Баба Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Колико је мени познато кроз историју су настајале и нестајале нације и језици на разне начине. Језик се може измислити, компоновати, преуредити, наметнути и шта год хоћеш с њим. Овде би језик требао бити у служби доказивања некакве националне специфичности ради потврде посебности те нације у односу на српску. Мислим да се не лажемо то је основни циљ новокомпонованог новохрватског језика. Колико год неке речи данас нама биле смешне толико ће сутра неким новим генерацијама бити сасвим уобичајене. Па ипак не верујем да ће у том компоновању новохрватског се отићи толико далеко икада да он Србима буде неразумљив или толико различит од српског да ту више нема спора да су у питању два језике. Јер у питању је исти народ, са истом културом, и на жалост обе нације, са истим менталитетом. Неке од новохрватских речи смо и сами преузели и не видим да се неко смеје томе када кажемо рецимо: "Списатељ"-реч која се на простору Србије није уопште употребљавала до 1990-их. Чобански српски језик који данас користимо као књижевни језик је наметнут Србима Вуковом реформом. Тако су Македонци добили језик на коме је говорио Душан, Сава, Немања, а Срби су добили турцизме као саставни део српског језика. Богатство и могућности некадашњег нашег језика је на жалост изгубљено изгледа заувек. Данас је немогуће објаснити Србима да је реч "тисућа" кориштена код нас паралелно са речју "хиљада" све до недавно. У 19 веку се још могу наћи изрази "кто", "тко" код Срба сада већ сви мисле да су то типично хрватске речи. Однос Срба и Хрвата у језику мене подсећа на однос Шпанаца и њихових колонија у Латинској Америци. У Латинској Америци рецимо шпански језик који је у употреби је сленг од пре пар стотина година, савремени шпански се разликује и неки мексиканци веле да морају додатно да уче шпански кад дођу у Шпанију иако им је то матерњи. Исто тако два милиона Немаца који су се из СССР-а вратили у Немачку а који су у Русији живели пар стотина година говоре сленгом који се у Немачкој више не користи, неки од њих веле да им је разумљивији холандски језик него савремени немачки. Тако је и овде на нашим просторима. Од Људевита Гаја до данас Хрвати уредно негују српски језик 19-ог века. То је лепо с њихове стране јер колико год да се неволимо ипак смо толико испреплетени да је немогуће да не утичемо једни на друге, а ово њихово баштињење српског језика мени лично је корисна ствар кад ишчитавам неке српске књиге писане у 19. или 18. веку. Сем тога ту су и да нас подсете колико је леп словенски језик негдашњих Срба те да знамо кад нешто шерујемо да то можемо и да поделимо, па и ако нам је већи филинг за употребу енглеских речи ипак можемо имати осећаја и за своје речи. Ћириличар and Рилски је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Margareta Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Sta je tu za "svaka cast", zar se ne smejemo svi nekim njihovim novim izrazima? :O To sve pokazuje koliko je banalno to "drzanje do svog" na tupavo patrijotski nacin... Pa nama dvema lično, koje ama ni u kom slučaju nismo patriote, niti bilo šta što ima veze sa tim, niti je fizički moguće da budemo- ipak jeste. Poznajem ovaj naš jezik jako dobro, ona ga i predaje... i mene lično jako nervira uzimanje stranih reči, trpanje istih tamo gde ama nema nikakve potrebe da se nađu... ne kažem ja, jezik je živ, mora da se menja, da se razvija, neće uvek biti isti... Ali mi imamo neke reči koje smo ,,pokupili'' koje je nemoguće akcentovati, nemoguće ih je izmenjati u padežima, a da ne zvuči groteksno, i da bude pravilno... Баба је реаговао/ла на ово 1 Turn on, tune in, drop out Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Рилски Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 @@Жељко, И не само то ... Најодвратније је кад неко каже .. немој да користиш ту и ту реч јер је хрватска??? Рецимо да сам имао прилику да присуствујем хватању за гуше, Бокеља са Геџом из Крагујевца, који је прозвао (читај ''испсовао'') Бокеља јер прича Хрватски када је овај реко ''додај ми ''то'' из ладице....'' Баба је реаговао/ла на ово 1 الحرية أو الموت Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Рилски Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Ја сам убеђен да је реч ЗВУЧНИК .. измислио неки хрват .. То је реч која потпуно сигурно није реч из средњег века или ''пре стварања света'' .. дакле неко ју је морао измислити за то ново откривено чудо технике ..