Свакодневна читања

[AnaLaz]

Уторак двадесет седми по Педесетници

 

1.Тим. 286 (5:11-21)

Чедо Тимотеје, млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају; 12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише. 13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба. 14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање. 15. Јер неке већ скренуше за сатаном. 16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама. 17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу. 18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате. 19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока. 20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх. 21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.


Лк. 87 (17:26-37)

Рече Господ: како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човјечијега: 27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28. Слично као што бјеше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху. 29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све. 30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човјечији. 31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг. 32. Сјећајте се жене Лотове. 33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га. 34. Кажем вам: У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити; 35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга оставити; 36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити. 37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је труп ондје ће се и орлови сабрати.

 

Уторак двадесет седми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Ако који настоји да сачува живот свој изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га (Лк.17,33). Речено треба овако разумети: сачувати живот свој значи жалити себе, а изгубити живот – не жалити себе. При томе треба подразумевати да се говори о путу заповести Господњих или делању у Господу. Спасава се, дакле, онај ко дела Господу, испуњавајући Његове заповести не жалећи себе. Онај, пак, ко жали себе – гине. Ако само станеш да жалиш себе, неизбежно ћеш се показати рушитељем заповести и, према томе, рђавим слугом. Каква је пресуда рђавом слузи? Баците га у таму најкрајњу; тамо ће бити плач и шкргут зуба. Потрудите се да пазите на себе макар у току једног дана, и увидећете да саможаљење смета свим нашим делима, удаљујући спремност да их вршимо. Без труда и напора, међутим, ништа нећеш урадити. Жалећи себе због напора, уклањаћемо се од дела. Постоје дела која, хоћеш-нећеш, мораш учинити. Таква се дела врше неодступно, макар и са трудом. Ту се саможаљење побеђује саможаљењем. Ако не радиш – нећеш ни јести. Пошто дела заповести нису такве врсте, услед саможаљења увек ће бити изостављена. Попуштање рђавим делима се такође врши ради саможаљења. Жао ти је да се одрекнеш онога што ти се прихтело – и, жеља се испуњава. Она је, међутим, или непосредно грешна, или води ка греху. Према томе, онај ко себе жали увек изоставља оно што је потребно, док, са друге стране, себи попушта у ономе што не приличи. Тако долази до тога да постаје неприкладан за било шта. О каквом се спасењу ту још може говорити?

[AnaLaz]

Среда двадесет седма по Духовдану

 

1.Тим. 287 (5:22-6:11)

Сине Тимотеје, не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста. 23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих. 24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније. 25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити. 1. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење. 2. А који имају вјернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, вјерни и мили. 3. Ово учи и савјетуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих ријечи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, 4. Погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, 5. Празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих. 6. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо. 7. Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети. 8. А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни. 9. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. 10. Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе. 11. А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу.


Лк. 90 (18:15-17,26-30)

У вријеме оно, доношаху Исусу дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им. 16. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. 17. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега. 26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? 27. А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. 28. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом. 29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега, 30. Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.

Среда двадесет седма по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17). Како га, пак, примити као дете? Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања. Разумска анализа је непримењива у области вере. Она може имати места само у ономе што јој претходи. Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере. Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе. Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате. Они је и прихватају, и прихвативши је, неће више да се одвоје од ње. Исто се дешава са оним ко окуси пријатну и здраву храну: окусивши једном, он зна да је она хранљива и убраја је у ред оних намирница којима се храни. У том убеђењу хемија му не помаже ни пре ни после. Његово убеђење је засновано на личном искуству, које је непосредно. Тако и онај који верује истинитост вере познаје непосредно. Сама вера у њега усељава непоколебиво убеђење да је [реч о истинској] вери. Како после тога да буде још и разумна? Разумност вере се и састоји у томе што се непосредно зна да се ради о вери. Разум само штети ствари, хладећи веру и слабећи живот по вери. И што је најтеже – он се надима и одбија благодат Божију. Тиме доводи до најгорег зла у хришћанском смислу.

