Свакодневна читања

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 03.02.2016. Зачало 44.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-03-02-mk-zac-44.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-03/44.html

[Sanja Т.]

СРЕДА ТРИДЕСЕТ ПРВА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Јк. 50 (1:1-18 )

Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење: 4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га вјетар подиже и витла. 7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. А богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни. 11. Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа гријех. а гријех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене. 18. Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења.

Мк. 44 (10:11-16)

Рече Господ: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. 15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Са каквом се само љубављу Господ односи према деци (Мк. 10,13-16)! Да, и ко се према њима не би односио са љубављу? Што дуже човек живи, све више воли децу. Код њих се може видети свежина живота, чистота и непорочност нарави - ствари које не могу да се не воле. Гледајући на невиност детињства, понекима долази мисао да не постоји првородни грех и да сваки човек пада сам, доспевајући у одрасли узраст и сусрећући противнаравствена стремљења којима је тешко супротставити се. Свако пада сам, али првородни грех ипак постоји. Апостол Павле у нама види закон греха који је супротан закону ума. Тај закон се, као семе, у почетку не види, али се, потом, открива и заводи човека. Слично томе, рођени од губавих родитеља, до извесног узраста на себи не испољавају губу. Касније, међутим, она се открива и почиње да их разједа, исто као и њихове родитеље. Шта је било са губом од тог времена? Сакривала се унутра. Тако се првородни грех до извесног времена сакрива, а затим излази напоље и чини своје. Средина у којој се живи може много допринети пригушивању или раскривању тог греха. Када уоколо не би било греховних повода, сакривени грех не би имао чиме да се храни. Он би се, може бити, сам по себи осушио. Међутим, наша беда је у томе што у околини увек бива много онога што му служи за храну. Много је греха и у сваком појединцу и у друштву. Па ипак, нас ништа не приморава на грех. Грех је увек дело слободе: бори се и нећеш пасти. Пада једино онај ко неће да се бори. Због чега, пак, нећемо да се боримо? За хтење или одсуство хтења нема правила: "Хоћу зато што хоћу, и нећу зато што нећу!" Самовласност је изворно начело. Даље од њега се не може ићи.

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 04.02.2016. Зачало 45.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-04-02-mk-zac-45.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-04/44.html

[Sanja Т.]

ЧЕТВРТАК ТРИДЕСЕТ ПРВИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Јк. 51 (1:19-27)

Браћо моја драга, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се; 20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију. 21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше. 22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу; 24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему. 26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не чауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. 27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

Мк. 45 (10:17-27)

У вријеме оно, кад изиђе Исус на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје. 21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Неко се обратио Господу са питањем: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наследим живот вечни? (Мк.10,17). Шта је подстакло ово питање? Зар није постојало Писмо? Зар нису сваке суботе читали закон за све? Постојало је све - и Писмо, и његови тумачи. Међутим, у друштву није постојала једномисленост. Због тога је долазило до забуне. Фарисеји су говорили једно, садукеји друго, јесеји своје, Самарјани своје. У Галилеји су се, може бити, чула и многобожачка учења, и свако је истицао своје учење са убеђењем. Онај ко је ревновао за своје спасење долазио је, природно, до питања: "Шта треба радити и чему следити како се не би погубила душа?" Наше стање је врло слично тадашњем. Каквих само код нас нема учења и у школама и у друштву и у литератури! Равнодушни се због тога не брине, али онај коме није свеједно каквом учењу следи не може а да не тражи решење. Шта он треба да ради? Какво он решење може наћи? Онакво какво је дао Спаситељ: веруј и живи као што је заповедио Бог, а људска учења не слушај. Нека они само причају своје. И говор научника много пута је сличан гласинама и моди: данас једно а сутра друго. Ти, пак, пази једино на реч Божију која остаје вавек. Оно што је Господ заповедио никакво мудровање не може да замени. Све ће се обавезно испунити. Јер, Суд ће бити по речи Господњој, а не по нашем умовању.

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 05.02.2016. Зачало 46.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-05-02-mk-zac-46.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-05/44.html

[Sanja Т.]

ПЕТАК ТРИДЕСЕТ ПРВИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ

 

Јк. 52 (2:1-13)

Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа. 2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини, 3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега; 4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? 5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе? 6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? 7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? 8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините; 9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике. 10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све. 11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. 12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.

Мк. 46 (10:23-32)

Рече Господ: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо. 29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, 30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни. 31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први. 32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Чувши реч Господњу да је богатима тешко ући у Царство Божије, ученици су помислили: Па ко се онда може спасти? Господ је на то рекао: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу (Мк.10,27). Немогуће је победити страст среброљубља без дејства благодати на срце. Без благодати Божије се не може изаћи на крај нити са било којом другом страшћу, нити са било којим грехом који живи у нама, као уосталом, ни са његовим породима. Благодат Божија се даје по вери у Господа, у тајнама свете Цркве. Држи се чвршће свете Цркве Божије, и свих њених обичаја, те ће сила Божија, која помаже свако добро, увек бити са тобом. При томе се, међутим, увек сећај да су освећујући животворни обичаји само средства а не циљ. Због тога им прилази само ради тога да би под њиховим дејством оживео и развио благодатне силе које су у теби сакривене, и да би, затим, као силан муж који је готов на свако добро дело, изашао на своју делатност. Ако у себи задржиш оно што си примио и не даш му да се испољи у добрим делима, нећеш бити исправан, исто онако као што није исправан ни онај који се отуђује од свега црквеног. Због ревнитеља побожности који не ревнује по разуму, сами обичаји благочастивог живота се подвргавају прекорима. Ипак, то не одузима значај самим обичајима и устројствима, и не оправдава мудријаше који се од њих отуђују само из тог разлога.

