Jump to content

Мит о страним инвестицијама

Оцени ову тему


ego

Препоручена порука

  • Одговори 87
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Боље је да пређемо на конкретне примере, где је у свету дошло до економског препорода захваљујући страним инвестицијама, питање је сад?

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево шта мислим о страним инвестицијама...

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7152

 

 

Да додам и ово...http://www.opanci.com/

 

 

 

 

А ово је по мени врх страних инвестиција у ''држави'' Србији...http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12109

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Боље је да пређемо на конкретне примере, где је у свету дошло до економског препорода захваљујући страним инвестицијама, питање је сад?

Сингапур.

Али не (само) због "чаробних" страних инвестиција него због отворености и слободе тржишта. Стране инвестиције су само једна од последица отварања тржишта, и један од (свакако не најважнијих) узрока брзог развоја.

 

The Singapore Economic Development Board (EDB) continues to attract investment funds on a large-scale for the country despite the city's relatively high-cost operating environment. The U.S. leads in foreign investment, accounting for 40% of new commitments to the manufacturing sector in 2000.

 

Видети још: Тајван и Јужна Кореја.

 

Наравно, не могу се форсирати стране инвестиције као што се код нас ради, где се домаће, мале фирме гуше разним наметима, а великима се дају огромне субвенције (10к евра по радном месту).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Проблем је што људи на то гледају из сасвим погрешног угла. Нема никакве везе да ли је инвестиција "страна" или није. Нити држава треба да се бави и уопште меша у те ствари, осим да обезбеди да се испуњавају уговори и наплаћују дугови. А људи ће онда склапати уговоре у складу са својим интересима и то је то.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Проблем је што људи на то гледају из сасвим погрешног угла. Нема никакве везе да ли је инвестиција "страна" или није. Нити држава треба да се бави и уопште меша у те ствари, осим да обезбеди да се испуњавају уговори и наплаћују дугови. А људи ће онда склапати уговоре у складу са својим интересима и то је то.

 

Amin

Problem je sto su kod nas popularnije price o novih trista 'iljada radnih mesta koje ce nam obezbediti stranci iz jelte neke ljubavi prema Srbiji umesto da liberalizujemo zakone i time privucemo i strane i domace investitore

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да, већина очекује од државе (Дачића, Вућића итд.) да "доводе инвеститоре", "отварају радна места" итд. Не разумеју да то уопште није њихов посао. Кад од политичара очекујеш нешто што није његов посао дајеш му прилику да свој положај злоупотребљава, краде - и прави огромну штету привреди. И тако се закопавамо све дубље у проблеме...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да, већина очекује од државе (Дачића, Вућића итд.) да "доводе инвеститоре", "отварају радна места" итд. Не разумеју да то уопште није њихов посао.

 

Сумњиво је то мени. Као инвеститор, а види их како очијукају...

 

314p6kn.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај садашњи финансијски систем у Србији нема могућности за то јер је он темељен на интересима страних, у основи преварантских, банака, чији је циљ пљачка Србије, а не њен развој. У последњих 12 година стране банке су изнеле из Србије око 66 милијарди евра

 

Ako je ovo što je g. ego naveo tačno a mislim da je blizu istine......nemože nam pomoći ni hiljadu Prokopijevića nabildanih teorijom liberalne ekonomije ni deset hiljada drugih jačih igrača jer što jedan sruši i opelješi mnogi godinama nemogu popraviti

 

a govoriti o ekonomiji nekog društva a zanemariti poreski sistem je prazna priča.......da poreski sistem u srbiji postoji bar desetak milijardi od ovih 60 - tak bi ostalo u zemlji na ime poreza i fundamenta za investiranje u bilo šta............a kada pare odu a ostane toalet papir tada ni prokopijević zajedno sa fridmanom ne može ništa.....sem da ode na kalemegdan na sladoled i ništa drugo.... Znamo dobro ko je doveo te strane banke...!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са једне стране трип да је свет царство, у коме царује другарство, па би да се залете ко грлом у јагоде, а са друге реалност која није вазда идилична, ту треба наћи баланс... има нама још доста до Царства небескога.
 


 

Компрадори

Компрадори су, у 19. веку, били Кинези који су помагали страним трговцима у освајању и експлоатацији кинеског тржишта. Али, злу репутацију компрадори су стекли првенствено зато што је главни артикал који су Кинезима препродавали био – опијум.

КОЛАБОРАНТИ ИМПЕРИЈАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА

Наиме, у Кини је, почетком 19. века, држава надзирала трговину, а међународна размена била је допуштена једино преко луке Кантон. Зато су страним трговцима били нужни домаћи посредници – компрадори. Кључно место у трговини је заузимао опијум, а земља која је предњачила у продаји опијума Кини била је Британија. Она је у Кину извозила 1,4 милиона килограма опијума. Дрога се производила у британској Индији, где је монопол на њену куповину и даљу продају имала Британска источноиндијска компанија. Кина је званично забрањивала нарко-трговину. Али, компрадори су подмићивањем и везама у администрацији успевали да постигну да се ова забрана масовно крши. Због тога се, између 1821. и 1837, извоз дроге у Кину повећао пет пута, а два милиона Кинеза постали су нарко-зависници. Зато су компрадори у Кини и изашли на зао глас као „уништитељи нације“ и „демони“.
Кинеска влада је схватила опасност од брзог ширења наркоманије и одлива сребрног новца. Стога је одлучила да обнови забрану трговине опијумом. То је, међутим, разгневило Британце. Они су решили да ратом једноставно натерају Кину да толерише трговину дрогом. Тако је дошло до „Првог опијумског рата“ (1839-1842). Британија је у том рату победила и трговина опијумом је могла несметано да се настави. Ипак, продаја опијума још није била легализована. Британци су, стога, повели још један рат – „Други опијумски рат“ (1856-1860). Пошто су победили и у овом рату, трговина наркотицима је у Кини законски дозвољена. Компрадори и Британци су, тако, могли слободно да продуже своју „трговину смрти“.

 

Неоколонијализам

ЏОН ПЕРКИНС Економске убице глобалне империје

Плаћене економске убице и у Србији?

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...