[AnaLaz]

Четвртак двадесет седми по Педесетници

 

1.Тим. 289 (6:17-21)

Сине Тимотеје, богатима овога свијета заповиједај да се не преузносе, нити да се уздају у богатство несигурно, него у Бога живога, који нам даје све изобилно на употребу; 18. Нека добро чине, нека се богате у добрим дјелима, нека буду дарежљиви, друштвени, 19. Спремајући себи добар темељ за будућност, да добију живот вјечни. 20. О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, 21. Којему се неки приволеше и отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.


Лк. 92 ((18:31-34)

У вријеме оно, узе Исус Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега. 32. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. 33. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће. 34. А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.

Четвртак двадесет седми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34). Касније су, пак, расуђивали да верујућима не приличи да знају ишта сем Исуса Христа, и то распетога. Док није дошло време, они ништа нису схватали о овој тајни. Пошто је, пак, дошло, они су је схватили и свима је пренели и разјаснили. Тако бива и са свима, и то не само у односу на ову тајну, него и на сваку другу. Непојмљиво у почетку, временом постаје схватљиво. Наиме, зрак светлости улази у свест и разјашњава оно што је раније било тамно. Ко разјашњава? Сам Господ, благодат Духа која живи у верујућима, анђео хранитељ, а никако сам човек. Он је ту пријемник, а не стваралац. При свему томе, нешто остаје несхватљиво читавог живота, и то не само за поједине људе, него и за цело човечанство. Човек је окружен несхватљивостима. Неке му се разјашњавају у току живота, а друге остају за други живот. Тамо ће се схватити. Исто бива чак и са богопросвећеним умовима. Због чега се то не открива сада? Због тога што је једно несхватљиво, те о њему не вреди говорити. Друго се, пак, не говори ради предострожности, тј. зато што би било штетно знати га пре времена. У другом животу ће се много тога разјаснити, па ће се открити други предмети и друге тајне. Створени ум никако не може да избегне недостижне тајне. Ум бунтује против тих уза. Међутим, бунтовао или не, узе тајанствености се неће прекинути. Смири се горди уме под крепку руку Божију и веруј!

[AnaLaz]

Светитељ Николај - архиепископ Мирликијски, Чудотворац - Читања

 

На вечерњој

Прича читање. [Главе 3 и 8.]

Спомен праведника с похвалама, и благослов Господњи је на глави његовој. Блажен је човек што нађе премудрост, и смртник што познаде разум. Боље је њу куповати, него ризнице злата и сребра. Вреднија је од камења скупоценог, свака драгоценост ју је недостојна. Мноштво дана, и година живота у десници њеној, у левици јој је богатство и слава. Од уста њених исходи правда, закон и милост на језику носи. Послушајте мене, о чеда! Узвишене истине ћу рећи, и блажен је човек који се држи путева мојих. Јер су исходи моји исходи исходи живота, на њима се припрема благонаклоност од Господа. Зато вас молим, и нудим глас свој синовима човечјим: јер ја, премдрост, устројих веће, и разум и смисао призвах. Моје је веће и потпора, мој је разум, и моја је сила. Ја љубеће ме љубим, иштући ме наћи ће благодат. Разумите, незлобиви, препреденост; ненаучени, приложите срца. Послушаје мене и опет, узвишене истине ћу рећи, и извешћу из уста правду; јер се истини поучи грло моје, мрске су преда мном усне лажљиве. С праведношћу су све речи уста мојих, ништа у њима нема криво или изопачено. Све су праве разумевајућима, и једноставне налазећима разум. Научићу вас истини, да буде у Господу нада ваша, и испунићете се Духа.

 

Прича читање. [Главе 10 и 11.]

Уста праведнога капљу премудрост, језик неправедног ће ишчезнути. Усне људи праведних капљу благодат, уста нечасних се изопачују. Мерила лажна су мрзост пред Господом; праведна мера пријатна Му је. Где уђе гордост, тамо је и бешчашће, уста смирених поучавају се премудрости. Усавршавање правих ће их наставити, оклизнуће одричућих ће их напасати; нема користи од имања у дан јарости, правда ће избавити од смрти. Умре праведни, остави раскајање; брза и подсмешна бива нечасних погибија. Правда непорочног исправља путеве, у бешчашће пада неправда. Правда људи праведних избавиће их; безсавесношћу ће се уловити безаконици. Скончавшем се човеку праведном, не нестаје нада; похвала нечасних ће нестати. Праведник ће од замке побећи, уместо њега, предаће се нечасни. У устима нечасног је мрежа грађанима, а разборитост праведника је благоуспешна. Добротом праведника исправиће се град, и у погибији нечасних је радовање. У благословима праведних узвисиће се град, устима нечасних ће се раскопати. Руга се грађанима лишени разума, мудри човек ћути.