тада .. ''звучник'' .. Признајте да сензибилитетом јако подсећа на ''ручник'' (''пешкир'' у србијанероса) , на ''нужник'' (''Ве Це'', ''Клозет'' и ''Тоалет ''..у Србијанероса), на ''чимбеник'' (''фактор'' у нас) 'и тако даље и томе слично .. То је фантастична реч тај ''звуучник'' и ми је користимо данас успешно УНАТОЧ томе да је изнешена на свет од Хрвата .. ма да је полако (вероватно и сигурно) замењује ''спик'фон'' .. Боже ме опрости... Баба је реаговао/ла на ово 1 الحرية أو الموت Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Баба Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Јорган, јастук, пешкир, џезва, капија, авлија, џукела, чарапе, итд... "старе српске речи" брате како ми је екстра филинг кад морам да их користим. Кад кажем овде некоме "додај ми ручник" сви блеје пола сата у мене. Ћириличар је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Аурор Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Pa nama dvema lično, koje ama ni u kom slučaju nismo patriote, niti bilo šta što ima veze sa tim, niti je fizički moguće da budemo- ipak jeste. Poznajem ovaj naš jezik jako dobro, ona ga i predaje... i mene lično jako nervira uzimanje stranih reči, trpanje istih tamo gde ama nema nikakve potrebe da se nađu... ne kažem ja, jezik je živ, mora da se menja, da se razvija, neće uvek biti isti... Ali mi imamo neke reči koje smo ,,pokupili'' koje je nemoguće akcentovati, nemoguće ih je izmenjati u padežima, a da ne zvuči groteksno, i da bude pravilno... Evo na primerima iz knjiga na osnovu kojih je uradjena serija Game of Thrones, reci sta bi bolje zvucalo u tekstu na srpskom: Storms End - Olujkraj Deneris Stormborn - Deneris Olujrodjena Dredfort - Uzasnik Vinterfel - Zimovrel Sanspir - Suncano koplje Kasterli Rok - Livacka stena Hajgarden - Visoki Sad Herenhol - Harendvor Blekfis - Crna riba ... Meni su te druge "konstrukcije" potpuno rogobatne. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Снежана Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Da li je neko čuo za istoričara Radovana Damjanovića ? Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем! А.М. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Јорган, јастук, пешкир, џезва, капија, авлија, џукела, чарапе, итд... "старе српске речи" брате како ми је екстра филинг кад морам да их користим. Кад кажем овде некоме "додај ми ручник" сви блеје пола сата у мене. Pa preseli se kod nas, ovdje bi svaka ženska već odmah znala šta hoćeš od nje. Ti se u banji kupaš i zoveš svoju dragu:: "Zlato , podej mi ručník prosím!'' ..., Nemůžu, právě cvičim jógu a z týhle pozice se jentak nedostanu'' "Zlato, dodaj mi ručnik, molim te!" ... "Ne mogu, sad vježbam jogu a iz te pozicije se baš nikud ne maknem." Hahahahahaha! Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Margareta Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Evo na primerima iz knjiga na osnovu kojih je uradjena serija Game of Thrones, reci sta bi bolje zvucalo u tekstu na srpskom: Storms End - Olujkraj Deneris Stormborn - Deneris Olujrodjena Dredfort - Uzasnik Vinterfel - Zimovrel Sanspir - Suncano koplje Kasterli Rok - Livacka stena Hajgarden - Visoki Sad Herenhol - Harendvor Blekfis - Crna riba ... Meni su te druge "konstrukcije" potpuno rogobatne. Izmenjaj po padežima reč šou (show) pa ćeš shvatiti o čemu ja pričam Turn on, tune in, drop out Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Ја сам убеђен да је реч ЗВУЧНИК .. измислио неки хрват .. Ovdje se ta stvar kaže češki ozvučnice ženski rod, femininum, dakle ta ozvučnice ili reproduktor muški rod, maskulinum, a poljski je to głośnik isto muško, hahahaha. Box for Powerbass 3XL-152D Баба је реаговао/ла на ово 1 Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Fildza Написано Јул 25, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 zeljko, to su turske reci, a ne srpske...!! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Ovaj moj lužički Srbin (HU Berlin) datira slovenske nazive za mesece u 17. vek, najranije u 16. vek, ali i sam ne zna pouzdano. Ali je siguran da nije staroslovenski.. Ne, doslovno isti staroslovenski to nazivi nisu ali mnogi mogu imati i često imaju veze tj. porijeklo u staroslovenskim plemenskim nazivima koji su se razlikovali od etnika do etnika a neki od njih su preživjeli i do danas i ušli u savremene slovenske kalendare. Poganski slovenski kalendar je bio kombinovani ili danas bismo to rekli hibridni lunisolarni a način određivanja najvažnijih datuma je bio docijela komplikovan - četveroritmični. Inače na primjer pozicija mjeseca lipnja kod Hrvata i Poljaka nam dokazuje da su ti mjeseci s tim nazivima bili ustanovljeni tek po njihovoj stabilizaciji i usađivanju na novom određenom geografskom prostoru, dakle mnogo kasnije, u svakom slučaju ne prije desetog vijeka. Kod Hrvata je lipanj šesti mjesec a kod Poljaka je to sedmi mjesec jer lipe tamo cvjetaju na tim geografskim širinama o čitav mjesec dana kasnije.Takvih stvari koje se mogu pratiti i islijediti geografski je mnogo, nije samo taj lipanj ili lipiec u pitanju, imamo na primjer i travanj, cvjetanj ili kvjeten koji nema svugdje istu vremensku poziciju. Postojali su ti nazivi i prije 16. vijeka a vremenom su se i mjenjali ali nije mnogo pismenih svjedočanstava o tome. On tada govori o pismenim dokazima koji su onda iz tog 16. vijeka jer se svuda pisalo latinskim ili staronjemačkim najčešće. Naravno da su postojali i ranije prije tog 16. vijeka u usmenim narodnim predanjima i običajima ali sa razvojem kako nauke a tako i nacionalne svijesti i većim brojem pismenih i školovanih ljudi određenih slovenskih naroda, najčešće klirika, su onda ti nazivi bili ponovo aktualizovani i sistematizovani a na kraju uređeni i zapisani u narodne kalendare prema novonastalim potrebama i u skladu s tim višim stadijem razvoja opšte kulture, nauke i pismenosti kod svakog tog pojedinog naroda slovenskog. ritam sunca ritam mjeseca astronomski ritmi - sazviježđa prolasci lune kroz sazviježđa http://www.kalendar.info/datacs/calendar/calslav.php?session= Баба је реаговао/ла на ово 1 Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Juan Valdez Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Izmenjaj po padežima reč šou (show) pa ćeš shvatiti o čemu ja pričam А како се по падежима мења име села Ба? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ћириличар Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 Evo na primerima iz knjiga na osnovu kojih je uradjena serija Game of Thrones, reci sta bi bolje zvucalo u tekstu na srpskom: Storms End - Olujkraj Deneris Stormborn - Deneris Olujrodjena Dredfort - Uzasnik Vinterfel - Zimovrel Sanspir - Suncano koplje Kasterli Rok - Livacka stena Hajgarden - Visoki Sad Herenhol - Harendvor Blekfis - Crna riba ... Meni su te druge "konstrukcije" potpuno rogobatne. Мени нису. Само ми Црна риба чудно звучи. А за Винтерфел, ја сам увијек преводио као Зимопад. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ћириличар Написано Јул 25, 2013 Пријави Подели Написано Јул 25, 2013 А како се по падежима мења име села Ба? Ба, боног, боном, боног, ба, с боним, о боном Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука