службеници руске Амбасаде у Пекингу и православни који су на раду у овом граду. У храму се видео и познати у Кини професор славистике Чжан Бајчун.

 

Верницима су раздељене иконице 222 кинеска мученика који су пострадали за веру Христову, а и друге иконе за домаћу употребу.

 

Са руског: Радомир Ракић

 

Извор: СПЦ/Московска патријаршија

[александар живаљев]

Патријарх Кирил примио на Васкрс групу православних Кинеза

2. Мај 2016 - 13:06

На Васкрс, 1. маја о.г., Свјатејши Патријарх Кирил примио је групу поклоника из Кине – потомака Албазинаца.

Као што је познато, историја Православља у Кини почела је пре неких 330 година, с доласком у Пекинг заробљених козака – граничара у граничној тврђави Албазин, међу којима је био и руски свештеник.

 

Поклонике, који од 29. априла до 9. маја бораве у посети Мајци Цркви, предводили су свештеници на служби у кинеским градовима: протојереји Владимир Дубинин, Василије Дубинин, Михаило Романов, Данило Хабаров, и два јереја: Василије Романов и Пина Дубинин, док се у групи налазио  и извесан број младих правосланих верника из Пекинга и Харбина.

За време боравка у Русији поклоници ће посетити Москву, Твер, Велики Новгород, Петроград и Валдај, учествоваће на васкршњим богослужењима и празничним свечаностима, посетиће православне храмове и манастире.

Свјатејши Патријарх Крил је примио птравославне Кинезе у Црвеној сали при храму Христа Спаситеља у Москви; пријему је присутвовао и заменик председника Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов.

У свом поздравном слову Предстојатељ Руске Православне Цркве је, између осталог, казао: „Ви сте носиоци историјског сећања на кинеско Православље, а по милости Божјој, ми смо с вама чекали време када је могуће не тек очувати сећање, него и живети према својим православним убеђењима у Кини...“

Његова Светост је истакао да се радосно сећа своје визитације Кини 2013. г. кад је имао прилику да се сусретне с председником Народне Републике Кине Си Цинпином. „Као плод тог сусрета дошло је до темељних промена. Знате, имали смо могућност да рукоположимо младог Кинеза у свештенички чин.  Данас можемо казати да је већ васпостављено кинеско свештенство: нови кинески свештеник обавља богослужења у Харбину. Веома се надам да ће бити још више рукоположења у свештенички чин младих људи – Кинеза, па ће се мало-помало развијати црквени живот у Кини.“

Сверуски Патријарх је изразио наду да ће се и у будућности развијати добри односи змеђу Русије и Кине. „Мислим да ће се у том контексту ти односи  пројавити на добро Кинеске Православне Цркве“, навео је он.

У име кинеских поклоника Поглавару своје Цркве обратио се Василије Дубинин, потомак албазинског рода Дубининих: „...Наши преци, Албазинци одведни су у ропство у Пекинг, и од тог тренутка наши рођаци живе у Пекингу ... Очували смо историјско памћење. А они коју га чувају, имају наду да ће имати и будућност, и ми се надамо да ће наша будућност бити заједно с руским народом, с Руском Црквом.“

На крају сусрета Светуски Патријарх је свима поклоницима уручио пригодне дарове.

***

Тврђаву Албазин на реци Амуру основао је атаман Ерофеј Хабаров 1651.г. У то време око Приамурја одвијало се супарништво између руских одреда војске и Кинеза. Јуна 26, 1685, после дуготрајне опсаде гарнизон Албазин пао је у руке кинеског цара Кансе. Неколико дестина козака одведено је у Пекинг, где су образовали руско насеље.  По предању, то се биле породице Јаковљеви, Дубинини, Романови, Хабарови и Холостови (које данас на кинеском звуче другачије, као Јо, Ду, Ло, Хе).

Године 1696. у Пекингу је освећен храм посвећен Софији Премудрсти Божјој, а који је познат и као Николајевски због честица моштију овог светитеља пренетих из Албазина.

То што су потомцу Албазинаца очували православну веру треба заблагодарити напорима Руске духовне мисије, која је редовно слана у Пекингу с дозволом кинеског цара почев од 1713. године.

У време тзв. боксерског устанка у Пекингу 1900. г.мученички је пострадао знатан број људи из кинеске православне заједнице (највећим делом Албазинци) са својим свештеником Митрофаном Цзи. На месту њиховог погреба на територији Пекиншке  духовне мисије подигнут је храм посвећен светим мученицима. Године 2016. Архијерејски сабор Руске Цркве донео је одлуку о општецрквеном прослављању свештеномученика Митрофана и свих с њим пострадалих.

Потомци Албазинаца су са своје стране дали неколико кинеских православних свештеника, рукоположених 50-их година  20. века. Први кинески архијереј  - Епископ тјанцзински Симеон (Ду, 1886-1965) – потицао је из породице Дубининих. Из породице Јаковљевих потиче и први поглавар Кинеске аутономне Православне Цркве Епископ пекиншки Василије (Јо, 1888-1962).

Албазинци су очували своју православну веру и у годинама тзв. културне револуције. У Пекингу је до краја свог живота 2003. г. протојереј Александар Ду у ћелијским условима водио духовну бригу о својој пастви. Данас у Кини постоји неколико стотина Албазинаца, који живе у Пекингу, Шангају, Ухани, Харбину и у другим градовима.

Од јесени 2001.г. – после дугог времена -  долази до првог сусрета кинеских верника с једним јерархом Руске Цркве: тадашњи председник Одељења за спољне црквене односе Митрополит смоленски и калининградски Кирил (данашњи Патријарх московски и све Русије) састао се са православним Албазинцима на територији  Руске амбасаде у Пекингу.

Од тог времена Руска црква се стално залаже на нормализовању положаја Кинеске Православне Цркве, која је 1956. г. добила аутономију од Московске Патријаршије. Маја 12, 2013, православни Албазинци су се молили на Литургији у Пекингу коју је служио Патријарх Кирил када се налазио у историјској посети Кини. После богослужења дошло је до његовог сусрета са потомцима албазинских козака, које је позвао у посету Руској Цркви.

Извор:Патриархиа.ру (превод и обрада Радомир Ракић)

[александар живаљев]

После 60 година Кина добила првог православног свештеника

5. Мај 2016 - 12:02

Први кинески православни свештеник рукоположен после шездесет година у копненој Кини служио је Васкршњу Литургију у недељу, што представља најдивнији плод топлих односа између Москве и Пекинга.

Александар Ју Ши узносио је молитве на црквенословенском и мандаринском недалеко од цркве Покрова Пресвете Богородице у североисточном Харбину, окружен локалним верницима.

„Ово је срећан дан. Ми прослављамо Васкрсење,“ рекао је он том приликом. „И за Источну православну Цркву у Харбину ово је такође васкрсење.“

Мала и престарела православна заједница – углавном пореклом од Кинеза и Руса који су међусобно склапали бракове у време космополитског врхунца овог града пре сто година - није имала свештеника 15 година.

Ју, бивши менаџер у банци, први је икад Кинез који је студирао православно богословље уз подршку кинеске атеистичке Комунистичке партије.

„Уз помоћ влада обеју земаља могао сам да студирам богословље систематски,“ изјавио је он агенцији Франс-прес у својој канцеларији, где је седио испод фотографија руских црквених отаца.

Ши, чији су баба и деда будисти, прешао је у православље током студија бизнис менаџмента у Москви 90-тих година 20. века. Он се вратио пре неколико година тамо да би уписао богословску школу у Петрограду. Рукоположен прошле године, он је началствовао најважнијом светковином у црквеном календару по први пут.

Ши је служио на олтару католичке цркве која се налази прекопута његове парохије с обзиром на то да се његова црква Покрова Пресвете Богородице тренутно реновира уз подршку државе.

Харбин је некад био познат као „Париз Истока“, јер је његово међународно становништво обухватало десетине хиљада Руса и више од 20 православних цркава.

Али након што је Комунистичка партија преузела власт 1949. многи Руси су отишли или су враћени у Русију, а верници су се крили, док су цркве уништаване током хаотичне културне револуције коју је покренуо Мао Цедунг 1966. године.

Сада је остало само неколико цркава, међу којима и бивша руска саборна црква за зеленом полукуполом, која се користи као градски музеј.

Православне службе су настављене 1980-тих након смрти Мао Цедунга, али није било рукоположења тако да локални верници нису могли да добију свештеника после 2000. г. када је остарели једини свештеник умро.

Извор: ОСР, Чајна Пост (превод – Информативна служба СПЦ)

 

|

 

[Agaton Vuzman]

On 5/5/2016 at 21:34, александар живаљев рече

После 60 година Кина добила првог православног свештеника

5. Мај 2016 - 12:02

Први кинески православни свештеник рукоположен после шездесет година у копненој Кини служио је Васкршњу Литургију у недељу, што представља најдивнији плод топлих односа између Москве и Пекинга.

Александар Ју Ши узносио је молитве на црквенословенском и мандаринском недалеко од цркве Покрова Пресвете Богородице у североисточном Харбину, окружен локалним верницима.

„Ово је срећан дан. Ми прослављамо Васкрсење,“ рекао је он том приликом. „И за Источну православну Цркву у Харбину ово је такође васкрсење.“

Мала и престарела православна заједница – углавном пореклом од Кинеза и Руса који су међусобно склапали бракове у време космополитског врхунца овог града пре сто година - није имала свештеника 15 година.

Ју, бивши менаџер у банци, први је икад Кинез који је студирао православно богословље уз подршку кинеске атеистичке Комунистичке партије.

„Уз помоћ влада обеју земаља могао сам да студирам богословље систематски,“ изјавио је он агенцији Франс-прес у својој канцеларији, где је седио испод фотографија руских црквених отаца.

Ши, чији су баба и деда будисти, прешао је у православље током студија бизнис менаџмента у Москви 90-тих година 20. века. Он се вратио пре неколико година тамо да би уписао богословску школу у Петрограду. Рукоположен прошле године, он је началствовао најважнијом светковином у црквеном календару по први пут.

Ши је служио на олтару католичке цркве која се налази прекопута његове парохије с обзиром на то да се његова црква Покрова Пресвете Богородице тренутно реновира уз подршку државе.

Харбин је некад био познат као „Париз Истока“, јер је његово међународно становништво обухватало десетине хиљада Руса и више од 20 православних цркава.

Али након што је Комунистичка партија преузела власт 1949. многи Руси су отишли или су враћени у Русију, а верници су се крили, док су цркве уништаване током хаотичне културне револуције коју је покренуо Мао Цедунг 1966. године.

Сада је остало само неколико цркава, међу којима и бивша руска саборна црква за зеленом полукуполом, која се користи као градски музеј.

Православне службе су настављене 1980-тих након смрти Мао Цедунга, али није било рукоположења тако да локални верници нису могли да добију свештеника после 2000. г. када је остарели једини свештеник умро.

Извор: ОСР, Чајна Пост (превод – Информативна служба СПЦ)

 

|

 

Хвала ти на овим вестима. Ако Бог да следеће године ћу прославити Васкрс у Харбину. Ове године сам дочекао Васкрс у Токију

[Agaton Vuzman]

The Last Priest of the Peking Mission. A talk with Archpriest Michael Li
He just recently passed away ☦

http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102006/200678.p.jpg?0.25278157857246697

Mitred Archpriest Michael Li, head of the Russian-Chinese Orthodox Mission of the Russian Church Abroad in Australia, a priest of the Croydon Church of All Saints of Russia, turned ninety in January of this year. Fr. Michael is the last priest of the Orthodox Church in China ordained back in the time of the Peking Spiritual Mission who still continues to serve regularly. Fr. Michael tells our readers about his life, the history of Orthodoxy in China, and suffering for the faith during the years of the Cultural Revolution. [This interview was translated from the Russian]

—Fr. Michael, may I ask you a few questions?

—Yes. But I don’t speak very good Russian. I lost my Russian language. I was in exile from 1966, spent twenty years doing manual labor (forced labor in a stone quarry.—Ed.). I lost the right to speak. During that time I forgot everything, and I was forbidden to say a word in Russian. But earlier I knew Russian well, we were taught well. In 1966 we were evicted from our home, and I was sent to do hard manual labor. This was because of our Orthodox faith.

—Not much is known about that period of Orthodox Church in China. Could you tell us about what happened at that time?

—It was a bad time. The Russian Spiritual Mission was closed. All the parishioners were evicted. We lost everything. We were then living in the church apartment. We were evicted and given a very small room, with no kitchen, water, electricity, or toilet. We lived there twenty years with four children. I was forced to work in the stone quarry, where I was supposed to excavate a ton of rock per day. It was hard, hard. Then I was given freedom.

In 1986, they opened the Orthodox Church in Harbin. I was offered to serve there. But people from the “organs” watched, summoned [the priests], and asked about the parishioners: What did they say? What did they do? I didn’t care for this, I didn’t want to participate in it. I did not go to serve there. But one parishioner from Harbin told Metropolitan Hilarion (Kapral) from the Russian Church Abroad—he was then in Australia—that Fr. Michael Li is still alive, living in Shanghai. And His Eminence invited me, helped me move, and I began serving in Australia.

—During the time of persecutions, when you were exiled and did hard labor, what helped you to keep your faith?

—Reading prayers. But I had to pray secretly.

—Tell us about the time of your childhood, when Orthodoxy in China was at its peak.

—I was born in Peking, in Bei Huan, in the Russian Spiritual Mission. The Mission territory was very large, a whole complex. There was a print shop, a dairy farm, and much else. All the workers were Orthodox. It was a very good time. My father, Gregory, studied in the seminary, and was thinking about monasticism, but then he got married just the same. He had six children, and I was the oldest. At age seven I went to school, there on the Mission territory. It was called the Russo-Chinese Orthodox School. From age ten I sang in the church choir; we were taught everything, how to read notes, and I sang the first part [soprano or tenor]. I used to sing well, but after twenty years of hard labor I forgot everything… Now I remember very little. When I was little I loved the church and praying very much. In Peking, in the Spiritual Mission, the choir loft was very high. It was beautiful. Every Pascha, after the service I would stay all night there. I very much loved the services.

—Were there many Orthodox Chinese in Peking at the time?

—Yes, many. Almost two thousand.

—Who was your first spiritual father?

—Archbishop Victor. There were three bishops [as heads of the Mission] in China in my day. The first was Metropolitan Innocent.1 He was very strict. When someone did not obey, he would punish him. The second was Archbishop Simon,2 and the third was Archbishop Victor,3 who later left for Russia. He ordained me a priest in 1952.

—How did that come about?

—After school I went to seminary. There were twenty of us at the Mission school, but many studied poorly, they just played. Three were ordained priests from our school: the first was Monk Thaddeus, the second was Evangel, and I was the third. Thaddeus became a deacon first, and later, during the [cultural] revolution he was killed. Deacon Evangel is still living, in Shanghai. Not long ago he fell and broke his leg, and now lies in bed—he can’t walk. I am the only one left who serves.

—When you finally served your first Divine Liturgy in Australia after a long hiatus, what did you feel?

—I was very glad. But I was worried because I had forgotten so much. They gave me everything—the Gospels, a service book, and the Book of Needs. But I had completely forgotten how to serve. And can you imagine, I remembered everything at the first service!

—Did you see St. John of Shanghai?

—Yes. Once he came to Archbishop Victor and served the Liturgy in Peking, and I served with him, received his blessing, Holy Hierarch John. He was small in stature.

—What about your family? Where they able to preserve their Orthodox faith?

—Yes. But my children stayed in Shanghai, and I came to Australia with only my matushka.

—When you were ordained a priest, did you serve in Chinese or in Church Slavonic?

—At first in Chinese—the Gospels, and almost everything else, very little in Church Slavonic. I had the Gospels, a service book, and the Book of Needs in Chinese… Many books. Later they confiscated them all and burned them.

—Are there Chinese Orthodox among your parishioners in Australia?

—Yes, many. They came from Gwangzhou. Some of them did not know English, or Russian.

—What do think about the future of Orthodoxy in the Chinese lands?

—I don’t know what will happen in the future. It is hard to say. Now in China every word, every deed is mixed up with politics. But a Christian must be beyond politics. We have to be patient. Only pray. God will set things aright. He knows everything. All our hope is in Him.

Priest George Maximov, Archpriest Michael Li

 

http://www.pravoslavie.ru/english/78385.htm

[Agaton Vuzman]

Поводом јучерашњег празника, Светих Кинеских мученика, помен на месту њиховог страдања. То место, као као и црква коју можете видети на слици, налазе се на простору руске амбасаде.