 

Премудрости Соломонове читање. [Глава 4.]

Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост, и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов, или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко сконча, напуни много година; угодна је Господу душа његова. Зато и похита из зле средине. Свјетина видје и не схвати, и на ум јој не дође нешто тако: да је благодат и милост на избраницима Његовим, и посета у изабраницима Његовим.

 

На Литургији

Јев., 335 зач., XIII, 17-21.

Браћо, слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи. 18. Молите се Богу за нас. Јер смо увјерени да имамо добру савјест, желећи да се у свему добро владамо. 19. А молим да чините ово још више, да бих вам се што прије вратио. 20. А Бог мира, који подиже из мртвих великога Пастира оваца, крвљу Завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа, 21. нека вас усаврши у свакоме дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вијекова. Амин.


Лк., 24 зач., VI, 17-23.

У вријеме оно, стаде Исус на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. 18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу.

[AnaLaz]

Петак двадесет седми по Педесетници

 

2.Тим. 290 (1:1-2,8-18)

Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божијој, према обећању живота у Христу Исусу, 2. Тимотеју, љубљеноме чеду: Благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега. 8. Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу по сили Бога, 9. Који нас спасе и призва призвањем светим, не по дјелима нашим, него по својој вољи и благодати датој нам у Христу Исусу прије вјечних времена, 10. А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем, 11. За које сам ја постављен проповједник и апостол и учитељ незнабожаца. 12. Из тога разлога ово и страдам, али се не стидим; јер знам Коме сам повјеровао, и увјерен сам да је Он кадар сачувати залог мој за онај дан. 13. Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене у вјери и љубави у Христу Исусу. 14. Добро завјештање сачувај Духом Светим, који обитава у нама. 15. То знаш да се одвратише од мене сви они у Азији, међу којима су Фигел и Ермоген. 16. Господ нека даде мдлост Онисифорову дому, јер ме је много пута окријепио, и окова мојих није се постидјео, 17. Него дошавши у Рим још ревносније ме потражи и нађе. 18. Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.


Лк. 95 (19:12-28)

Рече Господ причу ову: Човјек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. 13. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим. 14. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама. 15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. 16. И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса. 17. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова. 18. И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса. 19. А он рече и њему: И ти буди над пет градова. 20. И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; 21. Јер сам се бојао тебе, зато што си човјек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао. 22. А он му рече: По твојим ћу ти ријечима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човјек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао. 23. Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком? 24. И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. 25. И рекоше му: Господару, он има десет кеса. 26. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. 27. А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исијеците их преда мном. 28. И рекавши ово Исус пође напријед идући навише у Јерусалим.

 

Петак двадесет седми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Прича о десет кеса сребра изображава читаву историју човечанства до Другог Христовог доласка (Лк.19,12-28). У њој Господ говори да кроз страдања, смрт и Васкрсење иде ка Оцу небеском да прими царство над човечанством, које је Његово очинско наслеђе. Они који остају на земљи, деле се на две стране: на слуге које су се потчиниле Господу кроз послушање у вери, и на оне који, услед свог неверја, нису хтели да га имају за цара и да му служе. Онима који Господу приступају са вером и са готовошћу да му служе, дају се дарови Светога Духа у светим тајнама. То су управо кесе сребра! Сваки верујући их прима ради служења у кругу других верујућих. Када му се покоре сви (вољни) из рода људског, Он ће опет доћи као Онај који је примио царство. Његово прво дело тада ће бити да суди слугама, да види шта је ко стекао датом благодаћу. Затим ће да следи суд и онима који нису хтели да га имају за цара, који нису поверовали, или који су отпали од вере. Запечати те истине у своме уму и не одвајај своју пажњу од њих. Јер, тада ће да се донесе одлука која већ неће моћи да се измени. Бежи од неверја. Међутим, немој ни веровати само празно, већ приноси и плодове вере. Нашавши те верним у малом, Господ ће те и над многим поставити.

[AnaLaz]

Субота двадесет седма по Педесетници

 

Гал. 213 (5:22-6:2)

Браћо, плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, 23. Кротост, уздржање. За такве нема закона. 24. А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама. 25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо. 26. Не будимо сујетни, изазивајући једни друге, завидећи једни другима. 1. Браћо, ако и упадне човјек у какво сагрешење, вн духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. 2. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.


1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.


Лк. 51 (10:19-21)

Рече Господ Својим ученицима: Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

 

Субота двадесет седма по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја (Лк.10,21). Ето суда над људском мудрошћу и разумношћу. И он се очигледно испуњава. Откривење је сада пред очима, у Божанским Писмима, и мудријаши га читају, али не схватају. Заиста је за чуђење: писано је просто, а њима све изгледа друкчије него што је написано. Једном речју – они су слепи. Безазлени виде и схватају, а за њих је откривено скривено. Такав поредак је био по вољи Оцу небеском. Према томе, немамо због чега ни да се противимо. Да уопште није било откривено оно што је суштински нужно, мудријаши би и могли још по нешто приговарати. Пошто је, међутим, откривено, било је потребно само доћи и узети. Зато је и откривено да би ти узимао. Само постани безазлен. „Ко, ја?.. Никако!“ Па, како хоћеш! Остани премудар и разуман за себе. Међутим, ништа суштински нећеш схватити и сместити у своју главу, него ћеш остати усред призрака и илузија које се рађају из твог мудријашења. Оне те држе у пуној заслепљености, при чему мислиш да видиш иако си, у ствари, слеп и кратковид. Додуше, ти понешто и видиш, али као кроз густу маглу. То ти не омогућује да видиш прав пут, и не води те ка циљу, него те само држи у безизлазном кругу греховности. Избави нас, Господе, од таквог страшног стања!..

[AnaLaz]

Недеља двадесет седма по Педесетници

 

Еф. 233 (6:10-17)

Браћо, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. 11. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. 12. Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. 13. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. 14. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, 15. И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; 16. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; 17. И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.


Лк. 71 (13:10-17)

У вријеме оно, учаше Исус у једној синагоги суботом. 11. И гле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити. 12. А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. 13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. 14. А старјешина синагоге, негодујући што је Исус исцијели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни. 15. А Господ му одговори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својега вола или магарца од јасала и води да напоји? 16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни? 17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.

 

Недеља двадесет седма по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.

[AnaLaz]

Понедељак двадесет осми по Педесетници

 

2.Тим. 294 (2:20-26)

Чедо Тимотеје, у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених, и једни су за част а други за нижу употребу. 21. Ако, дакле, ко очисти себе од ових, биће суд за част, освећен и користан домаћину, припремљен за свако добро дјело. 22. Бјежи од младалачких жеља, а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца. 23. А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе; 24. Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив, 25. Који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине, 26. И да се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио да врше вољу његову.


Лк. 97 (19:37-44)

У вријеме оно, када се Исус приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше. 38. Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама! 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим. 40. И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати. 41. И када се приближи, видјевши град заплака над њим, 42. Говорећи: Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих. 43. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна; 44. И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен.

 

Понедељак двадесет осми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

 

Народ узвикује осана, а Господ плаче (Лк.19,38-41). Не дешава ли се нешто слично и на нашим црквеним празницима? Спољашњост је у оно време била празнична. Међутим, Господ је видео оно што је невидљиво било присутно у душама и народ оценио достојним плача. И код нас је оно што је видљиво на празницима увек свечано. Али, да ли је код свих и унутрашње настројење такво? Један уопште не схвата важност и значење празника; други једва нешто замагљено осећа, иако ништа јасно не види. И тек понеки види и осећа и бива расположен достојно празника. Наши празници односе много улагања. Међутим, колико се од тога удељује Господу и братији? Или ништа или најнезнатнија ситница. Готово све однесе стомак и сујета. Од Господа се то не може сакрити. Није ни чудно ако Он, говорећи по људском, плаче док ми испуштамо празничне узвике. Ето какви су искупљени, оправдани, усиновљени!.. Дали су завет, примили су обавезу да ходе у духу и да не удовољавају телесним похотама. А, шта је на делу? Синови царства су гори од последњих слугу!..