[Sanja Т.]

СУБОТА ТРИДЕСЕТ ПРВА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Кол. 249 (1:2-6)

Светој и вјерној браћи у Христу Исусу која су у Колоси: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Захваљујемо свагда Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа кад се молимо за вас, 4. Пошто смо чули за вјеру вашу у Христа Исуса и за љубав коју имате према свима светима, 5. Због наде која вам је припремљена на небесима, о којој раније чусте у истинитој ријечи јеванђеља. 6. Које је у вама као и у свему свијету, и плодоносно је и расте као и у вама, од онога дана како чусте и познасте благодат Божију у истини.

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 81 (16:10-15)

Рече Господ: Који је вјеран у најмањем и у многом је вјеран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан. 11. Ако, дакле, у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам повјерити истинско? 12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? 13. Ниједан слуга не може два господара служити; јер, или ће једнога мрзити а другога вољети, или ће се једнога држати а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. 14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се. 15. И рече им: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом. 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Не можете служити Богу и мамону (Лк.16,13). Подељена мисао и подељено срце чине да човек није подесан ни за шта: двоједушан човек непостојан је у свим путевима својим (Јак.1,8). Он или ништа не чини, или ради, па онда поправља, тј. једном руком гради а другом руши. Извор истински богоугодног живота је тврда решеност да се у свему угађа Богу. Та решеност усмерава све човекове помисли, жеље и осећања на једно и, обједињујући његову унутрашњост, чини да је спреман за дела. Она уноси јединство у свеукупност његове делатности, дајући јој јединствен карактер. Таква дела су успешна и плодотворна због тога што су пуна истинског живота. А од чега се јављају млитавост, спорост и бесплодност? Од унутрашње беживотности, а она, опет, долази од унутрашње раздвојености. Ако један јединствени циљ није постављен за закон живота, сва дела се врше немарно. Једна су усмерена на једну страну, а друга на другу и животно здање не може да се изгради. Изабери циљ и посвети му свој живот. Прави и главни циљ указан је богоподобном природом човека: живо богоопштење. У односу на тај главни циљ усмеравај и појединачне циљеве: "житејске", грађанске, пословне, службене, научне, управне. Када би се сви у друштву тога држали, у заједницу би се уселио један општи склад, и све би један дух испунио.

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2016. Зачало 81.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-06-02-mk-zac-81.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-06/44.html

[Sanja Т.]

НЕДЕЉА ТРИДЕСЕТ ПРВА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

 

1.Тим. 280 (1:15-17)

 

Чедо Тимотеју, истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја. 16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни. 17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.

 

 

 

Лк. 93 (18:35-43)

 

 

У вријеме оно, када се приближаваше Исус Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи. 36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то? 37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме! 39. А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 40. А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га 41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. 42. А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је. 43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.

 

 

 

Свети Николај Српски - Омилије

Јеванђеље о слепом Вартимеју

Много, премного ствари има у свету које човек или не употребљује нашто су оне намењене или их злоупотребљује.

Многи носе дебеле златне ланце на сату - да почнемо с тим - не због сата него због људи: да људи виде какве украсе они имају!

Многи држе товне коње и сјајна кола не зато да се по потреби могу возити, него на дивљење свету и на пркос душманима! О по сто пута жалосни они, којима бесловесни коњи и мртви точкови подижу углед!

Многи се одевају неприлично не зато да би сакрили своју очајну наготу и заштитили тело од студени и прашине него да би повећали своју лепоту. О, лепото незавидна, коју сува трава и зверска кожа могу тако много да увеличају!

Многи претрпавају своју кућу златним и сребрним посуђем и другим непотребним накитима, тек колико да имају шта до смрти чувати од лопова. О, сиромашна браћо, зар не увиђате да чувате од лопова највећег лопова, који вам је душу сасвим разграбио и опустео? Кад би душу своју тако брижно чували као што чувате своје наките, душа би ваша надживела ваше наките; овако ће вам накити надживети душу.

А шта да се тек каже за једење и пијење, које је Бог дао људима на исхрану тела, а које људи употребљују на упропашћење и тела и душе?

И шта да се каже за језик, који је дат људима да славе Бога, и уче и теше један другог, а који људи употребљују на хулу Бога, на самохвалисање, на клеветање, на озлобљавање и тровање душа?

И шта да се каже за разум који је дат људима на крчење пута ка божанској истини, а који људи употребљују за помагача и аргатина свакога греха и пророка?

И још, шта да се каже за срце човечје, које је дато људима да буде орган љубави, орган вида за Бога и небесни свет, а које су људи превратили у мешину сваке нечистоте: похотљивости, среброљубља, гордости и мржње?

