Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[Анастасија]

Мислим да смо се одлично разумеле.Можда се само ја нисам добро изразила у ономе што сам хтела да кажем,опрости на томе.Хтела сам рећи да ми често притиснути бригама овог света,под теретом свакодневнице,негодујемо,а камоли ако нас болест задеси,онда је то страшно.Зато сам казала да су све те муке,па и болест као можда једна од најтежих,дар од Бога,давно сам негде прочитала не могу сад да се сетим,али један Свети Отац је рекао,да Бог допушта болести и муке,разна тешка искушења,јер се у муци све излишно одсеца,остаје оно најбитније ослањање на Бога.Тако одприлике.Јер болестан човек нема много жеља,усмерен је на једну да оздрави,а онда најчешће помоћ тражимо,тамо где и треба од Бога.Зато мислим да је болест,својеврсни дар који нас"тера" да се Богу усрдније молимо.Молитва је дивна и ја је много волим.

[Милан Меденица :)]

а шта мислите, јел има лаког дара, пошто је можда болест тежак?

мада их ја управо обрнуто видим ...

[Анастасија]

а шта мислите, јел има лаког дара, пошто је можда болест тежак?

мада их ја управо обрнуто видим ...

Па ако имамо на уму да Господ допусти искушења(без искушења нема спасења,зато су искушења дар,па и болест),онолико колико можемо да понесемо и да Он зна колико можемо да понесемо и издржимо.Некоме је тешко да чека у реду,па због тога ропће и негодује,а неко и тешку муку болети носи са надом и радошћу.

[Aquilius Cratus]

Ако је неко путем болести спознао Бога,онда је то дар,поклон,јер је то онда могућност спасења.Јесте последица нужности,јер је некад нужно да човека болест привеже за кревет да би се окренуо Богу.Болест је последица и греха,Али сматрам да је и дар ако је то начин да се човек окрене Истини.Можда грешим али то је моје мишљење.

Gresis.

Pre svega zato sto je kontradiktorno ovo sto pises.

Ako je dar od Boga nemoze biti po nuznosti jer Bog sve sto radi radi slobodno i u slobodi. I vice versa.

Mi smo pozvani da u bolesti prepoznamo opomenu da stojimo na nuznosti umesto na slobodi ljubavi i

da to treba da prevazilazimo.

Bog nije kockar ali nije ni sahista a mi nismo nicije figure.

[Анастасија]

Аквилио мени је заиста тешко,тебе да пратим,неоспорно је да ти поседујеш знање,али мене то твоје знање збуњује и уноси ми конфузију у ум.Оно како ти говориш(пишеш) је за мене(вероватно је то мој проблем),компликовано и сложено,можда немам довољно знања и памети.Кад читам то што ти пишеш скроз ме смути.Покушавам да разумем,али само сам још више збуњена.Чини ми се да ти од неких једноставних ствари направиш читаву демагошку философију,тако да за мене оно што је било једноставно,лако схватљиво,постане неразумљиво и скроз збуњујуће. 4chsmu1

[Лазар]

Аквилио мени је заиста тешко,тебе да пратим,

Слажем се у потпуности 4chsmu1

Ако је неко путем болести спознао Бога,онда је то дар,поклон,јер је то онда могућност спасења.Јесте последица нужности,јер је некад нужно да човека болест привеже за кревет да би се окренуо Богу.Болест је последица и греха,Али сматрам да је и дар ако је то начин да се човек окрене Истини.Можда грешим али то је моје мишљење.

Gresis.

У чему је Анастасија погријешила и шта је контрадикторно у њеном посту ? Али ако може објашњење такво да га и ми обични смртници разумијемо 4chsmu1

[Aquilius Cratus]

Pa ja mogu da nepisem, ako vas moje pisanje sablaznjava???

Dzaba mi svo teoretisanje i definicije ako sablaznjavam brata ili sestru.

Sta podrazumevamo pod nuznoscu a sta pod slobodom?

Nuznost je skup prirodnih mehanizama koji se desavaju stihijski dakle bez bilo cije licne intevencije. Bolest

i smrt medju ostalom su produkti tih stihija.

Sloboda je akt jedne konkretne licnosti koja deluje sa ciljem da promeni tu selpu stihijsku prirodu ili da udje

u zajednicu sa drugom licnoscu.

Jel sad malo jasnije? AKo nije da uprostim jos pa da idemo dalje.

[Анастасија]

Pa ja mogu da nepisem, ako vas moje pisanje sablaznjava???

 

Нико није рекао да нас ти саблажњаваш,Аквилио,саблажњена нисам,али збуњена и смућена твојим писањм јесам.Колико сам разумела,природни механизми делују сами од себе,без ичије интервенције.И продукт су стихије.Дакле,оне немају везе са Богом,који је Сведржитељ већ само са неким природним законима,који су настали и дешавају се без Божије интервенције.Даље не разумем...конкретна личност,која улази у заједницу са другом личношћу...којом личношћу?У суштини колико сам схватила,природни закони делују стихијски,по некој случајности,а човек има слободу да ту стихију мења у заједници са том другом личношћу за коју мени није јасно кога представља.Где је ту Бог у Кога верујемо,Који настоји да се човек спасе,јер то је циљ,а искушења,(која ја сматрам даровима јер нам пружају могућност спасења),па макар и на тај начин,склањајући се и допуштајући да нас та искушења одведу спасењу?

[Aquilius Cratus]

  Prirodni mehanizmi jesu po Bozijem promislu ali nisu teledirigovani od njegove strane. Ne steluje

  Bog mehanizme, niti ih podesava tako da bi se desilo nesto sto on hoce. Po njegovom dopustenju

je to da oni rade sami od sebe. Moze on da promeni te mehanizme ali to radi samo kad projavljuje

da se desila zajednica ljubavi sa covekom. Zato se cuda desavaju samo kad se covek pokaje, ponovo

zavoli Boga. To je upravo to prevazilazenje stihije po slobodi.

  Sta je spasenje to jest tacnije obozenje? To je upravo ulazak nas  u zajednicu sa Bogom. Dakle dve licnosti

ulaze slobodnom voljom u zajednicu ljubavi.

Pa dobro onda imamo sasvim razlicite kriterijume darova. Dar je po meni nesto sto ti jedno konkretno slobodno

bice daje po svojoj slobodi da sad ne ulazim u motive da li te voli ili ne.

Sve u svemu bolest su posledcia delovanja slepe stihije a ne Bozije ili bilo cije intervencije. Moze da bude ali opste ovako generalno to nije.

[Милан Меденица :)]

Mi smo pozvani da u bolesti prepoznamo opomenu da stojimo na nuznosti umesto na slobodi ljubavi i

da to treba da prevazilazimo.

зар овој жени није њена болест била дар?

зар Господово саможртвовање живота није био дар свима нама?

јел дар ствар перцепције или (колико)/(да ли) смо способни да примимо?

као свето причешће: онај који драговољно прима такакв дар - њега оплемењује, онај који га одбија - њега сажиже.

иначе, превише компликујете неке ствари су очигледне. као жена у клипу. нема шта да се размишља.

[Guest о. Агапије]

[w.a.mozart]

valjda akvilo oće da kaže da bolest sama po sebi nije dar ali da Bog može,po svom promislu,da iz već loše situacije izvuče najbolje za nas... ipak, takvo spoznanje Boga ( iz stanja bolesti tj. iz stanja nametnutih,loših situacija) je,uslovno rečeno, ispod slobodnog odnosa nas i Boga koji izvire iz slobode.... naravno,cilj je isti... bitno je naći Boga...bilo kako

npr. neko se sa nekim počeo družiti zato što ih je zbližila nevolja a postoje i prijatelji sa kojima ste  bliski isključivo zbog njih samih.... imam par takvih prijatelja.... i jedna i druga grupa mi je draga (iako glupo zvuči da grupišem prijatelje) ali sam sa drugom grupom mnogo bliži....

[Guest Evgenik]

Овај свијет је створен на два основа - слободи и љубави, који су у суштини једно.

Слобода без љубави је сатанизам, а љубави без слободе нема.

Сва тумачења у којима је Бог немилосрдни судија немају везе са истином,

јер управо крше та два најузвишенија начела.

Та и таква тумачења су већини "блиска" и "логична", али живот свједочи да није роб логици.

У математици живота ми често заборављамо да фактори не утичу само на производ,

већи и један на другог, непосредно мијењајући резултат,

а један од темељних фактора - човјек је велика варијабила.

Наше одлуке зависе од наших ставова, који се опет формирају преко наших схватања и расуђивања,

која опет знају бити помрачена плитком логиком, страховима, страстима, предрасудама итд.

Бог је послао Сина свога Јединородног да нам он сам посвједочи да је Бог родитељ, Отац,

а не немилосрдни газда и самовољни хировити тиранин

како га је свијету дуго приказивала западна цивилизација.

Но проблем схватања ствари односно расуђивања о стварима не лежи у њиховој неспознајности,

него у оболелости нашег спознајног апарата, о чему су још давно и дивно свједочили Свети Оци,

а ава Јустин и докторирао на сличне теме обрађујући учења св.Макарија Великог.

Тај пали ум човеков не жели да сагледава, већ да стварима намеће што плићу димензију,

да би остао затворен у себе и своје скучене перспективе страхова и недоречености,

за шта нам је главни аспирин - што јефтинија паганска и гностичка логика.

Љубав је изнад сваке логике. Погледајте однос мајке према свом чаду

и биће вам јасан однос Творца према људима.

Овај свијет је створен на два основа - слободи и љубави, који су у суштини једно.

Слобода без љубави је сатанизам, а љубави без слободе нема.

[Никола Ђоловић]

clapc i Aquilio su do sada pogadjali u centar na dva razlicita nacina, ali Evgenik pocinje da tvori cuda...

Divno!  1000000001010

[Лазар]

Pa ja mogu da nepisem, ako vas moje pisanje sablaznjava???

Dzaba mi svo teoretisanje i definicije ako sablaznjavam brata ili sestru.

Нико није рекао да нас саблажњаваш. Нема  разлога за нервозу  0102_laugh