[AnaLaz]

Уторак двадесет осми по Педесетници

 

2.Тим. 297 (3:16-4:4)

Чедо Тимотеје, све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности, 17. Да буде савршен Божији човјек, припремљен за свако добро дјело. 1. Ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим: 2. Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши, са сваком стрпљивошћу и поуком. 3. Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; 4. И одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама.


Лк. 98 (19:45-48 )

У вријеме оно, ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху, 46. Говорећи им: Написано је: Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку. 47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да га погубе. 48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ бјеше прионуо уз Њега слушајући Га.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Дом мој, дом је молитве (Лк.19,46). И заиста, уђи само у храм и већ те све позива на молитву. Све је у њему тако уређено, све се у њему врши тако да би расположило на молитву и помагало јој. Због тога, ако хоћеш да молитву разгориш у своме срцу, иди чешће у храм Божији. Код куће се нећеш помолити као у храму. Зар се они који се и код куће топло моле, ако их уопште има, неће још топлије молити у храму? Но, будући у храму, немој бити присутан само телом, него и духом. Стани тамо где је тише и, гледајући умом Господа пред собом, изливај своју душу. Маштања разгони, бригама не допуштај да прилазе, и само на једно пази - на дело молитве. Дижи своју отежалу душу горе, и њену тежину разбијај сагледавањем Божанствених ствари. Оно што имаш на себи скини покајањем и обећањем поправке. Ако савест још није измирена, додај дела самоодрицања и љубави. Стојећи у храму, припремај се да се и све време, док си ван храма, мислима не удаљујеш од Господа, него да га увек гледаш пред собом. Тако се твоје стопе са правог пута неће померити на криви. Када затим одеш у храм, биће ти лакше да у њему одстојиш како треба. Од достојног пребивања у храму биће ти лакше да пажљиво ходиш пред Господом када се нађеш ван храма... И тако ће твоје пребивање у Господу расти све више и више. А више од тога шта се може пожелети?

[AnaLaz]

Среда двадесет осма по Педесетници

VOANERGES.RS

Среда двадесет осма по Педесетници

 

2.Тим. 299 (4:9-22)

Чедо Тимотеје, постарај се да ми дођеш брзо. 10. Јер ме Димас остави, завољевши садашњи вијек, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. 11. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу. 12. А Тихика послах у Ефес. 13. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента. 14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по дјелима његовим. 15. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим ријечима. 16. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна! 17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповијед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових. 18. И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин. 19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. 20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна. 21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. 22. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.


Лк. 99 (20:1-8)

У вријеме оно, док је Исус учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама. 2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт? 3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: 4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи? 5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му. дакле, не вјеровасте? 6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк. 7. И одговорише да не знају откуда. 8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

 

Среда двадесет осма по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Свештеници, књижевници и старешине нису веровали у Господа. Да би их призвао ка вери, Он им је поставио питање: Крштење Јованово – да ли беше са неба или од људи? (Лк.20,4). Расудите о томе беспристрасно и расуђивање ваше ће вас привести ка вери. Што је речено о јављању Јована, може се рећи и о сваком догађају који је пратио долазак Господа у телу, о самом доласку и о свему што је са њиме повезано. Свако ко расуди о свему томе доћи ће до једног закључка: Заиста овај беше Син Божији. Могу се јављати разне мисли, рађати недоумице, сусретати несагласности. Па ипак, на крају свих испитивања проистећи ће само једно свестрано убеђење: не може се мислити друкчије до онако како је представљено у Јеванђељима и Апостолским посланицама. Велика је тајна побожности: Бог се јавио у телу. Тајна ће остати тајна, премда ће, својом јасноћом и наравственом силином која произилази из испитивања, утицати на ум да исповеда тако а не друкчије. Они који не верују или уопште не испитују све као што треба, или испитују површно, са туђим умом, или заузимају несрећно настројење, супротно захтевима вере. Да би оправдали своје неверје, они се задовољавају и ситницама, које наводе као разлог за одрицање вере. И верујуће могу да колебају њихове речи због тога што се понекад задовољавају простом вером, не разјашњавајући себи њене основе. Те речи неверника их затичу неспремне. Због тога се и колебају.