То исто се може казати и за очи. Очи је дао Бог људима не зашто друго него да гледајући овај свет виде приближну слику онога другога, битног и бесмртног света. Но као што би неко ко би се загледао у сенку и заборавио на дрво коме и припада та сенка, тако и многи људи са очима прикривајући своје погледе целога века искључиво на овај чулни свет савршено ослепе душом за Бога и за свет небесни. Нашто су им онда очи? Нису ли онда очи њихове постале душегубитељи њихови? Очи им нису помогле да нађу пут ка вечној истини него су их завеле са почетне добре стазе, на коју Бог поставља све младе душе, у безизлазни замршај и трњак овога света, из кога се не види ништа до само тај замршај и тај трњак. О, колико је и колико не хиљада но милиона људских бића, којим су очи донеле савршену пропаст душе! Да ли можемо пребројати, колико је царева у историји изгубило царство због лакомства очију? и колико мудраца памет? и колико честитих људи и жена образ? Колико је имућних домова упропашћено због женских накита, савршено непотребних слепоме! Колико ли болница напуњено онима који су прво очима згрешили па свој грех платили телесним труљењем и душевним мраком! Заиста, кад би човек могао пребројати све жртве лакомих и заводљивих очију, не би могао остати да не узвикне: треба завидети слепима!

Зато и Господ Исус никада ниједнога телесног слепца, који је изишао пред Њега, није назвао слепцем, док је назвао слепцима народне старешине, духовне вође и књижевнике, који су имали очи али нису видели ништа (Мат. 13, 15). Јер ко је слеп телесним очима, тај је слеп за време, и у овом једном свету; а ко је слеп духом, тај је слеп за два света, и за овај и онај, и за време и за вечност. Телесно слепило је само бледа слика духовног слепила, и јасна опомена духовним слепцима, који не виде Бога ни Божјег царства, да би дошли к себи и да би се лечили док је још времена. Преко слепаца телесних Бог хоће да открије слепило духовних слепаца. Не долази слепило очију од Бога него, као и сви остали недостаци и болести - од греха људскога. Кад не би било слепила духовнога у људима, на мах би и сви телесни слепци прогледали. Но докле год буде било слепаца духовних, који духом не виде Бога, дотле ће Бог сликати њихово слепило на затвореним очима телесно слепих.

Кад не би било духовног глувила и немила у људима, на мах би сви глуви прочули и неми проговорили. Али докле год буде било људи који немају слуха да чују закон Божји нит језика да говоре о величини и слави Божјој, дотле ће се Бог служити телесно глувим и телесно немим да изрази духовно глувило и немило оних првих.

Кад не би било проказе духовне, ни сушице, ни узетости, ни грознице, нити свих осталих болести духа, на мах би и сви телесни болесници оздравили од ових болести, које се јављају на телу зато што их оболели дух гони да се јављају и његово стање објављују. Па докле год буде било свих ових болести у духу човечјем дотле ће се те болести објављивати на телима људским.

И тако, дакле, слепило телесних очију има свој дубоки духовни смисао, и има своје објашњење само и једино у науци духовној. Ко не познаје науку духовну, тај нити зна, нити може ма где ван области ове науке сазнати, нашто је у свету телесно слепило, и глувило, и немило, и нашто све остале болести и недузи тела човечјег. Такав може само зинути од чуда пред слепим човеком, испунити се сажаљењем и рећи сам у себи: хвала Богу што ја нисам слеп! А ко ти каже, да ти ниси слеп? И зашто сажаљеваш онога који је од тајанственог Промисла послан преда те из сажалења према теби? Да ниси ти духом слеп, не би се пред тобом ни појавио слепац. Но он се појавио као жива дијагноза твоје болести, твога унутрашњег слепила. ако је слепац само изазвао сажалење код тебе, и ти се машио за џеп и уделио му милостињу, то ни ти ни он нисте одиграли добро своје главне улоге. Главна је улога слепца при сусрету с тобом да ти својим спољашњим слепилом покаже твоје унутрашње слепило; а главна је улога твоја у том случају да добро научиш показану лекцију, да закукаш над својим сопственим слепилом, и да трчиш што пре да се лечиш од слепила духа. Куда да трчиш? Коме да трчиш? Ко је лекар слепих у свету? Нико од смртних људи. Само Онај који је саздао духовни и телесни вид - Он једини у стању је излечити и духовно као и телесно слепило.

Но зашто Господ Исус, питаћеш, кад је већ имао моћ да лечи слепе, није излечио све слепе на земљи? А како би се онда очитовало духовно слепило људи? Шта би вредило писати књиге о слепилу духовном кад људи тешко уче лекцију и од живих слепаца које гледају пред собом? Докле год буде било слепила духовнога дотле ће бити и слепила телеснога.

А сада проследимо данашње јеванђеље, из кога ће се видети, зашто је Господ Исус исцелио баш оне и само оне слепе које је исцелио.

У време оно, кад се приближи Исус к Јерусалиму, један слепац сеђаше крај пута просећи. Господ Исус путовао је овом приликом из Галилеје за Јерусалим, па је био узео пут низ долину реке Јордана и ударио кроз град Јерихон. Ово је његова последња посета овоме граду. Прва је свакако била нешто око три године пре овога, и то онда када је Господ изишао био са осталим народом на Јордан, да се крсти од Јована Претече. Каква разлика између онда и сада Онда је Господ ишао у маси народа као непознат; нити је ико у тој маси, одушевљеној за Јована, примећивао Њега, Већег од Јована, док Јован сам није пружио прст попут Њега и рекао: гле, јагње Божје! и: ово је Онај (Јов. 1, 29-30). А сада су са њиме ишли ученици његови и народ многи (Мк. 10, 46) и гласовита слава, која је била допрла чак и до слепаца јерихонских. Онда је Он тек почињао Своју божанску мисију, а сада је ходио крвавом и победоносном крају те мисије.

Све се дешавало као случајно у животу Христовом, но у ствари се - све до најмањих ситница - текло је по плану Божјем, срачунатом за људско спасење. Један слепац сеђаше крај пута. Као случајно! И као случајно наиђе Христос путем поред њега. Уствари и то је све било по Божјем Промислу. Господ је требао да отвори телесне очи томе убогоме слепцу на неколико дана само пре него што ће Њега духовни слепци у Јерусалиму распети на крсту. Он је хтео да вером тога слепца посрами неверовање јерусалимских старешина и књижевника. Хтео је још једном да покаже јасно, да је у овоме свету људским грехом све окренуто наопако, те да виде они који не гледају а да не виде они који гледају. Као што је и Он сам раније казао, да је дошао у овај свет да виде који не виде, и који виде да ослепе (Јов. 9, 39). Они који су сваки дан у храму гледали очима у Свето писмо и тумачили га народу, нису могли видети Месију и Спаситеља у Господу Исусу, а овај слепац јерихонски, који нити је могао читати Свето писмо нити, још мање, тумачити га, видео је у Христу Господа и Спаситеља света. Из Марковог јеванђеља види се да је овај слепац био син некога Тимеја, због чега се и звао Вартимеј. Јеванђелист Матеј помиње два слепца место једног. Но то није никаква противречност међу јеванђелистима, него, као и у случају са два бесомучњака у Гадари, један јеванђелист помиње двојицу а други истиче само оног који је био главнији и у околини познатији. Могла су та два слепца чак и не бити заједно, него један на једном крају града а други на другом. Јер дешавало се често, да је Господ у једном истом месту чинио многа чуда и исцељивао многе болеснике у један дан. Но овде је реч о једноме, и то о ономе који је био познатији у граду, о Вартимеју.

Овај слепац не само да је био слеп него и сиромах, јер се каже сеђаше крај пута просећи. Прошња је занимање већине слепаца у свету. Може ли ко да не види и у томе прст Божји, што међу сиромашним има највећи број слепих у свету? Слепац ако сам не види, он треба неминовно да се што више види. Тако он служи људима као жива опомена из другога света. Слепац богаташ који слепује у четири своја зида двојни је слепац, јер нити види нити се види, те остаје бескористан и себи и другима. Сиромашан слепац пак принуђен је да се креће међу људима ради прошње.

И тако Вартимеј сеђаше, као и обично, крај прашљивога пута и просаше милостињу од мимопролазника.

А кад чу светину где пролази запита: шта је то? Силна светина хрлила је у то доба за Христом. И шум те светине чуо је Вартимеј својим изоштреним слухом, који се, како је познато, због слепила појачава. И рекоше му да Исус Назарећанин пролази. И он повика говорећи: Исусе, сине Давидов! смилуј се на мене! Довољно је било само да чује то велико име, па да слепи Вартимеј одмах повиче из гласа. То значи, он је већ знао Господа Исуса не само по имену него и по делима. Он је морао сазнати да су многи његови сапаћеници, слепци, били исцељени од Христа. Он мора да је зато већ дуже време прижељкивао, да овај јединствени Исцелитељ наиђе путем, крај кога је он проводио своје дане, слеп као и прашина у којој је седео, немајући чему да се нада у овоме животу осим или Христу или смрти. И зато што је тако дуго прижељкивао Христа и очекивао Његов пролазак, Вартимеј је већ имао на језику готов узвик: Исусе Сине Давидов! смилуј се на мене! Зашто га он назива сином Давидовим? Зато што је очекивани Месија имао доћи из Племена Давидова, као што се то и десило, пошто је Пресвета Дева Марија била из тога племена. Смилуј се на мене! То јест: дај ми оно што ми само Ти можеш дати. Смилуј се на прашину у прашини! Мали људи с муком ми дају грошеве, да могу своје тело хлебом хранити. Ти ми пак можеш дати све што желим. А ја желим само једно: да прогледам. Ја верујем у милост Твоју; ја верујем да ћеш ми Ти лакше и драговољније дати очни вид него што ми људи дају грошеве. Јер Ти си царски богаташ у даровима и у милосрђу. Исусе, смилуј се на мене!

И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: сине Давидов, смилуј се на мене! Толико је светине било, да су једни јурили напред пред Христом, док су други хрлили за Њим. Мора да је Вартимеј иза свега гласа запомагао, кад су почели да га ћуткају, па чак и да му прете, само да би заћутао. Мора, да је његов очајни глас надвикивао сав шум и сву галаму огромне масе народа. Мора да је његова вика постала досадна многима, кад су већ били принуђени, да га ућуткују. Но Вартимеј се није дао ућуткати. Он је знао, да је приспео судбоносан час за њега: или бити исцељен од Христа Чудотворца или пак до смрти остати украј друма окружен доживотном ноћи. Зато се он не обзире ни најмање на претње и ућуткивања оних који и при највећем милосрђу не могу му ништа више дати осим ситних грошева, но продужује да вапије Ономе који му може дати оно што само Бог даје. Исусе, смилуј се на мене!

