Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[SveCovek]

Кажу волети себе па тек онда бити у стању волети друге. Делује логично и тачно. Колико је истинито по вашем искуству?

Како волиш себе, а да то не буде грех? Некад сам умела превише да волим себе, и онда ми се то обило о главу, а некад до те мере да негирам себе да су то људи искоришћавали можда несвесно, па се ја осећала изневерено. Ја не могу да негирам себе, изгледа ми да сам превише често то радила, а нисам добијала неки испуњен однос. Онда како ја и Бог? Какав треба уопште да буде љубав која повезује мене са Богом?

Nikada ne moze i ne sme biti problem u kolicini ljubavi, i epiteti poput previse i premnogo ne treba da postoje kada se govori o ljubavi, problem moze biti samo u vrsti ljubavi... da li je bozanska ili egoisticna ili neka treca danas moderna?

Bozanska, hriscanska ljubav je uvek beskonacna i beskrajna, vanvremnska, ljubav svetlosti, ljubav davanja, ljubav prema drugima pa i prema sebi uvek pravilno usmerena i nikada je nema dovoljna pa i nemoze je biti previse jer uvek treba kao vazduha kao sunca kao osmeha kao dodira

Nas cilj je da tu Bozansku ljubav nama upucenu prvo prepoznamo u sebi i na sebi pa i oko sebe u prirodi i na licima drugih ljudi, da je prihvatimo kao nesto sto nam je dato kao dar, da je razumemo najbolje sto mozemo, da je delimo sakom i kapom da je usmeravamo i u tome trazimo stalnu pomoc Boziju,

i gle cuda shvaticemo ono sto su nas Sveti Oci ucili pa i sam Sin Boziji da ona na taj nacin samo jos vise raste i razvija i tako u beskraj...

[Милан Меденица :)]

јел мислите да је живот дар од Бога?

јел мислите да је болест дар од Бога?

јел мислите да је животу опозит болест?

јел мислите да је смрт дар од Бога?

јел мислите да знате шта је то дар од Бога?

ја мислим да ћете гледати једну изузетну жену и њену троминутну животну причу 1303_womens

(нажалост, нема превода и последња три минута је реклама патрона конференције)

[Милан Меденица :)]

предлажем да прво погледате цео снимак, иако можда не знате енглески, да видите човека, да видите емоцију, да видите пуноћу свести. ова жена ради као изузетно успешни бренд менаџер и зарадила је од Бога дар који је уклонила за 55.000 долара. шта је добила заузврат? све, све што сваки нормалан човек жели - љубав, пажњу, добре односе у породици. шта бисте рекли кад бисте добили тумор на мозгу, врло редак облик, величине голф лоптице? она је то прошла, уклонили су га али је тиме добила све што је хтела уствари. искрено, мислим да је баш јефтино прошла, без сарказма. неки никад не увиде оно што имају и колико то уме кратко да траје. никад се не освесте шта губе. шта је за вас дар од Бога, хоћете ли и даље умети да одговорите исто као први пут кад сте прочитали питање? да ли бисте спремни да дате да добијете? да ли мислите да јој је одузето нешто? ја сматрам, али исто тако сматрам да је неупоредиво добила и да тај дар никад неће више изгубити. неће чак ни помислити да се трампи за нешто друго, колико је то незаменљиво. знате ли шта је добила на дар?

"The next time you face something that's unexpected, unwanted, and uncertain, consider that it just may be a gift." Stacey Kramer ''Следећи пут кад се суочите са нечим што је неочекивано, нежељено, и несигурно, размислите да ли је то ипак дар.'' Стејси Крејмер

[w.a.mozart]

divno svedočenje Boga.... samo pokazuje ono što je otac justa savinski rekao... u životu nema tačke, ima samo zareza,

šta god bilo,Bog to može da okrene na blagoslov... to mi se oduvek najviše dopadalo... ta magija 

[Анастасија]

Ех,одслушала сам.Потресно,задивљујуће и надасве храбро.Ова жене је ХРАБРА!Подсетила ме је на сина од моје другарице,који има 13 година и изузетно је побожан.Има дијабетес тип 1 и прима 5 инекција инсулина свакодневно.Једва је преживео пре десет година кад је добио шећер.Има само 13 а своју болест прихвата као Божији дар,никад не кука увек је насмејан,а много што шта му је "ускраћено".Неколико пута је био на ивици смрти.Али он се радује.Тог дечака изузетно волим и од њега сам научила како се радовати и кад реално,светски,немаш неког разлога за радовање,или немаш уопште.Хвала Медо.

[Милан Меденица :)]

не знам ни да ли је побожна чак, ал је за ову причу и неважно.

искрено, ја мислим да је СВЕ што примимо благослов од Бога, дар драгоцени који не видимо јер имамо проблем (предра)суда:

Ми не судимо правилно зато што не гледамо дубину ствари него се од првог погледа, судећи по спољашности, испуњавамо љубављу или мржњом према њима.

Љубав или мржња овладају умом и замрачују га те не може правилно судити.

Зато, кад посматраш што или мислиш о чему, обуздај што више можеш своје жеље и не дозволи да се према томе што оцењујеш одмах занесеш љубављу или га одмах омрзнеш, него га незаинтересовано посматрај самим умом.

Кад је ум у свом природном стању и није помрачен страшћу, он је слободан и чист, те може да сазнаје истину, да прониче у дубину ствари у којима се под лажном привлачном спољашношћу често скрива зло, а под ружним спољним изгледом добро.

Но ако се поведеш за својом наклоношћу, те од првог погледа нешто заволиш или омрзнеш, твој ум већ не може правилно судити.

Јер то расположење или, боље рећи, та страст која иде испред суђења, поставља се као зид између ума и ствари, заклања ум и утиче да човек мисли по страсти, то јест, не онако какав је тај предмет уствари.

То опет чини да се прво расположење (љубав или мржња) још више повећава. А уколико оно јача, уколико човек више воли или мрзи нешто, утолико се ум у односу према томе више замрачује док се сасвим не помрачи.

И догађа се да страст према извесној ствари расте до крајњих граница, те се човеку чини да би је требало волети или мрзети више од свега на свету.

Тако, ето, бива када човек не зауздава себе него допусти себи да заволи или омрзне нешто пре него што о томе промисли.

Ум или воља у томе случају рђаво функционишу и све дубље падају из таме у таму, из погрешке у погрешку.

Зато, чувај се од љубави или мржње према било чему пре но што успеш да то темељно упознаш при светлости разума, Светог Писма, благодати, молитве и помоћи свог духовног оца, како не би погрешио и сматрао добро за зло, а зло за добро, као што у већини случајева бива.

свети Никодим Светогорац (Агиорит)

књига Невидљива борба

[Анастасија]

Ум или воља у томе случају рђаво функционишу и све дубље падају из таме у таму, из погрешке у погрешку.

Зато, чувај се од љубави или мржње према било чему пре но што успеш да то темељно упознаш при светлости разума, Светог Писма, благодати, молитве и помоћи свог духовног оца, како не би погрешио и сматрао добро за зло, а зло за добро, као што у већини случајева бива.

Никодим Светогорац (Агиорит)

књига Невидљива борба

Ово је заиста истина.Острашћени ум,не може правилно да расуђује,не може да уђе у дубину и сагледа ствари онакве какве заиста јесу,а још мање да их с радошћу прихвати.Одличан текст,предивне речи.

[Милан Меденица :)]

Ово је заиста истина.Острашћени ум,не може правилно да расуђује,не може да уђе у дубину и сагледа ствари онакве какве заиста јесу,а још мање да их с радошћу прихвати.Одличан текст,предивне речи.

ето

погледај тему из мог потписа, он је један од Кољивара а изненадићеш се можда сазнавши колико и који су још

мени сад срце грејете кад видим коментаре, то ми је сасвим довољна хвала

[И.стојковић]

Као прво, Медо,брате мој у Христу  за избор клипа..

Како се носити са даровима од Бога?

Са прихватањем и разумевањем, да све што нам се догађа јесу Божји дарови, којима нас Подсећа да Је увек уз нас и са нама, јер нас Воли, какви год да смо!!!

Пишем "Подсећа", јер често се занесемо сами собом остварењем неког од својих циљева-прогордимо се, заборавимо да нам Је Он то омогућио! Тако занесени собом, не помислимо: "Зашто се то баш мени догодило?". Насупрот написаном, увек се сетимо Бога, кад смо неким догађајем растужени, и тад огромна већина људи постави малопређашње питање и то директно Њему:"Зашто се то баш мени догодило?" Иста слова, исте речи...

Ако захваљујемо Богу, и на ономе што нас радује, али и на оном што нас растужује, малопређашњем питању Он Ће нам Дати одговор и показаће нам се Пут, који јесте једина Истина и Живот...

Диван клип, са јасном поруком...

[PACTKO]

искрено, ја мислим да је СВЕ што примимо благослов од Бога

 

Ми не судимо правилно зато што не гледамо дубину ствари него се од првог погледа, судећи по спољашности, испуњавамо љубављу или мржњом према њима.

Љубав или мржња овладају умом и замрачују га те не може правилно судити.

Зато, кад посматраш што или мислиш о чему, обуздај што више можеш своје жеље и не дозволи да се према томе што оцењујеш одмах занесеш љубављу или га одмах омрзнеш, него га незаинтересовано посматрај самим умом.

 

ово је много тешко за мене."Мислим" срцем. Често интуитивно! 319.gif

Не знам ни да ли желим да мислим другачије.

[Анастасија]

Можда и није једноставно,али кад је човек болестан,па још тешко болестан,када је болест тешко излечива или не излечива,онда схвата,притиснут таквом муком,да утеху или спас заиште од Бога.Познајем неколико људи,који су на тај начин поверовали у Бога.И то је тај дар,који им је Господ дао,тим за нас тешким начином.Јер вероватно није било другог начина.Господ призива сваког од нас,али за већину нас људи пошто смо пали и не можемо да"чујемо"тај Божији призив,болест је једини начин.А опет то јесте дар,дар да спознамо Бога,онда је ту одмах отворена могућност и свест покајања,а онда и пут спасења.Ако тако човек гледа на болест и на трпљење у болести,онда то више није трпљење,већ радост на том дару,који нам Бог даје да се спасемо.А спасење је најбитније."Иштите прво Царство Небеско..."Велика је радост кад човек спозна Истину и кад од Господа прими смирено и с радошћу све што га задеси у животу.

[Aquilius Cratus]

Zivot jeste dar od Boga.

Bolest nije dar od Boga nego posledica nuznosti.

Ne, zivotu je opozit smrt a bolest joj je samo jedna od prethodnica.

Smrt nije dar od Boga nego poptupa i najruznija ikona nuznosti, totalni antipod slobodi.

Da, znamo sta je dar od Boga. To smo smo njegove ikone, sto smo slobodna bica.

Svaka cast ovoj zeni na hrabrosti, veri i upornosti koju je podnela ali generalno jedan opsti nedostatak

prometejskog duha dovodi do zakljucka da je bolest dar ili neka obaveza. Umesto poziv na prevazilazenje iste.

[Милан Меденица :)]

ово је много тешко за мене."Мислим" срцем. Често интуитивно! 0205_whistling

Не знам ни да ли желим да мислим другачије.

 

па није ово буквално умом - ово је душом, ако саберемо у том појму ум и срце.

[Анастасија]

Zivot jeste dar od Boga.

Bolest nije dar od Boga nego posledica nuznosti.

Ne, zivotu je opozit smrt a bolest joj je samo jedna od prethodnica.

Smrt nije dar od Boga nego poptupa i najruznija ikona nuznosti, totalni antipod slobodi.

Da, znamo sta je dar od Boga. To smo smo njegove ikone, sto smo slobodna bica.

Svaka cast ovoj zeni na hrabrosti, veri i upornosti koju je podnela ali generalno jedan opsti nedostatak

prometejskog duha dovodi do zakljucka da je bolest dar ili neka obaveza. Umesto poziv na prevazilazenje iste.

Ако је неко путем болести спознао Бога,онда је то дар,поклон,јер је то онда могућност спасења.Јесте последица нужности,јер је некад нужно да човека болест привеже за кревет да би се окренуо Богу.Болест је последица и греха,Али сматрам да је и дар ако је то начин да се човек окрене Истини.Можда грешим али то је моје мишљење.

[PACTKO]

Можда се нисмо разумеле, Анастасија. Или ја нисам разумела (додуше, не знам енглески да бих одгледала клип, али сам схватила о чему је реч).

Све у животу што ми се дешава прихватам као дар од Бога.

Али, у односима са људима "мислим" срцем и често испаднем наивна, да не кажем глупа.

Али и то прихватам као Божји дар.

Увек кажем "Ко зна зашто је то добро", јер знам да је добро, мада не знам зашто.

Ми себе можемо да посматрамо само у овом свету, али Бог нас види и у вечности и Он једини зна шта је за нас добро и то нам даје.И, наравно, никад нам нешто лоше неће дати.Ј ер је велика Његова Љубав. И зато све дарове Божје прихватам, мада често заборавим да Му се захвалим 0205_whistling.

Свакодневна молитва

Господу Исусу Христу

Св. Филарета

Московског

Господе,

не знам шта да тражим од Тебе!

Ти једини знаш шта је мени потребно.

Ти ме више волиш

него што ја умем волети себе.

Оче,

дај слуги Своме

оно што ја сам тражити не умем.

Не усуђујем се да молим ни крст, ни утеху!

Једино стојим пред Тобом

и срце моје је отворено.

Ти види потребе моје за које ја ни не знам.

Погледај и учини са мном по милости Својој:

порази и исцели, унизи и подигни.

Трепетно стојим и ћутим

пред вољом Твојом светом

и непојмивим за мене судовима Твојим.

У мени нема друге жеље

осим жеље да испуним вољу Твоју.

Научи ме да се молим.

Сам у мени моли се.

Амин.