[AnaLaz]

Четвртак двадесет осми по Педесетници

VOANERGES.RS

Четвртак двадесет осми по Педесетници

 

Тит. 300 (1:5-2:1)

Чедо Тите, зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих: 6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. 7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; 8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; 9. Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. 10. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања, 11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. 12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени. 13. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери, 14. Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину. 15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. 16. Говоре да знају Бога. а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу.


Лк. 100 (20:9-18)

Рече Господ причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме. 10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше. 13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега. 14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство. 15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог! 17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

 

Четвртак двадесет осми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Прича о винограду (Лк.20,9-28) изображава старозаветну цркву. Виноградари су њена тадашња јерархија. Пошто није одговарала свом назначењу, изречена јој је пресуда: узети од ње виноград и дати га другима. Ти други су најпре били свети апостоли, а потом њихови прејемници – архијереји са свим свештенством. Виноград Божији је један од почетка света, а задатак виноградара је био, јесте и биће до краја века – да Господару приносе плод винограда, тј. спасење душа. Тај задатак хришћанске јерархије је, према томе, и наш посао. У каквој мери се он испуњава – сви ми видимо. Шта да се каже на то? Због многога – слава Богу! Ипак, у многоме није могуће не пожелети боље. То се особито тиче проповеди и речи Божије. Само се понегде чује проповед, премда и сачињава јединствени виноградарски нож у рукама делатеља винограда Божијег. Само да се и на нама не испуни: Доћи ће господар винограда и погубити ове виноградаре и даће виноград другима. Само да се и ови други не одбаце, и да се не погубе не само виноградари, него и сам виноград…

 

[AnaLaz]

Петак двадесет осми по Педесетници

VOANERGES.RS

Петак двадесет осми по Педесетници

 

Тит. 301 (1:15-2:10)

Чедо Тите, чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. 16. Говоре да знају Бога. а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу. 2. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу. 3. Старице такође да се држе како доликује светима: да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру, 4. Да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле дјецу, 5. Да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију. 6. Тако и младиће савјетуј да буду честити. 7. У свему покажи себе за углед у добрим дјелима: у учењу исправност, честитост, чистоту, 8. Ријеч здраву, беспријекорну, да се посрами противник немајући ништа лоше рећи за нас. 9. Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрјече, 10. Да не краду, него да показују потпуну вјерност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.


Лк. 101 (20:19-26)

У вријеме оно, тражаху првосвештеници и књижевници да дигну руке на Исуса, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза. 20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој. 21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: 22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не? 23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? 24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. 25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. 26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.

 

Петак двадесет осми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Кесарево кесару, а Божије Богу (Лк.20,25). Свакоме, значи, своје. У наше време уместо кесарево треба ставити „житејско“, и рећи: „Житејско“ на једној страни, а Божије на другој. Међутим, сви су се бацили једино на оно „житејско“, а Божије остављају иза себе. Због тога оно не само да не стоји на своме месту, тј. у првом плану, него се сасвим заборавља. Последица тога, наводно ненамерног заборављања, јесте замагљивање у свести оног Божанског. Затим већ следи нејасноћа његовог садржаја и његове основе. Отуда слабост уверења и несталност вере, а затим и њено напуштање и утицаји свакаквих ветрова разних учења. Тај пут проходи сваки понаособ када почне да занемарује оно што је Божанско; тим путем иде и заједница када у своме поретку почне да занемарује оно што Бог од ње захтева. Када је Божије стављено у задњи план, у заједницу почиње да се усељава еманципација од Божијих захтева на умном, наравственом и естетичком плану, и секуларизација (тј. служење духу времена) политике, обичаја, забава, а затим и васпитања и свих установа. У садашње време не мисле, не говоре и не пишу о ономе што је Божије. То им чак ни на памет не пада у њиховим подухватима. Зар је онда чудно што, при таквом настројењу, учења противна вери налазе пут ка друштву и што се оно приклања општем безверју?

 

[AnaLaz]

Субота двадесет осма по Педесетници

VOANERGES.RS

Субота двадесет осма по Педесетници

 

Еф. 218 (1:16-23)

Браћо, не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате, 18. И просвијетљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима, 19. И каква је неизмјерна величина силе његове на нама који вјерујемо по дјејству силне моћи његове, 20. Коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима, 21. Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем; 22. И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, 23. Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.