На жалост, овакве сцене и данас се понављају небројено пута. Многи и многи који би хтели прићи ка Господу Исусу бивају спречавани, и то обично бивају спречавани од оних који напред иду: од народних старешина, духовних вођа и књижевника. Многе жедне душе вапију ка Христу, но бивају поругане и ућуткане. И обично прости и сиромашни људи, чије срце није толико одебљало од злобе и порока, муче се да приђу ка Христу, и вапију к Њему, док они који су изгубили пут и залутали у трњак овога света прете им и одбијају их од Христа. И то што бива са појединим људима, бива и са читавим народима. Просте масе народне у целој Европи, на пример, вапију данас ка Христу као једином видовитом Путовођи и Спаситељу, док они који предњаче народима европским ругају се овима, ућуткавају их, а понегде чак и забрањују народу да то свето и спасоносно име и изговоре. Они, дакле, који су онда напред ишли и ућуткивали слепога Вартимеја били су слепљи од овога, као што су слепље већином старешине народне и књижевници и такозвани народни просветитељи у Европи од европских сељака. И тако, и данас као и онда обистињавају се речи Христове: они који не виде виде, а они који виде ослепили су.

Но погледајте, какав диван пример истрајности у вери даје свима нама слепи Вартимеј! Њему прете, но он се на то не обзире. Њега ућуткавају, но он све гласније виче. шта има да се обзире на суве трске, које су слепе изнутра као он споља? Његова жедна душа осећа, да кроз Христа тече бујица свежег и савршеног живота; осећа, да тај Исус, о коме је толико слушао и размишљао носи небо на глави, мудрост на језику, милост у срцу и здравље у рукама. Шта су према томе животворном Исусу сви фарисеји, првосвештеници и књижевници, који се хвале само светским знањем и препиру о књигама и идејама? Сухе трске што на празно зује; кости мртвачке што шкрипе трењем једна о другу! Са свеколиким своји знањем, и мудрошћу, и влашћу и сујетом, они не могу ништа више дати њему, очајноме слепцу, осим прљавих и сумњиво заслужених грошева. То су ти који сада са претњом дижу песнице на њега и ућуткавају га, сада када истински Мудрац, истински Човекољубац, и истински Лекар удостојава светим ногама Својим прашину на друму која пада на гниле рупе Вартимејевих бивших очију. Треба ли он њих да слуша у овом судбоносном часу? Треба ли да се уплаши од зујања сухе трске и клепетања мртвачких костију? Не, нипошто, Вартимеје! Боље ти је да издахнеш од њихових удараца него да останеш украј друма зависећи од њихових грошева. Не, нипошто ни ти, о, хришћанине! Нипошто се ни ти немој уплашити од оних који стоје између тебе и Христа, ма они носили царске круне на глави, и гвоздене палице у рукама и све знање овога света у глави својој. Јер сравњени с Христом сви су они сухе трске и мртвачке кости. Нити они сами виде, нити могу теби дати вид; нити они сами имају живота у себи, нити га теби могу дати; нити они сами што знају, нити могу тебе научити. Сва њихова земаљска сила и богатство, и мудрост - то су ситне крајцаре, које они просе у овога чулнога света и, ако просиш у просјака, и теби дају. О, хришћанине, истрај у твојој вици ка Христу као слепи Вартимеј! Вичи, вичи све гласније, док те Он не чује. Нека ти прете; нека ти се подсмевају духовни слепци; нека зује сухе трске; нека шкрипе мртвачке кости - ти само истрајно вичи: Исусе, смилуј се на мене!

Овај слепи Вартимеј, ваистину, није био слеп духом својим. Његова силна и неодољива вера у Христа Господа давала је вид духу његовом. Он је духом гледао и видео Бога, мада очима телесним није могао видети створења Божја. Он је гледао и видео оно што је главно, што је моћно, непролазно, бесмртно, нетрулежно, и вечито живо и радосно. Они који су га ућуткивали били су прави и неизлечиви слепци. Залуд су они трчали пред Христом као Његова авангарда, они су били слепљи од Вартимеја; јер они нису знали пред ким трче и ко за њима ходи. Како страшна и величанствена поука за свештенике Христове у наше време; за оне који напред иду и руководе духовним животом народа! Нека се затворе у клет душе своје, и нека сами размисле, да ли су они у истини видовитији од овога слепога Вартимеја који није могао видети очима дрвеће, ни камење, ни зверове, ни лешине, али који је духом гледао Бога, гледао и видео божанство Христа Господа? Да ли неки од њих не личе у многоме на оне, што напред иђаху, кад прете истински верујућим људима; кад се смеју над душама људским вапијућим ка Живоме Христу; кад ућуткавају и сузбијају праве богомољце?

Најзад се и Господ Исус приближи, чу вику слепог Вартимеја, и виде оне што му прећаху. А Исус стаде и заповеди да му га доведу. Хиљаде њих пролазили су поред очајнога слепца и нису застали ни сажалили се, него му, шта више, наређиваху да ћути, да не би вређао уши њихове. А Исус га виде и стаде. Како да не стане пред слепцем, кад је и то човек, а Он је и дошао у свет због људи? Како да не стане пред човеком који Га виче и тражи његову помоћ, пред једним добрим човеком, пуним видовите душе? Зашто да жури у Јерусалим? Тамо су Ирод и Пилат и Кајафа, гори и слепљи људи од овога Вартимеја. Овај проси спасење од Њега, а они тешу крст за Њега. Застаде и заповеди оним немилосрдним тркачима напред да и они застану и сажале се над једним братом својим. О како би и данас Господ заповедио свима оним предњацима који јуре за такозваним напретком а небрижно остављају бедну браћу своју у каљужи крај њиховог друма прогреса да узалуд плачу и вичу - како би им заповедио да застану! Гле, човек је за Њега већи од сваког људског спољашњег, лажног прогреса, од свију цивилизација, универзитета, књига, машина. Милост је већа од свију људских фраза, од свију људских творевина, умних и материјалних. Тркачи унапред руководе са малим вредностима, а Христос се увек руководи највећим вредностима. Тркачи унапред су грошићари, који сабирају и деле грошеве, а Христос је прави богаташ који носи и дели највећа блага.

Јеванђелист Марко саопштава, да после Христове заповести да Му га доведу неки приђоше слепом Вартимеју и викнуше му: не бој се, устани, зове те! А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу. Види се из овога, да је Вартимеј дотле седећи викао, и ужасно викао, да би га Христос чуо. Изгледа, да он није могао да устане, пре него је позват, од силног узбуђења и страха да Христос не прође не чувши га. А сад, о радости, кад му рекоше да га он зове, - скочи, збаци са себе хаљине, и дође.

Ове речи скривају један дубљи унутрашњи смисао, управо скривају цео ток спасења наше душе. У своме духовном слепилу и ми седимо у прашини овога света. Осетивши близину Бога ми у исто време најболније осећамо своју заслепљеност грехом, своју немоћ, нечистоту, ништавност. Тада са сузама почињемо ми да вичемо Богу за помоћ, но увек седећи, јер не можемо да се дигнемо из блата греха, ма колико мрзели грех, док не осетимо да је Бог чуо и услишио наш вапај. Не бој се, устани, зове те! Пробуђеном грешнику потребно је да чује ове речи пре него што се дигне из греха и одлучно приђе к Богу. Јер осетивши близину Онога и своју заслепљену грешност човека спопада неописани страх од Суда Божјег. Он седи као паралисан, дрхти у страху и виче к Богу за помоћ. Њему треба прво неко да каже, да се не боји, па онда да устане из каљуже своје немоћи и грешности, па тек онда да га Бог зове. Ко је тај што ће то казати пробуђеном грешнику? Црква. Она зато и постоји, да пробуђене грешнике охрабри, да им помогне да устану, и да их увери у милост Божју. Она је за то да свакоме ко призива Бога на спасење одговори: не бој се, устани, зове те! Но зашто Вартимеј збаци са себе хаљине своје пре него што устаде и приђе ка Христу? И то има свој дубоки унутрашњи смисао. У дубљем смислу та хаљина означава оно ткиво од греха и порока у које је обучена душа заслепљених грешника. Од те хаљине греха и јесте слепа душа њихова, те не види Бога; од те као олово тешке хаљине они не могу ни да устану нити да приђу Богу. Они, дакле, морају збацити ту нечисту и тешку и непровидну хаљину са своје душе - то јест, прво морају одбацити сваки грех од себе - да би се могли, тек тада, дићи и Богу прићи.

Сав дрхтећи као струна на гуслама слепи Вартимеј приђе ка Господу Исусу.

А кад му се приближи, запита га (Исус): шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. Зашто Христос пита слепца, шта хоће од Њега, кад Он то унапред зна? Заиста, Он је унапред знао не само шта хоће слепац од Њега него је унапред знао пре него је и стигао у Јерихон, да ће се све ово десити у Јерихону што се десило тога дана. Он који је провидео на четрдесет година унапред разорење Јерусалима и раселење Јевреја по целом свету, и Он који је провидео крај овога света и Страшни Суд на неколико хиљада година пре него што се ово има догодити, могао је лако провидети и шта ће се тога дана десити у Јерихону, а тим пре и шта слепи Вартимеј жели да му Он учини. Не пита га Он, дакле, зато што не зна, него га пита ради самога њега, слепога Вартимеја, и ради присутног народа. Ради њега пита га, да би он јасно изразио своју жељу и открио речима оно што му срце осећа. Тиме Господ даје поуку и свима нама, да је потребно да свакој нашој молитви к Богу дамо јасан израз. Молитва исказана речима кристалише, пречишћава и оснажује нашу молитву срцем. А ради народа пита га Господ зато, да би сав народ чуо, шта слепи човек тражи од Њега. Наиме, да би сви чули, да слепи Вартимеј не проси од Њега милостињу у грошевима него да проси једну милостињу коју му нису у стању смртни људи дати и коју само један живи Бог даје. Јер до тога часа Вартимеј није сасвим јасно био казао шта он управо жели од Христа, мада је он срцем јасно осећао и умом знао шта тражи. До тога часа он је само викао: смилуј се на мене! Но он је то исто викао и другим људима, од којих је очекивао милостињу у новцу. Он је могао сваком мимопролазнику викати: смилуј се на мене! Ето, и зато Господ хоће да слепац јасно и пред свима каже, шта он жели да му Христос учини.

Господе, да прогледам! Овим речима одговара Вартимеј на Христово питање. Да прогледам! Запазите, да кад се приближио Христу, Вартимеј га не назива више ни Исусом ни сином Давидовим но Господом. Када се, дакле, већ приближио Христу, њему је дошло сазнање, да је Исус Господ. Тако бива и са свима вернима: из даљине њима Христос изгледа само човек, мада велики човек. Из даљине ми Га именујемо човечјим именом и говоримо о Његовом земаљском пореклу. Но када Му се приближимо; када осетимо моћни и животворни дах Његов, ми тек онда познајемо, да је Он порекла небесног, да није од овога света, да долази из вечности у посету временим путницима, и да је Он заиста Господ.

Господе, да прогледам! говори Му дрхтави језик слепог Вартимеја. А Исус рече: прогледај; вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. Само једна моћна реч: прогледај! и слепи Вартимеј прогледа. Ово није никаква сугестија, о којој говоре тако много гатарски духови нашега времена. Него је ово моћна божанска реч, која чим се изрече дело бива створено. Исто као оно у почетку стварања што Бог рече да буде светлост, и би светлост! Сугестијом се служе лисице над кокошима, а не Бог над људима. Јер ако ово чудо објашњавају сугестијом духовни слепци којима је немила свемоћ и близина Божја, онда треба сугестијом да објасне и усахнуће смоковог дрвета на реч Христову, и утишавање буре на мору, и заустављање ветра. Но може ли се и замислити, да неко сугестијом тренутно осуши једно дрво, и да сугестијом утиша безживотне елементе, као што су море и ветар? Ко је икад имао сугестију на дрвеће, ветрове и буре?

Вера твоја поможе ти. Да би научио људе смирењу и кротости Господ Исус говори ове речи. Тако је Он често говорио исцељеним од страшних недуга. Тако је рекао и жени крвоточној, која је дванаест година боловала од течења крви па се исцелила једним дотицајем хаљине Христове: не бој се, кћери, вера твоја помогла ти је (Мат. 9, 22)! Но каква је вера помогла толиким бесомучним лудацима које је Господ исцелио? Каква је вера помогла васкрсењу сина Наинске удовице, када је Господ васкрсао дете изненадно онда када нико то није ни захтевао ни очекивао? И није ли Господ васкрсао Лазара не по вери Марте и Марије него насупрот сумњи њиховој? Дело давање вида слепом Вартимеју јесте, дакле, дело Христове моћи, но Господ хоће да припише то дело и вери Вартимејевој, да би нас научио смирењу и кроткости, да би сатро тиме главу сатанске гордости код људи који уделе грош слепцу и надимају се срцем као да су нешто велико учинили. У духу Христове кротости говори и апостол Павле: ништа не чините уз пркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већим од себе (Фил. 2, 3). Рекавши оне речи Вартимеју Христос хоће тиме и да да част људском достојанству; хоће да покаже да су људи позвани да сарађују Богу на свему доброме. Ако хоћете, људи, да знате, у чему је ваша сарадња Богу, онда знајте, да је она у вери у Христа Господа. То је једино што се од вас тражи, и једино што ви можете учинити. Верујте, и Бог ће вам учинити оно што желите због вере ваше.

И одмах прогледа Вартимеј, и пође за њим хвалећи Бога! Чим отвори очи и прогледа, виде Вартимеј Господа Исуса пред собом. Благо њему: чим је отворио очи, видео је најдостојнији предмет гледања! И није могао одвратити своје очи од Њега, од Његове красоте и узвишености, него као прикован оде за Њим. Шта збиља има друго и да гледа? Прљави Јерихон, своје тамно мучилиште? Или траву што ће увенути? Или облаке што ће се расплинути? Или стоку што чека заклање? Или људе што незадржано хитају гробу и трулењу? Или сав овај шарени свет што се у муци рађа, у муци живи и у муци умире чекајући свој гроб и свој крај? Не; Вартимеј се загледао у бесмртнога Исуса, силнијег од свега света, силнијег од гроба и силнијег од свих паклених сила, и поглед му је остао на Њему прикован. Све што око може видети у свету треба да служи човеку путоказом за најслађе виђење, за виђење Бога. Ако ли не служи томе, онда све то служи човеку путоказом у замршај, у трње, у духовни мрак и у крајњу пропаст. Вартимеј чим је прогледао видео је Бога без посредства природе, и није хтео нити му је било од потребе, да гледа ишта друго. Што да гледа у лице смрти, кад је угледао Нетрулежнога? Што да гледа у пролазно, кад је стао уз Непролазнога? Што да се држи немоћних ствари овога света, када је се ухватио за Свемоћнога? И пође за њим хвалећи Бога. Његове очи сада управљају његовим језиком и његовим ногама и свим телом његовим и свом душом његовом. Гледајући живога Христа он сада зна и нашто му је језик: да слави Бога. И он почиње славити и хвалити Бога. И тако Вартимеј није злоупотребио своје очи на разврат свој и пропаст своју него на оно нашто је Бог и дао очи човеку: на гледање величине и славе Божје. И све мноштво народа које беше ту и које виде ово славно чудо хваљаше Бога. Дар који Господ Исус подари Вартимеју распростре се брзо и на многе друге, те и многи сумњичари и неверници, заслепљени сумњом и неверовањем, отворише своје духовне очи, и почеше хвалити Бога.

Све ово што се догодило са слепим Вартимејем, догађа се и дан данас са многим духовно слепим људима, када им се поврати вид духовни. Они тада пођу за Христом, и неће да гледају ништа друго. Они тада хвале Бога, и неће да хвале ништа друго.

О, колика је болница овај свет! И највећи број болесника у тој болници јесу слепци. И једини Лекар у тој болници јесте Христос Господ. О, какав је прашљив јерихонски друм овај свет, и каква све мрачна светина хрли тим друмом! И само се Један креће по тој светини, који може дати вид свима слепцима. То је Христос Господ. И један телесни слепац, Вартимеј, стајао је једанпут усред те светине од духовних слепаца. То је права размера и дан данас. И дан данас је број телесних слепаца необично мален према огромном броју духовних слепаца, којима телесни слепци служе само као жива опомена, жива слика и жива дијагноза. Но што год се више повећава број духовних слепаца, повећаваће се и број телесних слепаца. Може култура европска сакрити у болнице све телесне слепце, но не може број њихов умањити. Може их затворити у зидове да их свет не гледа, но у толико горе по свет! Безбројни духовни слепци тада неће моћи више видети на угловима улица градских и на раскршћима селским слику своје душе и читати дијагнозу своје духовне болести.

Отишавши из Јерихона у Јерусалим Господ Исус је био убијен од духовних слепаца, од Ирода, Пилата, Кајафе, и од једне слепе светине од главара и књижевника. Но једва Га је гроб држао три дана, и морао га је пустити. Он је могао наредити земљи да Га пусти из гроба као што је наредио слепилу Вартимејевом да ишчезне са очију Вартимејевих: И гроб Његов постао је као сјајно око за сав свет. Господ је васкрсао, и као жив ходи и данас, невидљив за телесне но видљив за духовне очи људи; ходи по прашљивом друму овога света и очекује, да Га неки слепац викне у помоћ: Господе Исусе, смилуј се на мене! Он је готов да се смилује на свакога, ко само завапије к Њему, као што се смиловао и на Вартимеја. И свак ко добије од Њега духовни вид, поћи ће за Њим и прославиће Бога. Слава и хвала нека је Господу и Спасу нашем Исусу Христу, са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

 

•  

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља Марку за дан 08.02.2016. Зачало 48.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-08-02-mk-zac-48.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-08/44.html

[Sanja Т.]

ПОНЕДЕЉАК ТРИДЕСЕТ ДРУГИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Јак. 53 (2:14-26)

Браћо моја, каква је корист, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? 15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, 16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? 17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. 18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. 19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте. 20. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва? 21. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник? 22. Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера? 23. И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се. 24. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером? 25. А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем? 26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.

Мк. 48 (10:46-52)

У вријеме оно, кад излажаше Исус из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи. 47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! 48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. 52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? (Јак.2,14). Пут ка вери је покајање. А у покајању шта треба говорити? "Сагреших, али нећу више. Heћy више да грешим, нeгo ћy да живим по заповестима". Као што са стицањем вере покајање не престаје, већ је прати до краја, тако и решење - живети по заповестима - остаје на снази и при вери. Због чега онај који верује, уколико је вери пришао правим путем, тј. путем покајања, бива ревностан у испуњавању заповести и вршењу добрих дела? Па, вера му даје снажне побуде: она му пружа и благодатне силе кроз Свете Тајне. Тако вера садејствује делима (Јак.2,22). Опет, и дела усавршавају веру. Јер, док неко на делу не учини оно у шта је поверовао, дотле вера као да није вера. Она постаје очигледна само на делу. И не само очигледна, него постаје и снажнија. Дела дејствују повратно на веру и учвршћују је.

 

[Sanja Т.]

УТОРАК ТРИДЕСЕТ ДРУГИ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

 

Јак. 54 (3:1-10)

Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, 2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело. 3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо. 4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља. 5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали! 6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла. 7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему, 8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога. 9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију. 10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Мк. 50 (11:11-23)

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече. 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Смокви која је била богата лишћем али није имала плода, Господ је одузео благослов - и, она се осушила (Мк.11,13-20). То је поука делом. Под смоквом се подразумевају људи који су наизглед исправни, док су по суштини својих дела недостојни одобравања. Ко су ти људи? То су они који знају да красно разговарају о вери, али немају саму веру. Они појмове вере имају само у своме уму. Такви су и они који су исправни само по спољашњем понашању, док су по својим осећањима и расположењима врло неисправни. Они праведна дела показују само дотле док нису у стању да сакрију своју неисправност; чим је, пак, то мoгyћe - они их не чине. На пример, они дају милостињу када неко проси у присуству људи; уколико, пак, просјак буде сам, они га чак и изгрде. Они иду у цркву да се моле Богу; на очиглед свих се моле, а и код куће се моле да се не би осрамотили пред домаћима. Међутим, чим су сами - нeћe ни да се прекрсте. О мисаоном и срдачном обраћању Богу нису ни чули. Ми се, пак, помолимо да Бог не допусти да и сами будемо такви. Јер, у том случају не бисмо могли да избегнемо суд изречен над смоквом.

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 09.02.2016. Зачало 50.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-09-02-mk-zac-50.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-09/44.html

[Sanja Т.]

СРЕДА ТРИДЕСЕТ ДРУГА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ СВЕТО ПИСМО - ДАНАШЊЕ ЧИТАЊЕ

 

Јак. 55 (3:11-4:6)

Браћо, зар може из истог извора тећи слатко и горко? 12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду. 13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дјела своја у мудрој кротости. 14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине. 15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска. 16. Јер гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар. 17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна. 18. А плод правде у миру сије се онима који мир граде. 1. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима? 2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. 3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите. 4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје. 5. Или мислите да Писмо узалуд говори: Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас? 6. А даје већу благодат; стога каже: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.

Мк. 51 (11:23-26)

Рече Господ Својим ученицима: Заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече. 24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам. 25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша. 26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.

[Драган_Петровић]

Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 10.02.2016. Зачало 51.

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/audio/jevandjelje-dana/2016/februar/jevandjelje-dana-10-02-mk-zac-51.mp3

http://www.prijateljboziji.com/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-02-10/44.html