Лк. 67 (12:32-40)

Рече Господ Својим ученицима: Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. 33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари. 34. Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше. 35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене. 36. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. 37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. 38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође,и нађе их тако, благо слугама оним. 39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу. 40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији,
 

Субота двадесет осма по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене (Лк.12,35). Треба бити спреман сваког часа, јер се не зна кад ће доћи Господ – било ради Последњег суда, било да те узме одавде (што је за тебе подједнако важно). Смрт све решава. Иза ње је свођење рачуна живота: што си стекао, то ћеш и имати на сву вечност. Ако си стекао добро – и твој удео ће бити добар, а ако зло – онда рђав. То је тако извесно као што је извесно да постојиш. Све се то може догодити још овога минута, управо овог часа док читаш ове редове, а затим је свему крај: ставиће се печат на твоје биће, који нико више неће моћи да скине. Имамо, дакле, због чега да се замислимо!.. Међутим, није могуће начудити се због тога што се тако мало о томе мисли. Каква се ту тајна врши над нама! Сви ми знамо да је смрт на вратима и да се не може избећи, па ипак готово нико о њој не мисли. Она ће, међутим, прићи изненада и зграбити. Чак и када нас обузме смртна болест, ми не мислимо да нам је дошао крај. Нека то анализирају психолози са научне стране. Са наравствене стране, овде се не може превидети несхватљива самообмана, која је страна једино онима који пазе на себе.

[БанеЛ]

https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj

Читања из Светог Писма на јутарњој

Лк. (24:36-53)

У време оно кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овдје што за јело? А они му даше комад рибе печене, и меда у сату. И узевши изједе пред њима. И рече им: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима. Тада им отвори ум да разумију писмо. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан; И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима. А ви сте свједоци овоме. И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине. И изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо. И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

Читања на Литургији

Кол. 257 (3:4-11)

Браћо, када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. 5. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, 6. Због којих долази гњев Божији на синове противљења, 7. У којима и ви негда ходисте, када живљасте у њима. 8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих. 9. Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим, 10. И обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, 11. Гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.

Лк. 76 (14:16-24)

Рече Господ причу ову: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе. 17. И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово. 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме. 19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. 20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи. 21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе. 22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста. 23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. 24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

[БанеЛ]

ВОАНЕРГЕС - Свакодневна читања

Читања из Светог Писма

Понедељак двадесет девети по Педесетници

 

Јев. 308 (3:5-11,17-19)

Браћо, Мојсеј бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже, 6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. 7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, 8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, 9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година. 10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; 11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој. 17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи? 18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни? 19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.


Лк. 102 (20:27-44)

У вријеме оно, приступише Исусу неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га, 28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему. 29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; 30. И узе други жену, и он умрије без дјеце; 31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше. 32. А послије свију умрије и жена. 33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. 34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају; 35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; 36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. 37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи. 39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао. 40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече: 41. Како говоре да је Христос син Давидов? 42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране, 43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. 44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?

 

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

Понедељак двадесет девети по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Садукеји су против васкрсења имали приговор, који им се чинио непобитним. Међутим, Господ га је побио са неколико речи, и то тако јасно да су сви схватили и признали да су садукеји побеђени истином Његове речи (Лк.20,27-40). Оно што су некада радили садукеји, сада чине неверници свих врста. Они су себи нагомилали мноштво измаштаних претпоставки, које су уздигли до „истина“ и које сматрају непобитним. Они се њима величају, претпостављајући да се против њих ништа не може казати. У ствари, све су оне тако ништавне да се против њих и нема шта говорити. Сва њихова мудровања су као кућа од карата – дуни и разлетеће се. У појединостима њих не треба оповргавати. Довољно је да се према њима односимо као према сновима. Говорећи против снова, ми не доказујемо њихову неприкладност у целини или у појединачним деловима, него само кажемо: „То је сан“. Тиме се све решава. Управо таква је теорија о постанку света из маглина, са својим пододељцима – теоријом о случајном настанку живота, дарвиновским пореклом родова и врста, и са његовим последњим маштањем о настанку човека. Све је то као бунцање сањалице. Читајући их, идеш као међу сенкама. А научници? Шта са њима да урадиш? Њихово правило јесте: „Ако нећеш да слушаш – немој, али нам не сметај да варамо људе“.